[sorabia] Fw: [Postojbina] Knjiga Genocid nad Srbima na Kosmetu-44-90
- Forwarded Message From: ANTIC.org-SNN antic.miros...@gmail.com To: postojb...@yahoogroups.com; Siem-News n...@siem.net; SIM s...@antic.org; sorabia@yahoogroups.com; srpskainformativnamr...@yahoogroups.com; srpski nomadi srpski_nom...@yahoogroups.com; srpski_rodolj...@yahoogroups.com Cc: ljudska_prava ljudska_pr...@yahoogroups.com; republikasrp...@yahoogroups.com; serbianfo...@yahoogroups.com Sent: Tue, December 29, 2009 2:38:44 AM Subject: [Postojbina] Knjiga Genocid nad Srbima na Kosmetu-44-90 These files are not attached, they are links. To access the files, click on the links below. Genocid_nad_ Srbima_na_ Kosmetu-44- 90.pdf Bilo bi nemoguće ovde pobrojati sve nebrojene slučajeve brutalnog i životinjskog silovanja srpskih žena, devojčica, starica i monahinja od obesnih Arbanasa Tih silovanja je poslednjih desetak godina bivalo i biva sve više i učestalije na tragičnom Kosovu. O tim drastičnim slučajevima varvarskog ponižavanja srpskih majki i devojaka pisala je u novije vreme sve češće i opširnije štampa, kao što su bila silovanja devetogodišnje devojčice u selu Žitinja kod Vitine (1983), pa starice monahinje Ane (72 godine) u manastiru Gorioču kod Istoka, pa 12-godišnje devojčice (avgusta 1984) u Ljubeniću kod Peći, pa opet starije žene (54 godine) u Belom Polju kod Peći, pa jedne posetiteljke manastira Svete Trojice kod Mušutišta, pa opet starije žene (57 godina) u Starom Selu kod Uroševca (1984), pa Beograđanke N. K., majke jednog deteta, koju je silovalo nekoliko Arbanasa u kosovskoj Mitrovici (jula 1986) i mnogi drugi slučajevi širom Kosova Pokušaji pak silovanja još su brojniji, a među njih spada i nedavni nasrtaj radi silovanja na gračaničku igumaniju Tatijanu (na Vel. gospojinu, 28. avgusta 1988), i to je učinio jedan milicajac Arbanas. Na opštu žalost kosovskih Srba, u nasiljima nad nedužnim srpskim življenjem neretko učestvuju i same vlasti i sami organi bezbednosti sa Kosova. [Non-text portions of this message have been removed]
[sorabia] Pomoć manastiru Visoki Dečani 4, 5 miliona dinara
Pomoć manastiru Visoki Dečani 4,5 miliona dinara 18:14 BEOGRAD, 28. decembra (Tanjug) - Grad Beograd će izdvojiti 4,5 miliona dinara za pomoć srpskom pravoslavnom manastiru Visoki Dečani, saopšteno je danas iz Gradske uprave. Grad inače pomaže Srpsku pravoslavnu crkvu i sve eparhije, a prvenstveno Beogradsko-karlovačku arhiepiskopiju, rekao je Duško Nikodijević, pomoćnik gradskog sekretara za finansije. http://www.tanjug.rs/# [Non-text portions of this message have been removed]
[sorabia] EU i Kosovo strateški ciljevi i u 2010.
EU i Kosovo strateški ciljevi i u 2010. Großansicht des Bildes mit der Bildunterschrift: Dva strateška http://www.dw-world.de/popups/popup_lupe/0,,5068394,00.html cilja - EU i Kosovo „Više nego uspešna!“ – tako je ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić ocenio 2009. godinu. Članstvo u EU i u sledećoj godini ostaje strateški prioritet Srbije, ali i borba za očuvanje Kosova u sastavu Srbije. Građani Srbije od pre 10 dana mogu bezvizno u zemlje Šengena i to već sada obilato koriste. Međutim, ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić nije morao da čeka na ukidanje viza: on je samo ove godine boravio u 46 država i susreo se sa 54 kolega – ministara spoljnih poslova. Jeremić je, osvrćući se na rezultate svog Ministarstva u ovoj i najavljujući glavne teme za sledeću godinu, rekao da prioritet ostaje put ka Evropskoj uniji. Konkretno – u 2010. godini treba doći do statusa kandidata, kaže Jeremić. „Izveštaj Evropske komisije nedvosmisleno govori da je ovo bila najbolja godina, godina kada se Srbija najbrže kretala ka Evropskoj uniji od demokratskih promena 2000. godine“. Druga stvar: nastavak borbe za očuvanje celovitosti Srbije na Kosovu i Metohiji. Ministar je uveren da će se Međunarodni sud pravde, koji odlučuje o legalnosti jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova, rukovoditi međunarodnim pravom, koje je, kako tvrdi Jeremić, na strani Srbije. Ko se usudi da nas dirne… Ministar je prokomentarisao i mogućnost da države u regionu koje su priznale Kosovo tamo otvore ambasade. „Nijedan korak koji bude učinjen na našu štetu neće proći bez posledica“, pripretio je Jeremić. Takođe, on je rekao da će Srbija tužiti Hrvatsku za genocid, ukoliko Hrvatska ne povuče svoju tužbu pred Međunarodnim sudom pravde. „Tužba Srbije je napisana, ona je izuzetno obimna, ali je najbolje da do nje ni ne dođe. Međutim, ako Hrvatska ne promeni svoju odluku, ni Srbija neće imati izbora“, dodaje Jeremić. To nije sve o odnosima u regionu: najavljeno je otvaranje novih konzulata u Crnoj Gori i Hrvatskoj, kao i kulturnih centara. Autor: Nemanja Rujević Odgovorna urednica: Sanja Blagojević http://www.dw-world.de/dw/article/0,,5068394,00.html?maca=ser-Blic%20Online-2569-xml-mrss [Non-text portions of this message have been removed]
[sorabia] Radikali najveći problem opozici je
Velimir Ilić, predsednik Nove Srbije Radikali najveći problem opozicije DEBATA: DA LI ĆE VLADA SRBIJE OPSTATI TOKOM 2010? Autor: L. Valtner Hoće li 2010. biti prevremenih parlamentarnih izbora? Očekujem nove izbore, jer ova vlast nije uspela nijedan problem da reši, čak je napravila nove probleme, pre svega ekonomske i socijalne, a svetska finansijska kriza nije joj nikakav alibi. To je osnovni razlog zbog kojeg bi moralo da dođe do novih izbora. Osim DS i SPS, ostali koji čine koaliciju na vlasti ne bi u slučaju vanrednih izbora prešli cenzus. Da li su državi i građanima potrebni još jedni izbori? Izbori su neophodni kako bi nagomilani problemi bili rešeni. Videli smo da Vlada ne može da reši probleme i da težak život građana učini lakšim, tako da su izbori jedini izlaz. Najveći teret građanima sada je neefikasna vlast. Koje su najveće slabosti vlasti i opozicije? Opozicija je posvađana i najveći problem za nju je Srpska radikalna stranka. Kada je reč o vlasti, ona je jedan politički bućkuriš u kojem je jedini interes lični profit. Sadašnja vlast nema nikakve ideološke ili ekonomske osnove za koaliciju. To je, u stvari, jedna interesna grupa u kojoj se svi grčevito drže svojih fotelja. http://www.danas.rs/vesti/politika/radikali_najveci_problem_opozicije.56.html?news_id=180271 Ostavite komentarOstavite komentar Komentari (1) Tomislav KresovicTomislav Kresovic | 28/12/2009 21:36 Broj preporuka: 1 http://www.danas.rs/vesti/politika/radikali_najveci_problem_opozicije.56.html?news_id=180271 http://www.danas.rs/images/basic/icon-plus.gifPreporuči http://www.danas.rs/vesti/politika/radikali_najveci_problem_opozicije.56.html?news_id=180271 http://www.danas.rs/images/basic/icon-minus.gifPredloži za brisanje Sujete su najveći problem u opoziciji.Nikolić misli da je lider opozicije,dr Koštunica misli da je kao bivši državnik prirodni lider opozicije.Velimir Ilić je u koaliciji sa dr Koštunicom ,a protežira liderstvo opzicicije preko T Nikolića.Nikolić ne može sa SRS.Dakle malo ko može s kim u koaliciju,pa je to razlog atrofiransoti opozcije koja nema snage da se ozbiljno suprostavi vladajućom koalicijom.Tomislav Kresovic publicista http://www.danas.rs/vesti/politika/radikali_najveci_problem_opozicije.56.html?news_id=180271 [Non-text portions of this message have been removed]
