[sorabia] SRBIJA I HRVATSKA - KOLEVKE VAMPIRA!
JEdino nije jasno odakle u toj disetaciji Hrvatska, pa ne vidim kako je taj uopste strucnjak za vampire i njihovo poreklo, jer Dalmacija nikada nije bila Hrvatska do dolaska komunista, a u period 15 - 17. vek to sigurno nije bila. Po stanovnistvu srpska, a po suverenitetu i 'talijanska i austrougarska. A da je zanimljivo, jeste, mada bi mi s evise dopadalo da nisu, bas vampiri u pitanju. Mozda bi ih trebalo prepustiti 'Rvatima. ;)) http://www.kurir-info.rs/vesti/srbija-i-hrvatska-kolevke-vampira-42157.php SRBIJA I HRVATSKA - KOLEVKE VAMPIRA! Petak, 16. Juli, 2010.| Autor: Agencija TANJUG (0) Send to friend Print SPLIT - Iako je u svetu ustaljeno mišljenje da vampiri potiču iz Rumunije i Transilvanije, nemački istoričar dr Peter Mario Krojter u svom doktoratu Verovanje u vampire u jugoistočnoj Evropi tvrdi kako su Srbija i Hrvatska zapravo kolevke ovih mitskih bića, piše Slobodna Dalmacija. Nemac to argumentuje time što prvi sačuvani pisani dokumenti o verovanju u vampire, koje je pronašao, ne potiču iz Rumunije, nego iz Srbije, a potom i iz Hrvatske. On u svom radu spominje ukaz cara Stefana Dušana iz 1342. godine, kojim se sveštenicima zabranjuje učešće u iskopavanju i spaljivanju leševa za koje se sumnjalo da imaju čarobne moći. Kao prvi konkretni slučaj navodi priču o Arnontu Pavlu iz, kako kaže, sela Medveđe blizu Beograda iz 1720. godine, koga je, navodno, progonio vampir, zbog čega se Pavle premazao krvlju samog vampira kako bi ga se oslobodio, ali nije uspeo jer su seljaci ubrzo pronašli Arnontov leš i spalili ga, za svaki slučaj. Da je mitom o vampirima od davnina bila zaražena i Hrvatska dr Krojter potvrđuje pričom o postojanju tzv. kršnika u Dalmaciji - koji se bore protiv vampira. Reč je o ljudima koji su rođeni u posebnim okolnostima, recimo za vreme jakog nevremena. Duša napušta telo kršnika, kad je to potrebno, i kreće u borbu protiv vampira, objasnio je dr Krojter. Pisana dokumenta o vampirima u Rumuniji pojavljuju se mnogo kasnije, pa se tvrdnje dr Krojtera da je je reč o velikoj zabludi o poreklu vampira mogu smatrati tačnim, kaže bivši opatijski gradonačelnik dr Amir Muzur, veliki poznavalac istorije. On, međutim, skreće pažnju da u vezi s vampirima postoji tradicija koja se često prepliće s onom o vukodlacima, vešticama i koja je vezana za kult plodnosti, tako da je teško tačno utvrditi njihovo poreklo. Čitav Balkan je bio inficiran tim kultom, a stvarno postoje i dokumentovane ilustracije brojnih slučajeva na ovim prostorima, kaže dr Muzur. Kolekcionar Marinko Poljak u potpunosti deli mišljenje nemačkog istoričara. Naši stari ljudi su imali razne uzrečice kojima su nas plašili, a koje su se zadržale do današnjih dana: ne gledaj se noću u ogledalu, ne zviždi noću, ne hodaj unazad, ne drži noću otvoren prozor da ti 'mora' ne uđe i isisa iz tebe snagu, objašnjava Poljak.
[sorabia] /// samo EU terorista
http://www.kurir-info.rs/vesti/politika/euleks-ne-da-americi-albanskog-teroristu-42206.php EULEKS NE DA AMERICI ALBANSKOG TERORISTU Subota, 17. Juli, 2010.| (0) Send to friend Print PRIŠTINA - Odbor Okružnog suda u Kosovskoj Mitrovici, sastavljen od tri sudije Euleksa, odbio je juče zahtev SAD za ekstradiciju Bajrama Aslanija, koji je osumnjičen da je pružao materijalnu pomoć teroristima, saopštio je Euleks. Aslanija SAD terete da je počinio krivično delo iz njihovog Ustava - pružanje materijalne podrške teroristima.
RE: [sorabia] SRBIJA I HRVATSKA - KOLEVKE VAMPIRA!
