RE: [sorabia] Glagol TREBATI se NE menja!
Nisi baš sasvim u pravu Angelina. Glagol trebati je bezličan kada se koristi zajedno s nekim drugim glagolom (treba da učim, trebalo je da znam) Ako nema drugog glagola, trebati se može menjati normalno (trebao mi je njegov bicikl, što vam je trebao taj problem). Na primer, kako da čovek drugačije kaže jedno najobičnije Trebaš mi? Eventualno, Potreban si mi, ali vidimo da nije isto kada ti neko trenutno (urgentno) treba i kada ti je neko (potencijalno) potreban. Ivan Klajn: Neodrživo je reći ono što se često sreće u razgovornom, pa i administrativnom stilu: Škole su trebalo da dostave popunjene tabele. Rečenicu valja rekonstruisati tako da počne sa Trebalo je da škole ... ili Škole su trebale da... Više o tome http://www.rastko.rs/filologija/odbor/odluka012.html To: sorabia@yahoogroups.com; sn-ve...@ml.asahi-net.or.jp From: angelina.marko...@gmail.com Date: Sat, 30 May 2009 23:19:31 +0200 Subject: [sorabia] Glagol TREBATI se NE menja! Da li je moguce OVOLIKO biti nepismen? Politika, subota 31. maj Тадић: Србији не требају превремени избори http://www.politika.rs/rubrike/Politika/Tadic-Srbiji-ne-trebaju-prevremeni-izbori.sr.html http://www.politika.rs/rubrike/Politika/Tadic-Srbiji-ne-trebaju-prevremeni-izbori.sr.html Мирослав Лазански *Коме требају лоши момци* http://www.politika.rs/rubrike/uvodnik/Kome-trebaju-loshi-momci.sr.html _ Drag n’ drop—Get easy photo sharing with Windows Live™ Photos. http://www.microsoft.com/windows/windowslive/products/photos.aspx [Non-text portions of this message have been removed]
Re: [sorabia] Glagol TREBATI se NE menja!
Postovanje Dusane, Glagol trebati se u srpskom jeziku apsolutno nikada ne menja. Oblici koji navods imaju svoje ispravne oblike: bio mi je potreban njegov bicikl, ZAsto vam je bio POtreban taj problem. To njaobicnije ispravno se kaze POTREBAN si mi! Bolest skracivanja sto = zasto / treba = potrebno je A, Klajna bolje je ne pominjati. Uz svo duzno postovanje i priznanje da je Klajn veoma dobro dijagnostikovao niz problema u srpsko-hrvatskom, pa i u srpskom jeziku (pa i dao niz resenja) njegova resanja objavljena posle 2000. godine do danas ukazuju da njegova jugo-nostalgija previse utice na njegove jezicke savete, cak i kada ostavim po strani da je on IPAK romanista. Saveti koje navodis, mogu biti ispravni u srpsko-hrvatskom jeziku, kao politickoj nagodbi istocne i zapadne varijante srpskog jezika. Na zalost, mi nemamo niti jedan razlog da bismo i dalje na njima insistirali. Ne samo da tvorci novog Pravopisa nisu ocistili sve natruhe srpsko-hrvatskog, vec su stavise prihvatili nedopustive zapadne oblike (nedopustive, jer bi se u tom slucaju morala traziti ijekavica). A, i primeri su mu losi, jer u Srbiji tako niko nije govorio pre shj nagodbe: Skole je trebalo da traze... a tako se i kaze. (Pogledaj kod Stojanovica pravila kongruencije, ima izuzetaka od obaveznog slaganja... toga nema u zapadnoj varijanti. Moze i Tvoj zavrsni primer ) Ukratko, Klajn je BIO autoritet (za shj), za romanske jezike i danas jeste. Neuporediv je, medjutim, na zalost pocivsi, Egon Fekete (za neverovati je da covek toliko moze da se poistoveti sa jezikom koji mu nije maternji. Hvala mu na tome!) Pozdrav, angelina Dusan Vukotic wrote: Nisi baš sasvim u pravu Angelina. Glagol trebati je bezličan kada se koristi zajedno s nekim drugim glagolom (treba da učim, trebalo je da znam) Ako nema drugog glagola, trebati se može menjati normalno (trebao mi je njegov bicikl, što vam je trebao taj problem). Na primer, kako da čovek drugačije kaže jedno najobičnije Trebaš mi? Eventualno, Potreban si mi, ali vidimo da nije isto kada ti neko trenutno (urgentno) treba i kada ti je neko (potencijalno) potreban. Ivan Klajn: Neodrživo je reći ono što se često sreće u razgovornom, pa i administrativnom stilu: Škole su trebalo da dostave popunjene tabele. Rečenicu valja rekonstruisati tako da počne sa Trebalo je da škole ... ili Škole su trebale da... Više o tome http://www.rastko.rs/filologija/odbor/odluka012.html To: sorabia@yahoogroups.com; sn-ve...@ml.asahi-net.or.jp From: angelina.marko...@gmail.com Date: Sat, 30 May 2009 23:19:31 +0200 Subject: [sorabia] Glagol TREBATI se NE menja! Da li je moguce OVOLIKO biti nepismen? Politika, subota 31. maj Тадић: Србији не требају превремени избори http://www.politika.rs/rubrike/Politika/Tadic-Srbiji-ne-trebaju-prevremeni-izbori.sr.html http://www.politika.rs/rubrike/Politika/Tadic-Srbiji-ne-trebaju-prevremeni-izbori.sr.html Мирослав Лазански *Коме требају лоши момци* http://www.politika.rs/rubrike/uvodnik/Kome-trebaju-loshi-momci.sr.html _ Drag n’ drop—Get easy photo sharing with Windows Live™ Photos. http://www.microsoft.com/windows/windowslive/products/photos.aspx [Non-text portions of this message have been removed] === Group Moderator: sorabia-ow...@yahoogroups.com page at http://magazine.sorabia.net for more informations about current situation in Serbia http://www.sorabia.net Slusajte GLAS SORABIJE nas talk internet-radio (Serbian Only) http://radio.sorabia.net Yahoo! Groups Links
RE: [sorabia] Glagol TREBATI se NE menja!
Ipak, mislim da je to preterivanje u nekakvom nepotrebnom i samonametnutom purizmu, pošto je jasno da postoje situacije u kojima bi promena glagola trebati morala biti dopuštena. Već sam rekao da pridev potreban ne može u potpunosti da zameni hitnost glagola trebati. Uporedimo promene glagola upotrebiti, koji je izveden od glagola trebati (sl. potreba, trebanje), uz dodatak prefiksa po-/upo-; ili glagola trebovati (trebujem; potreba, arh. u CG potrebujem). No dobro, uvedeno je takvo pravilo (da je trebati bezlično kada se nalazi u rečenici s nekim drugim glagolom) i ono nam je sada normalno i logično. Dakle, mogu da upotrebim ili trebujem ali nikako ne mogu da trebam? Zašto? Zato što je to nekim učenim glavama tako palo na pamet? Meni daleko prirodnije zvuči kada čovek jednostavno/kratko kaže trebaš mi ili trebam te nego kada to komplikuje u stilu ti si mi potrebna ili potreban si mi. Reč potreban zvuči prilično utilitarno (ili više esnafski), dok je trebati (trebam te) veoma intimno, prisno i toplo. Zapravo, kada se na srpskom kaže trebam te, to ustvari znači volim te; kada se kaže trebaš mi, to znači da ti je potrebna nekakva trenutna pomoć; a kad neko kaže potreban si mi, tada bi na takav uopšten iskaz moglo da usledi logično pitanje: a zašto (ili za šta) sam ti potreban? A Klajna sam pomenuo tek usput. Iako se slažem s njegovim viđenjem glagola trebati, ima dosta stvari u kojima se ne bih s njim složio. Na primer, smatram da je upotreba i gradacija prideva pravilan (pravilnije!) nedopustiva u nauci (pogotovo u jezičkoj). U istoj knjizi o nedoumicama Klajn često govori kako su dva iskaza pravilna ali jedan od njih je ipak pravilniji, što je logička besmislica; jer ako je nešto pravilno ono nikakako ne može biti ni manje ni više pravilno (tj. pravilnije) od nečega što je takođe pravilno. Srdačan pozdrav, Dušan To: sorabia@yahoogroups.com From: ni...@bitsyu.net Date: Sun, 31 May 2009 10:48:16 +0200 Subject: Re: [sorabia] Glagol TREBATI se NE menja! Postovanje Dusane, Glagol trebati se u srpskom jeziku apsolutno nikada ne menja. Oblici koji navods imaju svoje ispravne oblike: bio mi je potreban njegov bicikl, ZAsto vam je bio POtreban taj problem. To njaobicnije ispravno se kaze POTREBAN si mi! Bolest skracivanja sto = zasto / treba = potrebno je A, Klajna bolje je ne pominjati. Uz svo duzno postovanje i priznanje da je Klajn veoma dobro dijagnostikovao niz problema u srpsko-hrvatskom, pa i u srpskom jeziku (pa i dao niz resenja) njegova resanja objavljena posle 2000. godine do danas ukazuju da njegova jugo-nostalgija previse utice na njegove jezicke savete, cak i kada ostavim po strani da je on IPAK romanista. Saveti koje navodis, mogu biti ispravni u srpsko-hrvatskom jeziku, kao politickoj nagodbi istocne i zapadne varijante srpskog jezika. Na zalost, mi nemamo niti jedan razlog da bismo i dalje na njima insistirali. Ne samo da tvorci novog Pravopisa nisu ocistili sve natruhe srpsko-hrvatskog, vec su stavise prihvatili nedopustive zapadne oblike (nedopustive, jer bi se u tom slucaju morala traziti ijekavica). A, i primeri su mu losi, jer u Srbiji tako niko nije govorio pre shj nagodbe: Skole je trebalo da traze... a tako se i kaze. (Pogledaj kod Stojanovica pravila kongruencije, ima izuzetaka od obaveznog slaganja... toga nema u zapadnoj varijanti. Moze i Tvoj zavrsni primer ) Ukratko, Klajn je BIO autoritet (za shj), za romanske jezike i danas jeste. Neuporediv je, medjutim, na zalost pocivsi, Egon Fekete (za neverovati je da covek toliko moze da se poistoveti sa jezikom koji mu nije maternji. Hvala mu na tome!) Pozdrav, angelina Dusan Vukotic wrote: Nisi baš sasvim u pravu Angelina. Glagol trebati je bezličan kada se koristi zajedno s nekim drugim glagolom (treba da učim, trebalo je da znam) Ako nema drugog glagola, trebati se može menjati normalno (trebao mi je njegov bicikl, što vam je trebao taj problem). Na primer, kako da čovek drugačije kaže jedno najobičnije Trebaš mi? Eventualno, Potreban si mi, ali vidimo da nije isto kada ti neko trenutno (urgentno) treba i kada ti je neko (potencijalno) potreban. Ivan Klajn: Neodrživo je reći ono što se često sreće u razgovornom, pa i administrativnom stilu: Škole su trebalo da dostave popunjene tabele. Rečenicu valja rekonstruisati tako da počne sa Trebalo je da škole ... ili Škole su trebale da... Više o tome http://www.rastko.rs/filologija/odbor/odluka012.html To: sorabia@yahoogroups.com; sn-ve...@ml.asahi-net.or.jp From: angelina.marko...@gmail.com Date: Sat, 30 May 2009 23:19:31 +0200 Subject: [sorabia] Glagol TREBATI se NE menja! Da li je moguce OVOLIKO biti nepismen? Politika, subota 31. maj Тадић: Србији не требају
Re: [sorabia] Glagol TREBATI se NE menja!