[sorabia] Александар Македонски, ип ак, Албанац?
Александар Македонски, ипак, Албанац? Промовисан албански одговор на Македонску енциклопедију. Албанска Македонија наводи да о пореклу Александра Македонског могу да расправљају само Албанија и Грчка, да су манастир Свети Јован Бигорски изградили Албанци. Нема предаха у македонском рату енциклопедија. После силних расправа и контроверзи коју је изазвала Македонска енциклопедија, која је у међувремену повучена из продаје, Албанци представили своје виђење историје, под називом Албанска Македонија. Албанац? Први од три тома Албанске Македоније најављен је као снажан одговор на писаније Македонске академије наука и уметности, чији је садржај разбеснео Албанце, не само у тој држави, већ и у Албанији и на Косову. На представљању књиге, аутор Нијаз Мухамеди је рекао да су околни народи често присвајали познате личности албанског порекла, наводећи примере композитора Тодора Скаловског и писца Матеа Матеског, али и да у македонској академији и данас има особа које се изјашњавају као Македонци, мада су у ствари Албанци. Аутор је навео да о пореклу Александра Македонског могу да расправљају само Албанија и Грчка, да су манастир Свети Јован Бигорски изградили Албанци. Поштујем њихово опредељење, али само уколико њихови редитељи декретима нису присиљени да постану Македонци, рекао је Мухамеди, чија ће енциклопедија без икакве сумње пробудити страсти у Македонији, у којој већ година трају бесконачна наклапања о пореклу свих, од античких Македонаца, па до садашњих становника те државе. Албанска енциклопедија је амбициозно замишљен пројекат, који се финансира прилозима становника тетовских села Џепчиште и Порој и начињена је да се покаже дух заједништва, јер се њоме доказује да су Албанци одувек живели на овим просторима. Ово није политички пројекат... То је мој пројекат који има искључиво научни карактер, рекао је Мухамеди, који је најавио да ће наредна два тома из штампе, на три језика, изаћи током следеће године. Енциклопедија ће садржати оригиналне документе на албанском, енглеском и француском језику, радове познатих историчара, путописаца и албанолога до 16. до 19. века, из којих се јасно види аутохтоност Албанаца у Македонији, рекао је Мухамеди. Чисто научни пројекат Рат енциклопедија почео је пре неколико месеци, када је Македонска академија наука и уметности сачинила Македонску енциклопедију, у којој се наводи да су Албанци у ту државу дошли у 16. веку, а названи су Шиптари и брђани. Осим македонских Албанаца, оштро су реаговали и албански лидери са Косова и из Албаније, Саљи Бериша и Јакуп Краснићи који су Скопље упозорили да је објављивање такве књиге неприхватљиво и да на тај начин Македонци само стварају непријатеље. Албанци чине отприлике четвртину од два милиона становника Македоније. Македонска академија је повукла спорно издање енциклопедија и сменила безмало читав тим који је радио на њеном старању, укључујући и главног уредника Блажу Ристовског. У писање нових текстова треба да буду укључени компетентни аутори, стручни за предмет сваке одреднице, а на њој ће радити и научни радници невећинских етничких заједница у Македонији, навело је Председништво МАНУ. Осим Албанаца, македонска енцикопледија изазвала је и буру протеста САД и Велике Британије, јер су њени аутори навели да су британски и амерички официри обучавали албанске герилце из Ослободилачке народне армије у камповима у Албанији у време сукоба 2001. године. http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/3/%D0%A0%D0%B5%D0%B3%D0%B8%D0%BE%D0%BD/403591/%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80+%D0%9C%D0%B0%D0%BA%D0%B5%D0%B4%D0%BE%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8%2C+%D0%B8%D0%BF%D0%B0%D0%BA%2C+%D0%90%D0%BB%D0%B1%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D1%86%3F.html [Non-text portions of this message have been removed]
[sorabia] KiM: Biće hljeba dok je braće
Biće http://www.fokus.ba/index.php?option=com_contentview=articleid=1078:bie-hljeba-dok-je-braecatid=20:ivotItemid=158 hljeba dok je braće ponedjeljak, 28 decembar 2009 17:19 Najveća pomoć ikad prikupljena u Republici Srpskoj stigla je ovih dana do srpskih domova na Kosovu i Metohiji. Stiglo je na Kosmet mnogo više od brašna, pasulja i ulja, jer je u akciji Kad bi hljeba bilo više prikupljeno najviše ljubavi, brige, razumijevanja i bratske povezanosti, koja je jača od daljine i granica. Po treći put Odbor za pomoć Srbima na Kosovu i Metohiji pri crkvenoj opštini Lazarica iz Banje Luke pozvao je svoj narod da izađe u susret gladnim Srbima na Kosmetu, a za mjesec dana akcije prikupljeno je 130.000 maraka. - Niko nije slutio da će ovo biti najuspješnija akcija do sada, u kojoj je prikupljeno i u centralno skladište humanitarne organizacije Majka devet Jugovića dostavljeno 108 tona najneophodnijih namirnica, prije svega brašna, ulja, konzervi povrća, tjestenine, začina, soli i svega drugog što je potrebno za rad narodnih kuhinja na Kosmetu - rekao je protojerej stavrofor Jovan Lazičić, predsjednik Odbora za pomoć Srbima na Kosmetu, i dodao da je osim hrane braći na Kosmetu predat i novac kojim će biti otvorena peta kuhinja.. Po izuzetno lošem vremenu, u selo Prerkovac u opštini Novo Brdo stigla su četiri šlepera namirnica. Vladika raško-prizrenski i kosovsko-metohijski Artemije odgodio je za sat vremena odlazak u Beograd na četrdesetodnevni pomen upokojenom patrijarhu Pavlu, kako bi mogao da primi dobrotvore iz Banje Luke. Upoznat s rezultatima akcije, vladika Artemije je rekao da je ona od početka blagoslovena i da je ovaj konvoj hrane potvrda da Srbi na Kosovu i Metohiji nisu sami, te da će Republika Srpska pomoći opstanku srpskog naroda na ovom prostoru. - Neka Gospod svakim dobrom nagradi sve one koji su učestvovali u akciji Kad bi hljeba bilo više jer je ova pomoć stigla u zadnjem trenutku - rekao je vladika Artemije. Prazan magacin koji smo zatekli svjedočio je o nevoljama srpskog stanovništva Kosova i