[sorabia] Kosovski buržuji: Tači ima 1.491 .000 evra
Kosovski buržuji: Tači ima 1.491.000 evra Komentara 7 http://www.vesti-online.com/Vesti/Srbija/57480/Kosovski-burzuji-Taci-ima-1491000-evra#comment-info veličina teksta:+ http://www.vesti-online.com/Vesti/Srbija/57480/Kosovski-burzuji-Taci-ima-1491000-evra - http://www.vesti-online.com/Vesti/Srbija/57480/Kosovski-burzuji-Taci-ima-1491000-evra Mnogi kosovski zvaničnici prijavili su imovinu vrednu više od million evra, a predsednik Skupštine Kosova Jakup Krasnići prijavio je bogatstvo od 1.100.880 evra. Kosovska agencija za borbu protiv korupcije objavila je izveštaj o imovnom stanju kosovskih zvaničnika, prema kojem ministar ekonomije i finansija Ahmet Šalja ima bogatstvo u iznosu 664.452 evra, dok Bedžet Pacoli nije želeo da objavljuje koliko iznosi njegovo bogatstvo. Predsednik Kosova Fatmir Sejdiu je naveo da je njegova ukupna imovina vredn od 98.210 evra i da je čuva u dve banke na Kosovu. Sejdiju nije dao više detalja u vezi nepokretne imovine, niti o mesečnim primanjima, ali ni o primanjima njegovih članova porodice. Sejdiu je prijavio kuću od 200 kvadratnih metara, koja je zajedničko vlasništvo njega i njegove braće. Premijer Kosova Hašim Tači naveo je da poseduje imovinu u vrednosti 1.491.614 evra. On raspolaže zemljištem u Veterniku od 15 ari, na kojem je započeo izgradnju kuće od 700 kvadrata, i to finansira sredstvima koje je dobio prodajom kuće u naselju Dragodan od 260.000 evra. On poseduje zemlju od sedam hektara u Broji, koja vredi 180.000 evra i koju je nasledio, kuću od 350 kvadratnih metara, u vrednosti 80.000 evra, a vozilo u vrednosti 11.000 evra. U banci ima ušteđeno 224.000, a njegovi godišnji prihodi iznose 17.300 evra. Tači je prijavio i jedan kredit u iznosu od 100.000 evra. Krasnići je objavio imovinu u iznosu od 1.100.880 evra. On ima kuću veličine 500 kvadrata, koja vredi 300.000 evra i 20 hektara zemlje u vrednosti 600.000 evra. Njegovi godišnji prohodi iznose 32.000 evra, a ušteđevina mu iznosi 10.780 evra. Krasnići ima vozilo koje vredi 11.500 evra. Pedsednik Demokratskog saveza Dardanije Nedžat Daci napisao je u formularu da poseduje imovinu od samo 341.000 evra. On ima jednu kuću koja vredi 150.000 evra, jednu manju u vrednosti 90.000 evra, kao i 41.000 evra ušteđevine, dok njegovi godišnji prihodi iznose 36.000 evra. Ministar ekonomije i finansija Ahmet Šalja je naveo da njegova imovina iznosi 664.452 evra. Šalja poseduje zemljište od 3,5 ara, koje vredi 40.000 evra, dva hektara zemlje u vrednosti 100.000 evra, stan u vrednosti vredi 100.000, jedan stan u Albaniji u vrednosti 40.000 evra, zemljište od 16 ari koje vredi 100.000 evra. Kao porodičnu imovinu ministar je prijavio zemlju od 23 ara, koja vredi 200.000 evra i koja je na ime njegove supruge, dva vozila u vrednosti 17.000 evra, dok njegova ušteđevina u banci iznosi više od 200.000 evra. Ministar saobraćaja Fatmir Ljimaj prijavio je jedan stan od 110 kvadrata, koji vredi 80.000 evra, drugi stan veličine 68 kvadrata, u vrednosti 70.000 evra, koji je dobio u nasleđe. On ima i kuću od 300 kvadrata koja vredi 250.000 evra, a nasledio je i zemljište površine 13 hektara i 10 ari, čija je vrednost 50.000 evra. Ljimaj ima dva vozila u vrednosti 45.000 evra, ušteđevinu od 26.029 evra i kredit u iznosu 40.000 evra. Ministar inostranih poslova Skender Hiseni raspolaže kućom od 240 kvadrata, koja vredi 350.000 evra, stan u vrednosti 118.000 evra i dva vozila čija je vrednost 46.000 evra. Njegovi godišnji prihodi iznose 39.000 evra, a ima i ušteđevinu od 88.000 evra. http://www.vesti-online.com/Vesti/Srbija/57480/Kosovski-burzuji-Taci-ima-1491000-evra [Non-text portions of this message have been removed]
[sorabia] Srbija - koliko ima do penzije?