Dusane, sigurna sam da i kod mene ima mnogo shj tragova, kako i ne bi kada sam najveci deo zivota provela u SHJi (ili ce biti SHJji)... ipak, to sa glagolom trebati jedna je od pocetnickih gresaka. Na zalost, kako se ova nasa civilizacija primitivizuje pod vidom globalizacije, demokratizacije... to sve vise neknjizevnih oblika prodire i tamo gde im ne bi trebalo da bude mesta. Mozda sam u ranoj mladosti (16-19) i bila (SHJ) jezicki purista, sada to nisam. Dopustam da zapadna varijanta srpskog jezika bastini sve ono sto joj je pravilno. Stavise, smatram da je ijekavica daleko primerenija poeziji, no ekavica... A, oko poredjenja prid. pravilan potpuno se slazem, sem ako se superlativ ne koristi umesto hiperbole i vise u kolokvijalnoj upotrebi...;)) Svako dobro, angelina Dusan Vukotic wrote: Ipak, mislim da je to preterivanje u nekakvom nepotrebnom i samonametnutom purizmu, pošto je jasno da postoje situacije u kojima bi promena glagola trebati morala biti dopuštena. Već sam rekao da pridev potreban ne može u potpunosti da zameni hitnost glagola trebati. Uporedimo promene glagola upotrebiti, koji je izveden od glagola trebati (sl. potreba, trebanje), uz dodatak prefiksa po-/upo-; ili glagola trebovati (trebujem; potreba, arh. u CG potrebujem). No dobro, uvedeno je takvo pravilo (da je trebati bezlično kada se nalazi u rečenici s nekim drugim glagolom) i ono nam je sada normalno i logično. Dakle, mogu da upotrebim ili trebujem ali nikako ne mogu da trebam? Zašto? Zato što je to nekim učenim glavama tako palo na pamet? Meni daleko prirodnije zvuči kada čovek jednostavno/kratko kaže trebaš mi ili trebam te nego kada to komplikuje u stilu ti si mi potrebna ili potreban si mi. Reč potreban zvuči prilično utilitarno (ili više esnafski), dok je trebati (trebam te) veoma intimno, prisno i toplo. Zapravo, kada se na srpskom kaže trebam te, to ustvari znači volim te; kada se kaže trebaš mi, to znači da ti je potrebna nekakva trenutna pomoć; a kad neko kaže potreban si mi, tada bi na takav uopšten iskaz moglo da usledi logično pitanje: a zašto (ili za šta) sam ti potreban? A Klajna sam pomenuo tek usput. Iako se slažem s njegovim viđenjem glagola trebati, ima dosta stvari u kojima se ne bih s njim složio. Na primer, smatram da je upotreba i gradacija prideva pravilan (pravilnije!) nedopustiva u nauci (pogotovo u jezičkoj). U istoj knjizi o nedoumicama Klajn često govori kako su dva iskaza pravilna ali jedan od njih je ipak pravilniji, što je logička besmislica; jer ako je nešto pravilno ono nikakako ne može biti ni manje ni više pravilno (tj. pravilnije) od nečega što je takođe pravilno. Srdačan pozdrav, Dušan To: sorabia@yahoogroups.com From: ni...@bitsyu.net Date: Sun, 31 May 2009 10:48:16 +0200 Subject: Re: [sorabia] Glagol TREBATI se NE menja! Postovanje Dusane, Glagol trebati se u srpskom jeziku apsolutno nikada ne menja. Oblici koji navods imaju svoje ispravne oblike: bio mi je potreban njegov bicikl, ZAsto vam je bio POtreban taj problem. To njaobicnije ispravno se kaze POTREBAN si mi! Bolest skracivanja sto = zasto / treba = potrebno je A, Klajna bolje je ne pominjati. Uz svo duzno postovanje i priznanje da je Klajn veoma dobro dijagnostikovao niz problema u srpsko-hrvatskom, pa i u srpskom jeziku (pa i dao niz resenja) njegova resanja objavljena posle 2000. godine do danas ukazuju da njegova jugo-nostalgija previse utice na njegove jezicke savete, cak i kada ostavim po strani da je on IPAK romanista. Saveti koje navodis, mogu biti ispravni u srpsko-hrvatskom jeziku, kao politickoj nagodbi istocne i zapadne varijante srpskog jezika. Na zalost, mi nemamo niti jedan razlog da bismo i dalje na njima insistirali. Ne samo da tvorci novog Pravopisa nisu ocistili sve natruhe srpsko-hrvatskog, vec su stavise prihvatili nedopustive zapadne oblike (nedopustive, jer bi se u tom slucaju morala traziti ijekavica). A, i primeri su mu losi, jer u Srbiji tako niko nije govorio pre shj nagodbe: Skole je trebalo da traze... a tako se i kaze. (Pogledaj kod Stojanovica pravila kongruencije, ima izuzetaka od obaveznog slaganja... toga nema u zapadnoj varijanti. Moze i Tvoj zavrsni primer ) Ukratko, Klajn je BIO autoritet (za shj), za romanske jezike i danas jeste. Neuporediv je, medjutim, na zalost pocivsi, Egon Fekete (za neverovati je da covek toliko moze da se poistoveti sa jezikom koji mu nije maternji. Hvala mu na tome!) Pozdrav, angelina Dusan Vukotic wrote: Nisi baš sasvim u pravu Angelina. Glagol trebati je bezličan kada se koristi zajedno s nekim drugim glagolom (treba da učim, trebalo je da znam) Ako nema drugog glagola, trebati se može menjati normalno (trebao mi je njegov bicikl, što vam je trebao taj problem). Na primer, kako da čovek drugačije kaže jedno
Re: [sorabia] Ћебад од српске косе Ненад Дукић
Ne znam kako ce ovaj umetnicki rad biti primljen u inostranstvu, ali licno mislim da ce veoma lose proci i to iz mnogo razloga. Prvo, to podseca na tone kose i ostalih objekata koji su neslavno zavrsili u konclogorima, Ausvicu ili Sobiboru, Treblinki, a danas posto jos nismo povratili pozitivnu sliku Srbije,mnogi ce praviti aluzije na srpske zlocine' u Srebrenici, i na Kosmetu. Zato licno smatram da je ideja autora veoma neukusna. Primera radi nacisti su pravili abazure od ljudske koze. Zamislimo da su ih bili nazvali toplina svetlosti. Ne zaboravimo da je jedna takva vrsta umetnosti, izlozba kineska vezana za ljudsko bice proslog meseca bila zabranjena u Parizu. 2009/5/30 angelina markovic angelina.marko...@gmail.com: http://www.nspm.rs/kulturna-politika/cebad-od-srpske-kose.html Ћебад од српске косе Културна политика http://www.nspm.rs/kulturna-politika/ Ненад Дукић четвртак, 28. мај 2009. Ћебад од људске косе отпутовала је у Венецију. То није нови хит у нашој текстилној индустрији, већ уметнички пројекат Зорана Тодоровића „Топлина”, који ће представљати Србију на 53. Бијеналу савремене уметности у Венецији. Како преноси Политика, у Венецију је кренуо транспорт 1080 комада ћебади који ће, уз видео и аудио документацију, представљати пројекат „Топлина”. Ова ћебад су израђена у једној фабрици у Прокупљу, у две величине (120x60 и 120x180 центиметара), 70 одсто састава ћебади је људска коса, остатак је синтетика. Обављено је 200.000 шишања да би се дошло до материјала за ћебад и добијено две тоне косе. И тако ће се они који буду купили неко од ових ћебади, чија је цена 100, односно 200 евра, грејати на људској коси. И то не на коси једног човека, већ на коси ко зна колико људи! У ствари, зна се да је 200.000 људи дало своју косу за овај пројекат. На тај начин коса, украс човека и део тела који има велики симболички потенцијал, као симбол живота и снаге, постаје ствар. Постаје предмет. А уметник игра улогу Бога. Заједно са својим сарадницима, радницима фабрике Татко у Прокупљу, он миксује косе различитих људи и ствара нешто ново. Не новог човека, не ново створење, већ предмет. Уметнички предмет који је, пре свега, на продају. Тако он није само тобожњи бог, већ и предузетник, шићарџија који свесно иде на то да запањи људе, да их испровоцира на куповину и, на крају крајева, на томе лепо заради. Шта су онда ови људи који су дали своје косе? Учесници пројекта или заморчићи у новом покушају злопотребе човека, у покушају вештачког поништавања разлика међу људима, у стварању робног артикла-човека? Да ли су знали да их дају за један бизаран експеримент у коме експериментатор добија славу и новац, а они ништа? И да ли су знали да ће посетиоци изложбе у Венецији моћи путем ДНК теста да открију ко су ти људи у ћебету? Запрепашћује то поигравање деловима тела људи, њихово изношење на пијацу, на извол`те другим људима да их пипају, додирују и раде са њима шта год хоће. slika Детаљ процеса производње ћебади од косе Да ли наши порески обвезници знају да плаћају предузетништво Зорана Тодоровића, а не његову уметност? Али, рећи ће неко, човек је пропратио аудио и видео материјалом целокупни процес настајања ћебади. Да ли је тај аудио и видео материјал уметност или само параван, алиби да то што он ради није само један успели пословни подухват, са мало улагања, а много користи? Све у свему, уметност у Србији се све више приближава западној тобожњој уметности, оној која шокира. Уметности која, као код британског уметника Демијена Херста, згражава сликама мртвих исечених тела животиња у формалину, или уметности насиља над својим телом Марине Абрамовић. И чему овакве промоције Србије, у којима савремени уметник представља пре свега себе, а не свој народ, његову духовну, културну баштину новим ликовним формама? Не тражимо ми од уметника да преписује већ створена дела, али нека бар прикаже нешто што Балкан и ово подручје издваја од околине, других делова света. А министар културе Србије Небојша Брадић, примивши на поклон ћебе од уметника Зорана Тодоровића и представника Србије на овогодишњем 53. бијеналу у Венецији, рекао је: „Међу људима је топло, али сврби“. Та изјава све говори. О тежњи Министарства да се прате нови безлични трендови у уметности. Додуше, оно не бира уметнике, али самим избором Стручног савета за избор нашег представника у Венецији наслућују се домети културне политике у области ликовне уметности, као и, наравно, избором нашег представника у Венецији. Да закључимо, учешће нашег представника на најпознатијој смотри ликовне уметности у Европи сведочи о деградацији ликовне уметности у Србији. И одсуству стратегије Министарства културе у представљању наше, српске ликовне уметности у свету. Ми немамо свој аутентични ликовни печат, нити се трудимо да га створимо. Ми само следимо неке правце тзв. ангажоване ликовне уметности у којој сваки уметник измишља свој свет, следи своју самосвојну идеју кроз различите перформансе (изведбе) и
Re: [sorabia] Glagol TREBATI se NE menja!
Da li je doslo do promena u gramatici? pre 40 i nesto godina, znam da sam na filoloskom fakultetu bio suocen sa promenama glagola trebati i da je on uvek trebalo da bude koriscen kao trebalo je i da se nije menjao. 2009/5/30 angelina markovic angelina.marko...@gmail.com: Da li je moguce OVOLIKO biti nepismen? Politika, subota 31. maj Тадић: Србији не требају превремени избори http://www.politika.rs/rubrike/Politika/Tadic-Srbiji-ne-trebaju-prevremeni-izbori.sr.html http://www.politika.rs/rubrike/Politika/Tadic-Srbiji-ne-trebaju-prevremeni-izbori.sr.html Мирослав Лазански *Коме требају лоши момци* http://www.politika.rs/rubrike/uvodnik/Kome-trebaju-loshi-momci.sr.html
[sorabia] Opel Sale May Deepen Russian Ties to Germany, Trump East Europe
Opel Sale May Deepen Russian Ties to Germany, Trump East Europe
javascript:togShareLinks('shr_v'); Share |
mailto:?Subject=Bloomberg%20news:%20%20Opel%20Sale%20May%20Deepen%20Russian
%20Ties%20to%20Germany,%20Trump%20East%20Europe%20body=%20Opel%20Sale%20May
%20Deepen%20Russian%20Ties%20to%20Germany,%20Trump%20East%20Europe%20%0D%0A%
0D%0A%20http%3A//www.bloomberg.com/apps/news%3Fpid%3Demail_en%26sid%3DaBdK8_
b7qZJU Email |
http://www.bloomberg.com/apps/news?pid=20601100sid=aBdK8_b7qZJUrefer=germ
any Print |
http://www.bloomberg.com/apps/news?pid=20601100sid=aBdK8_b7qZJUrefer=germ
any A
http://www.bloomberg.com/apps/news?pid=20601100sid=aBdK8_b7qZJUrefer=germ
any A
http://www.bloomberg.com/apps/news?pid=20601100sid=aBdK8_b7qZJUrefer=germ
any A
By Leon Mangasarian
May 30 (Bloomberg) -- German Chancellor
http://search.bloomberg.com/search?q=Angela+Merkelsite=wnewsclient=wnews;
proxystylesheet=wnewsoutput=xml_no_dtdie=UTF-8oe=UTF-8filter=pgetfields
=wnnissort=date:D:S:d1 Angela Merkels blessing of a Russian-backed bid
for http://www.bloomberg.com/apps/quote?ticker=GM%3AUS General Motors
Corp.s Opel unit augurs deeper ties between Moscow and Berlin that may
trump concerns of ex-Soviet nations squeezed between the two capitals.
Merkels government earlier today picked a partnership led by Magna
International Inc., a Canadian auto-parts supplier, with Russias biggest
bank, http://www.bloomberg.com/apps/quote?ticker=SBER%3ARU OAO Sberbank,
and Russian carmaker http://www.bloomberg.com/apps/quote?ticker=GAZA%3ARU
OAO GAZ as the buyer for Opel, the European division of GM, which will file
for bankruptcy next week.
This will fuel suspicion in east Europe over Germany and Russia and why the
biggest economy in Europe has tied up with strange Russian tycoons to please
the Kremlin, said
http://search.bloomberg.com/search?q=Fredrik%0AErixonsite=wnewsclient=wne
wsproxystylesheet=wnewsoutput=xml_no_dtdie=UTF-8oe=UTF-8filter=pgetfie
lds=wnnissort=date:D:S:d1 Fredrik Erixon, director of the Brussels-based
http://www.ecipe.org/ European Centre for International Political Economy.
Germany is playing off the Poles and the Baltic states against Russia.
Germany is Russias biggest http://www.ost-ausschuss.de/presse.html trade
partner, a relationship underpinned by rising German gas and oil imports.
Annual German trade with Russia increased five-fold to 68.2 billion euros
($96.2 billion) last year since 2000. With 6,000 German companies operating
in Russia, business leaders in Berlin view the global recession as a
speed-bump, with manufacturers set to win contracts as Russia diversifies
from energy and rebuilds transport and health care.
Economic ties between Germany and Russia are very important, Merkel said
at a joint news conference with Russian President
http://search.bloomberg.com/search?q=Dmitry+Medvedevsite=wnewsclient=wnew
sproxystylesheet=wnewsoutput=xml_no_dtdie=UTF-8oe=UTF-8filter=pgetfiel
ds=wnnissort=date:D:S:d1 Dmitry Medvedev in Berlin on March 31. Theres a
lot of potential here.
Under Magnas initial proposal, the Canadian company would get a 20 percent
stake in GMs Opel and Vauxhall divisions in Europe. Sberbank would own 35
percent, matching the remaining holding of Detroit-based GM. Magna Co-Chief
Executive Officer
http://search.bloomberg.com/search?q=Siegfried+Wolfsite=wnewsclient=wnews
proxystylesheet=wnewsoutput=xml_no_dtdie=UTF-8oe=UTF-8filter=pgetfield
s=wnnissort=date:D:S:d1 Siegfried Wolf has described GAZ, based in Nizhny
Novgorod, Russia, as its industrial partner.
Merkel-Putin Talks
Underscoring the political and commercial mix, Merkel spoke by phone to
Russian Prime Minister
http://search.bloomberg.com/search?q=Vladimir+Putinsite=wnewsclient=wnews
proxystylesheet=wnewsoutput=xml_no_dtdie=UTF-8oe=UTF-8filter=pgetfield
s=wnnissort=date:D:S:d1 Vladimir Putin on May 26 about trade and economic
cooperation. That followed a May 23 conversation dedicated to Opel, said
her spokesman,
http://search.bloomberg.com/search?q=Ulrich%0AWilhelmsite=wnewsclient=wne
wsproxystylesheet=wnewsoutput=xml_no_dtdie=UTF-8oe=UTF-8filter=pgetfie
lds=wnnissort=date:D:S:d1 Ulrich Wilhelm.
Merkels predecessor,
http://search.bloomberg.com/search?q=Gerhard+Schroedersite=wnewsclient=wn
ewsproxystylesheet=wnewsoutput=xml_no_dtdie=UTF-8oe=UTF-8filter=pgetfi
elds=wnnissort=date:D:S:d1 Gerhard Schroeder, was hired by Russian state
gas export monopoly Gazprom OAO months after leaving office in 2005 to head
the construction of the http://www.nord-stream.com/en/ Nord Stream
pipeline that will provide Russian gas to Germany.
