Небојша Старчевић, в. д. генералног директора, о могућој продаји Јата

Баласт старе флоте

Зашто би неко дао стотине милиона долара само да би купио половину домаћег авио-тржишта које данас држи наш национални превозник

Предлог, да се Јат ервејз понуди страном стратешком партнеру, који би обезбедио средства за куповину нових авиона, јесте конструктиван поглед у будућност, али Небојша Старчевић, вршилац дужности генералног директора нашег националног авио-превозника, истовремено сматра да је реализација таквог плана под великим знаком питања.

– Из угла могућег партнера, ја не видим комерцијалну логику у том предлогу. Коме треба да уђе у стратешко партнерство са нама, уз улагање више стотина милиона долара у куповину нове флоте (нов авион у зависности од типа и величине кошта од 25 до 55 милиона долара), а да заузврат добије део Јатове зараде, који сада држи 50 одсто тржишта. Чак ни та позиција није загарантована, јер ће, уласком наше земље у систем отвореног неба, Јат добити још оштрију конкуренцију, говори Небојша Старчевић.

Приликом избора стратешког партнера, како он упозорава, држава би требало да буде изузетно обазрива, да то случајно не буде неко од постојеће Јатове конкуренције. Посебну пажњу треба обратити и на стабилност партнера који би евентуално, због својих проблема, могао да негативно утиче на Јат ервејз. Такви примери нису малобројни – „Свисер” је пропао пошто су његови амерички сувласници, после терористичких напада на Њујорк, напрасно повукли своја средства. Слично је прошао и белгијски национални авио-превозник „Сабена”, који се и даље полако опоравља уз помоћ државе.

– Ваздухопловство је специфична делатност. Дешава се да многе светске авио-компаније препусте управљање страним стручњацима, али на бази менаџерске провизије. То значи да нема учешћа у подели профита и улагања у нову флоту. Стратешко партнерство је у случају Јата можда могло да прође пре неколико година, када смо имали контролу над нашим небом. Тада је страни партнер лако могао да уђе у посао, али чини ми се да је сада касно за то. Политика отвореног неба конкуренцији ће омогућити да лети када год жели, каже Старчевић.

Он објашњава да се стратешко партнерство које је најавио министар финансија Млађан Динкић разликује од приватизације, јер у случају потоњег држава као власник задржава део својинског и профитног пакета, а тиме и контролу над радом компаније.

– У ваздухопловству приватизација значи присвајање тржишта, потенцијалних путника, куповину нормативно ограниченог бизниса. Таква ситуација је била актуелна пре отвореног неба. Сада се односи драматично мењају. До сада је Јат имао одређене монополске повољности, што је било и логично, јер компанија припада држави, а она, јасно, штити сопствену имовину. Битно је и напоменути да је због тога Јат сваке године уплаћивао милионске износе у државни буџет, кроз порезе, таксе, гориво, као и за прелет и аеродромске таксе.

– Доласком странаца, порези и таксе плаћају се страним државама, гориво се купује у иностранству, користе се страни матични аеродроми. Због тога буџет Србије може бити закинут за значајне приходе – упозорава Старчевић.

Први човек нашег националног авио-превозника слаже се са констатацијом министра Динкића да Јат нема сопствена средстава да финансира куповину нових летелица. А управо то и јесте суштина могућег партнерства, јер су авиони у Јатовој флоти прилично стари, због чега је њихово одржавање изузетно скупо.

 – На питање да ли Јат може да сам купи нове авионе, најбржи и најлакши одговор би гласио – суштински никада. Ако погледате колики су преостали дугови компаније и после отписивања дуга од стране париског и лондонског клуба, можете лако закључити да ни ови авиони са којима сада летимо нису отплаћени. До сада је то пребацивано на државу, јер је, у крајњем случају, увек до сада држава и била гарант код набавке нове флоте. Државне гаранције у тој области су уобичајена светска пракса. Нажалост, тек сада смо у ситуацији да сагледамо потпуно реално и економски чисто шта је значио „златни период Јата” из осамдесетих година.

Куповина нових авиона, према његовим речима, ипак није немогућа, јер је компанија припремила концепт реалног финансијског лизинга, који би Јат био спреман да преузме на себе и сервисира га. Реч је о набавци два мала авиона, са по 70 седишта (око 25 милиона долара по летелици), која је планирана до краја ове године. Са тим авионима Јат би знатно појачао регионални саобраћај који би пунио летове ка већим европским градовима.

--------------------------------------------------------------------------

Погрешно тумачење

Одмах по најави могућег стратешког партнерства, међу запосленима у Јат ервејзу и шире појавиле су се приче о наводној заинтересованости „Луфтханзе” да преузме нашег националног авио-превозника. Како нам је у више незваничних разговора речено, то ипак није тачно.

По свему судећи, ради се о погрешном тумачењу помињања „Луфтханзе” уз име „Јат ервејза”. Немачки национални авио-превозник је Јату, наиме, понудио да се прикључи „Стар алијанси”, удружењу авио-компанија које међусобно продају карте и тако путницима нуде ширу услугу.

Јат је добио и понуду од „Ер Франса” да се прикључи конкуренцији „Стар алијансе”– „Скај тиму”, који предводи француски национални авио-превозник. Одлука о томе да ли ће се и коме Јат приклонити још није донета.







http://www.politika.co.yu/





Одговори путем е-поште