[sorabia] Možda su masovne grobnice turističke at rakcije!
http://www.nedeljnitelegraf.co.rs/pregled/237/ Oklevetani smo drsko i bezobrazno - ogorčen je predsednik opštine Radenko Cvetić i pita nadležne u Beogradu da li se tako promoviše Kopaonik Možda su masovne grobnice turističke atrakcije! Boris Subašić Radnici preduzeća „Kosmet put“ na Rudnici čekaju ovih dana tužioca za ratne zločine, ili bar portparola Tužilaštva, da dođu u njihovu firmu smeštenu u „tampon zonu“ između srpskog i međunarodnog kontrolnog punkta na magistralnom putu ka Kosovskoj Mitrovici. - Tek pre neki dan uplatili su našim bageristima pare za ona iskopavanja nepostojeće masovne grobnice od pre tri godine, pa k’o velimo spremaju se ljudi da nam dođu ponovo - kaže putar Mića, koji se s kolegama sakrio u tanak hlad uz ivicu zgrade koju je Tužilaštvo „osumnjičilo“ da je podignuta na kosturnici kosmetskih Albanaca. - Nadam se da će Tužilaštvo novo kopanje da plati na vreme i da neće morati treći put da otkrivaju grobnicu da bi odrešili kesu. Radnici u bazi „Kosmet puta“, koji održavaju prometnu saobraćajnicu, nisu želeli da govore pod pravim imenima jer im se, kažu, već smučilo da ih komšije, familija i mnogobrojni prolaznici s magistrale svakodnevno pitaju jesu li najzad otkopali neku grobnicu. S druge strane, putari tvrde da se ne plaše eventualnih duhova iz obližnje baruštine ispod kamenoloma, a još manje onih ispod temelja njihove firme, gde je Tužilaštvo najavilo moguće otkrivanje grobnica. - Što ne dođoše oni iz Tužilaštva da traže leševe kad smo zidali zgradu, da nam iskopaju ljudski temelj - kaže majstor Dobrivoje. - O čemu, bre, oni pričaju kad kažu da je nešto zakopano ispod, pa naša zgrada ima temelj od samo dva’es santima baš zato što je podignuta na ogromnoj steni kojoj ni rovokopač ništa nije mogao. Ovde se kopa samo dinamitom. Majstor Zoka, koji se mučio sa opravkom neposlušnog migavca, ljutito je dobacio: - Ma šta da se lažemo, Tužilaštvo nema pojma! Oni pričaju da smo zgradu podigli 1999, a mi smo plac od „Šumnika“ kupili tek 2000. i počeli da zidamo u leto 2001. Kakvi su mi to intelektualci i istražitelji, kad ne umeju da pronađu opštinu i pogledaju ugovore i katastar. Ali znaju napamet da pričaju kako su otkrili 250 leševa koje niko nije video, pa ni oni. Milosav sumnjičavo osmatra nebo, kao da očekuje neku nevolju: - Dva-tri dana pre one lažne dojave da su u našoj firmi iskopali te Šiptare, preletao je ovuda neki beli helikopter, valjda Euleksov, i nešto su slikali. Usput su slomili onu topolu prekoputa, podigli krov naše cisterne i umalo mi uništili kola jer su sedeli na vratima helikoptera koji se spuštao, valjda da napravi bolju sliku. Kad sam video one slike u novinama što su, kao, otkrili grobnicu, a u stvari su snimali našu firmu, sve mi je bilo jasno. Spremio sam kamenice da ih gađam ako opet dođu da nam upropaste krov. I ostali putari potvrđuju da se nekoliko dana posle preletanja helikoptera pojavila vest da je u krugu njihovog „Kosmet puta“ pronađena masovna grobnica. - Niko nam ovde nije dolazio tri godine, otkad su prvi put pronalazili tu grobnicu, a onda jedno jutro grunuše svi novinari sa državne