Metohije. Nedostatak hrane prijetio je da obustavi rad narodnih kuhinja koje spremaju obroke za 1.200 najugroženijih Srba. - Imali smo hrane za još samo nekoliko dana, a brašna za desetak hljebova. Glad je prijetila najugroženijima. Ali, slava Gospodu, zahvaljujući našoj braći u Republici Srpskoj kuhinje nastavljaju s radom - kazala je Svetlana Stević, predsjednica nevladine organizacije Majka devet Jugovića, koja radi pod okriljem Eparhije raško-prizrenske. Dodaje da korisnicima obezbjeđuju jedan obrok dnevno i jedan hljeb na dva dana. - Hljeb pečemo u vlastitoj pekari, čiji su kumovi na otvaranju bili svi članovi Odbora za pomoć Srbima na Kosovu i Metohiji Banjalučke eparhije. A kako naš narod kaže Bog na nebu, kum na zemlji, tako su nam naši kumovi priskočili u pomoć u zadnji čas i omogućili nastavak rada kuhinja u narednih šest mjeseci - rekla je Stevićeva. Ova organizacija do sada je otvorila četiri narodne kuhinje u Kosovskom Pomoravlju i to u Prekovcu, Račanima, Vrbovcu i Korminjanu, a novcem prikupljenim u akciji Kad bi hljeba bilo više biće otvorena i peta kuhinja u Gnjilanskom okrugu u selu Straža, čime će broj korisnika biti povećan za 400. Pomoći su se najviše obradovali oni kojima je ona najneophodnija. Iako polugladni, mnogi od njih su se ponudili da pomognu da istovare kamione. - Da nema ove čorbe i hljeba odavno bih skapao. Sam živim. Na njivu ne smijem, stoku ne držim, jer što sam imao sve su Albanci odveli ili na paši ubili. Preživljavamo samo zahvaljujući kuhinji i popadiji Svetlani, ona nam je sve, sestra, doktor i poštar. Nikad nisam bio u Banjoj Luci, ali rado bih došao i poljubio je za sva dobra koja nam čini njen narod, ali i narod cijele RS - poručio je Srboljub Stanković, starina iz sela Prekovac, jedan od 1.200 korisnika narodne kuhinje. Lice i naličje Kosmeta Dok srpski manastiri i enklave nemaju slobode, struje i najosnovnijih uslova za život, dotle Albanci rade i grade punom parom. S jedne strane, bezbrojne saobraćajne petlje i autoputevi, velelepne građevine na svakom koraku, a s druge netrpeljivost prema svemu srpskom. Bezbjednosti za Srbe gotovo da i nema, a mogućnost povratka stanova i kuća ravna je nuli. Vladika Artemije po Kosovu i Metohiji se kreće u pratnji UNMIK-a i u njihovom oklopnom vozilu, što dovoljno govori o bezbjednosti http://www.fokus.ba/index.php?option=com_contentview=articleid=1078:bie-hljeba-dok-je-braecatid=20:ivotItemid=158 [Non-text portions of this message have been removed]
[sorabia] The Internationalization of Amazonia
http://www.diaplous.org/amazo.htm The Internationalization of Amazonia diaplous has not been able to confirm the story through the Globo Website since its archives are for ...subscribers only! However, I quote the article here because I consider it to be a clever response against the fashionable mumbo jumbo of the globalization-free trade argument. Cristovam Buarque, Professor of the Universidade Nacional do Brasil, ex-governor of Brasilia, D.F. As reported in the Brazilian Daily O Globo on the 23rd of October, 2000. During a recent discussion, in the United States, someone asked my opinion regarding the internationalization of the Amazon Region. The youngster asserted that he expected a response of a humanist and not of a Brazilian. This was the first time anyone had established the humanist viewpoint as the starting point for my response. In fact, as a Brazilian I would have responded simply against internationalization of the Amazon Region. Even if our governments have not given the attention that this treasure deserves, it is ours. I responded that, as a humanist, realizing the risk of environmental destruction that threatens the Amazon Region, I could imagine its internationalization, just as for everything else that is important to humanity. If the Amazon Region, from a humanist΄s point of view, has to be internationalized, then we should internationalize the oil reserves of the entire the world as well. Oil is just as important to the well being of humanity as the Amazon Region for our future. Nevertheless, the owners of oil reserves feel it is in their right to increase or decrease oil production and to raise or lower the price. The rich of the world, feel they have the right to burn this valuable possession of humanity. Similarly, the financial capital of the wealthy nations should be internationalized. If the Amazon Region is a natural reserve for every human being, then it could not be burned down by the decision of a landowner or a country. To burn down the Amazon Region is so tragic, as the unemployment provoked by the arbitrary decisions of world wide speculators. We cannot permit that the world΄s financial reserves serve to burn down entire nations according to the whims of speculacion. Before the (internationalization of the) Amazon Region, I would like to see the internationalization of all the world΄s great museums. The Lourve cannot belong only to France. Each museum in the world is a guardian for the most beautiful works produced by the human genius. It cannot be permitted that these cultural possessions, as the natural posession of the Amazon Region, can be manipulated or be destroyed according to the whims of an owner or a country. Recently, a Japanese millionaire decided to have a painting of a grand master burried with him in the grave. This painting should have been internationalized. At the time of the meeting, in which this question came up, the United Nations convened the Forum of the Millennium and the presidents of several countries had difficulties in attending due to barriers (they faced) at the border. Therefore, I contend that New York, as the base of the United Nations, should be internationalized. At least Manhattan should belong to all of humanity. Similarly Paris, Venice, Rome, London, Rio de Janeiro, Brazilia, Recife, every city with its own beauty, its own history should belong to the whole world. If the United States wants to internationalize the Amazon Region, due to the risk of leaving it in Brazilian hands, then we should internationalize all the nuclear stockpiles of the United States. Particularly since they have already shown that they are capable of using these weapons, causing a destruction thousands of times greater than the sad fires taken place in the Brazilian forests. During their debates, the current U.S. presidential candidates have defended the idea of internationalizing the world forest reserves in exchange for the debt. We could begin to use this debt to guarantee the right of every child in the world to attend school. We could internationalize the children treating all of them, regardless of their birthplace, as a posession which deserves the care and attention of the entire world. Even more so than the Amazon Region. When the world leaders attend to the world΄s poor children as possessions of Humanity, they will no longer permit that these children work when they should be studying, that they die when they should be living. As a humanist I accept to defend the internationalization of the world. So long as the world treats me as a Brazilian, I will fight so that our Amazon Region will be ours. Only ours. __ The new Internet Explorer® 8 - Faster, safer, easier. Optimized for Yahoo! Get it Now for Free! at http://downloads.yahoo.com/ca/internetexplorer/ [Non-text portions of this