Srbija - koliko ima do penzije? Od 2011. godine, pravo na penziju sticaće muškarci sa 65. godina starosti i minimum 15 godina radnog staža, dok će žene sa istim radnim stažom moći u penziju u 60. godini. Posle februarskih pregovora sa predstavnicima Međunarodnog monetarnog fonda, Vlada Srbije radila je na pripremama reforme penzionog sistema. Sudeći po spremnom nacrtu zakona, koji je za Dojče vele predstavila Radina Todović, predsednica Radne grupe za reformu PIO sistema, i u buduće će mnogi ljudi do svojih penzija dolaziti zahvaljujući godinama života. Reforma, koja je započeta pre osam godina, trebalo bi da se okonča do kraja ove godine. Starosna granica za ostvarivanje prava na penziju se od 2008. godine povećavala, sa 63 za muškarce, odnosno 58 za žene, kaže Todović. „Tako da će od 2011. godine, muškarac ostvarivati pravo na penziju sa 65 godina, i najmanje 15 godina radnog staža, a žena sa 60 godina i najmanje 15 godina radnog staža.“ Jedna odredba ostaje nepromenjena i u buduće – lice koje ostvari 45 godina radnog staža automatski ostvaruje pravo na penziju. Ipak, za naredni period do 2023. godine predviđeno je blago povećanje oba uslova – i godina staža i starosne granice. „Ovim izmenama zakona, podiže se starosna granica sa 53 na 58 godina. Muškarcima i dalje ostaje uslov 40 godina radnog staža, a ženama se sa 35 povećava na 38 godina radnog staža“, kaže Radina Todović. Moguće dalje pomeranje starosne granice Neophodnost pomeranja granica za ostvarivanje prava na penziju ogleda se nepovoljnom odnosu radnog i izdržavanog stanovništva, budući da jednog penzionera finansira tek jedan i po radnik. Drugi razlog za ovo povećanje jeste sve starije stanovništvo, sa čime se suočavaju i druge države u Evropi. Ipak, bez obzira na trend da se u državama Evropske unije izjednači starosna granica za oba pola, procenjeno je da položaj žene u Srbiji ne opravdava dalje pomeranje starosne granice od 60 godina. Naša sagovornica svedoči da sa MMF-om nije postignut dogovor o izjednačavanju starosne granice za muškarce i žene, jer se, kaže Radina Todović - „još ne zna kakvi su efekti dosadašnjeg podizanja granice“. „Mi završavamo ove reforme do 2023. godine, što ne znači da će tu biti kraj. Dakle, nije isključena mogućnost daljeg povećanja starosne granice od 65 godina za muškarce, odnosno 60 za žene u budućnosti“, napominje Todović. O Zakonu o reformi penzionog sistema u Srbiji poslanici Skupštine Srbije trebalo bi da raspravljaju 27. juna ove godine. EU trend ili zahtev? Inače, ovih dana i u Briselu su sve glasniji zahtevi za pomeranje granice za odlazak u penziju u državama članicama EU. Naime, Evropska komisija smatra da granica za odlazak u penziju mora da bude pomerena u tolikoj meri kako zaposleni ne bi provodili u penziji više od trećine života kao odrasle osobe. Prema podacima Komisije, prosečna granica za odlazak u penziju u EU iznosi malo iznad 60 godina, što je znatno niže od proseka u zemljama OECD, gde taj prosek iznosi 63,5 godina za muškarce i 62,3 godine za žene. Autor: Relja Božić Odgovorni urednik: Ivan Đerković http://www.dw-world.de/dw/article/0,,5640624,00.html?maca=ser-TB_ser_danas-4394-html-cb [Non-text portions of this message have been removed]
[sorabia] Revizija reizbora sudija moguć u slov EU
