|
SPS: kako smo pojeli sami sebe Zamrzni, pa vladaj Da li je DOS kriv što Socijalistička partija Srbije sada podseća na pocepani par "leviski" ili Mira Marković, ni tri de fakto predsednika nekadašnjeg političkog giganta nisu načisto. Jedno je sigurno: Slobino delo se možda i poštuje, ali lik više ne, što se zaključuje po praznim zidovima u kabinetima funkcionera
Prvo je od dva nastalo jedno, onda je od jednog nastalo tri, a šta će dalje biti... Godine 1990, uz veliku pompu, sjedinjavanjem Saveza komunista Jugoslavije, iako Jugoslavije više nije bilo, i Socijalističkog saveza radnog naroda Jugoslavije (one što je nije bilo) nastala je Socijalistička partija Srbije. Za predsednika je jednoglasno izabran Slobodan Milošević koji će, iako je povremeno zamrzavao funkciju, tu ostati do dana današnjeg, kada će ga zamrznuti drugi. Njegova partija danas ima njega kao de jure predsednika, kao predsednika čije se odluke ne poštuju i kao počasnog predsednika koga niko i ne pita za bilo šta. Ima i tri de fakto predsednika: Bogoljuba Bjelicu, Zorana Anđelkovića i Branislava Ivkovića. Ima, dakle, tri rukovodstva. Ima i tri kandidata za predsednika Srbije. Vojislava Šešelja, po njegovom izboru, Velimira-Batu Živojinovića po izboru Glavnog odbora (sa Studentskog trga) i Branislava Ivkovića po izboru Glavnog odbora Šestog vanrednog kongresa partije. Ima, dakle, i tri izborna štaba. Ne treba nam Bane Šta kaže prvi od pomenutih na Studentskom trgu, Bogoljub Bjelica, nismo uspeli direktno da saznamo jer za "Ilustrovanu" nije imao ili vremena, ili volje, sasvim svejedno. Ali, mogli smo da čujemo ono što javno govori još od onih dana kada je bio aktivni učesnik narodnih straža koja je po Dedinju čuvala, pa izgubila, svog predsednika. "Svi koji se protive predlozima predsednika, rade suprotno interesima narodnog jedinstva".
Zoran Anđelković, generalni sekretar Socijalističke partije Srbije (sedi samo sprat iznad Bjelice), mnogo je ljubazniji i raspoloženiji: – Kada deset godina vladate, prilaze vam i ljudi koji bi samo da budu uz vlast. Kada odete s vlasti, i oni idu za vlašću. Nije bitno kojom. Zato je i, u organizaciji DOS-a, jedan broj ljudi otišao sa Banetom Ivkovićem. Što se tiče ovih sadašnjih događanja, ogromna većina članova Glavnog odbora je izabrala svog kandidata za predsednika. Oni koji su za Šešelja imaju, pravo da misle šta hoće, ali dužni su da sprovode odluke Glavnog odbora. I sada u našoj partiji ima onih koji više slušaju stavove i odluke JUL-a i Mire Marković nego svog Glavnog odbora. Miloševićevo pismo je nastalo u Beogradu, a onda nam samo vraćeno preko Haga. Da u SPS-u na Studentskom trgu i dalje vladaju drugarski odnosi, Anđelković dokazuje normalnom komunikacijom i saradnjom sa Bjelicom. Jer "maločas sam razgovarao s njim u vezi sa pripremama Kongresa. On mi je rekao da je razgovarao sa predsednikom, da je on predložio Ratka Zečevića za predsednika odbora, ja sam izrazio sumnju da će to lako proći na Odboru za pripremu Kongresa... Videćemo kako će biti. Ali, i povodom toga sam rekao da neko namerno kod našeg predsednika forsira one predloge koji ne mogu da prođu. Sadašnji sukob oko želja i autoriteta predsednika neodoljivo podseća i na sukob koji je doveo do Šestog vanrednog kongresa. Čini se da je Bata Živojinović želeo da vas pomiri izjavom da je sada vreme da se u partiju vrati Branislav Ivković?