[sorabia] Broken Bosnia needs western attention
Uh-oh! OR Ha-ha? Date: Tuesday, December 29, 2009, 9:25 PM http://www.ft.com/cms/s/0/bf60a826-f4af-11de-9cba-00144feab49a.html Broken Bosnia needs western attention By William Hague and Paddy Ashdown Published: December 29 2009 20:14 | Last updated: December 29 2009 20:14 The 14th anniversary of the 1995 Dayton Peace Accords passed unnoticed in November. The collapse of a US-EU diplomatic initiative in Bosnia-Herzegovina last month went virtually unreported too, as has the fact that Bosnia ’s cold peace is under serious threat. Bosnia may seem less significant than it used to be to the US and her allies. Pressing challenges in Afghanistan and beyond need great attention. But the risk of a failed state taking root in Europe cannot be ignored by Europe or in Washington . Brussels struggles with serious Balkan diplomacy – so many capitals to confer with and tactics to co-ordinate, and so little political will to take difficult decisions. The EU hopes that its all-carrots, no-sticks approach linked entirely to the promise of an eventual EU accession process will change the domestic politics of Bosnia and neighbouring Serbia , and produce political co-operation. The US backs this approach, despite the fact that Bosnia is further from EU membership than any other aspirant country. Bosnia’s economy has grown with foreign aid, but the state has not grown, and today it does not work. The Bosnian Serbs have exploited the autonomy they were granted at Dayton , relying on stalling tactics to keep the country divided, its government dysfunctional, and their hopes of secession alive, while some Bosniak leaders can be equally rigid. Some resistance has been overcome when the international high representative overseeing Dayton has insisted on it. But even this level of effort has overtaxed the patience and capacity of the EU and US. The high representative’s office has been allowed to be demeaned so that none of the parties, particularly the Bosnian Serbs, heed its efforts. It is now proposed to weaken the role further by recasting the high representative as an EU special representative and stripping out real authority – the “ Bonn powers”. With the election season in Bosnia imminent, nationalist rhetoric will certainly increase in all parts. Even the Bosnian Croats increasingly talk of their own entity and a break with their federation with the Bosniaks. What happens in Europe’s backyard matters: the consequences of Bosnia ’s disintegration would be catastrophic. The breakdown of the country into independent ethnic statelets would not only reward ethnic cleansing – surely a moral anathema – but would also risk the creation of a failed state in the heart of Europe; a fertile breeding ground for terrorism and crime, and a monstrous betrayal of all those who survived the concentration camps, mass graves and displacement of the 1990s. Bosnia will not solve itself, nor will the prospect of EU integration be enough to pull the country back from the brink. Instead we must recognise that all the countries in the region are linked and cannot be dealt with in isolation. We urge the US and EU to each appoint a special envoy to the region, who would work in lockstep to deliver a united message and drive forward progress. We must impress on Bosnia ’s leaders that the sovereignty of the country is unquestionable and its break-up unthinkable. But we must also say to European candidate countries Serbia and Montenegro that they are expected to uphold EU policy towards Bosnia . A robust international approach should focus on a single goal: a central government in Bosnia effective enough to meet the responsibilities of EU and Nato membership. Each Bosnian leader should have to stand for, or against, that simple idea – and face consequences for his or her answer. The international community should be prepared to use sticks as well as carrots. There is a strong argument for the threat of targeted sanctions against politicians who undermine the Bosnian state. Talk of timelines for the closure of the Office of the High Representative in Bosnia-Herzegovina is premature. The Office should only be closed once constitutional reform has been achieved. Meanwhile, the high representative must have the solid backing of the EU and US so that all parties know they cannot sit out the international presence in the country. Finally, the EU peacekeeping mission in Bosnia must be retained, and reinforced if necessary, to send a strong signal that neither secession nor violence will be tolerated. Today Radovan Karadzic is finally on trial in The Hague on charges of alleged genocide and war crimes in Bosnia . As he and others are called to account over their part in the horrendous events of the 1990s, it would be a supreme irony if their plans for carving up Bosnia-Herzegovina were to be realized simply because the international community was too busy to care. Mr Hague is UK
[sorabia] Broken Bosnia needs western attention