televizije, B92, „Pinka“, novopazarske televizije, i svi pitaju isto: „Gde su leševi“ - kaže Zoka. - Prvo smo im objašnjavali da ovde niko ništa nije našao, a onda smo počeli da ih zafrkavamo da su u jezeru i da im vire samo šlemovi. Neko je, bre, i od nas i od njih napravio budale. Gledali smo na televiziji naše tužioce i ministre dok pričaju šta se dešava u našem dvorištu, pa smo i sami izlazili da vidimo: možda nešto stvarno ima. Radnik u umašćenom kombinezonu, tek pristigao sa asfaltiranja rupa na magistrali kojom se danonoćno vuku kilometarske kolone šlepera, pažljivo je slušao razgovor, pa se uključio primedbom: - Jak im taj svedok što se setio posle 11 godina gde su Šiptari sahranjeni, a čudno mi je i kako se samo setiše Rudnice kad je ovako „zabačena“, nema ni dva metra od magistrale. Niko se ne bi setio da na ovako „skrovitom“ mestu sakrije leševe, i to u živom kamenu. Prošli put su kopali tri meseca, pa ništa nisu našli, a čini mi se da im sad trebaju dnevnice... Stari Slavomir Ljubinković, čija je kuća nedaleko od „sumnjive lokacije“, odmahuje glavom na pitanje da li je čuo nešto o masovnoj grobnici: - Teško nama s ljudima koji se mrtvima diče. Ja živim u selu više Rudnice, iznad tog majdana o kome pričaju. Kako, bre, u majdanu nešto da zakopaš, u kamenu, i to pored puta, a da niko ne primeti. Nema ništa od toga, to je samo priča koju je neko smislio da nas oljaga. Desko Kominac, glavni urednik RTV Raška, prvi je stigao na Rudnicu posle objavljivanja vesti da je otkrivena masovna grobnica kosmetskih Albanaca: - Na kajronu je pisalo „Raška“, a nama je bilo neverovatno da je grobnica otkrivena u gradu. Odmah sam se s kamerom zaputio ka Rudnici i isprepadao portira u „Kosmet putu“, koji nije znao šta ga je snašlo kad sam pitao gde je grobnica. U putarskoj bazi je bilo pusto, radnici su
[sorabia] “Goli otok jos zivi”
Vuksan Knezevic potpisuje knjigu “Goli otok jos zivi” u izdanju Art-Projekt iz Zrenjanina a iz nje saznajemo da se na Golom otoku tuklo, mucilo i unistavala dusa ljudska…U predgovoru Vuksan Knezevic da Jovo Kapicic iznosi neistine o Golom otoku jer je i sam bio sticenik tog zloglasnog logora... www.art-projekt.rs [Non-text portions of this message have been removed]
[sorabia] Terrorist Suspect Wanted In U.S. Is Released In Kosovo
Terrorist Suspect Wanted In U.S. Is Released In Kosovo 2./5 rating Friday, June 18 2010 (Pristina, Kosovo) -- A man arrested in Kosovo on Thursday, who is wanted in the U.S. on terrorism charges, has been released by the European Union judge. An EU spokeswoman says the Kosovo government will decide whether the 29-year-old Albanian suspect will be extradited to the U.S. She added the man must report to Kosovo police twice a week. Bajram Asllani is accused of soliciting money from seven men in North Carolina who were arrested last year. The group allegedly planned to attack a U.S. Marine base in Quantico, Virginia. The U.S. supports Kosovo's independence and has nearly 15-hundred troops stationed there as part of NATO's peace-keeping mission. (Copyright 2010 by VERTEXNews/Newsroom Solutions) [Non-text portions of this message have been removed]
[sorabia] Najlepša Grkinja - Srpkinja!