The Polish government fears that Nord Stream -- which will run from Russia
directly to Germany under the Baltic Sea -- might allow Russia to cut gas
supplies to east Europe while still supplying Germany and western Europe.
Nothings ever purely economic with the Russians, theres always political
interest involved,
[sorabia] Ekonomija
Ekonomija Počinje revitalizacija HE Bajina Bašta 11:48 BEOGRAD, 31. maja (Tanjug) - Revitalizacija hidroelektrane Bajina Bašta“, jedne od najznačajnijih elektrana u Elektroprivredi Srbije, počeće u utorak, saopšteno je danas iz EPS-a. Revitalizacija četiri agregata u elektrani staroj 42 godine trajaće do 2013. godine, a projekat je vredan 65,5 miliona evra. Kreditom nemačke KfW banke obezbeđeno je 30 miliona, a 35,5 miliona uložiće EPS iz prihoda od prodaje električne energije. (Kraj) Jevtić:Bez navodnjavanja nema napretka srpskog agrara 11:11 BEOGRAD, 31. maja (Tanjug-Ekos) - Kiša koja je tokom prošle sedmice padala u pojedinim regionima naše zemlje nije bila dovoljna da u potrebnoj meri natopi oranične površine zasejane pšenicom i drugim kulturama, pa se problem navodnjavanja ponovo postavlja kao jedan od glavnih uslova za napredak agrara, izjavio je za Tanjug poznati poljoprivredni stručnjak i potpredsednik Privredne komore Srbije (PKS) dr Stojan Jevtić. On je istakao da Srbija mora hitno da usvoji dugoročnu strategiju borbe sa sušom i racionalan program navodnjavanja obradivih površina, ukoliko želi da ostane značajan proizvođač i izvoznik hrane. (Kraj) Božić: Uz pomoć Fonda razvija se sektor MSP 12:28 BEOGRAD, 30. maja (Tanjug) - Direktorka Fonda za razvoj Olivera Božić ocenila je danas da je država uspela u svojoj nameri da razvije sektor malih i srednjih preduzeća (MSP) i da se kreditiranjem iz Fonda u Srbiji godišnje zaposli 15.000 ljudi. Ono što je država uradila preko Fonda za razvoj jeste da se u poslednjih nekoliko godina oko tri hiljade preduzetnika godišnje registruje, rekla je Božićeva u intervjuu Tanjugu. (Kraj) http://www.tanjug.rs/ [Non-text portions of this message have been removed]
[sorabia] Srbija - Svet
Srbija - Svet Održana manifestacija Stop duvanskom dimu 13:30 BEOGRAD, 31.maja (Tanjug) - U svetu svake godine, zbog posledica duvanskog dima, umre pet milliona ljudi, a u Srbiji 16.000, odnosno Srbija svakog dana izgubi 44 stanovnika zbog pušenja, upozoreno je na današnjoj manifestaciji Stop duvanskom dimu, koja je održana na Trgu republike u Beogradu. Ministar zdravlja Tomica Milosavljević pozvao je pušače da prestanu da puše, a ako ne mogu da to bar ne čine u prisustvu nepušača, jer je dve trećine stanovnika Srbije izloženo duvanskom dimu na poslu i kod kuće. (Kraj) Minić: Pozitivna inicijativa Srbije 11:35 BEOGRAD, 31. maja (Tanjug) - Zamenik generalnog sekretara Saveta za regionalnu saradnju Jelica Minić ocenila je da je učestala razmena poseta zvaničnika Srbije, Hrvatske, Makedonije, Crne Gore i BIH veoma pozitivna, jer podstiče jačanje saradnje u regionu. Mislim da je to jako dobar razvoj događaja i da je dobro što Srbija ima inicijativu na planu regionalne saradnje. Veoma je važno da se taj tempo intenzivira i da se održi visok nivo stalne komunikacije, jer je to jedini način da se otvoreni problemi rešavaju, rekla je Minićeva u izjavi Tanjugu. (Kraj) Liht: Saradnja neophodna svima u regionu 11:34 BEOGRAD, 31. maja (Tanjug) - Predsednica Fonda za političku izuzetnost Sonja Liht ocenila je da je saradnja Srbije i drugih zemalja u regionu od izuzetnog značaja na svim poljima, od ekonomskog do bezbednosnog. Smatram da je saradnja u regionu neophodna i u interesu svih koji se u ovom regionu nalaze, rekla je Liht u izjavi Tanjugu, podsećajući da su regionalni susedi najbolji partneri Srbije u ekonomskoj sferi. (Kraj) Srbija da podstakne razvoj dobrih odnosa u regionu 11:34 BEOGRAD, 31. maja (Tanjug) - Predsednik spoljnopolitičkog odbora Skupštine Srbije Dragoljub Mićunović ocenio je da Srbija kao ključni činilac u regionu treba da učini sve da podstakne razvoj najboljih mogućih odnosa među zemljama regiona i bude stabilizirajući faktor na Balkanu. Srbija nije morala da čeka da joj potpredsednik SAD Džozef Bajden kaže nešto što je činjenica, a to je da je ona ključni činilac na ovom prostoru i da bez aktivne i pozitivne uloge Srbije ni region ne može napredovati i biti stabilan, primetio je Mićunović u izjavi Tanjugu. (Kraj) Sporazumima do regionalne stabilnosti 11:33 BEOGRAD, 31. maja (Tanjug) - Ministarka prvade Srbije Snežana Malović stavila je na izmaku ove sedmice, zajedno sa svojim crnogorskim kolegom Mirašom Radovićem, potpis na poslednji u nizu dokumenata kojima je Srbija potvrdila spremnost na saradnju sa zemaljama susedima, u različitim oblastima. Aktivno učešće u uspostavljanju i očuvanju regionalne stabilnosti i saradnje jedan je od prioriteta koje je Vlada Srbije, predvođena Mirkom Cvetkovićem, unela u svoj program. Ministar odbrane Srbije Dragan Šutanovac potpisao je 2. februara sa svojim crnogorskim kolegom Borom Vučinićem ugovor o donaciji simulatora letenja za avion supergaleb 4, kao deo planova za buduću saradnju. (Kraj) Danas se obeležava Svetski dan bez duvanskog dima 09:29 BEOGRAD, 31. maja (Tanjug) - Svetski dan bez duvanskog dima, 31. maj, biće obeležen danas širom sveta, a na Trgu Republike u Beogradu biće održana centralna manifestacija u Srbiji, kako bi se ukazalo na štetnost duvana. Tema ovogodišnjeg obeležavanja dana bez duvanskog dimna je Zdravstvena upozorenja na paklicama cigareta, uz slogan Stop duvanskom dimu. (Kraj) http://www.tanjug.rs/ [Non-text portions of this message have been removed]
[sorabia] Balkan i susedi
Balkan i susedi Kalamperović: Raduloviću nije dat pasoš u posebnom postupku 13:13 PODGORICA, 31. maja (Tanjug) - Crnogorske vlasti nisu dale državljanstvo i izdale pasoš u posebnom postupku bivšem direktoru C marketa Slobodanu Raduloviću, rekao je danas Tanjugu crnogorski ministar unutrašnjih poslova i javne uprave Jusuf Kalamperović. Kalameprović je, međutim, napomenuo da ne raspolaže informacijama da li je Radulović, za koga je, kako je rekao, čuo da je rođen u Herceg Novom, državljanstvo te zemlje i pasoš dobio po osnovu rođenja. (Kraj) U Hrvatskoj do 11 sati glasalo 10,8 odsto birača 12:46 ZAGREB, 31. maja (Tanjug) - U drugom krugu lokalnih izbora u Hrvatskoj danas je do 11 sati glasalo 10,8 odsto birača, saopštila je Izborna komisija. Predsednik Komisije Branko Hrvatin rekao je da su sva biračka mesta otvorena na vreme, u sedam sati, i da dosad nije prijavljen nijedan incident, preneli su hrvatski mediji. (Kraj) Prudska trojka za ubrzano okončanje pitanja imovine BiH 12:04 SARAJEVO, 31. maja (Tanjug) - Lideri SDA, SNSD i HDZBiH, Sulejman Tihić, Milorad Dodik i Dragan Čović, koji čine Prudsku trojku, u izjavama za današnji Dnevni avaz potvrdili su spremnost da ubrzano rade na ispunjavanju ciljeva i uslova koje je pred BiH postavilo Veće za implementaciju mira i da do kraja juna reše pitanje državne imovine. Dodik je ocenio da je sazrelo vrijeme za pregovore i da se napravi pomak kojim će Briselu iz BiH biti odaslata dobra poruka. (Kraj) Srbi protiv okupljanja Bošnjaka u Kravici 10:13 KRAVICA/BRATUNAC, 31. maja (Tanjug) - Srbi Mesne zajednice Kravica kod Bratunca (RS) zatražili su u pismu upućenim domaćim i međunarodnim institucijama da ne dozvole okupljanje koje su Bošnjaci zakazali za 13. jul u krugu Zemljoradničke zadruge u Kravici, jer su ga ocenili kao tešku provokaciju koja bi mogla da dovede do incidenata i međunacionalnog sukoba. Ovaj skup sračunat je s ciljem podizanja napetosti i pogoršanja bezbednosnog stanja u Kravici koja je simbol srpskog stradanja u odbrambeno- otadžbinskom ratu, rekao je predsednik Saveta Mesne zajednice Kravice Mile Milovčević. (Kraj) U Hrvatskoj drugi krug lokalnih izbora 09:28 ZAGREB, 31. maja (Tanjug) - U Hrvatskoj se danas održava drugi krug lokalnih izbora na kojima će biti izabrani načelnici opština, gradonačelnici i župani. Pažnju javnosti izaziva rasplet drugog kruga izbora u devet hrvatskih županija, gradu Zagrebu, koji ima status županije i osam županijskih sedišta u kojima predstavnici lokalnih vlasti nisu izabrani u prvom krugu izbora - 17. maja. (Kraj) http://www.tanjug.rs/ [Non-text portions of this message have been removed]
[sorabia] Političke partije
Političke partije Djilas ponovo izabran za predsednika beogradskih demokrata 14:40 BEOGRAD, 31. maja (Tanjug) - Skupština gradske organizacije Demokratske stranke Beograda izabrala je danas ponovo Dragan Djilasa za predsednika te organizacije. Skupština Gradske organizacije DS izabrala je i potpredsednike: Zoran Alimpić, Danilo Bašić, Maja Videnović, Branimir Kuzmanović, Nebojša Ćeran i Edit Šerifov, a izabran je i stalni sastav gradskog odbora te stranke. (Kraj) Šutanovac: Rezultati u ekonomski teškoj godini 13:31 BEOGRAD, 31. maja (Tanjug) - Potpredsednik Demokratske stranke Dragan Šutanovac izjavio je danas da veruje da rukovodstvo Beograda može da postigne rezultate i u godini koja će biti uzuzetno ekonomski teška i ispuniti sva u kampanji data obećanja. Šutanovac je na Skupštini Gradske organizacije Demokratske stranke Beograda rekao da su lokalni izbori u Zemunu i na Voždovcu samo malo iskušenje za obećanja koja su demokrate dale na prethodnim izborima. (Kraj) Ðilas: Nastavićemo da ispunjavamo obećanja 13:22 BEOGRAD, 31. maja (Tanjug) - Predsednik Gradskog odbora Demokratske stranke Beograda Dragan Ðilas izjavio je danas da će ta stranka nastaviti da ispunjava obećanja koja je dala tokom kampanje, istakavši da je namera da Beograd postane lokomotiva razvoja Srbije. Ðilas je na Skupštini gradske organizacije DS rekao da će biti izgrađeni mostovi na Adi Ciganlijii i Borči, dva nova obdaništa, dve škole, dva nova Doma zdravlja i kanalizacija i vodovod u svim delovima grada. (Kraj) Tadić: Obaveza vlasti da izgradi mostove, obilaznice, metro 12:56 BEOGRAD, 31. maja (Tanjug) - Predsednik Srbije i lider Demokratske stranke Boris Tadić rekao je danas da oni koji vode Beograd imaju obavezu da izgrade nekoliko mostova, obilaznica, institucija kulture, pa i metro. Lider demokrata je, na sednici Skupštine gradskog odbora DS, rekao da od aktuelnog gradonačelnika prestonice Dragana Ðilasa očekuje da toga bude svestan i on i oni koji vode grad i da imaju obavezu da to i sprovedu u delo, jer će tako Beograd Srbiju vući napred. (Kraj) Batić: Holandija sada ne može imati tako čvrst stav 12:47 BEOGRAD, 31. maja (Tanjug) - Lider Demohrišćanske stranke Srbije i poslanik te stranke u parlamentu Vladan Batić izjavio je danas da, nakon što su SAD zauzele stav da Srbija sarađuje sa Tribunalom u Hagu, Holandija ne može više da ima tako čvrst stav u odbijanju saglasnosti da se odmrzne sporazum o stabilizaciji i pridruživanju i da Srbija bude kandidat za EU sve dok ne bude izrucen Ratko Mladić. Odluka SAD da Srbija sarađuje sa Haskim tribunalom samo potvrđuje da sada hitno treba usvojiti rezoluciju o političkoj aboliciji Holandije povodom tragičnih događaja u Srebrenici, istakao je Batić u izjavi dostavljenoj medijima, u kojoj podseća da je DH Š pre nekoliko dana predložio Narodnoj skupstini takvu rezoluciju. (Kraj) Skupština socijalista 17. jula 15:27 BEOGRAD, 30. maja (Tanjug) - Lider Socijalističke partije Sbije Ivica Dačić izjavio je danas da će na sednici Glavnog odbora te stranke biti doneta odluka da se 17. jula održi Skupština SPS-a, na dan kada je pre 19 godina ta stranka osnovana. Na skupštini će se razgovarati o temeljnom pravcu budućeg delovanja Socijalističke partije Srbije i to će biti prvi korak u pripremama za održavanje Kongesa stranke, najavio je Dačić, pre sednice Glavnog odbora stranke. (Kraj) http://www.tanjug.rs/ [Non-text portions of this message have been removed]
[sorabia] Propis za dranje vozača
