http://www.politika.co.yu/kuldod/kuldod_2.htm
http://www.politika.co.yu/2001/0609/indexdan.htm
Od postnacionalizma do posthumanizma
KRAJ ZAPADNE KULTURE
Duhovnost se zamenjuje informativnim sadrajem. Princip korisnog,
utilitarnog, odnosi prevagu. Time se nagovetava kraj zapadne kulture kao
integrisanog sistema znanja, verovanja i ponaanja. Srpski narod ce
obezbediti svoj opstanak samo ako se vrati svojim korenima
Globalni poredak Pax Americana koji pociva na ideologiji demokratije,
ljudskih prava i slobodnih trita, neminovno iziskuje stvaranje svetskog
sistema gradanskog prava, a samim time i svetskog, nadnacionalnog sistema
vlasti. Srbi su predstavljali test projekta, a njihov poraz, neminovan pod
bivom vlacu, dao je podstrek njegovim zagovornicima. Implikacije su
dalekosene.
Suoceni smo sa globalnim problemom koji predstavlja sintezu svih ostalih
problema cc veka, a koji se moe definisati kao kraj kulture. Hiljadama
godina ljudi su iveli u zajednicama u kojima su medusobne veze bile
direktne i emotivne. Zajednice su se vremenom stapale u drutva u kojima su
odnosi bivali podvrgnuti objektivnim uzusima, ali je covek, pojedinac, i
dalje bio subjekat sopstvenog ponaanja, sopstvenog delovanja motivisanog
njegovim osecanjima i tenjama kao ivog, misleceg bica. Medutim, drugom
polovinom XX veka naucno-tehnoloki razvoj zapada uvodi eru informatike gde
covek od subjekta aktivnosti postaje njen puki element: tzv. ljudski faktor.
Ukljucen u mreu odnosa koji stvaraju sopstvenu stvarnost, pojedinac mora
da sledi sistemske okvire. Vecina odnosa medu ljudima vie nije uslovljena
neracionalnim impulsima kao to su osecanja, obicaji, vera, ljubav, mrnja,
nada, strah, razlikovanje izmedu dobra i zla, lepog i runog, istine i lai.
Duhovnost se zamenjuje informativnim sadrajem. Princip korisnog,
utilitarnog, odnosi prevagu. Time se nagovetava kraj zapadne kulture kao
integrisanog sistema znanja, verovanja i ponaanja.
Fosilizovana kultura
Transformacija zapadnog drutva u Fukujaminu postistoriju znaci da kultura
postaje izlina kao mehanizam odravanja drutvene dinamike i integracije.
Materijalno bogatstvo, profesionalni uspeh i fizicko zdravlje jedina su
istinska dobra u zapadnom tehnosu. Emotivna iskustva i licna miljenja su
balast i luksuz koji zapadni profesionalac sebi ne moe da dopusti - u
okviru formule vreme je ivot akumulisan u novcu. Sve ostalo (pravda, cast,
dunost, ljubav prema zemlji, narodu i porodici, ljubav kao takva) puki su
atavisticki otpaci pretehnolokog, istorijskog drutva. Pitanje svrhe
ljudskog postojanja iskljucuje se apriori, jer je sam koncept svrhe
prevaziden. Kultura je fosilizovana, puki produkt koji se konzumira, a ne
proivljava.
Kraj istorije, u smislu pretvaranja ljudskog drutva u sociotehnoloki
sistem regulisan tritem, iziskuje ne samo kraj nacija kakve znamo
(globalizam), vec i kraj coveka kakvog znamo (posthumanizam). Pobornici tog
razvoja - poput profesora sociologije i filosofije na Univerzitetu drave
Merilend, dr Dona Hjuera - otvoreno isticu da je intervencija NATO 1999.
imala paradigmatski znacaj za citav svet, kao sukob humane, iracionalne
prolosti (Srbi) i posthumane, racionalne buducnosti (Amerikanci):
Amerikanci bombarduju, Srbi se postavljaju kao ljudski titovi po
mostovima, i time olicavaju dva bitno razlicita sveta. Visokoj tehnologiji
neprevazidene savrenosti, tako logicnoj i racionalnoj, suprotstavlja se
potpuno odbacivanje logike i racionalnosti. Srbi znaju da ne mogu da se
odupru; trpe gubitke i podnose bol razaranja, jer im je misao podvrgnuta
srcu punom bola i gorcine.
Hjuer smatra da je bombardovanje Srbije simbolizovalo dva arhetipa drutva:
jedno je orijentisano ka buducnosti, drugo ka prolosti. Amerikanci veruju u
moc tehnologije i svega to ona nosi: razum, logiku, prakticnost, reavanje
problema, veli on, dok Srbi veruju u moc sudbine, snanu i tako ljudsku, ali
iracionalnu i osudenu na propast. Njegov zakljucak je istinski frapantan:
Amerikanci sada ulaze u novu, bitno drukciju eru drutva i kulture, u eru
kakvu svet do sada nije video. To je posthumana era u kojoj ce svi aspekti
drutvenog ivota biti svedeni u predvidljive ablone i racionalizovani, sve
nijanse meduljudskih odnosa pojednostavljene u rutinske procedure i
preputene placenim profesionalcima poput advokata, psihologa i birokrata...
Ova posthumana Amerika mnogo je svetlosnih godina udaljena od Srbije, koja
je jo uvek svojim delima mislima u mracnom dobu koje nema blage veze sa
modernim vremenima.
Po Hjueru, Amerikanci su prototip ljudi buducnosti, Srbi atavisticki
ostatak prolosti. Posthumana Amerika vladace novim vekom, jer ce sva njena
energija biti usmerena na irenje informativne tehnologije i popularne
kulture, privrednonovcanu dominaciju i neprekidnu vojnu hegemoniju irom
sveta. On zakljucuje da bi bilo pametno za Srbe da spoznaju ovaj neumitni
istorijski razvoj i da se priklone onome to ce biti, a ne onome ta je bilo
ili je trebalo da