Revizija reizbora moguć uslov EU V. C. S, 02.06.2010 20:59:31 Ocena: http://www.novosti.rs/code/navigate.php?Id=4status=jednavest=180865title_add=Revizija%20reizbora%20mogu%C4%87%20uslov%20EUkword_add=sudstvo%2C%20reizbor%20sudija#vote http://www.novosti.rs/code/navigate.php?Id=4status=jednavest=180865title_add=Revizija%20reizbora%20mogu%C4%87%20uslov%20EUkword_add=sudstvo%2C%20reizbor%20sudija#vote 4.87 (Glasova: 27) http://www.novosti.rs/code/navigate.php?Id=4status=jednavest=180865title_add=Revizija%20reizbora%20mogu%C4%87%20uslov%20EUkword_add=sudstvo%2C%20reizbor%20sudija#vote http://www.novosti.rs/images/basic/vote_on.gif Komentara: 1 http://www.novosti.rs/code/navigate.php?Id=19idobj=180865#list http://www.novosti.rs/images/basic/comment_on.gif Iz evropskih institucija stiže sve više potvrda da je Evropska komisija iznela oštre primedbe srpskim pravosudnim vlastima na proces reizbora sudija. Te primedbe ponovljene su i na sastanku 26. maja, u Beogradu, kada je od vrha srpskog pravosuđa traženo da preduzmu konkretne korake i isprave počinjene greške. Redakcija ”Novosti” ekskluzivno je došla do pisanog odgovora Štefana Filea, komesara EU za proširenje, na poslaničko pitanje Luiđija de Magistrisa, poslanika u Evropskom parlamentu, koji je još u martu upitao šta se dešava sa srpskim pravosuđem i reizborom sudija. U poslaničkom pitanju De Magistrisa, između ostalog, stoji da je kroz proceduru reizbora sudija i tužilaca koji je sproveden u Srbiji ”ostavljen veliki prostor za intervenciju političkih partija u donošenju delikatnih odluka, kako onih o imenovanju, tako i o nereizboru sudija i tužilaca koji su već u službi”. - Zar EK, suočena sa izuzetno teškom situacijom, ne smatra da ponašanje srpskih institucija može da minira tok razgovora o pristupanju Uniji? Možete li da saopštite do čega je došla vaša delegacija tokom nedavne posete Beogradu? Kakve konkretne mere nameravate da predložite srpskoj administraciji da prihvati sve neophodne normative i ostvari efikasnu nezavisnost sudstva, koje je glavni stub pravne države? - pita ovaj evropski poslanik. U Fileovom odgovoru od 1. juna, koji nam je prosleđen u sredu, se navodi: - Komisija sa izuzetnom pažnjom prati proces pravosudne reforme u Srbiji, koja je prioritet za evropsko partnerstvo, kao i razvoj događaja koji se odnosi na reizbor sudija i javnih tužilaca. U februaru 2010. Komisija je poslala delegaciju stručnjaka, u kojoj su učestvovali i stručnjaci zemalja članica, sa zadatkom da oceni sprovođenje procedure reizbora. Zaključci delegacije potvrdili su ozbiljne nedostatke procedure reizbora koji se odnose na sastav i nezavisnost Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca, primene objektivnih kriterijuma i transparentnosti i pouzdanosti celog procesa. File dodaje da su potpredsednik Komisije zadužen za pravosuđe, osnovna ljudska i građanska prava, i komesar odgovoran za proširenje i evropsku politiku dobrosusedstva, skrenuli pažnju srpskoj strani na te nedostatke i na neophodnost da se pristupi temeljnoj reviziji postupka. - Komesar će dati punu podršku u tom procesu i pratiće sa maksimalnom pažnjom budući razvoj. Njegov monitoring će se odraziti i na godišnje izveštaje o postignutom napretku i, u krajnjem slučaju, i na pitanje pristupanja Srbije EU - poručuje File. Redakciji ”Novosti” stigao je i novi, zvaničan, dopis Evropske komisije, ovoga puta iz Brisela. U dopisu koji je potpisala Angela Filote, portparol komesara za proširenje EK, stoji: - Nezavisnost i odgovornost pravosuđa su ključni zahtevi u procesu evropskih integracija Srbije. Evropska komisija pažljivo prati pravosudnu reformu u vašoj zemlji. Kada je reč o reizboru sudija i tužilaca, uočeni su nedostaci u zakonskom okviru i procedurama, i o tome smo razgovarali sa nadležnima u Srbiji. Zvaničnici Evropske komisije sreli su se sa ministarkom pravde, kao i predsednicima Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca, 26. maja, u Beogradu. Tokom sastanka, konstruktivno je diskutovano o zabrinutosti i predlozima Evropske komisije. Ovo je bio sastanak u okviru redovnih konsultacija, i očekujemo da će se takvi zajednički sastanci nastaviti. Pošto je reizbor sudija predmet postupaka pred Ustavnim sudom, ne možemo trenutno