[sorabia] Simović otkriva pozadinu ubistva?
B92 Info Vesti Drugi pišu Simović otkriva pozadinu ubistva?12. jun 2010. | 09:51 | Izvor: Politika Beograd -- Specijalno tužilaštvo nada se da bi Miloš Simović mogao da rasvetli političku pozadinu atentata na premijera Zorana Đinđića, piše Politika. Simović je jedina osoba, pored Milorada Ulemeka Legije, koja bi to mogla da zna, rečeno je za Politiku u dobro obaveštenim izvorima. U situaciji kada je suočen sa praktično doživotnim zatvorom, napominje izvor beogradskog lista, on će bez sumnje probati da skupo proda svoju kožu. Ukoliko bude svedočio o političkoj pozadini atentata i o nerešenim zločinima klana, kazna mu može biti smanjena i na 20 godina, navodi sagovornik Politike. Prema saznanjima beogradskog lista, indicije o političkoj pozadini ubistva Đinđića, kao i o konkretnim ličnostima koje nisu u tom kontekstu pominjane na suđenju, već postoje, ali se ne mogu dokazati bez svedoka saradnika. Istražitelji imaju saznanja da su izvesni političari iz tadašnje vlasti, strani državljani i jedna osoba iz crkve znali za pripremu atentata i pružali podršku da se premijer Đinđić ukloni, piše Politika. Simović je, kako se smatra, čovek koji bi bio idealan da o tome svedoči, jer je bio najbliži vođi klana Dušanu Spasojeviću i Miloradu Ulemeku Legiji i bio je upoznat sa svim njihovim kontaktima. Kako saznaje Politika, policija će ga, uz dozvolu suda, saslušavati o tome, kao i o drugim nerešenim zločinima. Simovićev iskaz ne može da utiče na činjenice koje su utvrđene pravnosnažnim presudama. On može samo da govori o novim događajima i novim ljudima. Ako to bude želeo, on će moći da dobije status svedoka saradnika, rekao je sagovornik Politike. Upitan da li bi samo reči Simovića bile dovoljne da na optuženičku klupu bude izveden neki političar za podstrekavanje na ubistvo premijera, isti izvor tvrdi da bi, u slučaju da on pet puta za godinu dana prođe poligraf sa takvom pričom, to bio dokaz koji bi se mogao izneti pred sud. Malo je verovatno da postoje drugi dokazi koji bi takve ljude mogli da povežu sa atentatom”, objašnjavaju izvori Politike, ocenjujući da je Simović kriminalac najvećeg potencijala koji je ikada pao u ruke policiji. U međuvremenu, Simoviću će se, po svoj prilici, suditi ponovo zbog ubistva premijera i zbog zločina zemunskog klana, gde je osuđen na 30, odnosno 40 godina zatvora, najavljuje Politika. Ukoliko bude tražio, njemu se po zakonu mora omogućiti da se kroz novi postupak upozna sa dokazima koji postoje protiv njega. Oba suđenja bi, prema očekivanjima sagovornika Politike, mogla da počnu krajem godine. Simoviću će tokom leta biti ostavljen rok da razmisli o tome da li želi da otkrije svoje tajne, zaključuje Politika. [Non-text portions of this message have been removed]
[sorabia] A Plague Upon The World: The USA is a “Failed St ate”
A Plague Upon The World: The USA is a “Failed State” *Dr. Paul Craig Roberts* Global Research June 3, 2010 *Interview with Dr. Paul Craig Roberts* /*Interview* with Dr. Paul Craig Roberts, former Assistant Secretary US Treasury, Associate Editor Wall Street Journal, Professor of Political Economy Center for Strategic and International Studies Georgetown University Washington DC./ *Question: Dr. Roberts, the United States is regarded as the most successful state in the world today. What is responsible for American success?* Dr. Roberts: Propaganda. If truth be known, the US is a failed state. More about that later. The US owes its image of success to: (1) the vast lands and mineral resources that the US “liberated” with violence from the native inhabitants, (2) Europe’s, especially Great Britain’s, self-destruction in World War I and World War II, and (3) the economic destruction of Russia and most of Asia by communism or socialism. After World War II, the US took the reserve currency role from Great Britain. This made the US dollar the world money and permitted the US to pay its import bills in its own currency. World War II’s destruction of the other industrialized countries left the US as the only country capable of supplying products to world markets. This historical happenstance created among Americans the impression that they were a favored people. Today the militarist neoconservatives speak of the United States as “the indispensable nation.” In other words, Americans are above all others, except, of course, Israelis. To American eyes a vague “terrorist threat,” a creation of their own government, is sufficient justification for naked aggression against Muslim peoples and for an agenda of world hegemony. This hubristic attitude explains why among most Americans there is no remorse over the one million Iraqis killed and the four million Iraqis displaced by a US invasion and occupation that were based entirely on lies and deception. It explains why there is no remorse among most Americans for the countless numbers of Afghans who have been cavalierly murdered by the US military, or for the Pakistani civilians murdered by US drones and “soldiers” sitting in front of video screens. It explains why there is no outrage among Americans when the Israelis bomb Lebanese civilians and Gaza civilians. No one in the world will believe that Israel’s latest act of barbarity, the murderous attack on the international aid flotilla to Gaza, was not cleared with Israel’s American enabler. *Question: You said that the US was a failed state. How can that be? What do you mean?* Roberts: The war on terror, invented by the George W. Bush/Dick Cheney regime, destroyed the US Constitution and the civil liberties that the Constitution embodies. The Bill of Rights has been eviscerated. The Obama regime has institutionalized the Bush/Cheney assault on American liberty. Today, no American has any rights if he or she is accused of “terrorist” activity. The Obama regime has expanded the vague definition of “terrorist activity” to include “domestic extremist,” another undefined and vague category subject to the government’s discretion. In short, a “terrorist” or a “domestic extremist” is anyone who dissents from a policy or a practice that the US government regards as necessary for its agenda of world hegemony. Unlike some countries, the US is not an ethic group. It is a collection of diverse peoples united under the Constitution. When the Constitution was destroyed, the US ceased to exist. What exists today are power centers that are unaccountable. Elections mean nothing, as both parties are dependent on the same powerful interest groups for campaign funds. The most powerful interest groups are the military/security complex, which includes the Pentagon, the CIA, and the corporations that service them, the American-Israel Public Affairs Committee, the oil industry that is destroying the Gulf of Mexico, Wall Street (investment banks and hedge funds), the insurance companies, the pharmaceutical companies, and the agri-companies that produce food of questionable content. These corporate powers comprise an oligarchy that cannot be dislodged by voting. Ever since “globalism” was enacted into law, the Democrats have been dependent on the same corporate sources of income as the Republicans, because globalism destroyed the labor unions. Consequently, there is no difference between the Republicans and Democrats, or no meaningful difference. The “war on terror” completed the constitutional/legal failure of the US. The US has also failed economically. Under Wall Street pressure for short-term profits, US corporations have moved offshore their production for US consumer markets. The result has been to move US GDP and millions of well-paid US jobs to countries, such as China and India, where labor and professional expertise are cheap. This practice has been
[sorabia] Fwd: Wilders Ascendant, by S. Trifkovic