http://www.ft.com/cms/s/0/bf60a826-f4af-11de-9cba-00144feab49a.html?nclick_check=1 Broken Bosnia needs western attention By William Hague and Paddy Ashdown Published: December 29 2009 20:14 | Last updated: December 29 2009 20:14 The 14th anniversary of the 1995 Dayton Peace Accords passed unnoticed in November. The collapse of a US-EU diplomatic initiative in Bosnia-Herzegovina last month went virtually unreported too, as has the fact that Bosnia’s cold peace is under serious threat. Bosnia may seem less significant than it used to be to the US and her allies. Pressing challenges in Afghanistan and beyond need great attention. But the risk of a failed state taking root in Europe cannot be ignored by Europe or in Washington. Brussels struggles with serious Balkan diplomacy – so many capitals to confer with and tactics to co-ordinate, and so little political will to take difficult decisions. The EU hopes that its all-carrots, no-sticks approach linked entirely to the promise of an eventual EU accession process will change the domestic politics of Bosnia and neighbouring Serbia, and produce political co-operation. The US backs this approach, despite the fact that Bosnia is further from EU membership than any other aspirant country. Bosnia’s economy has grown with foreign aid, but the state has not grown, and today it does not work. The Bosnian Serbs have exploited the autonomy they were granted at Dayton, relying on stalling tactics to keep the country divided, its government dysfunctional, and their hopes of secession alive, while some Bosniak leaders can be equally rigid. Some resistance has been overcome when the international high representative overseeing Dayton has insisted on it. But even this level of effort has overtaxed the patience and capacity of the EU and US. The high representative’s office has been allowed to be demeaned so that none of the parties, particularly the Bosnian Serbs, heed its efforts. It is now proposed to weaken the role further by recasting the high representative as an EU special representative and stripping out real authority – the “Bonn powers”. With the election season in Bosnia imminent, nationalist rhetoric will certainly increase in all parts. Even the Bosnian Croats increasingly talk of their own entity and a break with their federation with the Bosniaks. What happens in Europe’s backyard matters: the consequences of Bosnia’s disintegration would be catastrophic. The breakdown of the country into independent ethnic statelets would not only reward ethnic cleansing – surely a moral anathema – but would also risk the creation of a failed state in the heart of Europe; a fertile breeding ground for terrorism and crime, and a monstrous betrayal of all those who survived the concentration camps, mass graves and displacement of the 1990s. Bosnia will not solve itself, nor will the prospect of EU integration be enough to pull the country back from the brink. Instead we must recognise that all the countries in the region are linked and cannot be dealt with in isolation. We urge the US and EU to each appoint a special envoy to the region, who would work in lockstep to deliver a united message and drive forward progress. We must impress on Bosnia’s leaders that the sovereignty of the country is unquestionable and its break-up unthinkable. But we must also say to European candidate countries Serbia and Montenegro that they are expected to uphold EU policy towards Bosnia. A robust international approach should focus on a single goal: a central government in Bosnia effective enough to meet the responsibilities of EU and Nato membership. Each Bosnian leader should have to stand for, or against, that simple idea – and face consequences for his or her answer. The international community should be prepared to use sticks as well as carrots. There is a strong argument for the threat of targeted sanctions against politicians who undermine the Bosnian state. Talk of timelines for the closure of the Office of the High Representative in Bosnia-Herzegovina is premature. The Office should only be closed once constitutional reform has been achieved. Meanwhile, the high representative must have the solid backing of the EU and US so that all parties know they cannot sit out the international presence in the country. Finally, the EU peacekeeping mission in Bosnia must be retained, and reinforced if necessary, to send a strong signal that neither secession nor violence will be tolerated. Today Radovan Karadzic is finally on trial in The Hague on charges of alleged genocide and war crimes in Bosnia. As he and others are called to account over their part in the horrendous events of the 1990s, it would be a supreme irony if their plans for carving up Bosnia-Herzegovina were to be realized simply because the international community was too busy to care. Mr Hague is UK shadow foreign secretary, Lord Ashdown is a former high representative for
[sorabia] ЕВРОПА ИЛИ КОСОВО
ЕВРОПА ИЛИ КОСОВО Места за блиску сарадњу и без учлањења у ЕУ има свакако пуно Готово општа оријентација у Србији је – правац Европска унија. Има и овде нешто евроскептицизма, али се слабо уочава на политичкој сцени. Сада када су и напредњаци постали велики Европљани, нема сумње да земља дефинитивно тежи том правцу. Међутим, ништа није извесно. Препрека је доста, али већина је савладива: када ствар сазри, испоручиће Младића по логици „важнија је ЕУ него један човек”; преговори о усклађивању законодавства могу бити окончани за пар година; на крају ће и званичници из ЕУ закључити да је Србија достигла потребне стандарде. Ипак, остаје један врло тежак проблем: питање признања Косова. Мислим да не постоји ни трунке сумње да ће битан услов учлањења у ЕУ бити баш то – да Србија призна независно Косово. Јер уколико би Србију примили без тога, она би могла сутра, можда под владом другачијег опредељења, да блокира учлањење Косова у ЕУ и друге сличне акције, што политичари из ЕУ свакако не желе да допусте. Велико је питање шта ће се догодити. Европљани свакако мисле да ће Србија пред вратима Европе поклекнути и у дилеми „Европа или Косово” изабрати Европу. Можда и Тадић иде тим путем, будући да се максимално труди, заједно с медијима који су му наклоњени, да потисне тему Косова из јавности и у потпуности је замени Европом и светлом будућношћу која нас тамо чека. Није сигурно, међутим, да ће признање бити могуће током следећих неколико година. Лако је могуће да Тадић, уколико то и намерава, не буде политички у стању да изведе планирано и поред све вештине његовог пи-ар тима, пошто јавност и српско бирачко тело неће лако прогутати ту причу. Поред тога, ни садашњи савезници (Русија, Кина, неколико чланица ЕУ и други) неће лепо гледати на такав евентуални заокрет српске политике, па ће се осетити изданим од онога коме је њихова помоћ до јуче била преко потребна и који ју је тако снажно молио. Наоко парадоксално, процесу учлањења Србије у ЕУ највише би могао да помогне Међународни суд правде у Хагу, и то одлуком неповољном по Србију. Значи, да пресуди да је независност Косова у складу са међународним правом и тиме пружи Тадићу или неком наследнику најјачи могућ аргумент у прилог мирења са судбином, тј. признањем независног Косова, и наставка процеса учлањења у ЕУ. Али, ако пресуда буде округло па на ћоше, тада ће опет остати проблем. Могуће је, дакле, да процес учлањења стане укопан: нити Србија може да призна Косово и настави даље, нити водеће земље ЕУ могу повући услов признавања