da ga komentarišemo da ne bismo ugrozili nezavisnost ovog suda. * * * * * ANTONIO KLUNI PREDSTAVNIK EVROPSKIH TUŽILACA PRI SE ČEKAMO PRAVI KORAK Predstavnici srpskog pravosuđa sreli su se prošle nedelje u Portugalu sa tužiocem Antoniom Klunijem, potpredsednikom Evropskog udruženja sudija i tužilaca za demokratiju i slobodu MEDEL i članom Konsultativnog veća evropskih tužilaca pri Savetu Evrope. Za naše pravosudne vlasti Kluni je izuzetno važan sagovornik, jer je više puta pokretao pred evropskim telima pitanje legitimnosti postupka reizbora srpskih tužilaca i sudija. U februaru, prilikom posete Beogradu, javno je ocenio da je postupak reizbora nedovoljno transparentan i da mu ”nije poznato da je
[sorabia] Месић наставља политику с вог стрица SS пуковника
Месић наставља политику свог стрица SS пуковника Datum: 02.06.2010 22:00 Autor: Ведрана Кулага БAЊAЛУКA - Бивши предсједник Хрватске Стјепан Месић наставља политику свога стрица - пуковника Марка Месића, команданта Вражије СС дивизије која се борила са Хитлеровом војском на источном фронту. Рекао је то предсједник Савеза логораша РС Бранислав Дукић, коментаришући Месићев иступ на Хрватској телевизији. Месић је у Дневнику ХРТ-а, коментаришући посјету новог хрватског предсједника Иве Јосиповића РС и његов сусрет са премијером РС Милорадом Додиком, рекао да не вјерује Додику, који само наставља политику Милошевићеву политику. - Месић се плаши и мртвог Слободана Милошевића јер је вјероватно заједно са њим био развијач бивше Југославије - каже Дукић. И предсједник Борачке организације РС Пантелија Ћургуз нагласио је да је јасно да Месић вуче промил генетике усташких побуна. - Месић не може никако да се ослободи депресија које му РС чини и то је његов проблем - каже он. Он је рекао да је посјета Јосиповића била с циљем уравнотежења односа, општег помирења и бољег живота на овим просторима. - Месић је човјек који носи највећу одговорност за крвопролиће које се десило на просторима бивше Југославије. Потребно је да сви демократски представници на домаћој сцени, као и странци, званично господину Месићу дају етикету и да га назову правим именом када је у питању пројекат распада Југославије - закључио је Ћургуз. Пуковник Марко Месић био је командант 369. SS дивизије, познате као Вражја дивизија. Та дивизија, састављена од Хрвата и Бошњака, страдала је у бици код Стаљинграда. Крис Бишоп у књизи SS Hitler's foreign division даје преглед свих нењемачких добровољаца који су се борили у њемачким јединицама. Међу њима је и 369. дивизија, која је бројала 3.895 официра и војника. У бици код Стаљинграда поражени су још прије зиме, а за неколико седмица изгубили су више од 1.000 људи. Тотални пораз им је био у фабрици трактора, гдје су биле борбе прса у прса, а преживјело је само 18 рањених Хрвата. Међу њима био је и Месићев стриц Марко Месић, који се вратио у земљу и којег је 1944. године помиловао Јосип Броз Тито и примио у партизане. Митровић Предсједник Републичке организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила РС Недељко Митровић истакао је да Стјепан Месић води веома деструктивну политику, јер не може да прихвати реалну чињеницу да РС постоји. - Месић наставља политику прошлости, ону политику која је била активна деведесетих година. Његове изјаве, потези и одлуке показују да није ништа посебно научио - казао је Митровић http://www.glassrpske.com/vijest/2/novosti/40488/cir/Mesic-nastavlja-politiku-svog-strica-SS-pukovnika.html [Non-text portions of this message have been removed]
[sorabia] SNS počinje pregovore o formiran ju vlasti u Kosovskoj Mitrovici