Najlepša Grkinja – Srpkinja! V. Mt. | 19. jun 2010. 21:01 | http://www.novosti.rs/vesti/kultura.71.html:289193-Najlepsa-Grkinja--Srpkinja Komentara: 0 Ana Prelević, ćerka košarkaša Branislava Prelevića i unuka pevača Đorđa Marjanovića proglašena za mis Grčke rep-mis-grcke.jpg ĆERKA košarkaša Branislava Prelevića i unuka pevača Đorđa Marjanovića, Ana Prelević (20), izabrana je za mis Grčke. Atraktivna Srpkinja će predstavljati ovu zemlju na izboru za mis sveta. Ona je u konkurenciji 300 devojaka izabrana za najlepšu i svojim uspehom rasplakala dedu. Mama lepotice, Nevena, kaže da se Ana na izbor prijavila sama. Grčki mediji opisuju ćerku čuvenog košarkaša kao najlepšu ženu koja je ikad kročila u njihovu zemlju. Ana Prelević je, inače, prva Srpkinja koja se kvalifikovala za ovogodišnje takmičenje najlepših žena na planeti. Aleksandra Derikonja, mis savezne države Mejn, u konkurenciji je za najlepšu ženu SAD, a u trci za predstavnicu Kanade je Jelena Pejić, koja je pre šest godina bila zvanična mis tadašnje državne zajednice Srbije i Crne Gore. Ana Prelević je rođena u Beogradu, a detinjstvo je provela u Grčkoj. U Londonu je diplomirala na fakultetu za medije i komunikacije, a manekenstvom se bavi iz hobija. Njenim uspehom najviše se ponosi deda, pevač Đorđe Marjanović. - Dosta je vremena prošlo otkako su iz mojih očiju potekle suze radosnice. Ponosan sam na Anu i njenu titulu smo slavili do zore. Ona je za mene uvek bila najlepša, a sada su to potvrdili i drugi - rekao je Marjanović. http://www.novosti.rs/vesti/kultura.71.html:289193-Najlepsa-Grkinja--Srpkinja [Non-text portions of this message have been removed]
[sorabia] Srbija manja za 30.000 ljudi
Srbija manja za 30.000 ljudi Bojana Caranović | 19. jun 2010. 20:52 | http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.69.html:289177-Srbija-manja-za-3-ljudi Komentara: 0 Najnoviji podaci Republičkog zavoda za statistiku o broju građana Srbije u 2009. godini. Vojvodina izgubila više od 11.000 stanovnika, centralna Srbija 18.000 SRBIJA se za godinu dana smanjila za još jedan grad! Najnoviji podaci Republičkog zavoda za statistiku - prva procena broja stanovnika u 2009. godini - pokazali su da nas je manje za 29.415 u odnosu na prethodnu godinu. Predviđa se, takođe, da ako se stagnacija nastavi ovakvim tempom, da će naša zemlja za 20 godina biti „kraća“ za čak milion žitelja. Kada se tipična slika napuštenih srpskih sela, staraca pred oronulim kućama, praznih kreveta u porodilištima, brakova bez dece i oko četiri miliona Srba u dijaspori prevede na brojke - dobija se poslednja procena da smo manji za još jedan Despotovac. U Srbiji živi 7.320.807 stanovnika. Gotovo četvrtina je starija od 65 godina. Tako smo među vodećim zemljama u svetu po broju ove populacije - čak na četvrtom mestu, a prosečna starost naših građana je oko 41,5 godina. S druge strane, lane je beba do godinu dana bilo svega 69.724, odnosno ni jedan odsto. Mladih do 24 godine tek je nešto više od četvrtine. Poslednji dokaz negativnog prirodnog priraštaja je da nas je tokom prošle godine rođeno za 33.701 manje nego što je umrlo. Tako od 165 opština za koje statističari prikupljaju podatke, samo je u devet zabeležen pozitivan prirodni priraštaj. Osim tri beogradske opštine - Čukarica, Palilula i Zemun, to su još i Tutin, Sjenica, Preševo, Novi Pazar, Vranje i Bujanovac. Podatak iz izveštaja „Zdravstveno stanje stanovništva Srbije“ pokazuje da je broj živorođene dece u Srbiji od 1997. do 2007. pao sa 10,5 na 9,2 promila, a u istom periodu prosečna starost stanovništva porasla sa 39,2 na 41. Stručnjaci i statističari već su navikli da svake godine uporedne tabele broja stanovnika