http://www.alternativeright.com/main/blogs/euro-centric/gilders-ascends-is-europe-awaking/ Wilders Is Ascendant /Is Europe Awaking? / By Srdja Trifkovic http://www.alternativeright.com/authors/srdja-trifkovic/ The impressive electoral breakthrough of the anti-Jihadist Party for Freedom (PVV) in the Netherlands is sending predictable shock waves through Europe. Its leader, Geert Wilders, wants a stake in government after his party came third with 24 seats, more than doubling its share in the 150 member national assembly. “Nobody in The Hague can bypass the PVV anymore,” he said. “The impossible has happened,” he went on, “the Netherlands chose more security, less crime, less immigration and less Islam.” “Less Islam” is the key. Forget the currency crisis, social policy, welfare payments, and other nitty-gritty elements of most European elections. The biggest loser is Holland’s soon-to-be former Prime Minister Jan Peter Balkenende, and his demise is long overdue. Six years ago, in a display of idiocy be expected from a supine Euro-Socialist, he rushed to declare -- in the immediate aftermath of the Jihadist murder of Theo van Gogh in an Amsterdam street -- that “nothing is known about the motive” of the killer, and called on the nation “not to jump to far-reaching conclusions.” Balkenende also referred to van Gogh’s “outspoken opinions” -- hinting that he had it coming -- and added that it was “unacceptable if a difference of opinion led to this brutal murder.” Mijnheer Balkenende seemed to be implying that “this brutal murder” would have been deemed less “unacceptable” had it been caused not by “a difference of opinion” but by some more profound reason -- by the sense of pain and grievance in the Muslim community, perhaps, caused by the late filmmaker’s insensitive and inappropriate actions. Balkenende’s defeat was also due to a host of other issues, but his undissenting dhimmitude is the key. His Islamophile inanities are no longer acceptable to a growing segment of Holland's electorate. The Old Continent is waking up, slowly, to the possibility that by 2050, Muslims will account for over a quarter of its young residents west of the Trieste-Stettin line. Millions of them already live in a parallel universe that has very little to do with the host country, toward which they have a disdainful and hostile attitude. Today’s “United Europe,” epitomized by Balkenende and his fellow-/bien-pensants/ in Brussels and most national chancelleries, does not create social and civilizational commonalities except on the basis of wholesale denial of old /mores/ and disdain for inherited values. It creates the dreary sameness of multicultural “tolerance.” Their decrepitude breeds contempt and haughty arrogance on the other side: Tariq Ramadan thus calmly insists that Muslims in the West should conduct themselves as though they were already living in a Muslim-majority society and were exempt on that account from having to make concessions to the faith of the host-society. Muslims in Europe should feel entitled to live on their own terms, Ramadan says, while, “under the terms of Western liberal tolerance,” society as a whole should be “obliged to respect that choice.” If such “respect” continues to be enforced by the elite class, by the end of this century there will be no “Europeans” as members of ethnic groups that share the same language, culture, history, and ancestors, and inhabit lands associated with their names. The shrinking native populations will be indoctrinated into believing -- or else simply forced into accepting -- that the demographic shift in favor of unassimilable and hostile aliens is a blessing that enriches their culturally deprived and morally unsustainable societies. The “liberal tolerance” and the accompanying “societal obligation” that Tariq Ramadan invokes are the tools of Western suicide. “No other race subscribes to these moral principles,” Jean Raspail wrote a generation ago, “because they are weapons of self-annihilation.” The Dutch voters -- traditionally among the most liberal in Europe -- are waking up to the fact that those weapons need to be discarded, and the upholders of those deadly “principles” removed from all positions of power and influence, if their nation is to survive. In 1938 Hilaire Belloc wondered, “Will not perhaps the temporal power of Islam return and with it the menace of an armed Muhammadan world which will shake the dominion of Europeans -- still nominally Christian -- and reappear again as the prime enemy of our civilization?” Seven decades later, the same traits of decrepitude are present in Great Britain, France, Germany, Italy, Scandinavia, Canada, and the United States, including both the primary cause, which is /the loss of religious faith/, and several secondary ones. Topping the list is elite hostility to all forms of solidarity of the majority population based on shared
[sorabia] Srbi ponovo pod Turcima
Srbi ponovo pod Turcima Komentara 4 http://www.vesti-online.com/Vesti/Srbija/60010/Srbi-ponovo-pod-Turcima#comment-info veličina teksta:+ http://www.vesti-online.com/Vesti/Srbija/60010/Srbi-ponovo-pod-Turcima - http://www.vesti-online.com/Vesti/Srbija/60010/Srbi-ponovo-pod-Turcima U organizaciji Kosovskog zaveta koji od prošle godine deluje pri Eparhiji kanadske SPC, u Kulturnom centru u Vaterlou, 10. juna održana je tribina na kojoj je govorio istaknuti publicista i istoričar dr Srđa Trifković iz Čikaga. http://www.vesti-online.com/data/images/2010-03-01/38660_srdja_f.jpg?ver=1276299002 Dr Srđa Trifković, publicista i istoričar http://www.vesti-online.com/data/images/2010-03-01/38660_srdja_f.jpg?ver=1276299002 Tema Vašeg predavanja je Nezavršen posao na Balkanu. Šta je još preostalo da se uradi? - Naslov aludira na više puta ponovljenu izjavu Hilari Klinton o nezavršenom poslu, pod kojim se pre svega podrazumeva unitarizacija BiH i prinuda Srbije na priznanje nezavisnog Kosova. Nalogodavci su u Vašintonu, a izvođači u Briselu gde se sasvim otvoreno govori o normalizaciji odnosa Beograda sa susedima kao dodatnom uslovu evrointegracija, i Beogradu, čija je krotka popustljivost preduslov realizacije. Podizvođača ima mnogo, a svaki od njih očekuje neko parče preostale kamare srpske Alajbegove slame. Haris Silajdžić, Hašim Tači, Muamer Zukorlić i Nenad Čanak se podrazumevaju. Međutim, ono šta je preostalo da se uradi nije do kraja definisano. U kom smislu? Moskva digla ruke od Beograda Prepuštanje Srbije turskom uticaju sa stanovišta Moskve ne predstavlja veliku žrtvu. Moskva ionako, s pravom, smatra da u Beogradu nema iskrene i ozbiljne partnere za ma kakve dugoročne geopolitičke kombinacije. Reč je o dinamičnom projektu. Realizacija jedne etape otvara prostor za definisanje druge - npr. posle normalizacije odnosa Beograda sa Prištinom doći će na tapet normalizacija odnosa sa Novim Sadom, Novim Pazarom, Preševom... a ni autonomija homoljskih Vlaha, sa sve zastavom, himnom i akademijom nauka, onda više nije daleko. Dva glavna problema na Balkanu su Kosovo i Dejtonska BiH, da li će tu biti novih tektonskih poremećaja? Neće biti tektonskih poremećaja već predvidljivo odrađivanje unapred zadatog. Da je uspeh izvestan, Amerikancima i njihovim pulenima postalo je jasno u odnosu na KiM još decembra 2008, kada je Vlada u Beogradu prihvatila Euleks, a u odnosu na BiH proletos, kada je usvojena srebrenička rezolucija koja pruža moralni i politički osnov za likvidaciju Republike Srpske. Međutim, za razliku od Beograda, Banjaluka neće biti voljni saučesnik na poslu samolikvidacije. Sveopšta kriza zapadnog finansijskog sistema i političke strukture moći, daje nade da je otpor moguć. Da je sreće, ta bi spoznaja sazrela i u Beogradu - ali pod ovom i ovakvom vlašću za tako nešto nema šanse. Da li se Turska, pod patronatom SAD, posle sto godina, vraća na Balkan, i kakva je u tome uloga Srbije? -Turska se vraća na balkansku scenu samouvereno i bahato, a srpska vlast to prihvata krotko i snishodljivo. Nema rečitijeg prizora od Borisa Tadića koji u Istanbulu prihvata Turke kao medijatore između njega i Silajdžića. Turcima poveriti takvu ulogu je isto kao da grofu Drakuli poverite zavod za transfuziju krvi. Evropska unija kao Titanik Pošto je u ključnim zemljama EU doneta strateška odluka da daljeg proširenja neće biti za dugi niz godina, savršeno je nebitno kakve će uslove izmišljati neki Oli Ren ili Doris Pak da se Srbi vuku za nos i drže na uzdi. Gde su Mladić i Hadžić? Ugnjetavanje gej manjine u Surdulici? Slaba posećenost hodočasnika iz Srbije spomen-kompleksu u Potočarima? Nedovoljna zastupljenost Roma u SANU? Birajte sami…... finansijska i politička kriza EU samo utvrđuje rešenost ključnih zemalja da se stavi trajni moratorijum na proširenje. To je za Srbiju ionako svejedno, jer je besmisleno ukrcavati se na Titanik nakon što je udario u ledeni breg. Jedino će vlast morati da izmisli neku novu mantru za zamajavanje naroda. I Moskva i Vašington prihvataju takvu ulogu Turske. - Americi odgovara da Turcima da otvoren teren na Balkanu za njihovu sferu interesa, i to kao utešnu nagradu, imajući u vidu da Ankara nikada neće biti primljena u EU. A Rusima odgovara strateško partnerstvo sa Ankarom pošto turski uticaj na Kavkazu Moskva koristi kao protivtežu radikalnom vahabitskom islamu. Tvrdite da je u Briselu javna tajna da Srbija nikada neće ući u EU. Ako se to zna i u intelektualnoj javnosti Srbije, zašto se ćuti? - Nemojmo, molim Vas, o intelektualcima - nemoćnije, bezidejnije i tužnije grupe ljudi nećete naći u srpskom narodu. Proširenja EU posle ulaska Hrvatske neće biti za dugi niz godina. Pokojni nemački ambasador Andreas Cobel, bio je, za razliku od svojih kolega, u tom pogledu brutalno pošten kada je Srbima poručio da će se pristup ostalih zemalja zapadnog Balkana EU možda desiti za 20-25