SNS počinje pregovore o formiranju vlasti u Kosovskoj Mitrovici 02.06.2010. 13:04 Srpska napredna stranka počinje pregovore o formiranju lokalne vlasti u Kosovskoj Mitrovici a članstvo u koaliciji najpre će biti ponuđena DSS-u i DS-u, najavio je u izjavi KIM radiju poverenik SNS-a za Kosovsku Mitrovicu Krstimir Pantić. Pantić kaže da Srpska napredna stranka neće čekati krajnji rok za formiranje gradske Skupštine koji ističe 01. jula pa će narednih dana početi pregovore sa Demokratskom strankom Srbije i Demokratskom strankom. On u izjavi KIM radiju takav stav obrazlaže činjenicom da su to političke partije koje su posle SNS-a dobile najveće poverenje glasača na lokalnim izborima koji su u Kosovskom Mitrovici održani u nedelju. Pantić je ponovio da je zadovoljan izbornim rezultatima koji su juče zvanično objavljeni a koji uključuju i glasove raseljenih iz centralne Srbije. Zabrinjava, međutim, podatak što ti birački spiskovi, kako kaže, godinama nisu revidirani i na kojima se nalaze imena preko 10 hiljada Albanaca. “Mi nismo mogli da izvršimo uvid u birački spisak ali prema našim informacijama oko 10 hiljada Albanaca je bilo upisano u te biračke spiskove. Kada bi se izuzeo broj Albanaca sa tih spiskova onda izlaznost na lokalnim izborima u Kosovskoj Mitrovici nije 28% nego preko 50%“, rekao je Pantić. On navodi da nije upoznat da su Albanci glasali na tim izborima ali kaže da pouzdano zna da su glasali pripadnici drugih etničkih zajednica, Goranci, Romi i Bošnjaci. http://www.radiokim.net/index.php?cid=3,7,6569 [Non-text portions of this message have been removed]
[sorabia] 'Čeka nas revolucionarni pad cij ena nekretnina'
'Čeka nas revolucionarni pad cijena nekretnina' http://www.tportal.hr/ResourceManager/GetImage.aspx?width=795height=500imgId=96350 Datum objave: 02.06.2010 15:32 Autor: tportal.hr/Lider 'Prema statistikama, u Zagrebu postoji oko 13 tisuća neprodanih stanova. Sam taj broj govori da se cijene moraju revidirati na mnogo normalnijoj i nižoj osnovi', ističe Vlaho Kojaković, direktor hrvatske podružnice mađarskog Trigranita u intervjuu Lideru, u kojem najavljuje revolucionaran pad cijena nekretnina u Hrvatskoj Kojaković je jedan od rijetkih građevinara koji otvoreno priznaje da su cijene nekretnina u Hrvatskoj još uvijek prenapuhane. Kao glavni argument navodi usporedbu cijena stanova u Zagrebu i europskim metropolama. 'Ako je cijena stana u Beču ili Trstu između 1.500 i 2.500 eura, a u Budimpešti možete za 1.300 do 1.500 eura kupiti stanove u zgradi koja je energetski učinkovita, ima zajednički bazen i portira, to je znak da se u Hrvatskoj mora dogoditi revolucija cijena', tvrdi Kojaković te predviđa da će banke koje sjede na hipotekama morati neprodane stanove prodavati po cijeni kredita koji još nije otplaćen. 'Iste su banke financirale graditelje, građevinske firme i kupce. Banke doslovno sjede na tri grane i pitanje je koju će najprije početi rezati. Banke će, ako ništa drugo, morati skratiti jednu od tih triju grana', smatra Kojaković. http://www.tportal.hr/biznis/novaciulaganje/71122/ceka-nas-revolucionarni-pad-cijena-nekretnina.html [Non-text portions of this message have been removed]
[sorabia] Ustav Srbije lošiji od svih predloga u pos lednjih deset godina
Potpuni anonimus i ne moze da napravi karijeru a da ne krene sa pozicije ekstremiste. Tako i ova strucnjakinja. FYI http://www.blic.rs/Vesti/Politika/192145/Ustav-Srbije-losiji-od-svih-predloga-u-poslednjih-deset-godina Ustav Srbije lošiji od svih predloga u poslednjih deset godina Beta | 02. 06. 