ради наставка процеса. Шта тада да се ради? Да се годинама чека неко чудо, а да све остане на пола пута? Мислим да постоји решење и за ту ситуацију: Србија би могла да промени колосек и са главног пређе на алтернативни. Док је главни онај до сада спровођен – учлањење у ЕУ кроз уобичајени процес – дотле би алтернативни био што чвршће повезивање са Европском унијом, али без учлањења, нешто слично ономе што раде Норвешка и Швајцарска. Прелазак са директног на алтернативни пут био би, значи, мотивисан жељом да се избегне вишегодишњи застој у међусобним односима, односно тежњом да се односи и даље функционално унапређују и поред кочнице коју политичке препреке постављају главном путу. Места за блиску сарадњу и без учлањења има свакако пуно. Приоритетна област сарадње за Србију, а вероватно и Европску унију је економија (укључујући трговинске односе), затим инфраструктура, научна сарадња, образовање, безбедност, екологија и слично. Мислим да је време да се озбиљно преиспита досадашња стратегија учлањења, јер вероватно води у ћорсокак. Девет година је прошло од 5. октобра, а знатнијег напретка у процесу учлањења у ЕУ нема. Још смо практично на почетку, а због сталних политичких препрека. Стога се, верујем, озбиљно намеће алтернативна стратегија – повезивање са ЕУ земаља нечланица, које нуди оно што нас интересује (повезаност), а заобилази оно што је препрека (политичке теме). При том, основни дугорочни циљ и даље може бити пуноправно чланство у Европској унији. директор економских студија ЦЛДС-а Бошко Мијатовић [објављено: 30/12/2009] http://www.politika.rs/pogledi/Bosko-Mijatovic/EVROPA-ILI-KOSOVO.sr.html stampanje http://www.politika.rs/pogledi/Bosko-Mijatovic/EVROPA-ILI-KOSOVO.sr.html posalji prijatelju пошаљите http://www.politika.rs/index.php?lid=srshow=pogledipart=new_reviewint_itemID=117724 коментар | погледајте http://www.politika.rs/index.php?lid=srshow=pogledipart=list_reviewsint_itemID=117724 коментаре (5) http://www.politika.rs/pogledi/Bosko-Mijatovic/EVROPA-ILI-KOSOVO.sr.html [Non-text portions of this message have been removed]
[sorabia] I potpredsednik SRS kod Tome
I potpredsednik SRS kod Tome Goran Cvetanović vratio mandat i prešao u naprednjake samo dva dana pošto je postao poslanik. Tvrdi da je bezuspešno tražio smenu Dragana Todorovića 1 Hteo da izazove odjek u javnosti... Goran Cvetanović Potpredsednik SRS-a Goran Cvetanović vratio je juče poslanički mandat i prešao u redove Srpske napredne stranke, samo dva dana pošto mu je parlament taj mandat potvrdio! Prelazak nekadašnjeg predsednika opštine Leskovac u redove ljutog rivala izazvao je bes i nevericu kod radikala, ali i skriveni trijumf u SNS-u Cvetanović tvrdi da od SNS-a nije dobio ništa za prelazak i objašnjava da jedino naprednjaci mogu da obezbede promene u Srbiji. Gde je problem, mandat je moj - Devet meseci čekam da me rasporede, a već nekoliko meseci tražim ostavku Dragan Todorovića zbog lošeg rezultata na vanrednim lokalnim izborima - od devet opština, u šest nismo prešli cenzus. Hteo sam promene, to nije omogućeno, i eto, svako ima pravo da svoju energiju iskaže na svoj način. Sada sam običan član SNS-a, a vreme i moj potencijal će pokazati kako ću i da li ću napredovati - rekao je Cvetanović. On je objasnio da je „ovih dana doneo odluku da pređe u SNS, a na pitanje zašto je opšte dozvolio da mu Skupština Srbije pre dva dana konstatuje mandat, odgovora: - Šta je tu problem? Mandat je moj i ja odlučujem o njemu. Ko se bavi politikom, mora da vodi računa o tome da uradi pravu stvar u pravo vreme i da uradi nešto što je neuobičajeno, jer takve stvari imaju najviše odjeka u javnosti. a Osuđen jer je Ivanu Dulić nazvao ustašom Goran Cvetanović je ostao upamćen po tome što je izvređao nekadašnju potpredsednicu G17 Plus Ivanu Dulić-Marković. Cvetanović je rekao da je Dulićka „ustaša i da su joj brat i otac „takođe ustaše. Salvu uvreda on je izrekao kao predsednik opštine Leskovac u julu 2006. godine u lokalnoj skupštini. Rekao je da su „Dulićkin brat i otac bili ustaše i da su klali Srbe. Presudom leskovačkog suda Cvetanović je 26. aprila 2007. godine osuđen na novčanu kaznu od 80.000 dinara i plaćanje sudskih troškova zbog klevete. Presuda po privatnoj tužbi doneta je posle šestog ročišta, jer se Cvetanović nije pojavio na prvih pet. Potpredsednik SRS-a Dragan Todorović kratko nam je rekao da Cvetanovićev čin „najbolje govori o njemu lično, a iste reči izgovorio je i jedan od osnivača SRS-a i poslanik Zoran Krasić. Jedini koji je ispred SRS-a javno prokomentarisao potez Cvetanovića, je poslanik Nemanja Šarović. - Gest Cvetanovića najbolje govori o njemu samom i karakteru organizacije kojoj je pristupio. Imao sam poverenja u njega, do juče me je nazivao svojim bratom, smatrao sam ga prijateljem i saborcem! Pa, sedeo je juče u našem opštinskom odboru u Leskovcu i častio što je konačno postao poslanik! Ne mislim da je bilo šta postigao ovim gestom, to će kod birača biti jedan veliki autogol za njega. Jer, niko ga nije tukao po ušima i niko ga nije na silu naterao u SRS! Minimum pristojnosti zahtevao je da dođe i da kaže odustajem od ideologije SRS-a, političku sreću ću pronaći na nekom drugom mestu - rekao je Šarović. Velike pare u igri On je dodao da odlazak Cvetanovića neće štetiti stranci, ali da „niko ne može reći da je ono što je on uradio časno. - Da li je to čovek koji će na narednim izborima moći da kaže, ja sam častan čovek, glasajte za mene? Da li mislite da oni koji su na ovakav način lagali nas, neće lagati i građane Srbije? Pritisci su veliki. Očigledno je da su velike pare u igri i da SNS raspolaže ogromnim novcem - kaže Šarović. S druge strane, zamenik predsednika SNS Aleksandar Vučić rekao je da je Cvetanović „veoma častan i pošten čovek. - Cvetanović je dobio mandat, veliku poslaničku platu, privilegije koje uz to idu, ali se svega odrekao. I sopstvenog komoditeta i svega onoga čega se mnogi ne bi odrekli. A sve to da bi se borio za budućnost i svoje porodice i naše zemlje. To je lična Cvetanovićeva odluka i ja mu se divim na tom gestu i odluci. On je dobrodošao u redove SNS-a - rekao je Vučić. D. Luković http://pressonline.rs/sr/vesti/vesti_dana/story/94322/I+potpredsednik+SRS+kod+Tome.html [Non-text portions of this message have been removed]
[sorabia] Domaći pacijenti oboleli od raka umiru jer ne dolaze na red za z račenje zbog bolesnika iz inostr anstva