[sorabia] Evropljani od danas u Srbiju sa ličnim kartama
Evropljani od danas u Srbiju sa ličnim kartama Komentara 3 http://www.vesti-online.com/Vesti/Srbija/59981/Evropljani-od-danas-u-Srbiju-sa-licnim-kartama#comment-info veličina teksta:+ http://www.vesti-online.com/Vesti/Srbija/59981/Evropljani-od-danas-u-Srbiju-sa-licnim-kartama - http://www.vesti-online.com/Vesti/Srbija/59981/Evropljani-od-danas-u-Srbiju-sa-licnim-kartama Državljani EU mogu od danas da ulaze u Srbiju samo sa ličnim kartama, što važi za građane svih članica Evropske unije, kao i za građane Švajcarske, Norveške i Islanda. Stanovnicima EU ne trebaju pasoši za ulazak u Srbiju Na području Srbije sa ličnom kartom moći će da borave do 90 dana, a maloletnici će granicu prelaziti uz lični dokumenat - pasoš ili neki drugi dokument, podsetilo je svoje građane bugarsko Ministarstvo inostranih poslova. U Beogradu se nadaju da će uskoro slična odluka biti doneta i za građane Srbije koji prelaze granice Evropske unije. Krajem maja srpski ministar unutašnjih poslova Ivica Dačić i njegov bugarski kolega Cvetan Cvetanov potpisali su u Sofiji sporazum o policijskoj saradnji dve zemlje. Oni su tada izjavili da ne postoje prepreke za olakšice u kretanju između zemljama regiona. Sredinom aprila, zbog vulkana na Islandu, Srbija je za dve nedelje dozvolila građanima Evropske unije tranzitni prolazak kroz njenu teritoriju samo sa ličnim kartama, bez pasoša. http://www.vesti-online.com/Vesti/Srbija/59981/Evropljani-od-danas-u-Srbiju-sa-licnim-kartama [Non-text portions of this message have been removed]
[sorabia] LDP prednjači u farsi sa imovins kim kartama srpskih funkcionera
LDP prednjači u farsi sa imovinskim kartama srpskih funkcionera Čedina sirotinja! Subota - 12.06.2010 Farsa oko prijavljivanja imovinskih karata funkcionera otkrila je da su ljudi koji nas vode ili o nama odlučuju dovedeni gotovo do prosjačkog štapa. Najugroženiji, sudeći prema podacima koje su dostavili Agenciji za borbu protiv korupcije, jesu poslanici Liberalno-demokratske partije, koji su skoro svi „beskućnici“! Stan nema Čedomir Jovanović, Nataša Mićić živi u službenim prostorijama, dok se Zoran Ostojić smestio u 11 kvadrata! Naime, šef poslaničke grupe LDP-a Zoran Ostojić poseduje polovinu garsonjere od 22 kvadrata, kao i 750 dolara u akcijama i dva automobila. Ispostavilo se da je Nataša Mićić u najnezavidnijoj situaciji jer nema ni 100 evra ušteđevine za „crne dane“ i svuda mora peške, jer nije „motorizovana“: za razliku od nje lider stranke Čedomir Jovanović poseduje ukupno šest točkova - automobil „tojota prius“ (2009) i motocikl „honda“ (2007). Interesantno je da u firmi „Radna grupa“, čiji je nedavno postao i potpuni vlasnik, ima 250 evra od akcija, dok je na sajtu Agencije za privredne registre obelodanjeno da je Jovanovićeva firma za dve nedelje poslovanja u 2009. godini zaradila 35.000 evra! Poznato je i da Jovanović živi u luksuznom stanu velike kvadrature na Novom Beogradu, ali on ga nije prijavio kao svoje vlasništvo. Alo! je juče pokušao da dobije odgovore na ove nelogičnosti, ali niko od pomenutih funkcionera LDP nije nam se javljao na poznate brojeve telefona. Nisu u mnogo boljoj poziciji od Čedinih poslanika ni srpski ministri. U službi ministra poljoprivrede Saše Dragina ostaju pri tome da ministar nema apsolutno ništa više od onoga što je prijavio. - Nema nikakvu zajedničku imovinu koja se vodi na suprugu, živi u garsonjeri i osim onoga što je prijavio, nema ništa više - tvrde u Draginovom kabinetu. On je osim garsonjere prijavio da ima još i ski-džet „kavasaki“, čamac i motocikl „jamaha“, ušteđevinu nepoznate sume. Možda ne mogu sve da prebroje... Ministarka sporta Snežana Samardžić-Marković, za koju je objavljeno da nema krov nad glavom, kaže za „Alo!“ da je u pitanju očigledno greška. Tvrdi da je prijavila svu imovinu koju poseduje, kao i imovinu koju je stekla sa suprugom. - U našem vlasništvu je stan od 64 kvadrata na Banovom brdu, deo kuće i plac od 20 ari u Erdeviku, kao i plac u Grockoj od 25 ari. Ta imovina vodi se na mog supruga Veselina Markovića, ali ona je zajednička i ja sam je, naravno, prijavila u svojoj imovinskoj karti i ne znam zašto nisu objavili na sajtu - objašnjava ministarka. Vuka žena hrani Šef srpske diplomatije Vuk Jeremić „živi od ministarske plate i Nataše Jeremić“! - Vuk Jeremić je atipični srpski političar i koliko god to bilo nekome čudno, živi od ministarske plate i svoje Nataše, od zajedničkih primanja. Oženio se doslovno iz roditeljskog stana, kao i njegova supruga. Godinama su živeli u iznajmljenom jednoiposobnom stanu kod Slavije, a supruga je kasnije prodala bakinu kuću na Bulevaru, pa su kupili stan u kome su sada, a on se, prirodno, vodi na nju - kažu u Jeremićevom kabinetu. M. D. i G. S. http://www.alo.rs/politika/28068/Cedina_sirotinja [Non-text portions of this message have been removed]
[sorabia] Srbija u zabludi da će sa Kosovo m u EU
Srbija u zabludi da će sa Kosovom u EU Großansicht des Bildes mit der Bildunterschrift: Merkelova i Tadić (arhivska fotografija 2008.) http://www.dw-world.de/popups/popup_lupe/0,,5677958,00.html Srpski zvaničnici su poslednjih sedmica krenuli u snažniju diplomatsku ofanzivu. Po evropskim prestonicama lobiraju za odobravanje zahteva za kandidaturu Srbije u EU – u nacionalnim parlamentima zemalja članica Unije. Evropska unija je do sada bezrezervno podržavala „proevropsku“ vladu Borisa Tadića, ali se situacija zakomplikovala nakon što je Kosovo proglasilo nezavisnost, smatra berlinski politolog Bodo Veber. S obzirom na činjenicu da pet zemalja Evropske unije nije priznalo nezavisnost Kosova, Brisel je odlučio da u kontekstu evropske integracije Srbije zaobiđe pitanje Kosova. To je vremenom rezultiralo obostranim samozavaravanjem, ocenjuje Veber. „EU se od tada pretvara kao da bi Srbija mogla na kraju ući u Evropsku uniju, a da ne prihvati realnost da je Kosovo nezavisna država. Srpska vlada se na drugoj strani pretvara da može dobiti i jedno i i drugo: I Kosovo i Evropsku uniju.“ „Srbija se mora mnogo više dokazivati nego ostali“ Treba pohvaliti diplomatski put zvaničnika Srbije kojim forsiraju svoje evropsko opredeljenje, kaže Volfgang Hepken, balkanolog i profesor na Univerzitetu u Lajpcigu. U većini zemalja EU vlada skepsa oko daljeg proširenja i zato se svaki novi kandidat, a time i Srbija, danas mora mnogo više dokazivati nego što je to bio slučaj pre pet godina, ocenjuje profesor Hepken. „Imam utisak da na evropskom nivou nedostaje jasna politika prema Balkanu. Obećanje o evropskoj integraciji i dalje je na snazi, a ono je nedavno još jednom potvrđeno i na ministarskoj konferenciji u Sarajevu. Međutim, evropski zvaničnici bi morali izneti jasan stav, kako će ta perspektiva izgledati narednih godina i kako bi je trebalo primeniti u praksi.“ „Ovog meseca sledi konačna odluka o kandidaturi“ Da Evropska unija nema jasan stav oko Balkana, potvrđuje i intervju holandskog ministra spoljnih poslova Maksima Ferhagena koji je izjavio da je kandidatura Srbije u decembru prošle godine bila lična inicijativa švedskog kolege Karla Bilta, komentariše politolog Bodo Veber. „Bila je to lična odluka koju je Karl Bildt za vreme švedskog predsedavanja Evropskom unijom doneo protiv većine u Uniji“, tvrdio je Ferhagen. Bodo Veber smatra da je došlo do preokreta i da će Evropska unija sada nastojati da zatvori taj krug. Ima li kompromisa? „Kompromis bi bio da se odmrzne ratifikacija Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju na sastanku ministara spoljnih poslova ovog meseca, uz ignorisanje ranijih uslova „potpune saradnje sa Hagom“. S druge strane, sve dok svih 27 država Evropske unije ne ratifikuju sporazum, Evropska komisija neće priznati kandidatski status Srbije.“ Činjenica je da unutar Evropske unije postoji mnogo različitih interesa, ali Evropska komisija je krajnja instanca koja se veoma snažno zalaže za politiku proširenja Unije, smatra saradnica nemačke Fondacije za nauku i i politiku, Solvig Rihter. „Što se tiče politike proširenja Unije i objektivne ocene srpske aplikacije za članstvo u Uniju, mislim da se podudaraju interesi Evropske komisije i Srbije. Što se lobiranja tiče, to Srbija čini sama radi sopstvenog interesa.“ Autor: Selma Filipović, Berlin Odg. urednik: N. Jakovljević http://www.dw-world.de/dw/article/0,,5677958,00.html?maca=ser-Blic%20Online-2569-xml-mrss [Non-text portions of this message have been removed]
[sorabia] Конференција за штампу 17. јуна 2010.