2010. - 17:19h | Foto: Blic, Beta | Komentara: 18 Profesorka ustavnog prava Marijana Pajvančić izjavila je danas da će Ustav Srbije morati da se menja pre svega jer ne sadrži integrativnu klauzulu, koja je preduslov da zemlja može da pristupi Evropskoj uniji. Pajvančićeva je na tribini u Skupštini Novog Sada kazala da je prema Ustavu Srbije domaće zakonodavstvo nadređeno evropskom, što takođe mora da se promeni u procesu evropskih integracija. Iako Ustav mora da se menja, to će biti teško sprovesti, ističe ona, jer je za njegovu promenu potrebno raspisati referendum, a potom obezbediti i dvotrećinsku većinu u Skupštini Srbije. Ali, dok god je na snazi proporcionalni izborni sistem, obezbeđivanje dvotrećinske većine u skupštini biće misaona imenica, ocenila je ona. Pajvančićeva je navela da preambula Ustava Srbije u kojoj se Kosovo definiše kao deo Srbije nije pravno obavezujuća, već je pre svega ideološki izraz. Ona je kritikovala i ustavne odredbe kojima se definišu pokrajine u državi i ukazala da Ustav pokazuje nespremnost Srbije da se decentralizuje. Autonomna pokrajina je zapravo zakonska, a ne ustavna kategorija, što znači da se pokrajine i mimo ustava - zakonima - mogu formirati, ali i ukidati, navela je Pajvančićeva. Profesorka je ocenila da Ustav nije pružio čvrste garancije da je Srbija izašla iz okrilja partijske države, niti je pružio dovoljne garancije za nezavisnost sudstva. Dok god se neko igra sa sudom, dotle nema pravne države, dodala je ona. Prema njenim rečima, aktuelni Ustav Srbije lošiji je od svih nacrta ustava koje su predlagali ekspertski timovi u proteklih više od deset godina. Tribinu je organizovala nevladina organizacija Vojvođanski klub.
RE: [sorabia] Ustav Srbije loši ji od svih predloga u poslednjih deset godina
Vojvođanski klub……….. hmhm From: sorabia@yahoogroups.com [mailto:sora...@yahoogroups.com] On Behalf Of angelina markovic Sent: Wednesday, June 02, 2010 7:08 PM To: sorabia; sn-vesti Subject: [sorabia] Ustav Srbije lošiji od svih predloga u poslednjih deset godina Potpuni anonimus i ne moze da napravi karijeru a da ne krene sa pozicije ekstremiste. Tako i ova strucnjakinja. FYI http://www.blic.rs/Vesti/Politika/192145/Ustav-Srbije-losiji-od-svih-predloga-u-poslednjih-deset-godina Ustav Srbije lošiji od svih predloga u poslednjih deset godina Beta | 02. 06. 2010. - 17:19h | Foto: Blic, Beta | Komentara: 18 Profesorka ustavnog prava Marijana Pajvančić izjavila je danas da će Ustav Srbije morati da se menja pre svega jer ne sadrži integrativnu klauzulu, koja je preduslov da zemlja može da pristupi Evropskoj uniji. Pajvančićeva je na tribini u Skupštini Novog Sada kazala da je prema Ustavu Srbije domaće zakonodavstvo nadređeno evropskom, što takođe mora da se promeni u procesu evropskih integracija. Iako Ustav mora da se menja, to će biti teško sprovesti, ističe ona, jer je za njegovu promenu potrebno raspisati referendum, a potom obezbediti i dvotrećinsku većinu u Skupštini Srbije. Ali, dok god je na snazi proporcionalni izborni sistem, obezbeđivanje dvotrećinske većine u skupštini biće misaona imenica, ocenila je ona. Pajvančićeva je navela da preambula Ustava Srbije u kojoj se Kosovo definiše kao deo Srbije nije pravno obavezujuća, već je pre svega ideološki izraz. Ona je kritikovala i ustavne odredbe kojima se definišu pokrajine u državi i ukazala da Ustav pokazuje nespremnost Srbije da se decentralizuje. Autonomna pokrajina je zapravo zakonska, a ne ustavna kategorija, što znači da se pokrajine i mimo ustava - zakonima - mogu formirati, ali i ukidati, navela je Pajvančićeva. Profesorka je ocenila da Ustav nije pružio čvrste garancije da je Srbija izašla iz okrilja partijske države, niti je pružio dovoljne garancije za nezavisnost sudstva. Dok god se neko igra sa sudom, dotle nema pravne države, dodala je ona. Prema njenim rečima, aktuelni Ustav Srbije lošiji je od svih nacrta ustava koje su predlagali ekspertski timovi u proteklih više od deset godina. Tribinu je organizovala nevladina organizacija Vojvođanski klub. [Non-text portions of this message have been removed]
[sorabia] Why Does Kosovo Get More Aid Than the Congo?