Propis za dranje vozača Skupština usvojila tekst koji daje neograničenu vlast policiji da kažnjava kako hoće. Stručnjaci prete sudom, a autoprevoznici i blokadom puteva BEOGRAD - Srpski parlament usvojio je novi Zakon o bezbednosti saobraćaja po kome će policija biti i kadija i sudija. Tačnije, vozač će uvek biti kriv! Zbog toga će stručnjaci tražiti ocenu ustavnosti pojedinih odredaba zakona, dok vozači najavljuju proteste, a moguće su i blokade puteva. Lažnom brzinom do kazne Milan Vujanić, profesor na Saobraćajnom fakultetu, ocenio je da nije toliki problem u zakonu koliko u načinu na koji će biti primenjivan. - Ne vidim razlog za zabranu radar-detektora, jer on omogućuje građanima da kontrolišu policiju. Međutim, u ovom slučaju policija će moći da kažnjava i na osnovu lažno prikazanog prekoračenja, jer je zapisnik skoro neoboriv dokaz - kaže profesor Vujanić. On smatra da se novim zakonom neće mnogo šta postići ako se ne povećava procenat ljudi koji vezuju pojas, jer sada samo 30 odsto vozača koristi ovu zaštitu. Naime, novi zakon, koji će početi sa primenom za šest meseci, predviđa rigoroznije propise u saobraćaju i uvođenje kaznenih poena. U zavisnosti od težine prekršaja deliće se negativni bodovi. Kolekcionaru koji sakupi 18 poena biće oduzeta vozačka dozvola. Pored toga, smanjuje se dozvoljena granica alkohola u krvi sa 0, 5 na 0, 3, kao i brzina u naseljenim mestima sa 60 na 50 kilometara na sat. Sa druge strane, kazne se povećavaju i kretaće se od 3.000 do 50.000 dinara, a nije isključena ni zatvorska kazna. Zabranjuje se korišćenje mobilnih telefona, radar detektora... Međutim, ono što većini vozača smeta jeste što je policijski zapisnik neoboriv dokaz na sudu. Zapravo, sve što policajac napiše tretira se kao tačno! Damir Okanović iz Komiteta za bezbednost saobraćaja najavio je pokretanje inicijative kod Ustavnog suda povodom odredbe koja se odnosi na to da je policijski zapisnik neoborivi dokaz. - Zamislite, saobraćajna nesreća sa poginulima, a zapisnik policije kontradiktoran fotografijama. Šta onda? Umesto da uvedemo video-nadzor na policijskim vozilima, mi se vraćamo u 19. vek i oslanjamo se na policajca i njegov sud, koji je samo čovek. Da ne govorimo o tome da će policija moći da određuje pravila. Pa, ako negde uslovi saobraćaja omogućuju da se vozi 80 kilometara na sat, oni mogu da postave znak o ograničenju na 50 samo da bi kažnjavali vozače. Zatim, ako zbog lošeg puta neko izgubi život, neće odgovarati putari, već vozač koji nije prilagodio brzinu. To će nas odvesti u haos - kaže Okanović, dodajući da policija ima motiv da što više kažnjava, jer 50 odsto od izrečenih kazni sliva se saobraćajnoj policiji, što je 15 - 20 miliona evra. Dušan Perić, predsednik Udruženja beogradskih autoprevoznika, naglašava da će uskoro organizovati protest zbog ovog represivnog zakona. - Tek ćemo odlučiti kako ćemo negodovati. Mi jesmo za ovaj zakon, ali nismo zadovoljni pojedinim odredbama, kao što su one koje se odnose na tehničku ispravnost, verodostojnost isprave, visoke predložene kazne... Po ovom zakonu policajac može da skine tablice bez kriterijuma. Takođe, može za nove gume da kaže da su ćelave, jer mu se vozač nije svideo, a tačnost njegove prijave se ne dovodi u pitanje. Ovo u svakom slučaju nije samo pitanje taksista i autoprevoznika već svih vozača - ističe Perić. http://www.glas-javnosti.rs/clanak/drustvo/glas-javnosti-31-05-2009/propis-za-dranje-vozaca [Non-text portions of this message have been removed]
[sorabia] I posle Haga - Hag
I posle Haga - Hag Tribunal će suditi Mladiću i Hadžiću kada budu uhapšeni jer će, ako bude zatvoren pre njihovog privođenja, biti aktivirano jedno sudsko veće. U Kremlju su mišljenja da ako ova dvojica ne budu uhapšeni do 2010, to ne može biti povod sam po sebi za nastavak rada ovog suda Rusko „njet“ u Savetu bezbednosti, gde Moskva kao jedna od pet stalnih članica ima pravo veta, moglo bi da 2010. godine stavi katanac na Tribunal. Poznavaoci prilika u NJujorku smatraju da su, ukoliko Rusija ostane dosledna svom stavu, šanse da Haški tribunal nastavi rad posle 2010. godine ravne nuli. U Hagu misle drugačije, a kao krajnji rok za završetak mandata pominju 2012. godinu. Varijante Fila objašnjava da postoje dve varijante po kojoj Tribunal može da nastavi rad. - Ukoliko ne budu Mladić i Hadžić rešeni kao slučaj do kraja 2011, onda će imati dve opcije. Jedna je da se predmeti prebace Međunarodnom sudu pravde u Hagu, pa da to tamo rade njihove sudije kao honorarni posao, pod nadležnoću UN. Druga je da se formira dežurno veće koje će postupati po drugim problemima. Jer, morate imati u vidu da je na izdržavanju kazni veći broj osuđenika koji imaju prava na uslovne otpuste i drugo i neko mora da brine o njima. Tako da neka administracija u tom sudu mora ostati i neko dežurno veće od trojice sudija - dodaje Fila. Tribunal će po zatvaranju ostati bez dve tri-zgrade koje drži u zakup, pa bi se, primećuje Fila, postavilo pitanje gde bi se održavala suđenja. U tom slučaju, morala bi da bude iznajmljena sudnica u stalnom sudu, a ne isključuje se ni mogućnost zadržavanja jedne zgrade u zakupu. Optuženi, osuđeni, oslobođeni Od 1993. godine MKSJ optužio je 161 osobu, a od 1994. kada je uhapšen Dušan Tadić, okončana su 83 predmeta. Suđeno je 119 optuženih, od kojih je desetoro oslobođeno optužbi, 60 je oslobođeno na višegodišnje zatvorske kazne koje izdržavaju u nekoj od 17 država koje su sklopile sporazum sa UN. U pritvorskoj jednici MKSJ u Sheveningenu nalazi se 38 optuženih. Na privremenoj slobodi do daljeg poziva su dvojica optuženih, a general Vladimir Lazarević nalazi se na bolničkom lečenju. U toku je 18 procesa sa 42 optuženih. Pred žalbenim većem je sedmoro optuženih u četiri predmeta, u toku je sedam suđenja 21 optuženom, a u pretpretresnoj fazi su četiri predmeta sa četvoro optuženih. Krivicu je priznalo 19 optuženih. - Tribunal nije permanentni sud i mi se spremamo da svoj rad privedemo kraju. Većina prvostepenih postupaka će biti završena do 2010, a žalbenih u 2012. godini. Ovo su datumi koji su trenutno pred SB, a oni će doneti konačnu odluku - rekla je za Glas portparol Suda Nerma Jelačić. Prilikom našeg boravka u Haškom tribunalu protekle sedmice, u organizaciji Misije Oebs u Beogradu, više puta smo, u neformalnim razgovorima, imali priliku da čujemo da se u Hagu nadaju da će u naredne tri godine biti završeni svi procesi, uključujući i suđenja dvojici preostalih optuženika, Ratku Mladiću i Goranu Hadžiću. U jednom od neformalnih razgovora nam je rečeno da ova dvojica „možda čekaju da Rusi zatvore Tribunal“, ali je poručeno da će Tribunal, ako i bude zatvoren 2012, suditi Mladiću i Hadžiću kada budu uhapšeni, jer će biti aktivirano jedno sudsko veće. Za Ruse nema dileme Što se Rusa tiče, dileme nema i sve je jasno: katanac 2010. Zvaničnici iz Moskve se pri tom pozivaju na Rezoluciju SB UN koja je tu godinu označila kao poslednju u radu Tribunala. U ovom sudu ističu da će teško moći da završe rad do tog vremena objašnjavajući to činjenicom da su i dalje na slobodi Mladić i Hadžić. Hapšenje ove dvojice je, prema rečima naših sagovornika, portparola tužilaštva i suda, Olge Kavran i Nerme Jelačić, prioritet. Na prvi pogled, ovaj ad hok sud osnovan za ratne zločine počinjene u bivšoj SFRJ svoju sudbinu određivaće upravo njihovim hapšenjem, jer kako se čini, „živeće“ sve dok oni budu na slobodi. - Haški tribunal će kad god i gde god biti aktiviran, a oni će biti privedeni pred međunarodni sud - izjavio je glavni tužilac Serž Bramerc. Izvodi se zaključak da će Tribunal ako, primera radi, Mladića i Hadžića uhapse 2.020, zbog njih dvojice odmah da otvori sudnice. - Čak i ako se ne nađu pred sudijama MKSJ do kraja našeg mandata, postavićemo sistem po kojem će im se moći suditi kada god budu izvedeni pred lice pravde - rekla je Jelačićeva. U Kremlju su, pak, mišljenja da ako ova dvojica ne budu uhapšeni do 2010, to ne može biti povod sam po sebi za nastavak rada ovog suda, koji je Moskva često kritikovala zbog antisrpskog raspoloženja, isuviše dugih procesa, previsokih rashoda, nekoliko tragičnih incidenata sa optuženima... Bruno Vekarić, portparol srpskog Tužilaštva za ratne zločine, smatra da je u procesno-pravnom smislu Hag jedino mesto gde se Mladiću i Hadžiću može suditi. - Međunarodna zajednica i UN, koji su otvorili Tribunal zbog nemogućnosti naših političkih elita da im sude u Srbiji na vreme, istrajaće u tome da se njima dvojici sudi pred nekim
[sorabia] Dijaspora za jednu stranku
Dijaspora za jednu stranku Ministarstvo za dijasporu ispunilo je obećanje. Vlada je (jednoglasno) usvojila tekst zakona o dijaspori i ovaj akt ušao je u skupštinsku proceduru. Vest je sama po sebi pozitivna, ali... Mi u Srbiji i trećina onih koji žive van zemlje, a državljani su Srbije, sigurno nećemo biti u boljoj situaciji ni kada ovaj zakon usvoji Parlament. Zašto? Zato što zakon ne može da promeni odnos države prema ljudima iz rasejanja i njihovim objektivnim problemima. Zato što se jednim zakonom ne mogu predvideti i obuhvatiti sve oblasti, institucije, kancelarije i pojedinci koji se neretko pogrešno ili nekorektno odnose prema ljudima koji žive izvan matice i ponekad im je potrebna pomoć ili usluga. Zato što u jednom zakonu ne može da se iskaže koliko i kako je sve važna pomoć koju naši ljudi iz sveta pružaju svojima u domovini, pa i celoj državi, šaljući godišnje oko pet milijardi dolara. Umesto svega toga, znamo da će po novom zakonu biti formirana skupština dijaspore sa 44 delegata u čijem će radu učestvovati i predsednik države, i premijer, i ministri i predstavnici najvažnijih nacionalnih institucija. Teško je, međutim, verovati da i u ovom resoru, kao i u svim drugim, prednost za članstvo u Skupštini neće imati sastav blizak stranci koja vodi Ministarstvo. A tada bi se moglo desiti da delegati više deluju kao predstavnici stranke u dijaspori nego kao predstavnici dijaspore u matici http://www.blic.rs/blickomentar.php?id=3250 [Non-text portions of this message have been removed]
[sorabia] Karton siti made in USA
Karton siti made in USA Mirko Radonjić, 30.05.2009 20:31:10 KO ih vidi na ulici pomisli da su obični ljudi. Takvi obično idu na posao i kući donose platu. Bez posla i plate, međutim, u Americi ubrzo ne bude ni kuće. Kada novo radno mesto ne može da se pronađe brzo, a tako je u vreme krize, obični ljudi postaju - beskućnici. U zemlji gde se živi među zidovima kupljenim bančinim novcem za hipotekarni kredit, recesija je iskovala ime za ove ljude: „novi beskućnici“. Oni se ne uklapaju u stereotipe. Šišaju se i briju, održavaju higijenu, a neki uopšte i ne piju alkohol. Doskora su radili uobičajene poslove i bili jednu platu udaljeni od bankrotstva. Plata jednom nije došla. Od tada su na ulici. Kada su prošle godine u Sjedinjenim Državama počeli da rastu gradovi šatora, nacionalni mediji su držali kamere dalje od njih. Kako se kriza širila, širila se i američka verzija „karton sitija“. Prema poslednjim podacima Nacionalne alijanse za kraj beskućništva, oko 672.000 ljudi u SAD svake noći nemaju krov nad glavom. I kada je bilo dobro, Amerika je bila surova: svako pedeseto dete bilo je bez adrese tokom 2005. i 2006. godine. Gde žive „novi beskućnici“? Dok imaju nešto para, po motelima, ako imaju kola - noću obaraju sedišta, spavaju pod šatorima, u posebnim skloništima, ili, jednostavno, na trotoarima. Stejsi Daudi je vozila taksi i, kada je buknula kriza, nije imala za stanarinu od 675 dolara. Njen muž, nekada vozač kamiona i izbacivač iz noćnog kluba, nije mogao da nađe posao. Izbačeni su iz stana i odselili se u motel, sa sinom školarcem. Stejsi se odrekla mačaka i prodavala krv (!) da bi kupila hranu. Posle su žena s detetom i muž spavali u odvojenim prihvatilištima, pa u pozajmljenom „pikapu“. Stvari su im rasprodali, a Stejsi je ostala urna s majčinim pepelom i još neke sitnice. Da bi kupila sinu tortu za deveti rođendan, ponovo je prodala krv. Nema pojma šta će biti sutra, ali kaže da je optimista. Upućeni, međutim, predviđaju - crno: smatra se da će još milion i po ljudi postati beskućnici tokom naredne dve godine. U saveznom budžetu obezbeđen je stimulativni paket od milijardu dolara, ne bi li se pomoglo ugroženima da plate kiriju, račune, depozite ili troškove selidbe, ali to verovatno neće biti dovoljno da spreči ovaj moderni egzodus iz čvrsto zidanih zgrada, u vodećoj ekonomiji sveta. NEDOVOLjNO ZA STAN U Šarlotu, Severna Karolina, gde je Vlade Divac nekada igrao košarku, sada pet do osam hiljada ljudi nema svoj dom. Od njih, 3.500 školske dece. Mnogi odrasli, čak, imaju posao, ali ne zarađuju dovoljno za stan. http://www.novosti.rs/code/navigate.php?Id=11status=jednavest=147009title_add=Karton%20siti%20made%20in%20USAkword_add=amerika%2C%20ekonomska%20kriza [Non-text portions of this message have been removed]