http://www.serb-victims.org/content/view/373/1/ Поводом нетачних навода у Извештају Генералног секретара поднетог Генералној скупштини ОУН 15. новембра 1999. године о ситуацији у Босни и Херцеговини, посебно дела који се односи на наводне српске злочине у Сребреници, ИНСТИТУТ ЗА ИСТРАЖИВАЊА СРПСКИХ СТРАДАЊА У ХХ ВЕКУ после довољне временске дистанце да се докажу или оспоре наведени докази тражи од Генералног секретара, председавајућег Савета безбедности и Председника Генералне скупштине да се у интересу истине унесе накнадна исправка у поменути извештај, или, ако то није могуће, да ово се обраћање третира као документ ОУН и достави свим члановима ОУН којима је достављен и поменути извештај. Поводом овог захтева заказујемо конференцију за штампу на којој ће говорити: Коста Чавошки, академик; Владислав Јовановић, бивши министар иностраних послова; Проф. др Смиља Аврамов и Миливоје Иванишевић, директор Института. Конференција је заказана за 17. јун (четвртак) 2010. у 11 часова у Прес центру Удружења новинара Србије, Београд, Кнез Михаилова 6.
[sorabia] Ranjenu Albanku Jurišević - dokrajčio
http://www.vesti-online.com/Dijaspora/drzava/Australija/Vesti/59189/Ranjenu-Albanku-Jurisevic--dokrajcio 10. 06. 2010. 12:00h | S. Princip - Vesti http://www.vesti-online.com/autor/41/S-Princip--Vesti Ranjenu Albanku Jurišević - dokrajčio Komentara 3 http://www.vesti-online.com/Dijaspora/drzava/Australija/Vesti/59189/Ranjenu-Albanku-Jurisevic--dokrajcio#comment-info veličina teksta:+ http://www.vesti-online.com/Dijaspora/drzava/Australija/Vesti/59189/Ranjenu-Albanku-Jurisevic--dokrajcio#- http://www.vesti-online.com/Dijaspora/drzava/Australija/Vesti/59189/Ranjenu-Albanku-Jurisevic--dokrajcio# *Možete li da zamislite doktora koji, kad uvidi da njegovom pacijentu nema spasa, potegne pištolj i ubije ga? Ovo je učinio dr Krejg Jurišević, hirurg iz Adelejda, koji o tom strašnom iskustvu piše u svojoj knjizi Krv na mojim rukama.* Promocija knjige u Melburnu Okrenuo sam joj glavu na stranu, nežno položio pokrivač preko, spustio cev mog pištolja naniže i povukao obarač. Čekao sam par sekundi, a onda opipao ženin zglob. Pulsa nije bilo. Stavio sam pištolj u futrolu i izašao. Ratovao i strahovao Poteran vlastitom nevoljom, u strahu za vlastiti život, zanimljivo - ne od Srba, nego od lokalne mafije koju je razotkrio u bolnici u albanskom Kukešu, dr Jurišević ne samo da je obukao uniformu sa oznakama kosovske paravojske, već je obučavao njene pripadnike, vodio u akcije, konačno, pucao i ubijao za njen račun. Radilo se o teško ranjenoj Albanki s Kosova za koju je ocenio, kako opisuje, da joj nema spasa. Teško je ranjena u napadu na njeno selo, u kome je ubijen njen muž. U njenom krilu našao je mrtvo dete i, pre nego što je pucao, obećao joj je da će ga sahraniti. Pripadnik Oslobodilačke vojske Kosova koji mu je prevodio, rekao je da žena traži da je ubiju. Vojnik mu je kazao da on nije u stanju to da učini. Doktor mu je rekao da izađe iz prostorije. I - pucao. Da li je jedan lekar smeo da ubije ženu, makar da joj prekrati muke? Nije ovo jedino ozbiljno pitanje koje se nameće čitanjem knjige Krv na mojim rukama. Dr Jurišević, to je već poznato, krenuo je u Albaniju ponesen vestima o stradanju kosovskih izbeglica 1999. godine. Tamo se, međutim, našao u situaciji koju je poznavao samo iz novinskih vesti i kojoj, kao lekar, očito nije bio dorastao. Šta bi srpske, a možda i australijske, vlasti mogle da nađu protiv Juriševića u njegovoj vlastitoj knjizi? To je njihov posao koga će se možda prihvatiti, a možda ne. Ali, činjenica je da on sam priča kako je tolerisao mučenje Srbina zarobljenika, ne pokušavajući da pomogne, opisuje da je špijunirao u korist inostrane vojne sile, da je doprineo njenom vojnom napadu, da je bio u vojnoj akciji na teritoriji suverene zemlje... Pripadnici OVK za Juriševića su najčešće - vojnici, borci, saborci. Na drugoj strani za njega su bili pripadnici Jugoslovenske armije i - srpske paravojne jedinice. OVK za autora nije paravojska. Dakle, on nije obučavao paravojsku, već je vodio vojnu obuku neiskusnih, ali naoružanih kosovskih izbeglica, kako bi znali da se brane od - paravojske srpske države. Javio NATO-u srpske položaje Ono što nameravam je pogrešno. Nemam ovlaštenja da učestvujem u šemi komandovanja OVK. Nemam ovlaštenja da beležim koordinate. Ja sam neborac, medicinar dobrovoljac. Precizno bomardovanje će sasvim onesposobiti Srbe. I ne bi trebalo da budem u to uključen. Treba da imam snažnu moralno odgovornost prema mojoj istinskoj ulozi, da se oduprem svom porivu. Vodio sam patrole, sigurno i da sam pucao na neprijatelje OVK, sigurno da sam ubio manji broj njih. Ali sam to činio u okolnostima kad mi je vlastiti život bio u opasnosti. On je, kako nas obaveštava, uprkos ozbiljnoj dilemi, odlučio da baš to učini, dođe na neprijateljsku teritoriju, u stranu državu, zabeleži položaje i javi ih NATO-u. To mu je, prema knjizi, bila poslednja vojna akcija. Kroz knjigu doktora Juriševića na većem broju mesta naći će se da je i on sam bio svestan vlastitog moralnog raskoraka. Pri kraju knjige, kada je završio svoju misiju, on sam kaže: Bože dragi, kakav košmar sam napravio od samog sebe. Ako se ikad oporavim, ako ikad budem kakav sam pre bio, to će biti čudo. Pišući kako je odlučio da NATO-u prijavi tačne koordinate povećeg garnizona Jugoslovenske armije i paravojnih snaga zbog čega je ušao sa patrolom i na neprijateljsku teritoriju Kosova, on navodi da je svestan da će bombardovanje dovesti do klanice na tom mestu.