Humanitarian aid in Kosovo in 1999 had an even closer link to the interests of the large powers, especially the Europeans. Certainly, one reason why large amounts of aid was provided to Kosovar refugees in Macedonia and Albania was to prevent the refugees from trying to immigrate to other countries in Europe. Keep the refugees comfortable in Macedonia - and they won't try to go to Paris was how one relief worker described to me a factor underlying the generosity of European aid donors. U.S. humanitarian aid to Haiti in the mid 1990s had much the same purpose: keep the Haitians at home. So, what is the answer to the question as to why Kosovar refugees received $207 each in UN assistance in 1999 and Congolese refugees and displaced persons received only $8? The Kosovars had on their side at least two of the above three factors: their plight had the attention of the media and they were important to the national interests of the large donors of international assistance. The Congo had none of the three factors listed above operating in its favor. http://www.icva.ch/doc0937.html Humanitarian Emergencies: Why Does Kosovo Get More Aid Than the Congo? Larry Thompson Director of Advocacy for Refugees International Paper for the ICVA Conference on NGOs in a Changing World Order: Dilemmas and Challenges Geneva, 14-15 February 2003 _ Introduction The lives of tens of millions of people around the world are threatened by conflict, ethnic violence, drought and natural disaster. A large number of organizations - governmental, non-governmental, and United Nations - are devoted to providing humanitarian assistance to helping victims of humanitarian disasters survive. Humanitarian aid to persons impacted by conflict or natural disaster is a growth industry. In 1990, international humanitarian assistance amounted to about $2 billion; by 2000 the total was up to nearly $5 billion http://www.icva.ch/doc0937.html#1 1.. The huge humanitarian crises in Afghanistan and several regions of Africa likely mean additional large increases in humanitarian in 2002 and again in 2003. The United States is the largest donor of humanitarian assistance with its share in recent years amounting to about 35 percent of the world total The 15 member countries of the European Union plus the European Community Humanitarian Office (ECHO) are the second largest donors, and Japan ranks third. The needs of refugees, displaced persons, and other victims of humanitarian disasters and conflicts are usually predictable. Protection, clean water, food, shelter, clothing, sanitation, and medical care in varying mixes are the requirements for sustaining lives in emergency situations. But the response to those needs varies tremendously around the world and from emergency to emergency. An incomplete but illustrative measurement is UN spending on different humanitarian emergencies. In Kosovo, in 1999, for example the UN spent $207 for each affected person; In Sierra Leone, the UN spent $16 for each person; in Congo the UN spent $8 per person http://www.icva.ch/doc0937.html#2 2.. These figures are not all-inclusive as they do not include bi-lateral humanitarian aid programs which would narrow -- but by no means -- close the gap. UN spending on refugees is largely determined by voluntary contributions from donors and thus, the major donors to the UN voted with their pocketbooks that they were far more interested and concerned about Kosovar refugees and displaced people than Congolese. What I want to do is to suggest brief answers to three questions: First, why do some humanitarian emergencies receive more attention than others? Then, I want to turn the first question upside down to respond to a second question: How do you identify humanitarian emergencies which are not getting the attention they deserve? And finally I want to ask what my organization - Refugees International - and other organizations might do to help remedy the situation. Why do some humanitarian emergencies receive more attention than others? Answers to this question usually focuses on three topics. First, media coverage of the emergency; secondly, the national interests of the aid donors, and third, the influence of aid organizations. http://www.icva.ch/doc0937.html#3 3.. * Media coverage. This is what is often called the CNN factor Humanitarian emergencies which receive extensive publicity, such as Kosovo and, recently, Afghanistan are believed to get more attention and assistance from donors. Thus, humanitarian emergencies which are unpublicized, such as the Congo, may receive less assistance. The theory behind the CNN factor is that people and governments respond to the needs of people they see on their television screens. * National Interests of the AID donors. Humanitarian assistance is perceived by the big donors as an arm of their foreign policy.