beleže sve manje brojke. U odnosu na 2008. Vojvodina je izgubila više od 11.000 stanovnika, a oko 18.000 centralna Srbija. - Poređenjem centralne Srbije, Vojvodine i Beograda, jedino se u prestonici povećao broj ljudi - kaže Ljiljana Sekulić iz Republičkog zavoda za statistiku. - Osim glavnog grada, koji već godinama beleži porast zbog migracija iz unutrašnjosti, u ostale dve oblasti broj stanovnika je opao. Na početku 2009. godine u odnosu na prethodnu, stanovništvo zemlje je smanjeno za 3.600. Iako je opadanje broja bilo veoma intenzivno, odvijalo se sporije nego 2007, kada je zabeleženo najveće godišnje smanjenje stanovnika ne samo u 21. veku, već i u periodu Drugog svetskog rata - čak za 32.100. Mali porast zabeležen je u Vojvodini, u Severnobačkom okrugu, kao i u Raškom, dok se u svim ostalim okruzima broj stanovnika smanjio. Borski okrug, recimo, ostao je „tanji“ za 1,5 odsto. Od 2002. godine broj ljudi u ovom kraju smanjen je čak za desetinu. Kada se najnoviji podaci uporede sa prethodnih sedam godina, zapaža se konstantno opadanje broja ljudi za oko 30.000 ili pola procenta. Od 2002. godine do danas ima nas manje za oko 2,5 odsto. Verovatno će nove podatke mnogi iskoristiti da podsete na „belu kugu“ i čuvenu „srpsku šljivu“, i da parovi kod nas u proseku imaju manje od jednog deteta. S druge strane, PDV na robu za decu i dalje postoji, za oko 200.000 parova koji se bore sa sterilitetom država je omogućila tek jednu besplatnu vantelesnu oplodnju, a mnogi poslodavci potpuno javno traže od žena da se odluče između karijere i materinstva. ŽENA VIŠE NEGO MUŠKARACA U 2009. godini dama je bilo više za oko 200.000. Tako će neženje i dalje imati veću mogućnost izbora. Ipak, osnovni razlog većeg broja žena je njihova dugovečnost u odnosu na jači pol. Muškarci u Srbiji prosečno žive 71, a žene 76 godina. http://novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.69.html:289177-Srbija-manja-za-3-ljudi [Non-text portions of this message have been removed]
[sorabia] СРС: Чуркин критиковао Ха шки трибунал
СРС: Чуркин критиковао Хашки трибунал Стални представник Русије у Савету безбедности УН Виталин Чуркин критиковао Хашки трибунал због одлагања неколико судских процеса и прекорачења рокова, рекао шеф правног тима за одбрану Војислава Шешеља, Зоран Красић. Шеф правног тима за одбрану Војислава Шешеља Зоран Красић изјавио је да је стални представник Русије у Савету безбедности УН Виталин Чуркин критиковао Хашки трибунал због одлагања неколико судских процеса и прекорачења рокова. Чуркин је критиковао одлагања судског процеса против, пре свега Војислава Шешеља за 20 месеца, као и Миће Станишића и Стојана Жупљанина на за 14 месеци, рекао је Красић на конференцији за новинаре. Красић је рекао да су подршку таквом ставу изразили руска Дума и други политички фактори Русије, као и да је Комунистичка партија те земље указала на двоструке аршине и злоупотребе поступка против Срба. Према његовим речима, Чуркин је затражио од Хашког трибунала да поштује рокове, да се сконцентрише на посао и буде флексибилан у техничким питањима. Красић је рекао да не само Србија него и да Русија чека повратак Шешеља из Хага који је већ осму годину у притворској јединици Хашког трибунала и представља сметњу завршетку прљавког посла западних сила на Балкану. Красић је изразио протест због начина на који поједини домаћи медији извештавају о суђењу Шешељу у Хашком трибуналу оценивши да прећуткују став Русије. Красић је рекао да би у првој половини јула, према најавама из Хашког трибунала, могло да се обави саслушање још два сведока тужилаштва или из суда. Шешељу се суди за злочине против човечности, повреде ратног права