[sorabia] : Izbegle u Albaniju čekalo oružje
http://www.vesti-online.com/Dijaspora/drzava/Australija/Vesti/59722/Izbegle-u-Albaniju-cekalo-oruzje 12. 06. 2010. 12:00h | S. Princip - Vesti http://www.vesti-online.com/autor/41/S-Princip--Vesti Izbegle u Albaniju čekalo oružje Komentara 0 http://www.vesti-online.com/Dijaspora/drzava/Australija/Vesti/59722/Izbegle-u-Albaniju-cekalo-oruzje#comment-info veličina teksta:+ http://www.vesti-online.com/Dijaspora/drzava/Australija/Vesti/59722/Izbegle-u-Albaniju-cekalo-oruzje#- http://www.vesti-online.com/Dijaspora/drzava/Australija/Vesti/59722/Izbegle-u-Albaniju-cekalo-oruzje# *U svojoj knjizi Krv na mojim rukama dr Krejg Jurišević opisuje stanje u bolnici u Kukešu. Organizovana mafija nije se stvorila tamo preko noći, niti su izbeglice čekale na moderno naoružanje mesecima, već je bilo obrnuto: oružje je bilo spremno kad su se našli preko granice* Od osam njegovih dan ranije preživelih pacijenata, četvoro je nestalo. Pitao je jednu od dve jedine školovane sestre u bolnici šta se s njima desilo, a ona mu je na kraju, potištena, rekla da su otišli. Otišli? Kako je to uopšte moguće? Troje od njih četvoro bilo je amputirano, plus, svako od njih imao je i operacije na grudima i stomaku, bio je zapanjen doktor. Kaže da je sestru pitao je li sigurna i upozorio da je to do kraja neodgovorno. - Tim ljudima je trebalo da danima budu pod medicinskom negom. Sestra mu je na kraju priznala da je jedno od njih mrtvo. Nije znala da kaže ime, ali je po opisu doktor shvatio da je reč o devojčici kojoj je amputirao ruku i nogu. Hteo sam da protestujem kod nekoga. Kod koga? Direktora bolnice? Čoveka koji je uživao dok su dečaka operisali bez anestezije? Ko i kako je naoružavao Albance Objašnjeno mi je da novac za oružje dolazi od iseljenih Kosovara i albanskih biznismena iz Njujorka i Čikaga. Oružje se nabavlja u SAD i istočnoj Evropi, a onda prebacuje u Albaniju, morem i kopnom. CIA, američko konzularno osoblje u Njujorku, Rimu i Tirani i operativci specijalnih jedinica američke vojske u Albaniji organizuju prevoz do (albanske) baze u Helshanu, piše Jurišević. Malo kasnije, susreo se sa sličnim prizorom od juče. Sestra je tukla dete koje je plakalo. Detetova majka skočila je na nju pokušavši da je spreči, ali se umešao naoružani telohranitelj. Oborio je majku na zemlju i pritisnuo joj vrh cevi na leđa. Doktorov prevodilac vukao je Juriševića i ponavljao mu da moraju da odu. Izašli su kad je telohranitelj uperio pušku u njih. Ovo ovde je kraj sveta. Dno dna - tada je napisao jedan kanadski lekar u članku za američke vojne novine Stars end strajps. Dr Jurišević iznosi detalje koji pokazuju da je on, u stvari, bio inicijator pojavljivanja tog teksta u američkom vojnom listu u kome je, prvi put, svet saznao za neverovatnu atmosferu kakva je vladala u ovoj bolnici i njenom okruženju. Bolnica u Kukešu je smrtonosna klopka. Da je ovo osoblje u SAD, svake nedelje bi neko bio stavljen iza rešetaka zbog ubistva drugog stepena. Gori su od Srba, izjavio je Jurišević o mafiji u Kukešu. Dr Krejg Jurišević je nesumnjivo zanimljiv svedok jednog izuzetno burnog vremena o kome se još uvek nedovoljno zna. O kome nije znao ni sam i u kome je preuzeo na sebe ulogu koja mu nije pripadala. On je, u stvari, bio naivni romantičar, nošen idealima, uspomenama na svog dedu, slovenskog antifašistu iz Italije. Nije prva osoba takve vrste, istorija to poznaje, mi sa Balkana pogotovo, koja je baš iz naivnog romantizma, počela da - ubija! Dozvolio je sebi da bude naivno zloupotrebljen od Albanaca, istih onih kojima je otišao da pomogne. I da doživi, ma šta učinio za njih, da mu nikad do kraja ne poveruju i da im njegovo ime često bude sumnjivo. Njegovo neposredno svedočenje ne odnosi se samo na posledice proterivanja sa Kosova zbog kojih je i otišao u Albaniju, već i na dešavanja baš na toj strani gde je bio. Uz piće i heroin Doktor iz Adelejda bio je prvi koji je obelodanio postojanje mafije nesporedno uz granicu. On svedoči o pacijentima koji su nestajali posle operacija, o ranjenima puštanim da iskrvare jer nisu imali da plate, o medicinskoj opremi iz inostranstva vrednoj milione dolara koja je stajala neotpakovana, o supermodernim američkim snajperskim puškama koje su kosovski Albanci imali u posedu, o Američkom baru u Kukešu gde je barmen uz piće uredno nudio i heroin... A radilo se o mobilisanju vojnika iz celog sveta, izdašnom naoružavanju kosovskih Albanaca, svesrdnoj pomoći CIA i SAD. Tako on, uz ostalo, navodi susret sa Mister Stivom, koji je mogao da bude CIA, mogao je da bude i trgovac oružjem. Doktor Jurišević je, na taj način, u određenom smislu i svedok u korist Srba, makar sve vreme bio na drugoj strani. Time on postaje očevidac jednog stanja koje nije nastalo odjednom, uz razumom inače teško objašnjiv progon sa Kosova, već je trajalo godinama ranije. Nije se organizovana mafija stvorila tamo preko noći, niti su
[sorabia] Prozba za udomljenje monastva Rasko-prizrenske eparhije
Прозба за удомљење монаштва Рашко-призренске епархије (отворено писмо епископима СПЦ) „Нека праведник чини правду, а освету нека остави Богу“ (Свети Николај Жички) Часни оци архијереји, Oбраћамо Вам се овим вапајним умољенијем, јер је једна непромишљена одлука Сабора СПЦ, (донета тесном већином), којом се владика Артемије разрешава управљања Епархијом рашко-призренском, унела смутњу међу монаштво и верујући народ. Одлуку о умировљењу на окупираној територији пратила је и друга, не мање исхитрена: забрана да владика одабере манастир на Косову и Метохији у коме би остао, иако је у Рашко–призренској епископији провео 33 године. Забрана о владичином повратку на распето Косово монаштво и верујући народ онеспокојила је сасвим. Ових дана, на почетку Петровског поста, отворила се још једна тешка рана на многострадалном косовскометохијском и лазаревском телу Епископије рашко–призренске. То је и разлог што Вам упућујемо своју коленопреклону молбу, јер су монаси ове епископије решени да иду тамо где им је духовни отац. О овом призиву Св. Григорије Палама сведочи: „Ако очеве по телу треба поштовати и волети, толико више треба да поштујеш и волиш оце који су те родили по духу“ („Књига о светој послушности“, стр. 129). Одлука Светог Архијерејског Синода да забрани епископу Артемију да духовно руководи својим верним чедима, покренула је монашке збегове са распетог Косова и Метохије и из Немањине Рашке. Оно што нису успеле да ураде хорде шиптарских терориста, урадила је једна сурова синодска одлука, у потпуности противна Светом Предању и учењу Православне Цркве, јер „ко се одриче духовног оца, одриче се Христа“ (Св. Симеон Нови Богослов). Десетине монаха и монахиња одлазе из царских и краљевских лаври које су у најтежим годинама сачували, из најплоднијих духовних расадника Српске Цркве, идући за својим пастиром добрим, јер његов глас чују и његове речи разумеју (Уп. Јн. 10, 14 – 16). Сва њихова кривица састоји се у томе што не желе да буду духовни сирочићи, који ће своје душе оставити без истинске очинске бриге, оног