Baki beži od istine U prostorijama Fonasa, Fonda za borbu protiv alkoholizma i narkomanije, koji je Branislav Ivković osnovao još u vreme dok je bio na čelu jedinstvenih vračarskih socijalista, smešten je Glavni odbor SPS-a (po odluci Šestog kongresa). Tu je i izborni štab predsedničkog kandidata Branislava Ivkovića. Tu stoluje i predsednik krila socijalista... – Ne – kategoričan je Ivković. – Ne postoje krila. Suštinska snaga SPS koju obuhvata devedeset odsto članstva je ovde. Gospodin Rodoljub Šabić, dosovski ministar, doneo je političku odluku da snazi koja ima perspektivu i budućnost, ne da legalitet. Opredelio se da veštački održi legalitet ljudima koji nemaju gotovo nikakav uticaj u Socijalističkoj partiji Srbije i koji su, očigledno, u specifičnoj situaciji i kada je u pitanju DOS. Ta odluka je u interesu DOS-a, ne samo pred ove predsedničke već i pred sada već izvesne parlamentarne izbore. Na Studentskom trgu se tvrdi da je Ivković rasturio partiju po nalogu DOS-a. Ovaj to, naravno, oštro demantuje. Ima i argumente: – Posle odluke Ministarstva to je bajka. Postoji Socijalistička partija Srbije i postoji bivše rukovodstvo na Studentskom trgu koje je suštinski krivac za posrtanje. Oni nisu želeli pravovremeno da reaguju na zahteve Dmitra Šegrta, Dragana Tomića, Steve Gudilića, Zorana Nikolića i mene da istini mora da se pogleda u oči i izvrši reforma partije. Oni su, u koaliciji sa projulovskim kadrovima, organizovali izbacivanje mnogih ljudi iz partije, počev od Dmitra Šegrta pa nadalje. Sada kada su sklonili potencijalnu konkurenciju, došli su u direktan sukob sa Slobodanom Miloševićem i projulovcima. A gde je slika? Ne treba imati mnogo godina i slonovsko pamćenje pa se i ovih dana prisetiti priče da "drug Tito ne zna šta se u stvari radi, da ga najbliži saradnici obmanjuju". Isto tako ne treba mnogo znanja da bi se videlo kako je Milošević više nego aktivan u partijskom životu. – Izolovan u tamnici Haškog tribunala, on direktno zavisi od saveta onih kojima on veruje – kaže Ivković. Ta ekipa ljudi je čisto projulovska ekipa koja postupa i radi pod sugestijama Mire Marković. Ja sam na to na vreme ukazivao. A oni su nas izbacili i sad, kad su ostali sami, razračunavaju se sa JUL- om. Ali, oni su prošlost partije. Vreme pred nama, pored razrešenja krupnog pitanja kakvo je "ko će biti novi predsednik Srbije", doneće i razrešenje jedne velike dileme: gde je nekadašnji gigant sa milionskim članstvom, aparatom koji je odlučivao o svakoj sitnici, uređivao život ne samo podanika, na način što priliči nekim davno prohujalim vremenima. Biće zanimljivo direktno odmeravanje snaga Šešelja, Živojinovića i Ivkovića. Da li će se vratiti na vlast u šta su ubeđeni i Anđelković i Ivković, ili će ih načisto pojesti sopstvena deca, leva i desna ruka para koji očigledno smatra da i dalje može da odlučuje i vlada. Nešto se, ipak, menja. U kabinetu generalnog sekretara na Studentskom trgu, na mestu gde obično vise portreti predsednika, upadljivo vidljive stoje dve prazne kuke. Zli jezici tumače to kao najbolji znak pada rejtinga lidera: na gornjoj je visio Tito, na donjoj Milošević. U prostorijama Fonasa nema portreta: samo plakat Šestog vanrednog kongresa "Povratak bazi". A i na jednom i na drugom mestu Milošević još slovi kao predsednik. Samo se niko ne usuđuje jasno da kaže – dokle će. |
http://www.politika.co.yu/ilustro/Mihajlo DAMJAK
<<2.jpg>>
<<2a.jpg>>
<<2b.jpg>>