и обичаја у Хрватској, Војводини, БиХ од 1991. до 1993. године. Он је 21. јануара 2009. додатно оптужен за непоштовање трибунала због обелодањивања имена и других личних детаља три сведока чији идентитет по налогу претресног већа био заштићен од јавности. Шешељ је 24. јула прошле године осуђен на 15 месеци затвора због непоштовања суда и та казна му је потврђена 19. маја 2010. Шешељ је 4. фебруара ове године, други пут оптужен због објављивања у једној својој књизи података о 11 заштићених сведока у Хашком трибуналу http://tinyurl.com/2fz8dtv [Non-text portions of this message have been removed]
[sorabia] Obrni-okreni, slabo teče povrata k izbeglica u Hrvatsku
IZBEGLIŠTVO - 15 GODINA POSLE Obrni-okreni, slabo teče povratak izbeglica u Hrvatsku Međunarodna zajednica tumači da Hrvatska mora da uloži više napora u povratak izbeglica iz Srbije. U Vladi Jadranke Kosor, tobože, postoji volja da se omogući povratak izbeglica srpske nacionalnosti. Međutim, moramo da vidimo koliko će se Srba vratiti u Hrvatsku, ali u stvarnosti se ne veruje da će doći do nekog masovnog povratka. Evo zašto. Kao prvo, petnaest godina posle rata, (etnički motivisani) incidenti se i dalje dešavaju, a počinioci retko kad bivaju otkriveni. To bi moralo da bude rešeno. Drugo, za Srbe povratnike teško se nalazi posao u Hrvatskoj. Oni često kažu: „Pa nemamo dovoljno posla ni za naše, a kamo li za vas“. To mu znači kao da Srbi povratnici nisu građani države Hrvatske. Treće, Srbima u Hrvatskoj koji su bili nosioci stanarskih prava, kao ni u jednoj drugoj državi na području bivše Jugoslavije, oduzeta su stanarska prava. Pa gde onada da se vrate Srbi koji su izbegli iz Hrvatske? Obećavaju bivšim nosiocima stanarskih prava nekakvo takozvano stambeno zbrinavjanje. To mu dođe kao neka socijala, kao da Srbi nisu godinama tamo radili i ulagali u stambeni fond. Kako ne mogu da im se vrate njihovi stanovi, jer su se u njih već uselili njihovi miljenici Hrvati, već da im se može obezbediti neki kakav-takav nužni smeštaj i to tamo do ko zna koje godine. Da, baš nužni smeštaj, jer Srbi taj nužni smeštaj ne mogu da otkupe, niti može neko mlađi da ga nasledi. Opa, bato! Dođeš tamo, umreš i - gotovo! Eto, takva je situacija u Hrvatskoj. Pre nekoliko dana sam slučajno razgovarao sa jednim mojim poznanikom iz Ervenika, kod Knina, koji je u tom selu imao kuću i nešto imovine. Trideset godina je radio u jednom gradu u Hrvatskoj, te je tu ostvario stanarsko pravo i od ustanove u kojoj je radio dobio stan na korišćenje 1974. godine. Tu je stanovao sve do 1991. godine, kada je u Hrvatskoj došlo do, kako da ga nazovemo „građanskog rata“. Tada je, pod pritiskom, morao da napusti i radno mesto i stan, te se vratio u Ervenik, u Republiku Srpsku Krajinu. Već u avgustu 1995. godine morao je napustiti i svoju rodnu kuću. Godine 1998. bio se prijavio za povratak u Hrvatsku, ali je na kraju 2004. godine dobio rešenje da nema pravo na obnovu kuće, jer 1991. godine, kad je izbila pobuna nije stanovao u njoj nego u stanu u gradu gde je radio. Posle toga je podneo zahtev za stambeno zbrinjavanje. I na taj zahtev dobio je odgovor: „Ne možete ostvariti pravo na stambeno zbrivanje, zato što posedujete kuću u Erveniku“! I tako moj poznanik ne mogaše ostvariti pravo na obnovu kuće zato što je imao stan, a ni pravo na stambeno zbrinjavanje, jer je imao kuću, koju nisu hteli obnoviti. Ilija Šekuljica http://www.kraljevo.com/ibarske/2010/novbroj.htm#Vrh http://www.kraljevo.com/ibarske/2010/novbroj.htm#Vrh Povratak na vrh strane http://www.kraljevo.com/ibarske/2010/novbroj.htm#Vrh _ http://www.kraljevo.com/ibarske/ [Non-text portions of this message have been removed]