који их је призвао у манастирске пустиње и кроз кога су спознали Спаситеља. Ваша Преосвештенства, у време трагичног разарања свих националних установа, када нам пред очима нестају војска, просвета, здравство, правосуђе, привреда, сва заоставштина наших предака, не смемо да изгубимо и ово велико монашко стадо. Бранећи им слободу на нераскидиву духовну везу опоменимо се и речи светих отаца, стубова православне вере, који нас у залогу безвремености свевремено уче: „Ако по благодати Божјој нађеш (а ако потражиш, свакако ћеш наћи) учитеља у добрим делима, пази на себе и гледај да не чиниш ништа супротно његовој вољи (Св. Василије Велики, Књига о светој послушности“, стр. 75). Најзад, ко је спреман, и у име чега, да се нађе на супротној страни од Св. Максима Исповедника, који духовној деци каже да се пазе профаног искушења: „Не примај прекоре упућене оцу и не одобравај ономе који га понижава, да се Господ не би разгневио на дела твоја и збрисао те са земље живих“ („Књига о светој послушности“, стр.115, објављена са благословом Митрополита црногорског Амфилохија, Цетиње, 2001). Зато Вас, Ваша Преосвештенства, молимо да учините све „да не пропадне ниједан од оних малих“ (Мт. 18, 14) који сада напуштају манастире Рашко–призренске епархије, трагајући за новим монашки домом, већ да их примите под Ваш владичански омофор. Пружите милост онима који су прогнани због одбране Предања наше Свете Цркве, јер ћете тако потврдити речи Светог владике Николаја, да „тамо где има праве вере, има и праве милости“. Нека Ваше свете деснице сачувају „стадо Христово од вукова неповређено“ (Св. Јосиф Волоцки), па ћете тако очувати зрно соли којим ће се све осолити у временима која долазе. У светом задатку удомљења избеглог рашкопризренског монаштва, чији ће број превазићи укупан број монаха и монахиња појединих Помесних Цркава, немамо право на страх, малодушност и одуговлачење, јер ће се испунити страшна опомена Божија – тако, „пошто си млак, и ниси ни студен ни врућ, избљуваћу те из уста Својих“ (Откр. 3, 16). Ваша Преосвештенства, у спровођењу у дело овог праведног црквеног и националног задатка, имаћете сву подршку и помоћ пробуђених православних Срба, али се пре свега надајте у помоћ Божију, јер песниковом речју „прегаоцу Бог даје махове“. У Београду, Уочи Светог мученика Јустина философа 14/1. јун 2010. Целивајући Ваше свете деснице, до краја одани на путу Светог Саве: проф. Слађана Алексић, Косовска Митровица проф. др Вера Бојић, Београд проф. др Драгиша Бојовић, Ниш проф. Игор Војиновић, Косовска Митровица Владимир Димитријевић, Чачак Коста Димитријевић, Београд Предраг Р. Драгић Кијук, Београд Милорад Ђурић, Београд др Милан Ивановић, Косовска Митровица др Марко Јакшић, Косовска Митровица мр Иван Јовановић, Косовска Митровица проф. др Слободан Костић, Речане, Косовска Каменица Момир Лазић, Крушедол проф. др Радмила Маринковић, Београд Ангелина
[sorabia] Koštunica: Cilj je Srbija
http://www.novosti.rs/code/navigate.php?Id=1status=jednavest=181707datum= Koštunica: Cilj je Srbija 11.06.2010 22:07:15 ŠTA je cilj Srbije? Gde smo danas? Kuda kao država i narod idemo? Na ova tri osnovna pitanja sadašnja vlast i deo javnosti pod njenim medijskim uticajem ima koliko jednostavne, toliko i optimističke odgovore: cilj Srbije je ulazak u EU, zemlja je na sigurnom putu ka tom cilju, a budućnost Srbije kao punopravne članice EU je zagarantovana. Moguće je verovati da je ovaj cilj ne samo pravi i dobar nego i realno ostvarljiv. Mana ovog verovanja je u tome što ga stvarnost svakodnevno osporava, najviše i najubedljivije u poslednje dve godine, otkako je skovana jedina i isključiva parola ”Evropska unija nema alternative”. Postoji nekoliko važnih razloga koji otvaraju pitanje realnosti i ostvarljivosti cilja da Srbija postane članica EU. Pre svega, postoji suštinska suprotstavljanost između Ustava Srbije, odnosno prirodnog interesa Srbije da sačuva svoju teritorijalnu celovitost, i odluke 22 države EU da priznaju protivzakonitu nezavisnost Kosova. Neposredna posledica ove odluke je da institucije EU deluju kao da je Kosovo stvarno nezavisna država. Drugi važan razlog koji dovodi u pitanje realnost cilja da Srbija postane članica EU proizlazi iz same EU i njene prezasićenosti daljim proširenjem. Sve to pojačano je dubokom ekonomskom krizom koja pogađa više država članica EU. Iz Nemačke, kao najuticajnije države u EU, stižu sve jasnije i određenije poruke da će posle eventualnog ulaska Hrvatske doći do dužeg zastoja u proširivanju. Ne može se bežati od toga da sve više dolazi do izražaja skepsa čelnih funkcionera EU, u vezi sa pristupanjem EU i Srbije i drugih država zapadnog Balkana. Treba imati u vidu da će Brisel, ako dođe do zamrzavanja proširivanje EU, krivicu za neispunjavanje obećanja o doglednom ulasku Srbije u EU prebaciti na samu Srbiju. Uspostaviće se lanac beskonačnog uslovljavanja Srbije nepisanim uslovima za pristupanje, posebno otvaranjem dobrosusedske saradnje sa Kosovom. Tom uslovu, koji je već na stolu, priključuju se i drugi, takođe nepisani, uslovi, kao što su: pokretanje dezintegrativne regionalizacije Srbije skopčane sa promenom njenog Ustava, prepuštanje RS postepenoj unitarizaciji BiH, kao i ulazak Srbije u NATO. Nijedna vlast u Beogradu neće biti dovoljno dobra da ispuni sve ove uslove i to će biti dovoljan razlog da se na Srbiju stalno prebacuje krivica što u doglednoj budućnosti neće moći da postane članica EU. Šta Srbija treba da menja u svojoj nacionalnoj politici? Srbija prvo treba da promeni i dopuni svoj osnovni cilj. Sada prvi cilj treba da bude sama Srbija, unutrašnja izgradnja zemlje na najboljim evropskim uzorima, načelima i normama društvenog, privrednog i političkog života. Ovaj cilj ne isključuje i formalno pristupanje EU kada budu ispunjeni standardi naših međusobnih odnosa koji ne dovode u pitanje vitalne interese Srbije kao države. Ali, na prvo mesto uvek mora da bude stavljeno usmeravanje svih unutrašnjih snaga na samu Srbiju, njen razvoj i izgradnju kao moderne države. Politika saradnje sa EU treba da bude upotpunjena razvijanjem odnosa Srbije sa drugim jakim privrednim, političkim i bezbednosnim činiocima savremenog sveta. Srbija treba da svoje nacionalne ciljeve prilagodi izmenjenoj situaciji u EU, Evropi i svetu. Iz ovog novog i osavremenjenog cilja proizlazi i novi odnos Srbije prema EU. To znači da Srbija treba da insistira na neprestanom dijalogu sa EU, zastupajući uvek svoje državne, nacionalne i ekonomske interese. Partnerstvo sa EU ne treba nužno vezivati za pristupanje jer to za dostižnu budućnost nije realan projekat. Umesto toga, neophodno je saradnju sa EU razvijati kroz ostvarljive sporazume od obostrane koristi. Novom nacionalnom politikom, realnim ciljevima i novim pristupom u odnosima sa EU, Srbija bi zapravo proširila svoju politiku i učinila je saglasnom savremenim međunarodnim odnosima i tokovima. Srbija danas i u predstojećem vremenu treba da uspostavi potpuno otvorenu politiku za sve forme međunarodne saradnje koje su nesporno i jasno u interesu naše države.