[sorabia] Draža Mihailović | Taoc ratnog vihora
Taoc ratnog vihora http://www.revija92.rs/upload/images/izdanja/2009/05/683/draza.jpg Dragoljub Draža Mihailović Pišu:Dragan Damjanović - Milenko Kovačević U Arhivu grada Beograda, Arhivu Republike Srbije, Vojnom i Arhivu Jugoslavije, nema dosijea o Jelici Mihailović, supruzi generala Draže, ali postoje dokumenati i svedočenja savremenika o detaljima vezanim za njeno hapšenje i odvođenje u logor Banjica, sa dvoje dece. Dosije je po svoj prilici uništen. Nadležni u ovim Arhivima danas ne mogu sa sigurnošću da tvrde ni da je postojao. Istorijski Arhiv Beograda poseduje Uverenje da je Jelica Mihailović bila zatočenica logora na Banjici, pod brojem 02 - 2866 i da je ovde doveo Gestapo 12. oktobra 1942. godine do 24. oktobra 1943. godine odakle je sprovedena u policijski zatvor, ali to je samo Uverenje a ne i dosije, kako neupućeni često brkaju, objašnjavaju u Arhivu, navodeći da je reč o “osam svesaka” u kojima postoje samo osnovni podaci o zatočenicima logora Banjica. Ovaj Arhiv ne raspolaže bilo kakvim drugim podacima. Međutim, u Arhivu Srbije “Revija 92” došla je do originalnog dokumenta datiranog 9. aprila 1942. godine Odeljenja specijalne policije Uprave grada Beograda u kojem se pod brojem K – Pov.II. 809 navodi: “Prema naređenju Ministarstva unutrašnjih poslova sprovode se u logor članovi porodice odmetnutih oficira, koji su pozvani na predaju, s molbom da se u logoru zadrže do daljeg naređenja i to:Jelica Mihailović, domaćica, Branko Mihailović, činovnik Gordana Mihailović, učenica gimnazije, Vidosava Jovanović, Dragoje Jovanović i Danica Karapetrović, kao članovi porodice Draže Mihailovića“. Ovaj dokument napisan je pisaćom mašinom. U drugom, na strani 18. pod brojem 3064, rukom je zapisano da su pored Jelice i njene i dece uhapšene i Dražine strine Ana Mihailović, sa dve kćeri i sinom i Natalija Mihailović, sa dve kćeri. Dakle, aprila 1942. pohapšena je ne samo uža porodica, nego i familija komandanta Ravnogorskog pokreta, koji je odbio da se preda Nemačkom okupatoru. Pored žene i dece, strina i njihove dece, uhapšeni su i Dražina sestra Vidosava, zet Dragoje i sestričina Danica. Čim su pohapšeni i odvedeni u logor Banjica, Jelica je sa ćerkom Gordanom, Dražinom sestrom Vidosavom i sestričnom Danicom, odvedena u žensku sobu 35 na drugom spratu logora, u kojoj je bilo 50 srpskih zatočenica, među kojima najviše skojevki, ali i žena, ćerki i sestara četničkih oficira. Tu su bile, na primer, žena i ćerka Nikole Kalabića. U istoj sobi bila je zatočena i Srbijanka Bukumirović, odakle je odvedena na streljanje. Posle Drugog svetskog rata, ova predratna komunistkinja, proglašena je za narodnog heroja. Gestapou je bilo sve jedno da li su zatočenice bile iz četničkih ili partizanskih porodica, jer su im i jedni i drugi očigledno bili protivnici pa su i preko njihovih porodica hteli su s njima da se razračunaju. Jelica je sa ćerkom i Dražinom sestrom i sestričinom, posle mesec dana prebačena u takozvanu “taočku“ sobu, gde su bile zatočene žene visokih četničkih oficira i partizana, svih koji su se borili protiv okupatora. Čim su dovođene u logor, uzimani su im otisci prstiju i pravljena osnovna biografija. Sa tom dokumentacijom zatvorenice i zatvorenici su boravili u logoru. One za koje dokumntacija nije pravljena odmah su streljanje, navode u Arhivu. Zatočeni su poslužili za ucenu, kako bi se njihovi muževi, očevi, braća i ostali najbliži srodnici, pod pretnjom da će im likvidirati porodice - predali! Pod naznakom “Taoci” Odeljenja specijalne policije Uprave grada Beograda, pod brojem II i rednim 1. zavedena je supruga Draže Mihailovića, Jelica, za koju se ovde navodi da je rođena 27. avgusta 1895. godine u Beogradu, od oca Jevrema Brankovića i majke Ljubice rođene Kreclović, da je osnovnu školu i gimnaziju završila u Beogradu, studirala prava ali nije diplomirala. Da pored srpskog govori i nemački jezik. U dokumentaciji, nailazimo i na pet otisaka prstiju Jelica Mihailović što je bila standardna procedura prilikom dovođenja u logor Banjica. Piše i da je imala nadimak Lena. Ista sprovodnica napravljena je i za Jelicinu i Dražinu ćerku Gordanu, koja je datirana pod brojem 30. U njoj se,pored opštih podataka, kao i za majku, navodi da je rođena 12. februara 1926. godine i da je završila šesti razred gimnazije. Na narednoj strani, gde je takođe dala otiske prstiju, svojeručno je napisala: Ja sam učenica šestog razreda gimnazije. A na sledećoj je njen lični opis: mala, smeđa, usta pravilna, zubi zdravi, osobenih znakova nema... Odeljenje specijalne policije U.G.B. na strani 33. istog dokumenta registruje i osnovne podatke o Jelicinom i Dražinom sinu Branku, za kojeg se navodi da je rođen u Skoplju 22. aprila 1921. godine, da je završio Viši tečajni ispit i veliku maturu, adresa kao za majku i sestru Bregalnička 24. Beograd, s tim što se za Branka u “Propratnici“ doslovno kaže da je sin “Draže Mihailovića, uhapšen kao taoc odmetnutog oficira“. Za
[sorabia] Nekad špaliri, danas kordoni
Nekad špaliri, danas kordoni Piše:I. Ž. Vremena su se definitivno premenila. Doček Džozefa Bajdena u poređenju sa nekadašnjim posetama zvaničnika SAD ličio je na metodsko – pokaznu vežbu. Nekada su visoki gosti iz Amerike prolazili kroz razdragane špalire naroda i narodnosti ,a danas kroz postrojene kordone. “Dolazi na poziv predsednika Tita”, “Plodni razgovori”, “Odnosi SFRJ i SAD ocenjeni kao veoma dobri”, “Građani Novog Beograda }e srdačno pozdraviti obojicu predsednika” - samo su neki od naslova u dnevnoj štampi, koji su objavljivani početkom avgusta 1975. godine prilikom posete američkog predsednika Džeralda Forda, Jugoslaviji. Osim izveštaja sa svečane, večere koju je upriličio predsednik Tito u Belom Dvoru, u novinskim izveštajima nema ni slova o merema bezbednosti koje su sprovođene prilikom ove posete. A da ih je bilo nema sumnje. Ista situacija bila je i pet godina ranije, tačnije 30. septembra 1970, kada je Ridčard Nikson, došao u prvu posetu jednog predsednika SAD Jugoslaviji. Fotografije koje su punile novinske stupce, a na kojima su đaci prestoničkih osnovnih škola sa zastavicama pozdravljali prvog čoveka Bele kuće, bili su sušta suprotnost prošlonedeljnoj poseti potpredsednika SAD Džozefa Bajdena istom tom gradu 39 godina kasnije... Srpska prestonica 20. maja izborila se relativno bezbedno sa blokadom. Mere bezbednosti bile su podignute na najviši mogući nivo, takozvani “bezbednosni stepen broj jedan”. Za razliku od nekadašnjih poseta, Bajdenov dolazak bio je praćen sigurnosnim merama, koje naš glavni grad nije video. Dva dana pre Bajdenovog dolaska iz Sarajeva, srpski i američki agenti, koji su u Beograd stigli kao predhodnica, na trasi kojom se kretao proveravani su šahtovi, zgrade, tavani, terase... Angažovano oko 2.000 srpskih policajaca, 350 agenata iz SAD i oko 150 marinaca koji su boravili u američkoj ambasadi. Operativni štab cele akcije bio je smešten u Bezbednosno informativnoj agenciji. Pripadnici Specijalnih antiterositičkih i protivterorističkih jedinica bili su raspoređeni na svim takozvanim kritičnim mestima, sa kojih bi bila ugrožena bezbednost gosta iz SAD. Te mere podrazumvale su snajperiste na krovovima, gde je bilo po protokolu predviđeno da Bajden izlazi iz kola. Kada je reč o automobilu u kojem se vozio Baden, on je donešen specijalnim kargo letom, a radi se o popularnoj limuzini, koju su američki novinari krstili kao “zver 2”. “Zver 1” je rezervisana za prvog čoveka SAD Baraka Obamu. Automobil marke “Kadilak”, opremljen je najmodernijom navigacijskom i elektonskom opremom, zaštićen je od svih napada vatrenim oružjem i poseduje i bocu sa kiseonikom u slučaju hemijskog napada. U njoj, kao i u avionu “Er fors 2” Bajden je najbezbedniji. Njegov avion čuvali su i migovi Vojske Srbije, a vazdužni prostor prilikom njegovog leta bio je zatvoren. Posebna pažnja obezbeđenja bila je posevećena osmatranju dominatnih tačaka. To je značilo kontrolu i proveru objekata na 200 do 400 metara, vazdušne udaljenosti. Za vreme posete, ni jedan detalj nije prepušten slučaju. Bajden je čuvan i sa zemlje i iz vazduha. Dok se kolona vozila kretala ulicama grada, Helikopterska jedinica MUP Srbije, stražarila je u vazduhu. Veze komunikacije bile su strogo kontrolisane i gotovo da je bilo nemoguće mobilnim telefonom i nekim drugim elektronskim aparatom aktivirati bombu u vreme njegovog prolaska. Prema proecanama srpskih službi bezbednosti, boravak Bajdena, ni u jednom trenutku nije bio ugrožen, a ono što je bilo najbitnije nije bilo opasnosti od Al Kaide. Prema ocenama mnogih stručnjaka iz ove oblasti naša policija još jednom je pokazala da je vrhunski obučena i da je ovaj teak zadatak odradila na zavidnom profesionalnom nivou. Cela akcija koštala je milione dolara, koje je snosila Bela kuća, kao i svaki put do sada kada neki njihov zvaničnik negde putuje. SAHRANA Lilijen Karter Na čelu državnih delegacija na Titovoj sahrani bilo je 38 šefova država, pet prinčeva, sedam potpredsednika republika, šest šefova parlamenata, 10 predsednika i tri potpredsednika vlada, 11 ministara inostranih poslova, 20 članova vlada i 22 državna funkcionera. Pored odra su bila četiri kralja, šest prinčeva, 31 predsednik i 10 potpredsednika republika, 11 predsednika nacionalnih parlamenata, 22 premijera, 12 zamenika predsednika vlada, 47 ministara inostranih poslova, a raznorazne ministre teško je izbrojati. Iz SAD sahrani su prisustvovali potpredsednik Volter Mondejl, Lilijan Karter, majka predsednika Kartera; Averel Hariman, veteran američke diplomatije i Džordž Vest, pomoćnik državnog sekretara http://www.revija92.rs/code/navigate.php?Id=599editionId=80articleId=344 [Non-text portions of this message have been removed]
[sorabia] Pridruzite se srpskoj zajednici za podrsku kongresmenki Melisi Bin