MINISTARSTVO ZDRAVLJA NIJE REŠILO AFERU U INSTITUTU ZA ONKOLOGIJU U SREMSKOJ KAMENICI Kamenička crna lista Domaći pacijenti oboleli od raka umiru jer ne dolaze na red za zračenje zbog bolesnika iz inostranstva koji terapiju plaćaju od 3.000 do 5.000 evra BEOGRAD - Pacijenti oboleli od raka umiru ne dočekavši red za zračenje u Institutu za onkologiju u Sremskoj Kamenici! Naime, ni posle nekoliko meseci od otvaranja afere „Kamenica“ kada je obelodanjeno da se umesto domaćih za 5.000 evra zrače pacijenti iz inostranstva, a Ministarstvo zdravlja obećalo da će da reši taj problem, stvar se nije pomakla dalje od početka. Poslanici Odbora za zdravlje i porodicu juče su zatražili da se utvrdi odgovornost svih koji su doprineli takvoj situaciju u Kamenici i pozvali Ministarstvo zdravlja da još jednom obavesti javnost šta se dešava u tom institutu. Erak: Lista čekanja skoro ne postoji Prof. dr Marko Erak, upravnik Zavoda za radio-terapiju Instituta za onkologiju u Sremskoj Kamenici, negirao je da RZZO isplaćuje bilo kakve odštete njihovim pacijentima, kao i to da domaći pacijenti umiru ili čekaju na zračenje, jer oni zrače pacijente iz Republike Srpske. - To su čiste laži! Što se tiče lista čekanja one skoro i da ne postoji. Zašto ti poslanici nisu došli kod nas i uverili se u Institutu šta se dešava. A, ne da tako pričaju u Skupštini - rekao je on. Podsetimo, u avgustu ove godine objavljeno je da je u poslednjih šest meseci u Institutu u Sremskoj Kamenici zračeno oko 240 inostranih pacijenata, pri čemu je po pacijentu naplaćivano između 3.000 i 5.000 evra. Institut i pojedinci su, koristeći državnu imovinu, zaradili između 700.000 i milion evra! Prema istim informacijama, za to vreme pacijenti iz Srbije bili su na listi čekanja duže od tri meseca pa su neki, prema istim informacijama, umrli ne dočekavši svoju terapiju. Ministar zdravlja Tomica Milosavljević tada je izjavio da su nadležni u Kamenici prekršili zakon, ali nije objasnio šta je preduzeto da odgovorni kazne. Predsednik skupštinskog Odbora za zdravlje i porodicu doktor Paja Momčilov smatra da nije u redu što u Institutu nisu postojale liste čekanja naših pacijenta. - To se vodilo u privatnim blokovima lekara. Zbog nedostatka tih listi neko je zaključio ugovor između Srbije i Republike Srpske o zračenju obolelih od raka. Inostrani pacijenti se i dalje zrače po ceni od pet-šest hiljada evra, a to se sprovodi kroz formu večernjih klinika ili od 18 časova popodne. Naši ljudi nisu mogli da dođu na red da se zrače, jer su se zračili ovi drugi. Direktori su na osnovu toga dobijali platu preko pet hiljada evra - konstatuje dr Momčilov. On dodaje da Ministarstvo zdravlja nema snage da se izjasni o tome šta se dešavalo u Institutu. - Vrhunac je da RZZO isplaćuje odštetu ljudima koji nisu stigli na zračenje, što znači da se priznaje greška, da je nešto urađeno što nije dobro. Građani Srbije moraju da imaju prioritet u zdravstvenoj zaštiti u sopstvenoj zemlji, ali mi nismo protiv lečenja stranih građana - navodi on. Doktor Milan Dimitrijević, član Odbora za zdravlje i porodicu, kaže da se u „slučaju Kamenica“ treba tražiti krivična odgovornost nadležnih. - Šta je bilo sa ljudima koji su zbog uskraćene pomoći umrli? Niko od pokrajinskih organa nije reagovao na kompletnu situaciju. Suština priče je da su građani Vojvodine uskraćeni u onome što je obavezan vid zdravstvene zaštite - kaže dr Dimitrijević. U RZZO juče su prvi „put čuli da oni nadoknađuju pacijentima odštetu, te nisu mogli da komentarišu“. U Ministarstvu zdravlja do zaključenja ovog broja Glasa nisu odgovorili na pitanje šta se to dešava u Institutu za onkologiju u Sremskoj Kamenici i da li je tačno da i dalje srpski pacijenti čekaju, dok se strani zrače. http://www.glas-javnosti.rs/clanak/drustvo/glas-javnosti-29-12-2009/kamenicka-crna-lista [Non-text portions of this message have been removed]
[sorabia] Srbija na sedam regiona
Srbija na sedam regiona D. M, 29.12.2009 20:17:56 Ocena: http://www.novosti.rs/code/navigate.php?Id=1status=jednavest=166870title_add=Srbija%20na%20sedam%20regionakword_add=regioni%2C%20regionalizacija#vote http://www.novosti.rs/code/navigate.php?Id=1status=jednavest=166870title_add=Srbija%20na%20sedam%20regionakword_add=regioni%2C%20regionalizacija#vote 3.04 (Glasova: 23) http://www.novosti.rs/code/navigate.php?Id=1status=jednavest=166870title_add=Srbija%20na%20sedam%20regionakword_add=regioni%2C%20regionalizacija#vote http://www.novosti.rs/images/basic/vote_on.gif Komentara: 2 http://www.novosti.rs/code/navigate.php?Id=19idobj=166870#list http://www.novosti.rs/images/basic/comment_on.gif http://www.novosti.rs/upload/images/2009/12dec/2912/pol-Oblasti.jpg OD Nove godine Srbija će i zvanično biti podeljena na sedam statističkih regiona! Nova mapa konačno je dobila i zeleno svetlo evropske statističke agencije Eurostat, a ”aminovali” su je i članovi Cvetkovićevog kabineta. Naime, na sednici Vlade prošle nedelje usvojena je Uredba o nomenklaturi statističkih jedinica, po kojoj će ubuduće postojati Beogradski, Istočni, Zapadni, Centralni, Južni region i regioni Vojvodine i KiM. - Uredba tačno određuje koji upravni okruzi ulaze u koji region, i ona je u potpunosti usaglašena sa evropskim kriterijumima - potvrdio je za ”Novosti” Nikola Latinović, pomoćnik direktora Zavoda za statistiku, koji je imao zadatak da ”skroji” novu kartu Srbije. Prilikom crtanja granica ”merio” se broj stanovnika, geopolitička pozicija, prirodni potencijali, postojeća teritorijalna organizacija i kulturno-istorijsko nasleđe. Etnički princip pri statističkoj regionalizaciji, na kome su insistirali neki politički predstavnici mađarske, bošnjačke i albanske manjine, nije primenjen. Zanimljiv je i ”sastav” opština koje su ušle u Istočni region. Dragan Marković Palma kaže za ”Novosti” da Jagodina prirodno pripada Centralnoj Srbiji i da mu nije jasno zašto se našla izvan njenih granica. Državni sekretar za regionalni razvoj u Ministarstvu ekonomije Dejan Jovanović tvrdi za naš list da nijedna opština ne treba da brine i da će od statističke regionalizacije imati samo koristi, jer će se znati koji su delovi Srbije manje razvijeni. On najavljuje da će Vlada uskoro doneti još jednu uredbu, koja će propisati metodologiju za ”merenje” razvijenosti regiona, što će doprineti da se smanji ekonomski jaz između severa i juga Srbije. OKRUZI KAO OBLASTI U Uredbi koja deli Srbiju na sedam regiona, postojećih 29 okruga postali su oblasti i oni prilikom crtanja granica nisu cepani. Novi regioni neće imati administrativne centre, ali će svaki dobiti svoj regionalni razvojni savet koji će usvajati prioritete. http://www.novosti.rs/code/navigate.php?Id=1status=jednavest=166870title_add=Srbija%20na%20sedam%20regionakword_add=regioni%2C%20regionalizacija [Non-text portions of this message have been removed]
[sorabia] Parama sa Kipra privatizovali Srbiju!