[sorabia] Seli se glavno oko Srbije
http://www.novosti.rs/code/navigate.php?Id=10status=jednavest=181768title_add=Seli%20se%20glavno%20oko%20Srbijekword_add=opservatorij%2C%20osmatracnica Seli se glavno oko Srbije Ivana MIĆEVIĆ, 12.06.2010 20:53:58 NEĆE se zvezde ubuduće najbolje videti sa Zvezdare. Na brdu Vidojevica kod Prokuplja za koji dan počeće da radi nova osmatračka stanica Astronomske opservatorije iz Beograda. Spreman je i teleskop, a deo krova u pripravnosti je da se otvori i pokaže nebo. Više od sedam godina trajali su radovi na Vidojevici. A sve je tek na polovini. Jer, napravljen je mali paviljon sa malim teleskopom, a u naredne tri godine stići će veliki teleskop, prečnika ogledala oko 1,5 metara, kome će biti potrebna znatno veća „kuća“. - Nebo iznad Beograda prezasićeno je i svetlosnim i aerosolnim zagađenjima toliko da su uslovi za profesionalni rad postali gotovo nemogući. Zato smo tražili bolju lokaciju i izabrali Vidojevicu kao jednu od najboljih u Srbiji - kaže, za „Novosti“, Zoran Knežević, direktor Astronomske opservatorije u Beogradu i dopisni član SANU. - Na kraju ove, prve faze, završili smo paviljon i postavili mali teleskop, izgradili objekat za smeštaj osmoro ljudi, sa velikom učionicom za predavanja. Prvo je postavljen teleskop, a onda je oko njega zidana kupola, da se ne bi oštetio. Ovaj uređaj koštao je oko 80.000 evra, a prečnik njegovog ogledala je 60 centimetara. U početku ispitivaće astroklimu, da se vidi kakvi su uslovi za rad, a onda će početi i ozbiljnija istraživanja. Najkasnije za tri godine na Vidojevicu će stići više nego duplo veći teleskop, prečnika metar i po. Njegova cena je oko milion evra. - Ovaj teleskop kupićemo parama koje smo dobili od evropskog programa FP7, kojim se finansira celokupna nauka u EU. Konkurisali smo na specijalni REGPOT program i, od 68 prijavljenih, ušli među šest najboljih, koji su dobili sredstva. Bili smo drugoplasirani, sa istim brojem poena kao pobednici - naglašava naš sagovornik. - Dobićemo oko 1,3 miliona evra, od kojih će polovina da bude potrošena na teleskop, a druga je namenjena ulaganju u vraćanje naših ljudi iz inostranstva. Interesovanje je, na našu radost, veliko. Tako se u Opservatoriju na Zvezdaru iz Kalifornije već vratio jedan naš stručnjak. Milan Bogosavljević doktorirao je u Sjedinjenim Američkim Državama, radio na najvećim svetskim teleskopima. Vratio se, u okviru ovog projekta, a, prema rečima Zorana Kneževića, nije usamljen primer. Još nekoliko astronoma interesovalo se za povratak. - Namera nam je da ih, kada dođu na trogodišnji projekat, zadržimo, da nastave ovde da se bave naukom, formiraju svoje istraživačke timove - najavljuje Knežević. Plan je da Vidojevica ostane samo osmatračnica, a da se naukom istraživači Opservatorije bave na Zvezdarskom brdu u Beogradu. Jer, teleskop može da se robotizuje, pa da se sve ono što se zabeleži na Vidojevici analizira u Beogradu. Tako bi Opservatorija, koja je na Zvezdari izgrađena tridesetih godina prošlog veka, ostala glavni naučni centar. Zastarele, ali vredne i unikatne teleskope, pripremiće i izložiti u paviljonima na Zvezdari. Tri teleskopa su još u upotrebi i ostaće za potrebe studenata i drugih zaljubljenika u nebo. Jer, kakva bi Zvezdara bila kad se sa nje ne bi gledale zvezde?! DOČEK ZA ASTEROID NA nebu nikad nije dosadno, zato astronomija i jeste jedna od najuzbudljivijih nauka. Neprestano stižu zanimljive vesti, a poslednja koja se očekuje, i to danas, jeste prizemljenje japanske sonde u pustinju Australije, koja nosi uzorke jednog asteroida. - Priprema se veliki doček. NASA je poslala specijalni avion sa 30 eksperata da sačekaju kapsulu - objašnjava naš sagovornik. - Ovo je izuzetno važno, jer ćemo prvi put imati uzorke asteroida, najmanje izmenjenog tela od nastanka Sunčevog sistema. To znači da ćemo moći da vidimo istoriju prošlih 4,5 milijardi godina.
[sorabia] Одржана конференција за м едије: СРПСКЕ ЖРТВЕ НИСУ МАЊЕ ВАЖНЕ
Одржана конференција за медије: Захтев за утврђивањем Дана сећања на геноцид над Србима СРПСКЕ ЖРТВЕ НИСУ МАЊЕ ВАЖНЕ 10.јуна 2010.је у Удружењу новинара Србије одржана конференција за медије на којој су говорили Лозанка Радоичић, мајка погинулог војника на Караули Кошаре 1998. године и председник Удружења „Вера, нада, љубав”, Срђан Колашинац, члан Управног одбора Хуманитарне организације „Браниоци отаџбине”, и Зоран Радојичић, члан Управног одбора Српског сабора Двери и координатор Српске мреже, која је стала иза овог Апела. РТВ БН о конферецији за медије поводом захтевa за утврђивање Дана сећања на геноцид над Србима Представници поменутих организација представили су заједнички http://www.dverisrpske.com/tekst/1839591 апел државним органима Републике Србије да се 10. јун прогласи за Дан сећања на геноцид учињен над српским народом у 20. веку. Овим приликом су подсетили на датум завршетка бомбардовања Србије и Црне Горе од стране НАТО пакта и почетак новог прогона српског народа са Косова и Метохије, али и указали и на друга важна историјска сећања на страдања нашег народа у прошлом веку: од Првог светског рата, преко концентрационих логора у Другом светском рату до последњег грађанског рата у бившој Југославији. Посебно су скренули пажњу јавности на лош социјални статус ратних војних инвалида, породица погинулих у последњим ратовима и на свеукупно сраман третман према српским борцима и жртвама које су данас заборављене и понижене. Овом приликом су представили и социјално-хуманитарну акцију која је одржана поводом 10. јуна, а којом приликом је уручена помоћ породицама погинулих и рањених бораца који су се борили на Косову и Метохији током 1998 – 1999. године. У Београду, 11. јуна 2010. Информативна служба Српског сабора Двери http://www.srpskamreza.net/Aktuelnosti_arhiva.aspx?ID_Teksta=1310ID_Rubrike=1 [Non-text portions of this message have been removed]
[sorabia] Jugosfera kao nova Jugoslavija
http://www.pressonline.rs/sr/vesti/vesti_dana/story/121551/Jugosfera+kao+nova+Jugoslavija.html BEOGRAD 13. 06. 2010 PRESS Jugosfera kao nova Jugoslavija Sve više diplomata iz Brisela zalaže se za projekat obnove jugoslovenskog prostora jer je za EU lakše i jeftinije da u paketu reši probleme zapadnog Balkana s SASTANAK U SARAJEVU... Lideri regiona Ivo Josipović, Haris Silajdžić, Filip Vujanović i Boris Tadić SASTANAK U SARAJEVU... Lideri regiona Ivo Josipović, Haris Silajdžić, Filip Vujanović i Boris Tadić Srpski poslanik u hrvatskom Saboru Milorad Pupovac pokrenuo je inicijativu da se iz ustava „lijepe njihove izbaci antijugoslovenska odredba koja zabranjuje Hrvatskoj ulazak u bilo kakve balkanske saveze. To je samo jedan u nizu koraka prema ostvarivanju Jugosfere, projekta obnove jugoslovenskog prostora koji zagovara sve više diplomata iz EU. Jer, posle ekonomske krize sve je više onih u Briselu koji smatraju da je lakše i jeftinije da se sa celim zapadnim Balkanom izađe na kraj ako postoji kao jedan organizam. Provala dobre energije Prof. dr Predrag Simić, nekadašnji ambasador u Parizu, kaže da na eks-Ju prostoru dolazi do „otvaranja prostora, pre svega zbog ekonomske krize. - Jugosfera je termin koji treba da izbegne sve veze sa jugonostalgijom, a odgovara shvatanju koje živi na Zapadu da je nestanak Jugoslavije ostavio veliku prazninu na osetljivom prostoru i da bi tu prazninu trebalo da popuni savez koji bi ličio na Beneluks. Dakle, nije u pitanju država, nego savez koji tesno sarađuje, sa prisnim ekonomskim vezama. Svima je jasno da je neophodno da se stvori tržište koje omogućava stvaranje većih preduzeća. Zato raste raspoloženje za stvaranje Jugosfere ne samo u EU, nego i u regionu - tvrdi Simić. On kaže da tako posmatrana Jugosfera ima podršku mediteranskih članova EU na čelu sa Italijom, dok vodeće članice EU ovaj prostor vide kao novu Grčku, kao budući izvor problema za ekonomiju Evrope. - Napor grupe mediteranskih članica EU bio je presudan za organizovanje konferencije u Sarajevu, ali je konstatovano da su izostale vladajuće zemlje EU, što i u Srbiji dovodi do talasa evropesimizma. Države bivše Jugoslavije okreću se zajedničkom grupisanju. Došlo je do sveobuhvatne provale dobre energije između Hrvata, Srba i Bošnjaka. A neki političari idu i korak dalje, kao Dinkić, koji je predlagao da se organizuju zajedničke sednice vlada - kaže Simić. Srbija i Hrvatska dogovorile se da zajedno proizvode tenk T-84 PRVI KORAK... Srbija i Hrvatska dogovorile se da zajedno proizvode tenk T-84 Međunarodna konferencija Srbija i Hrvatska su sklopile sporazum o saradnji u oblasti vojne industrije, što se može smatrati i kao simbolički gest obnove industrije koja je bila najjača u vreme SFRJ. Ekonomije su u takvom stanju da moraju da se okreću alternativi, a jedna od njih je razvoj vojne industrije, objašnjava Simić. Zmago Jelinčić, predsednik Slovenačke nacionalne stranke, kaže da zapadna Evropa zagovara projekat Jugosfere kako bi „sve svoje probleme rešila odjednom. - Oni žele da nas sve stave u isti džak kako bi ovaj deo Evrope lakše kontrolisali. Taj projekat je loše rešenje i sve probleme bivše Jugoslavije treba rešiti na novoj međunarodnoj konferenciji, na kojoj bi se postavilo pitanje svih sporova, a njih nije malo - zaključuje Jelinčić. V. MILADINOVIĆ