http://www.serbianyellowpages.net/mailer/public/images/melisa1.png Please Join the Serbian Community and Hosts Zoran Beric, Boban Ilic, Mara Milanovic, Ryann Whalen Nikitovic, Anna Pavichevich, Mike Sofrenovic (host committee in formation) For a Washington, DC update from Congresswoman Melissa Bean Serbian Caucus Co-Chair And Only Serbian member of the U.S. House of Representatives For wine and appetizers on Monday, June 1st 5:30 Private Host/ Friends Reception 6:00 pm - Reception Serbian Cultural and Arts Center St. Sava 448 West Barry Avenue, Chicago, Illinois Mythologically inspired stainless steel sculptures, bronze sculptures and paintings by award winning Serbian Artist Boban (www.boban.com) will be on display. Host / $1000 Friend / $500 Individual / $75 RSVP http://images.myngp.com/LinkTracker.aspx?crypt=IVi0ax2+6UDLpC3olJXC48/v/tqt QFGd1pYD7HCwFY6cLDeH7plfwV8cSM3P6KLKKb6fyCYOHbcyI/qqmbTLOFuJRAM6d2nv31iKKy7E b6KN1t6HbOik4TygcK286Q3HtZVXgjco7tV6vBSF0QIQCVYVg9aK4g139D+YqR6Si4qzHAXpwtGb 1m97uuK0CILGaPD4E%252 Securely Online Now VOLUNTEER http://images.myngp.com/LinkTracker.aspx?crypt=IVi0ax2+6UBSinc/CPYaKVa6rwE7 nShoXevVG525luHoOAitOJDJQVwPIafEyM3yxXukdoPTkX+gvIVoJavH0ucM7NOfwh1e8RSkPAbD FY4= CONTRIBUTE http://images.myngp.com/LinkTracker.aspx?crypt=IVi0ax2+6UBSinc/CPYaKVa6rwE7 nShoXevVG525luHoOAitOJDJQVwPIafEyM3yxXukdoPTkX+gvIVoJavH0ucM7NOfwh1e8RSkPAbD FY4= http://images.myngp.com/LinkTracker.aspx?crypt=IVi0ax2+6UBSinc/CPYaKVa6rwE7 nShoXevVG525luHoOAitOJDJQVwPIafEyM3yxXukdoPTkX+gvIVoJavH0ucM7NOfwh1e8RSkPAbD FY4= Sponzor http://images.myngp.com/LinkTracker.aspx?crypt=IVi0ax2+6UBSinc/CPYaKVa6rwE7 nShoXevVG525luHoOAitOJDJQVwPIafEyM3yxXukdoPTkX+gvIVoJavH0ucM7NOfwh1e8RSkPAbD FY4= slanja http://images.myngp.com/LinkTracker.aspx?crypt=IVi0ax2+6UBSinc/CPYaKVa6rwE7 nShoXevVG525luHoOAitOJDJQVwPIafEyM3yxXukdoPTkX+gvIVoJavH0ucM7NOfwh1e8RSkPAbD FY4= vesti www.SerbianAmericanChamber.org _ http://www.serbianyellowpages.net/mailer/public/images/melisa1.png Pridruzite se srpskoj zajednici i domacinima Organizacioni odbor - Zoran Beric, Boban Ilic, Mara Milanovic, Ryann Whalen Nikitovic, Anna Pavichevich, Mike Sofrenovic Za podrsku Kongresmenki Melisi Bin Srpskom ko-predsedniku i Jedinom srpskom clanu u americkom Predstavnickom domu Zakuska sa vinom U ponedeljak 1. juna 5:30 Prijem za domacine i prijatelje 6:00 Prijem Srpski Klulturni i Umetnicki Centar Sc. Sava 448 West Barry Avenue, Chicago, Illinois Bice izlozene slike, kao i celicne i bronzane skulpture inspirisane mitologijom, poznatog srpskog umetnika Bobana (www.boban.com) Domacin / $1000 Prijatelj / $500 Pojedinac / $75 RSVP http://images.myngp.com/LinkTracker.aspx?crypt=IVi0ax2+6UDLpC3olJXC48/v/tqt QFGd1pYD7HCwFY6cLDeH7plfwV8cSM3P6KLKKb6fyCYOHbcyI/qqmbTLOFuJRAM6d2nv31iKKy7E b6KN1t6HbOik4TygcK286Q3HtZVXgjco7tV6vBSF0QIQCVYVg9aK4g139D+YqR6Si4qzHAXpwtGb 1m97uuK0CILGaPD4E%252 Securely Online Now Volonteri http://images.myngp.com/LinkTracker.aspx?crypt=IVi0ax2+6UBSinc/CPYaKVa6rwE7 nShoXevVG525luHoOAitOJDJQVwPIafEyM3yxXukdoPTkX+gvIVoJavH0ucM7NOfwh1e8RSkPAbD FY4= Kontributori http://images.myngp.com/LinkTracker.aspx?crypt=IVi0ax2+6UBSinc/CPYaKVa6rwE7 nShoXevVG525luHoOAitOJDJQVwPIafEyM3yxXukdoPTkX+gvIVoJavH0ucM7NOfwh1e8RSkPAbD FY4= Sponzor slanja vesti www.SerbianAmericanChamber.org --- http://www.serbianyellowpages.net/mailer/public/unsubscribe.php?g=29 http://www.serbianyellowpages.net/mailer/public/unsubscribe.php?g=29addr=p i...@merr.com addr=p...@merr.com [Non-text portions of this message have been removed] === Group Moderator: sorabia-ow...@yahoogroups.com page at http://magazine.sorabia.net for more informations about current situation in Serbia http://www.sorabia.net Slusajte GLAS SORABIJE nas talk internet-radio (Serbian Only) http://radio.sorabia.net Yahoo! Groups Links * To visit your group on the web, go to: http://groups.yahoo.com/group/sorabia/ * Your email settings: Individual Email | Traditional * To change settings online go to: http://groups.yahoo.com/group/sorabia/join (Yahoo! ID required) * To change settings via email: mailto:sorabia-dig...@yahoogroups.com mailto:sorabia-fullfeatu...@yahoogroups.com * To unsubscribe from this group, send an email to: sorabia-unsubscr...@yahoogroups.com * Your use of Yahoo! Groups is subject to: http://docs.yahoo.com/info/terms/
[sorabia] Fašizam neće proći
http://www.kurir-info.rs/clanak/politika/kurir-31-05-2009/fasizam-nece-proci Fašizam neće proći Osim desničarskih organizacija, poput Obraza, „1389“ ili Nacionalnog stroja, pod udar novog Zakona o zabrani fašističkih organizacija mogu doći i pojedine stranke BEOGRAD - Skupština Srbije upravo je usvojila Zakon o zabrani manifestacija neonacističkih ili fašističkih organizacija i zabrani upotrebe neonacističkih ili fašističkih simbola. Za zakon koji je predložila Liga socijaldemokrata Vojvodine predstavnici opozicije tvrde da legalizuje politički progon i da će se njime manipulisati kako bi se ugasile čak i pojedine partije! Aleksandra Jerkov, potpredsednik LSV, kaže u izjavi za Kurir da se ovim zakonom nikome ništa ne zabranjuje, već da se štite osnovna ljudska prava. Ona ipak dodaje da će delovanje svih političkih organizacija morati da bude preispitano. - Ovim zakonom bliže su određene ustavne odredbe kojima se sankcionišu fašizam i diskriminacija bilo kog građanina Srbije. Nismo mi ti koji određujemo ko je fašista, već će državni organi** utvrditi da li u programima raznih organizacija ili na nekim skupovima ima fašističkih elemenata. Uostalom, pre četiri godine, u vreme ministra Dragana Jočića, MUP Srbije je poslanicima Skupštine Vojvodine dostavio izveštaj u kojem su pobrojane fašističke organizacije - kaže Jerkov. Ona smatra da ima elemenata i za zabranu pojedinih političkih stranaka. - Više nećete moći usred Beograda da vičete „nož, žica, Srebrenica“ i da prođete nekažnjeno. Prema ovom zakonu, krivično i parnično može da odgovora i pojedinac i organizacija kojoj pripada. Takođe, sve partije će biti predmet ovog zakona. Mi već devet godina tražimo da se SRS ukine upravo zbog fašističke ideologije - kaže Jerkov i dodaje da su organizacije poput „1389“ i Nacionalnog stroja stupanjem zakona na snagu postale protivzakonite. S druge strane, zamenik predsednika SRS Dragan Todorović kaže da je za njega svaka kritika od strane Čankovog LSV kompliment. - Kad me Nenad Čanak kritikujem onda sam siguran da radim u interesu srpskog naroda. On, koji po nalogu svojih mentora iz Brisela i Vašingtona već godinama radi na otcepljenju Vojvodine, sada treba da zabranjuje rad nekoga?! Ma, ajte, molim vas, nemojte me zasmejavati - poručuje Todorović. Igor Marinković, aktivista organizacije „1389“, smatra da se lider LSV zapravo zalaže za jačanje fašizma u Srbiji. - Ovaj Čankov zakon je glup! Ako je stvarno hteo da se bori protiv fašizma, trebalo je da zabrani svoju stranku i LDP, kao i nevladine organizacije poput one Nataše Kandić i njoj sličnih. Trebalo bi da se zabrani i znak NATO, tek onda bih mogao da mu poverujem da se bori protiv fašizma. Ovo je zakon za obračun s političkim neistomišljenicima. Toliko smo uplašili da ćemo napraviti skup obučeni u majice s likovima haških optuženika kako bismo dočekali zakon, jer su oni pravi borci protiv fašizma - ističe Marinković. Predsednik Otačestvenog pokreta Obraz Mladen Obradović podseća one koji su izglasali ovaj zakon na činjenicu da su njihove dede komunisti toliko kukali na čuvenu Obznanu iz vremena Kraljevine Jugoslavije, dok je ovo što sad rade daleko represivnije od toga. - Ovaj zakon je donet samo kako bi se obračunali sa srpskim nacionalistima. Međutim, mi se ne plašimo njihovog zakona. Poručujemo im da neće moći da spreče naše delovanje bilo kakvim drugim merama. Svaki vid represije ili pokušaj zabrane činiće nas još jačim - zaključuje Obradović. SPS se predomislio Iako su socijalisti ranije najavljivali da neće podržati Zakon o zabrani fašističkih organizacija, predsednik IO i šef poslaničke grupe SPS Branko Ružić u izjavi za Kurir objašnjava zašto su se predomislili. - Mi smo, kao levičarska stranka, od počeka bazirani na ideji antifašizma, a podržali smo krovnu ideju zakona. Za nas je bio sporan deo sadržaja koji je bio van pravne norme i protivan političkoj suštini. S obzirom na to da je usvojeno šest naših amandmana i da ih je predlagač prihvatio, podržali smo ovaj zakon, jer je antifašizam imanentan našoj političkoj biti - kaže Ružić. * ministar policije! [kao u dobra, stara, nacisticka i komunisticka vremena] --n.
[sorabia] (Ne)kulturno
http://www.kurir-info.rs/clanak/politika/kurir-31-05-2009/ne-kulturno (Ne)kulturno Poslanica NS Aleksandra Janković tvrdi da Ministarstvo kulture finansira privatne aranžmane pomoćnika kulture Branislava Dimitrijevića i njegove žene Branislave BEOGRAD - Ministarstvo kulture Vlade Srbije, koje po broju pomoćnika prevazilazi čak i ministarstva Mlađana Dinkića, budžetskim novcem finansira privatne aranžmane jednog od pomoćnika ministra Nebojše Bradića, tvrdi poslanica Nove Srbije Aleksandra Janković. Branislav Dimitrijević, sin poznatog pravnika Vojina Dimitrijevića, pomoćnik ministra kulture za međunarodne odnose, evropske integracije i razvoj menadžmenta u oblasti kulture, kao i njegova supruga Branislava Anđelković-Dimitrijević, direktorka Muzeja savremene umetnosti, koriste prostorije muzeja za svoje privatne aranžmane, dodaje Jankovićeva. Prema njenim rečima, novac iz budžeta ide za iznajmljivanje vile muzeja na Senjaku u ulici Botićevoj broj 8, kao i za popunjavanje voznog parka muzeja, u kome se, pored ostalih, nalazi i kombi dodž, škoda, ali i nedavno kupljen pežo 307. Naša sagovornica postavlja nekoliko pitanja ministru kulture, i to u svojstvu poslanika, na koja će Bradić, kako kaže, u zakonskom roku morati da odgovori. - Pitam ministra Bradića da li je slučajno to što je njegov pomoćnik sin Vojina Dimitrijevića i da li je slučajno to što je žena tog pomoćnika direktorka Muzeja savremene umetnosti? Takođe bih volela da mi ministar odgovori da li je luksuzna vila u Botićevoj ulici, u kojoj je trenutno smešten muzej, plaćena novcem poreskih obveznika? Šta je sa luksuznom kuhinjom za tu vilu, sa sve mašinom za suđe kupljenom u Eurosalonu za 500.000 dinara? - pita Jankovićeva i dodaje da je Branislav Dimitrijević bio na istoj funkciji i za vreme mandata prethodnog ministra kulture Voje Brajovića. - Čovek verovatno odlično radi svoj posao, možda zato što je u avgustu 2007. rekao da je priznavanje nezavisnosti Kosova jedino rešenje, a tom prilikom mu je bio gost izvesni albanski umetnik koji je izlagao umetnička dela inspirisana albanskim teroristima. Možda i zato što je u državnom muzeju izlagana postavka Živka Grozdanića pod nazivom Meteorska kiša, čiji je glavni momenat bio kamenovanje voštane figure patrijarha Pavla - navodi Jankovićeva. Naša sagovornica tvrdi da je u periodu od 2001. do 2007. nevladina organizacija Fond za otvoreno društvo, koju finansira Soroš, nekim od prostorija muzeja i paviljona mogla slobodno da raspolaže. - Preko bračnog para Dimitrijević Soroš je dobio ekskluzivnu kvadraturu kako bi promovisao antisrpstvo. Ne verujem da je to što on ima da kaže ili pokaže u interesu građana Srbije, koji plaćaju, između ostalih, i Dimitrijeviće - kaže Jankovićeva. Zanimljivo je da je tehnički direktor Muzeja savremene umetnosti nekadašnji finansijski direktor B92 Slobodan Nakarada. Kada je ekipa Kurira posetila vilu u Botićevoj, trenutnom sedištu Muzeja savremene umetnosti, gospodin Nakarada poneo se u skladu sa svojim prezimenom. - Sklanjajte se odavde! Niste se najavili i ne slikajte više, jer nemate dozvolu za slikanje! - pretećim tonom poručio nam je Nakarada. Tek nakon objašnjenja da je muzej javna institucija, a ne privatno vlasništvo, samo zahvaljući našoj pribranosti, izbegnut je incident. Nakarada nije želeo da daje nikakve izjave, a Branislava Anđelković-Dimitrijević nije bila na radnom mestu. Privatni aranžmani Kako Kurir saznaje, bračni par Dimitrijević izrađuje kataloge za muzej, za šta, osim redovnih primanja, dobija i pristojan honorar. Takođe, Muzej savremene umetnosti pre izvesnog vremena poslužio je i za venčanje Ivane Milenković, kume Branislave Anđelković-Dimitrijević, inače glavnog arhitekte Novog Beograda. Dimitrijević: Hoćete da se jebemo ili nećete?! U pokušaju da od pomoćnika ministra kulture saznamo odgovore na neka od pitanja koja pokrećemo ovim tekstom, pozvali smo Branislava Dimitrijevića i pitali ga da li Ministarstvo kulture njegovoj ženi plaća zakup vile na Dedinju. Pošto je veza bila loša, dogovorili smo se da se kasnije čujemo. Dimitrijević je, međutim, bio nestrpljiv, pa nam se ubrzo sam javio, ispalivši bujicu prostota. - Dobro, koliko ja treba da čekam da bih vam pušio kurac, a vidim, hoćete i da me jebete?! Mislim, je l' hoćete da se jebemo ili nećete da se jebemo? - zapenio je Dimitrijević. Umesto odgovora postavljena su mu pitanja o ranijoj izjavi da je za Srbiju najbolje da prizna Kosovo, odnosno o izložbi na kojoj je kamenovan patrijarh, na šta je pomoćnik ministra kulture rekao: - Nikada nisam tako nešto izjavio o Kosovu. Što se tiče izložbe, nemam namere da vam objašnjavam smisao umetničkih sloboda. Osim toga, ne možete mi ništa, jer ste vi bolesni.
[sorabia] Milovan Drecun: Unija albanskih država do 2010.