Lider DOS-a optužuje Mišu Omegu i bivše Dinkićeve savetnike Parama sa Kipra privatizovali Srbiju! Sreda - 30.12.2009 Mnoge privatizovane firme u Srbiji kupljene su parama iz fonda od tri milijarde evra, koliko je pronađeno na računima Slobodana Miloševića na Kipru, tvrdi za „Alo!“ jedan od bivših lidera DOS-a, koji je zajedno sa Mlađanom Dinkićem išao na ostrvo da traži „Slobine pare“. Bivši DOS-ov predsednik Beogradske banke koja je iznosila pare na Kipar Nikola Živanović negira ove informacije i tvrdi da je Miloševićev režim sam potrošio sav novac pre dolaska nove vlasti. - Milomir Joksimović zvani Miša Omega samo je jedan od operativaca u privatizaciji društvenih firmi u Srbiji u kojoj su glavni igrači bivši saradnici Mlađana Dinkića - londonski đaci Nikola Đivanović i Nikola Živanović - tvrdi izvor „Alo!“. Prema njegovim navodima, dvojica londonskih japija, Đivanović i Živanović, dovedeni su u Srbiju 2001. godine kako bi pomogli u tranziciji opustošene srpske privrede. Nikola Živanović je startovao sa mesta v. d. predsednika Beogradske banke i postoje jasne indicije da je novcem Slobine bankarke, pokojne Borke Vučić, kasnije finansirano mnogo sumnjivih privatizacija u zemlji, kaže naš izvor, koji dodaje da su na računima srpskih banaka pronađene tri milijarde evra. Taj novac je u dogovoru sa Kipranima kasnije prebačen na račune na „egzotičnim ostrvima“, od čega se jedan deo vratio u zemlju sumnjivim privatizacijama. Nikola Živanović u izjavi za „Alo!“ negira da su posle dolaska DOS-a na vlast na Kipru pronađene milijarde koje je devedesetih izneo Slobodan Milošević. - To je potpuna glupost i apsolutno nije tačno. Kroz Beogradsku banku jeste prošla ogromna količina novca, ali je on otprilike godinu dana pre 5. oktobra već bio potrošen. Kiparske vlasti su u to vreme već proglasile stečaj i imenovale stečajnog upravnika - kaže Živanović. On dodaje da je sa Nikolom Đivanovićem samo poznanik. - Nemam nikakve poslovne veze ni sa njim ni sa Joksimovićem. Nisam vlasnik nijedne privatizovane firme. Privatizacijom u Srbiji bavio sam se samo kao konsultant u brokerskoj kući „Sinerdži“ - rekao nam je Živanović. Posle likvidacije Beobanke, Živanović je postavljen za predsednika Upravnog odbora Nacionalne štedionice. Sa mesta predsednika Upravnog odbora on je Nacionalnu štedionicu dokapitalizovao tako što su njeni suvlasnici postali biznismeni Vuk Hamović i Vojin Lazarević. Sa mesta suvlasnika kuće „Sinerdži kapital“ Živanović je, dve i po godine po odlasku sa funkcije predsednika UO, na Beogradskoj berzi po jeftinoj ceni kupio akcije Nacionalne štedionice, a onda ih po više nego trostrukoj ceni prodao grčkoj EFG banci. Živanović, Đivanović i Nemanja Mitrović, koji je zajedno sa Mišom Omegom suvlasnik firme „Omega komerc“, menadžeri su nedavno osnovanog investicionog fonda „Revelin“, koji je zvanično u stopostotnom vlasništvu Đivanovića. Živanović doveo Slotera Bivši viceguverner trenutno je predsednik Upravnog odbora ekološkog društva „Ekotopija“, koji je nedavno organizovao gostovanje kanadskog glumca Roba Stjuarta, kod nas poznatog po ulozi detektiva Nika Slotera u seriji „Tropska vrelina“. Poznati su i kao organizatori akcije „Ja čuvam Srbiju, a ti?“ u kojoj je bilo angažovano nekoliko poznatih domaćih glumaca. Policija u Omeginim firmama Posle informacija da je policija zajedno sa poreskim organima ušla u mnoge firme koje su u vlasništvu trojca Đivanović-Živanović-Omega, zvanično su promenjeni sastavi upravnih odbora većine od njih. Policija je, prema nezvaničnim informacijama, pronašla nezakonitosti u poslovanju lanca beogradskih restorana „Tri grozda“, kojima su manjinski akcionari oštećeni za 8,5 miliona dinara. Protiv manadžmenta hotela „Palas“ u Jagodini podnete su tri krivične prijave za zloupotrebu službenog položaja, a češljanje privatizovanih preduzeća se nastavlja. V. Papović http://www.alo.rs/vesti/22878/Parama_sa_Kipra_privatizovali_Srbiju [Non-text portions of this message have been removed]