[sorabia] NO TO THE SREBRENICA REMEMBRANCE DAY BILL
Molimo SVE srpske organizacije i pojedince u Kanadi i svetu da na dole navedene e-mail adrese posalju protestno pismo (donje sadrzine ili slicno) protiv predlozenog zakona kojim se u Kanadi obelzava secanje na genocid u Srebrenici http://www.novine.ca/ni/Oliphant_Srebrenica_Remembrance_Day_en.pdf Oliphant_Srebrenica_Remembrance_Day_en.pdf Pisite/Write to: Prime Minister of Canada p...@pm.gc.ca; M Harper harpe...@parl.gc.ca; oli...@parl.gc.ca; roliph...@on.aibn.com, nic...@parl.gc.ca, Jason Kenney MP ken...@parl.gc.ca; Ignatieff ignatief...@parl.gc.ca; layto...@parl.gc.ca; Bob Rae MP r...@parl.gc.ca; APPEAL TO PRIME MINISTER OF CANADA AND THE CANADIAN PARLIAMENT: NO TO THE SREBRENICA REMEMBRANCE DAY BILL. Dear Prime Minister and honorable Members of Parliament, As concerned Canadian citizen, I call on you to seriously reconsider the plan to adopt a Bill Calling for a July 11th Srebrenica Remembrance Day. The execution of Moslem prisoners in July of 1995, after Bosnian Serb forces took over Srebrenica, was a war crime, but it is by no means a paradigmatic event. Throughout the war period, 1992?1995, Serbian villages around Srebrenica weere subjected to widespread and systematic attacks by Moslem military forces concentrated within the Srebrenica enclave. The fate of Srebrenica Serbs is but a microcosm of their wartime fate in Bosnia/Hercegovina as a whole. Serb inhabitants in the villages surrounding Srebrenica were murdered in the hundreds, abused, expelled, and kidnapped for ransom by Bosnian Muslims. There is nothing to set one crime apart from the other, except that its commission was more condensed in time. In a vicious civil war, in which all sides commit crimes, all innocent victims are entitled to compassion but the victims of one ethnic group should have no special moral claim to unique recognition. Putting the suffering of one group on a pedestal necessarily derogates from the right of the other group in this case Serbian non-combatants in the devastated villages surrounding the enclave of Srebrenica ? to an equal measure of sympathy. More importantly, what really happened in Srebrenica in July of 1995 is an issue that is still not settled, or why it occurred, and who was behind it. The accepted version of events, shaped mainly by war propaganda and hyperbolic media reports, is becoming increasingly obsolete because it is being vigorously questioned and reassessed by critical thinkers in the Western world. Much reliable information on these events is still unavailable and needs to be researched, but without it responsible conclusions on the nature and scope of the Srebrenica massacre cannot be drawn. Both the events alleged scope and its legal description as genocide are intensely in dispute. It would therefore be very unwise for Canada and its parliament to formally commit themselves to a version of events that is thin on evidence but long on moral and political implications that are extremely detrimental to Serbian people. I am also troubled by the prospect of Canada and its parliament might accept the thesis that the massacre in Srebrenica, regrettable as it may be, amounts to genocide. That would unpardonably diminish genuine genocide as a phenomenon of the 20th century, of which the Holocaust of the Jewish people and the mass extermination campaigns against Armenians, Pontus Greeks, Assyrians, Kurds, Serbs and the Roma are some outstanding examples. I am concerned that the politicisation of human suffering and the frivolous usage of the grave legal category of genocide greatly cheapens these important concepts and constitutes an undeserved insult to innocent victims of political violence everywhere in the world. For these reasons, I appeal to you to refrain from passing the Bill Calling for a July 11th Srebrenica Remembrance Day. [vas potpis/your signature] Also read: http://www.srebrenica-project.com/index.php?option=com_contentview=categorylayout=blogid=3Itemid=4 www.srebrenica-project.com/index.php?option=com_contentview=categorylayout=blogid=3Itemid=4 --- http://www.srebrenica-project.com/index.php?option=com_contentview=categorylayout=blogid=16Itemid=14 www.srebrenica-project.com/index.php?option=com_contentview=categorylayout=blogid=16Itemid=14 === Serbian victims A chronicle of inhumanity and horror Throughout the war period, 1992?1995, Serbian villages around Srebrenica were subjected to widespread and systematic attacks by Moslem military forces concentrated within the Srebrenica enclave. The fate of Srebrenica Serbs is but a microcosm of their wartime fate in Bosnia/Hercegovina as a whole. Serb inhabitants in the villages surrounding Srebrenica were murdered in the hundreds, abused, expelled, and kidnapped for ransom and exchange. Most of the villages were torched after the personal property of their Serbian inhabitants had been
[sorabia] ДЕСАНТ НА ДРВАР И БЕКСТВО Ј. Б. ТИТА ИЗ ЗЕМЉЕ
ДЕСАНТ НА ДРВАР И БЕКСТВО Ј. Б. ТИТА ИЗ ЗЕМЉЕ 2010-06-12 15:26:21.0 Милослав Самарџић Филм о догађајима од 25. маја 1944. године, попут осталих партизанских филмова, апсолутно фалсификује чињенице. Међутим, као и у другим случајевима, телевизије – у овом случају Б 92 – у најавама пишу да се све заиста тако одиграло, чиме настављају комунистичку пропаганду, мада наводно сада живимо у демократском поретку. Шта се, дакле, заиста дешавало у Дрвару? NASTAVAK: http://tinyurl.com/2bwbdzd [Non-text portions of this message have been removed]
[sorabia] Potvrđena crkvena presuda Vilovskom
B92 Info Vesti Društvo Potvrđena crkvena presuda Vilovskom12. jun 2010. | 17:15 | Izvor: Beta Simeon Vilovski (FoNet, arhiva) Beograd -- Veliki crkveni sud SPC potvrdio presudu protosinđelu Simeonu Vilovskom kojom je lišen svešteničkog i monaškog čina i isključen iz crkve na tri godine. Protiv Vilovskog se vodi istraga u Višem sudu u Beogradu zbog sumnje da je umešan u finansijske mahinacije. Crkveni sud Eparhije budimljansko-nikšićke je ranije zaključio da je Vilovski nemonaškim i necrkvenim ponašanjem, samovoljom i nepokoravanjem crkvenim vlastima, kao i širenjem neistina i kleveta, naneo štetu ugledu crkve. Odluka o potvrdi presude je objavljena na sajtu SPC. Veliki crkveni sud SPC je potvrdio i presudu crkvenog suda Eparhije budimljansko-nikšićke monahu Antoniju, bivšem sabratu manastira Crna reka u Raškoj oblasti, kojom je lišen monaškog čina i isključen iz crkve na dve godine. Svetovno ime monaha Antonija je Dragan Davidović. Odluke Velikog crkvenog suda su konačne i izvršne, saopštila je Informativna služba SPC [Non-text portions of this message have been removed]
Re: [sorabia] ДЕСАНТ НА ДРВАР И БЕКСТВО Ј. Б. ТИТА ИЗ ЗЕМ ЉЕ
Dobro jutro Kolumbo BV From: ANTIC.org-SNN man...@rogers.com To: postojb...@yahoogroups.com; Siem-News n...@siem.net; SIM s...@antic.org; sorabia@yahoogroups.com; srpskainformativnamr...@yahoogroups.com; srpski nomadi srpski_nom...@yahoogroups.com; srpski_rodolj...@yahoogroups.com; srpski_s...@yahoogroups.com Cc: dobrojutrosrb...@yahoogroups.com; republikasrp...@yahoogroups.com; serbianfo...@yahoogroups.com Sent: Sat, June 12, 2010 4:25:15 PM Subject: [sorabia] ДЕСАНТ НА ДРВАР И БЕКСТВО Ј. Б. ТИТА ИЗ ЗЕМЉЕ ДЕСАНТ НА ДРВАР И БЕКСТВО Ј. Б. ТИТА ИЗ ЗЕМЉЕ 2010-06-12 15:26:21.0 Милослав Самарџић Филм о догађајима од 25. маја 1944. године, попут осталих партизанских филмова, апсолутно фалсификује чињенице. Међутим, као и у другим случајевима, телевизије – у овом случају Б 92 – у најавама пишу да се све заиста тако одиграло, чиме настављају комунистичку пропаганду, мада наводно сада живимо у демократском поретку. Шта се, дакле, заиста дешавало у Дрвару? NASTAVAK: http://tinyurl.com/2bwbdzd [Non-text portions of this message have been removed] [Non-text portions of this message have been removed]