Milovan Drecun: Unija albanskih država do 2010. Датум: 31.05.2009 Unija albanskih država do 2010. Strategija i ciljevi velikoalbanskih separatista su definisani još 1878. godine, kada je održana Prva prizrenska liga.Tada je odlučeno da se radi na stvaranju velikoalbanske države od delova teritorija više balkanskih država. Ključni novi dokumenti koji su definisali i „opravdali” koncept stvaranja „velike Albanije” su: „Memorandum” Foruma albanskih intelektualaca Kosova od 26. oktobra 1996. godine i „Platforma za rešenje albanskog nacionalnog pitanja” Albanske akademije nauka iz Tirane, koja je napisana u leto 1998. godine, i kao i „Memorandum” prevedena na engleski jezik i poslata u ceo svet. Jedini cilj Albanaca po „Memorandumu” je njihovo ujedinjenje u jednu jedinstvenu samostalnu albansku državu. I albanska Akademija nauka u svojoj „Platformi” polazi od toga da su Albanci praktično podeljeni u pet država i smatra da je jedini put za rešenje albanskog pitanja ujedinjenje u jednu državu.Ova „Platforma” albanske Akademije nauka je zapravo precizno definisana velikoalbanska strategija koja je jasno odredila pravce delovanja, ciljeve i razvoj događaja na ovom delu Balkana. Borba za stvaranje „Velike Albanije”, po konceptu Albanske akademije nauka, će se voditi na sledeći način: 1. Kosovo sa Preševom, Bujanovcem i Medveđom u prvoj fazi treba da postane republika (država), a Albanci treba da pruže garanciju da će ta republika podjednako biti otvorena prema Srbiji kao i prema Albaniji, čime će postati faktor mira u jugoistočnoj Evropi. Dakle, najmanje što se može prihvatiti u sadašnjim okolnostima je da Kosovo postane konstitutivni element (država) u SCG; Svoje za svoje Amerika uz pomoć Velike Britanije i uz ćutanje i pomirljiv ton Nemačke,Francuske i Italije nameće, po svaku cenu, svoje rešenje o statusu Kosova i Metohije (KiM). Plafon američkog cinizma je u tome što se, u takvoj situaciji Beogradu nudi da preuzme odgovornost za aktivno i konstruktivno učešće u pregovorima o statusu KiM i za njihov ishod koji su oni već unapred predvideli kakav će biti. Amerikanci uz to mudro ćute da bi nezavisno KiM nanelo ozbiljnu štetu ulozi Srbije na Balkanu. Imajući sve to u vidu; ne dolaze u obzir nikakve priče o kompenzacijama na čijoj drugoj strani su: ulazak u EU ili evroatlantske integracije, čak ni o razmeni teritorija jer se na kraju sve svodi na trgovinu „svoje za svoje”. 2. Problem Albanaca u Makedoniji, koji čine 35 odsto stanovništva treba rešiti na jedan od dva načina: ili da se Makedonija konstituiše kao dvonacionalna država (status konstitutivnog naroda za Albance) po uzoru na Austrougarsku, ili tako što će se u Republici Makedoniji formirati posebna albanska autonomna pokrajina; 3. Albansko pitanje u Crnoj Gori rešiće se tako što onaj deo kompaktne albanske etničke teritorije, koju čine Plav, Gusinje, Rožaje, a to je „severozapadno Kosovo”, treba da postane samostalna autonomna pokrajina, sa Ulcinjem kao glavnim gradom. Albanci u Crnoj Gori čine samo 8 odsto stanovništva, ali navodno ne uživaju nacionalna građanska prava. Zbog toga su, kaže se, pravoslavni Albanci iz Crne Gore potpuno asimilovani, dok su uspešan otpor pružili jedino katolički i muslimanski Albanci, samo zahvaljujući tome što imaju kompaktnu teritoriju; 4. U Grčkoj navodno Albanaca ima znatno više nego što se to priznaje, pa u cilju zadovoljavanja i njihovih prava, treba dozvoliti da u osnovnim školama albanska deca uče pisanje i čitanje na albanskom jeziku, a u srednje škole moraju se uvesti predmeti kao što su istorija Albanije, istorija albanske književnosti na albanskom jeziku i drugi njima slični. Naravno, uz sve to da se Albancima koji su proterani 1945. godine, tj. njihovim potomcima omogući povratak. Granice „Velike Albanije” bile bi: Niš na severu i Epir na jugu. Ova „Platforma” je zapravo definisala ciljeve u prvoj, prelaznoj fazi, kada treba stvoriti nove albanske države i autonomije na Kosmetu, u Crnoj Gori, Makedoniji i Grčkoj, steći prevlast i homogenizovati teritorije na kojima Albanci žive. U drugoj, konačnoj fazi te države treba spojiti sa maticom Albanijom. U svealbanskoj političkoj strategiji u okviru fazne „Velike Albanije” i federalizacije „albanskog prostora” ključ je nezavisnost Kosmeta. Stvaranjem te druge šiptarske države dobilo bi se jezgro koje bi sebi privuklo ostale „albanske okupirane teritorije”. Ohrabreni podrškom dela međunarodne zajednice i otvorenom pomoći SAD i Nato politički i vojni(teroristički) lideri velikoalbanskog separatističkog pokreta, čije su centrale u Prištini i Tirani, su tokom 2004. godine usaglasili strategiju i usvojili planove aktivnosti za realizaciju definisanih ciljeva na „albanskim etničkim teritorijama”. Određene su, organizovane i delimično raspoređene vojne (terorističke) snage na područjima koja su na udaru velikoalbanskih pretenzija. Pored političko-diplomatske akcije velikoalbanski pokret je, dakle,
[sorabia] Dutch stance on Serbia unchanged
http://www.setimes.com/cocoon/setimes/xhtml/en_GB/newsbriefs/setimes/newsbriefs/2009/05/31/nb-01 Dutch stance on Serbia unchanged 31/05/2009 THE HAGUE, The Netherlands -- Serbia's Stabilisation and Association Agreement with the EU will remain frozen until the UN war crimes tribunal judges Belgrade's co-operation as complete, a Dutch Foreign Ministry official told reporters. What matters most is what ICTY chief prosecutor Serge Brammertz will say in his report to the UN Security Council, media reports Friday (May 29th) quoted ministry spokesman Bart Rijs as saying. Rijs said the Netherlands would consult with UN representatives but is not prepared to lift its opposition to unfreezing the SAA until full co-operation is achieved. The best proof of that would be [Ratko] Mladic's arrest, he said. Earlier, a top US State Department official told a group of Serbian journalists that Belgrade is fulfilling its obligations but must still hand over Mladic, one of the architects of the July 1995 Srebrenica massacre. That is something Serbia has to take care of itself, but we will offer Belgrade any help it needs, US Deputy Assistant Secretary of State Stuart Jones was quoted as saying. US Secretary of State Hillary Clinton is expected to issue an official statement on Monday. (B92, Beta, Tanjug, Glas Srbije, POP TV, Makfax, AFP - 29/05/09) __ Looking for the perfect gift? Give the gift of Flickr! http://www.flickr.com/gift/ [Non-text portions of this message have been removed]
[sorabia] Russia Compares Kosovo Secession To Munich Accord
http://www.b92.net/eng/news/politics-article.php?=2009mm=05dd=31nav_id=59504 Beta News Agency May 31, 2009 Russia voices support over Kosovo once again ĐAVOLJA VAROS - The Russian ambassador has repeated that his country will continue to support Serbia's struggle to keep Kosovo in her fold. This is because we respect principles of international law, and because Serbia is a close friend of Russia, Aleksandr Konuzin said during his visit to the Davolja Varos natural monument this Sunday. The ambassador said an attempt was ongoing to forcibly take away Serbian territory, and described this as illegal and contrary to international law and UN Charter. In the past period there was a systematic policy to take Kosovo away from Serbia. Just as in 1939 Czechoslovakia was stripped of a part of her territory, so the same states that participated in that arrangement are taking part in the snatching of Serbia's territory, said Konuzin.
[sorabia] U Lisičjem potoku masovne grobnice žrta va komunizma
http://www.pressonline.rs/page/stories/sr.html?view=storyid=67187sectionId=37 BEOGRAD, 31.05.2009. PRESS U Lisičjem potoku masovne grobnice žrtava komunizma Tvrdnje većine pouzdanih svedoka sa kojima je razgovor obavila Državna komisija za rasvetljavanje činjenica o pogubljenju Draže Mihailovića da je komandant Jugoslovenske vojske u otadžbini likvidiran i sahranjen u Lisičjem potoku, samo su potvrdile informacije do kojih su došli istoričari koji su se bavili ovom temom [s1] s1 Iskopavanje industrijalaca... Ekshumacija kod stadiona Grafičara Prema rečima istoričara Srđana Cvetkovića, saradnika Instituta za savremenu istoriju, Lisičji potok, koji je udaljen svega nekoliko stotina metara od Belog dvora, zaista je najverovatnija lokacija na kojoj je mogao biti pogubljen Mihailović. On ističe da bi na tom mestu mogli da se pronađu ostaci i nekoliko hiljada ljudi. - Razgovarao sam sa nekim ljudima iz Belog potoka, koji su svedočili da su članovi njihovih porodica streljani baš na tom mestu i da su još 1945. pokušali da iskopaju njihove ostatke, ali su bili pohapšeni. Takođe, kada je proširivan stadion Grafičara, koji je u blizini, nađeno je nekoliko desetina skeleta, koji su odmah zatrpani, ali je ćerka jednog od ubijenih organizovala ekshumaciju. Saznalo se da je reč o industrijalcima sa Senjaka, koji su dovedeni iz jedne od obližnjih vila, u kojoj su bili zatočeni, i tu streljani - navodi Cvetković. Prema saznanjima Pressa, kao najpouzdaniji svedoci likvidacije generala Mihailovića, Komisiji su se javili Kuzman Petrovski, Jaćim Angelovski, Ljube Petrovski, Ante Vitevski i nedavno preminuli Ljube Lazarevski. To što su Makedonci bili izabrani da učestvuju u likvidaciji četničkog vođe Srđan Cvetković objašnjava njihovom neutralnošću, jer „Srbi ili Hrvati to nisu mogli biti, dok je među četnicima bilo mnogo Slovenaca. Iskazi svedoka se poklapaju i oko toga da načelnik Specijalne policije za vreme okupacije Dragi Jovanović nije streljan te noći kada i Draža, već nekoliko godina kasnije. [s2] s2 Šef vampira... Dragi Jovanović „preživeo streljanje - To nije nemoguće, jer su Božidara Bećarevića, bivšeg šefa antikomunističkog odseka, i Svetozara Vujkovića, upravnika logora na Banjici, izručili 1945. godine, osudili na smrt tek 1949, a prema nekim podacima, nisu ni streljani tada, nego mnogo kasnije. Verovatno su im dali nekoliko godina života da ispričaju sve što znaju. Brat Milana Stojadinovića, Dragomir, svedočio je da su svi dobili pisaće mašine na kojima je trebalo da napišu elaborate o svojim aktivnostima tokom okupacije - govori Cvetković. Publicista Miloslav Samardžić ističe da se iskazi svedoka podudaraju sa podacima do kojih je on došao u komunikaciji sa pripadnicima ravnogorskog pokreta. On naglašava da je Lisičji potok „jedino logično mesto na kome je mogao biti pokopan Draža Mihailović i da su tvrdnje da je u pitanju Ada Ciganlija „svesno poturane da bi se zavarao trag. [s3] s3 Autentičnost... Tužilaštvo proverava i fotografiju mrtvog Draže Mihailovića - Moj izvor je sa četničke strane, a ovi svedoci koji to potvrđuju bili su komunisti. Vlast je tada bila pod pritiskom, jer je mnogo četničkih obaveštajaca bilo po Beogradu, i odlučili su da Dražu ubiju na najbližem mogućem mestu i tu i sahrane. On, međutim, nije, kako to kažu ovi svedoci, vožen iz zatvora u centru grada, već je izmasakriran i ubijen u podzemnim skloništima ispod Topčidera i zakopan u Lisičjem potoku. Svedoci kažu da je na pokopu bio prisutan i fotograf, što potvrđuje jedina fotografija mrtvog Draže, na kojoj se vidi da je bez leve ruke. Tu fotografiju poslao sam Državnoj komisiji da utvrdi njenu autentičnost - kaže Samardžić. S. DEDEIĆ
[sorabia] Бериша: Тунел за уједињ ење Албанаца
http://www.politika.rs/rubrike/vesti-dana/Berisha-Tunel-za-ujedinjenje-Albanaca.sr.html Бериша: Тунел за уједињење Албанаца ПРИШТИНА – Премијер Албаније Саљи Бериша и Косова Хашим Тачи отворили су тунел на аутопуту Драч – Кукеш - Приштина, који се у Тирани и Приштини сматра од изузетног значаја за економски развој и повезивање Косова и Албаније, али и целог региона. После отварања тунела у Калимашу, на северу Албаније, двојица председника влада су одржала конференцију за медије, на којој је премијер Бериша рекао да од данашњег дана не постоје ни физичке нити духовне поделе међу Албанцима у Албанији и Албанаца на Косову. „Данас је један од најлепших снова Албанаца постао стварност. Ово је тунел уједињења нације. Данас смо одлучили да више нема препрека, да нема ничег што нас може поделити не само духовно већ ни физички”, рекао је Бериша. Ово - како је рекао, „ремек-дело Албанаца” ће бити на добробит читавог региона. Косовски премијер је аутопут Драч - Приштина назвао аутопутом наде и интеграција. „То је аутопут наде, поверења, мира, стабилности, интеграција у читавом региону. То је пут новог века”, рекао је Тачи. Овај аутопут је према косовском премијеру још више приближио Албанце на свим просторима у којима живе. „Тирана и Приштина су близу једна другој као никад до сада и тако ће остати. Главни елемент ове духовне, моралне и физичке близине јесте независност Косова”, оценио је косовски премијер. Радове на изградњи аутопута изводи америчка компанија „Бехтел-Енка”, док ће део аутопута у Албанији коштати милијарду евра. Аутопут чије је отварање предвиђено за 25. јуни, дан пре одржавања парламентарних избора у Албанији, путовање од Приштине до Драча ће смањити за најмање три сата. Танјуг [објављено: 31/05/2009]
[sorabia] Monday's Encounter On CKCU 93.1 FM in Ottawa on June 1, 2009
www.ckcufm.com-- Monday's Encounter on CKCU 93.1 FM in Ottawa, Canada -- ON AIR on June 1, 2009 at 6:00 P.M. EST-- TO HEAR the show after the airing, click to: and pick the show. http://www.4shared.com/dir/13650784/a9763e6b/sharing.html --- Vreme je za samopreispitivanje i presabiranje. Na ulicama [Srbije] se pojavila ogromna nacionalna energija, ali ne postoji nikakva ideja o tome šta sa tom energijom. Sile uspavljivanja, samozaborava, predaje, bekstva i drugih oblika političke anestezije neumorno rade. Nema više vremena za oklevanje, kukavičluk i izgovore - trenutak je za novu nacionalnu viziju, strategiju, plan i program[B.Obradovic- za Glas-Javnosti] Bosko Obradovic i Radovan Tvrdisic, osnivaci i direktori NVO Srpski Sabor Dveri odrzace nekoliko javnih tribina u nekoliko gradova u Kanadi od 8-29. juna. Koji je program 'srpskog sabora Dveri i sta je cilj njihove posete Kanadi saznacete ako poslusate nas razgovor sa gospodinom: Boškom Obradovićem, sekretarom upravnog odbora Srpskog sabora Dveri. http://www.dverisrpske.com/ ANNOUNCEMENT: CONFERENCE : “UNFINISHED BUSINESS IN THE BALKANS”: RHETORIC, STRATEGY, IMPLICATIONS Saturday, June 6, 2009, 11 am to 3 pm Seaborg Room, The Faculty Club, University of California at Berkeley Contact: vu...@maxwell.berkeley.edu, 510-710-7008 = NEW BOOK Order the latest publication by the Lord Byron Foundation American Council for Kosovo- KOSOVO: THE SCORE US $20 per copy, inc. postage (outside the US add $5). Mail your check to: The Lord Byron Foundation P.O. Box 1246, Chicago, IL 60690-1246, USA --- If you live in Canada: CND $ 25 per copy, inc. postage (outside Canada add $5). Please send your checks to: The Lord Byron Foundation 30 Walgate Avenue . Ottawa K2E 6M2, Ontario, Canada Boba Borojevic, host / producer http://serbianna.com/columns/borojevic/ http://www.4shared.com/dir/13650784/a9763e6b/sharing.htmlE-mail: ckcub...@yahoo. __ Looking for the perfect gift? Give the gift of Flickr! http://www.flickr.com/gift/ [Non-text portions of this message have been removed]
[sorabia] Nacionalna akademija 24. marta 2009.
Nekoliko klipova sa Nacionalne akademije povodom 10. godisnjice agresije na Srbiju -- Sava centar, 24. 03. 2009. --- sa Youtube video kanala Nove srpske politicke misli Boze Pravde (otvaranje) http://www.youtube.com/watch?v=vEKcCVgKEiQfeature=channel_page Beckovic: U Evropu bez sećanja http://www.youtube.com/watch?v=xVBRZdlbLdUfeature=channel_page Mihalkov ljubav, sreća i sloboda http://www.youtube.com/watch?v=sXACy0FvpRUfeature=channel_page Vladislav Petković Dis - Naši dani [Goran Sultanovic] http://www.youtube.com/watch?v=c8Ej0ADbGNYfeature=channel_page Vostani Serbie (zatvaranje) http://www.youtube.com/watch?v=9Z62hKzHHJQfeature=channel_page
[sorabia] Kad se predsednik drzave proveseli ;))
http://www.youtube.com/watch?v=SDC6K8HsfKMfeature=related
Re: [sorabia] Glagol TREBATI se NE menja!
Draga Deco Sbske nacije svih uzrasta.Zasto da dozvolimo da nam neko menju nas istinski Srbski jezik pa makar to bila i jedan rec ili pridjev gladol ili bilo koji izraz. Kome se ne svidaj nemora cak da ga ni govori ali neka nam nasu bastinu uspomene i pokolone nasih predaka opstzave kakvi jesu. Ako su nqm bili dobri hiljadama godina zasto sada da ih izbacujemo i postavljamo ono sto nije Srbsko. Molim vas ostavite nasu svetu bastinu na miru kad smo moglo do sada da zivimo sa tim glagolskim i pridjevskim promena zasto nemozemo da nastavimo. Proklinjem svakog onoga ko zeli da menja bilo sta u nasem majcinskokm jeziku. PORUKA SVIMA NE DIRATE U NASU SVETINJU I SVETU BASTINU NASIH PREDAKA. PROKLET BIO SVAKI ONAJ KO NAM PROMENIO I NATURIO BILO STA STO NIJE NASE. Pozdrav svima od cffkale milan sekula kasic. - Original Message - From: angelina markovic To: sorabia@yahoogroups.com Sent: Sunday, May 31, 2009 5:40 AM Subject: Re: [sorabia] Glagol TREBATI se NE menja! Dusane, sigurna sam da i kod mene ima mnogo shj tragova, kako i ne bi kada sam najveci deo zivota provela u SHJi (ili ce biti SHJji)... ipak, to sa glagolom trebati jedna je od pocetnickih gresaka. Na zalost, kako se ova nasa civilizacija primitivizuje pod vidom globalizacije, demokratizacije... to sve vise neknjizevnih oblika prodire i tamo gde im ne bi trebalo da bude mesta. Mozda sam u ranoj mladosti (16-19) i bila (SHJ) jezicki purista, sada to nisam. Dopustam da zapadna varijanta srpskog jezika bastini sve ono sto joj je pravilno. Stavise, smatram da je ijekavica daleko primerenija poeziji, no ekavica... A, oko poredjenja prid. pravilan potpuno se slazem, sem ako se superlativ ne koristi umesto hiperbole i vise u kolokvijalnoj upotrebi...;)) Svako dobro, angelina Dusan Vukotic wrote: Ipak, mislim da je to preterivanje u nekakvom nepotrebnom i samonametnutom purizmu, pošto je jasno da postoje situacije u kojima bi promena glagola trebati morala biti dopuštena. Već sam rekao da pridev potreban ne može u potpunosti da zameni hitnost glagola trebati. Uporedimo promene glagola upotrebiti, koji je izveden od glagola trebati (sl. potreba, trebanje), uz dodatak prefiksa po-/upo-; ili glagola trebovati (trebujem; potreba, arh. u CG potrebujem). No dobro, uvedeno je takvo pravilo (da je trebati bezlično kada se nalazi u rečenici s nekim drugim glagolom) i ono nam je sada normalno i logično. Dakle, mogu da upotrebim ili trebujem ali nikako ne mogu da trebam? Zašto? Zato što je to nekim učenim glavama tako palo na pamet? Meni daleko prirodnije zvuči kada čovek jednostavno/kratko kaže trebaš mi ili trebam te nego kada to komplikuje u stilu ti si mi potrebna ili potreban si mi. Reč potreban zvuči prilično utilitarno (ili više esnafski), dok je trebati (trebam te) veoma intimno, prisno i toplo. Zapravo, kada se na srpskom kaže trebam te, to ustvari znači volim te; kada se kaže trebaš mi, to znači da ti je potrebna nekakva trenutna pomoć; a kad neko kaže potreban si mi, tada bi na takav uopšten iskaz moglo da usledi logično pitanje: a zašto (ili za šta) sam ti potreban? A Klajna sam pomenuo tek usput. Iako se slažem s njegovim viđenjem glagola trebati, ima dosta stvari u kojima se ne bih s njim složio. Na primer, smatram da je upotreba i gradacija prideva pravilan (pravilnije!) nedopustiva u nauci (pogotovo u jezičkoj). U istoj knjizi o nedoumicama Klajn često govori kako su dva iskaza pravilna ali jedan od njih je ipak pravilniji, što je logička besmislica; jer ako je nešto pravilno ono nikakako ne može biti ni manje ni više pravilno (tj. pravilnije) od nečega što je takođe pravilno. Srdačan pozdrav, Dušan To: sorabia@yahoogroups.com From: ni...@bitsyu.net Date: Sun, 31 May 2009 10:48:16 +0200 Subject: Re: [sorabia] Glagol TREBATI se NE menja! Postovanje Dusane, Glagol trebati se u srpskom jeziku apsolutno nikada ne menja. Oblici koji navods imaju svoje ispravne oblike: bio mi je potreban njegov bicikl, ZAsto vam je bio POtreban taj problem. To njaobicnije ispravno se kaze POTREBAN si mi! Bolest skracivanja sto = zasto / treba = potrebno je A, Klajna bolje je ne pominjati. Uz svo duzno postovanje i priznanje da je Klajn veoma dobro dijagnostikovao niz problema u srpsko-hrvatskom, pa i u srpskom jeziku (pa i dao niz resenja) njegova resanja objavljena posle 2000. godine do danas ukazuju da njegova jugo-nostalgija previse utice na njegove jezicke savete, cak i kada ostavim po strani da je on IPAK romanista. Saveti koje navodis, mogu biti ispravni u srpsko-hrvatskom jeziku, kao politickoj nagodbi istocne i zapadne varijante srpskog jezika. Na zalost, mi nemamo niti jedan razlog da bismo i dalje na njima
Re: [sorabia] Glagol TREBATI se NE menja!
Milance, nisam te razumeo. Da li mi ne trebamo da prihvatamo sto nije nase ili ne treba da prihvatamo sto nije nase? BV From: cffkale milan.ka...@3web.com To: sorabia@yahoogroups.com Sent: Sunday, May 31, 2009 5:51:44 PM Subject: Re: [sorabia] Glagol TREBATI se NE menja! Draga Deco Sbske nacije svih uzrasta.Zasto da dozvolimo da nam neko menju nas istinski Srbski jezik pa makar to bila i jedan rec ili pridjev gladol ili bilo koji izraz. Kome se ne svidaj nemora cak da ga ni govori ali neka nam nasu bastinu uspomene i pokolone nasih predaka opstzave kakvi jesu. Ako su nqm bili dobri hiljadama godina zasto sada da ih izbacujemo i postavljamo ono sto nije Srbsko. Molim vas ostavite nasu svetu bastinu na miru kad smo moglo do sada da zivimo sa tim glagolskim i pridjevskim promena zasto nemozemo da nastavimo. Proklinjem svakog onoga ko zeli da menja bilo sta u nasem majcinskokm jeziku. PORUKA SVIMA NE DIRATE U NASU SVETINJU I SVETU BASTINU NASIH PREDAKA. PROKLET BIO SVAKI ONAJ KO NAM PROMENIO I NATURIO BILO STA STO NIJE NASE. Pozdrav svima od cffkale milan sekula kasic. - Original Message - From: angelina markovic To: sora...@yahoogroups .com Sent: Sunday, May 31, 2009 5:40 AM Subject: Re: [sorabia] Glagol TREBATI se NE menja! Dusane, sigurna sam da i kod mene ima mnogo shj tragova, kako i ne bi kada sam najveci deo zivota provela u SHJi (ili ce biti SHJji)... ipak, to sa glagolom trebati jedna je od pocetnickih gresaka. Na zalost, kako se ova nasa civilizacija primitivizuje pod vidom globalizacije, demokratizacije. .. to sve vise neknjizevnih oblika prodire i tamo gde im ne bi trebalo da bude mesta. Mozda sam u ranoj mladosti (16-19) i bila (SHJ) jezicki purista, sada to nisam. Dopustam da zapadna varijanta srpskog jezika bastini sve ono sto joj je pravilno. Stavise, smatram da je ijekavica daleko primerenija poeziji, no ekavica... A, oko poredjenja prid. pravilan potpuno se slazem, sem ako se superlativ ne koristi umesto hiperbole... . i vise u kolokvijalnoj upotrebi...; )) Svako dobro, angelina Dusan Vukotic wrote: Ipak, mislim da je to preterivanje u nekakvom nepotrebnom i samonametnutom purizmu, pošto je jasno da postoje situacije u kojima bi promena glagola trebati morala biti dopuštena. Već sam rekao da pridev potreban ne može u potpunosti da zameni hitnost glagola trebati. Uporedimo promene glagola upotrebiti , koji je izveden od glagola trebati (sl. potreba, trebanje), uz dodatak prefiksa po-/upo-; ili glagola trebovati (trebujem; potreba, arh. u CG potrebujem). No dobro, uvedeno je takvo pravilo (da je trebati bezlično kada se nalazi u rečenici s nekim drugim glagolom) i ono nam je sada normalno i logično. Dakle, mogu da upotrebim ili trebujem ali nikako ne mogu da trebam? Zašto? Zato što je to nekim učenim glavama tako palo na pamet? Meni daleko prirodnije zvuči kada čovek jednostavno/ kratko kaže trebaš mi ili trebam te nego kada to komplikuje u stilu ti si mi potrebna ili potreban si mi. Reč potreban zvuči prilično utilitarno (ili više esnafski), dok je trebati (trebam te) veoma intimno, prisno i toplo. Zapravo, kada se na srpskom kaže trebam te, to ustvari znači volim te; kada se kaže trebaš mi, to znači da ti je potrebna nekakva trenutna pomoć; a kad neko kaže potreban si mi, tada bi na takav uopšten iskaz moglo da usledi logično pitanje: a zašto (ili za šta) sam ti potreban? A Klajna sam pomenuo tek usput. Iako se slažem s njegovim viđenjem glagola trebati, ima dosta stvari u kojima se ne bih s njim složio. Na primer, smatram da je upotreba i gradacija prideva pravilan (pravilnije! ) nedopustiva u nauci (pogotovo u jezičkoj). U istoj knjizi o nedoumicama Klajn često govori kako su dva iskaza pravilna ali jedan od njih je ipak pravilniji , što je logička besmislica; jer ako je nešto pravilno ono nikakako ne može biti ni manje ni više pravilno (tj. pravilnije) od nečega što je takođe pravilno. Srdačan pozdrav, Dušan To: sora...@yahoogroups .com From: ni...@bitsyu. net Date: Sun, 31 May 2009 10:48:16 +0200 Subject: Re: [sorabia] Glagol TREBATI se NE menja! Postovanje Dusane, Glagol trebati se u srpskom jeziku apsolutno nikada ne menja. Oblici koji navods imaju svoje ispravne oblike: bio mi je potreban njegov bicikl, ZAsto vam je bio POtreban taj problem. To njaobicnije ispravno se kaze POTREBAN si mi! Bolest skracivanja sto = zasto / treba = potrebno je A, Klajna bolje je ne pominjati. Uz svo duzno postovanje i priznanje da je Klajn veoma dobro dijagnostikovao niz problema u srpsko-hrvatskom, pa i u srpskom jeziku (pa i dao niz resenja) njegova resanja objavljena posle 2000. godine do danas ukazuju da njegova jugo-nostalgija previse utice na njegove jezicke savete, cak i kada ostavim po strani da je on IPAK romanista. Saveti koje navodis, mogu biti ispravni u srpsko-hrvatskom jeziku, kao