Postoji više pretpostavki o poreklu reči vampir. Po prvoj teoriji, koju zastupa Miklošič (Etimološki rečnik slovenskih jezika), vampir vodi poreklo od turske reči uber 'veštica'. Po drugoj, u pitanju je grčka reč πι 'piti'. Po trećoj, koju zastupaju Kluge, braća Grim, Torp i drugi, reč vampir je srpskog porekla. Braća Grim: plural vampyre, vampyrs. das wort ist dem serbischen entnommen (Вампир, vergl. STEPHANOWITSCH lex. serb.-germ.-lat. 88); dakle, ta reč je, po braći Grim, uzeta iz srpskog jezika (u to doba hrvatski je bio samo kajkavski, a štokavski hrvatski je jezik koji su pravi Hrvati morali da uče. Sam Ljudevit Gaj je rekao da ga je srpskom jeziku naučio Mojsije Baltić - Srbin iz Gline). Sobolevsky je tu reč povezivao sa srpskom rečju piriti (duvati) i verovatno nije bio daleko od istine, jer bi se upir, vampir mogao povezati s uparavanjem, isparavnjem i parom (latinski vapor 'para'). Aleksandar Brükner, pak, smatra da je ta reč samo prenesena iz srpskog u jezike zapadne Evrope, preko grčkog. Danas postoji i četvrta teorija, da je ta reč nesporno mađarskog porekla (Raymong McNally). To: sorabia@yahoogroups.com; sn-ve...@ml.asahi-net.or.jp From: angelina.marko...@gmail.com Date: Sat, 17 Jul 2010 10:12:28 +0200 Subject: [sorabia] SRBIJA I HRVATSKA - KOLEVKE VAMPIRA! JEdino nije jasno odakle u toj disetaciji Hrvatska, pa ne vidim kako je taj uopste strucnjak za vampire i njihovo poreklo, jer Dalmacija nikada nije bila Hrvatska do dolaska komunista, a u period 15 - 17. vek to sigurno nije bila. Po stanovnistvu srpska, a po suverenitetu i 'talijanska i austrougarska. A da je zanimljivo, jeste, mada bi mi s evise dopadalo da nisu, bas vampiri u pitanju. Mozda bi ih trebalo prepustiti 'Rvatima. ;)) http://www.kurir-info.rs/vesti/srbija-i-hrvatska-kolevke-vampira-42157.php SRBIJA I HRVATSKA - KOLEVKE VAMPIRA! Petak, 16. Juli, 2010.| Autor: Agencija TANJUG (0) Send to friend Print SPLIT - Iako je u svetu ustaljeno mišljenje da vampiri potiču iz Rumunije i Transilvanije, nemački istoričar dr Peter Mario Krojter u svom doktoratu Verovanje u vampire u jugoistočnoj Evropi tvrdi kako su Srbija i Hrvatska zapravo kolevke ovih mitskih bića, piše Slobodna Dalmacija. Nemac to argumentuje time što prvi sačuvani pisani dokumenti o verovanju u vampire, koje je pronašao, ne potiču iz Rumunije, nego iz Srbije, a potom i iz Hrvatske. On u svom radu spominje ukaz cara Stefana Dušana iz 1342. godine, kojim se sveštenicima zabranjuje učešće u iskopavanju i spaljivanju leševa za koje se sumnjalo da imaju čarobne moći. Kao prvi konkretni slučaj navodi priču o Arnontu Pavlu iz, kako kaže, sela Medveđe blizu Beograda iz 1720. godine, koga je, navodno, progonio vampir, zbog čega se Pavle premazao krvlju samog vampira kako bi ga se oslobodio, ali nije uspeo jer su seljaci ubrzo pronašli Arnontov leš i spalili ga, za svaki slučaj. Da je mitom o vampirima od davnina bila zaražena i Hrvatska dr Krojter potvrđuje pričom o postojanju tzv. kršnika u Dalmaciji - koji se bore protiv vampira. Reč je o ljudima koji su rođeni u posebnim okolnostima, recimo za vreme jakog nevremena. Duša napušta telo kršnika, kad je to potrebno, i kreće u borbu protiv vampira, objasnio je dr Krojter. Pisana dokumenta o vampirima u Rumuniji pojavljuju se mnogo kasnije, pa se tvrdnje dr Krojtera da je je reč o velikoj zabludi o poreklu vampira mogu smatrati tačnim, kaže bivši opatijski gradonačelnik dr Amir Muzur, veliki poznavalac istorije. On, međutim, skreće pažnju da u vezi s vampirima postoji tradicija koja se često prepliće s onom o vukodlacima, vešticama i koja je vezana za kult plodnosti, tako da je teško tačno utvrditi njihovo poreklo. Čitav Balkan je bio inficiran tim kultom, a stvarno postoje i dokumentovane ilustracije brojnih slučajeva na ovim prostorima, kaže dr Muzur. Kolekcionar Marinko Poljak u potpunosti deli mišljenje nemačkog istoričara. Naši stari ljudi su imali razne uzrečice kojima su nas plašili, a koje su se zadržale do današnjih dana: ne gledaj se noću u ogledalu, ne zviždi noću, ne hodaj unazad, ne drži noću otvoren prozor da ti 'mora' ne uđe i isisa iz tebe snagu, objašnjava Poljak. _ Hotmail: Trusted email with Microsoft’s powerful SPAM protection. https://signup.live.com/signup.aspx?id=60969 [Non-text portions of this message have been removed]
[sorabia] fyi // Turska nema alternativu
http://www.pecatmagazin.com/2010/07/15/turska-nema-alternativu/ Turska nema alternativuBroj 123 | Piše: Branko Radun • 15. jul 2010 Intenzivni susreti zvaničnika Beograda i Ankare, turski projekti za izgradnju komunikacione, industrijske i religiozne infrastrukture u Raškoj, preimenovanje Raške oblasti u Sandžak, izvinjenje srpskih političara za „zločin nad Turcima u Srebrenici“, samo su neki od brojnih primera kako se Srbija, posle propasti evrointegracija, u potpunosti okreće Turskoj Srbiju je na Petrovdan pohodio turski premijer Redžep Tajip Erdogan koji se susreo sa predsednikom, premijerom i ministrima. Ovo su već ko zna koji po redu susreti na najvišem nivou između Turske i Srbije. U poslednjih godinu dana naši lideri i ministri nisu se ni sa jednim političkim vrhom neke države ni približno toliko često susretali, i to uvek javno, pred kamerama, što bi nekom neupućenom u balkanska zbivanja moglo da sugeriše kako su srpsko-turski odnosi odlični. Kada se još pročitaju izjave turskog premijera Erdogana da su „srpsko-turski odnosi na visokom nivou“, te da je „Srbija faktor stabilnosti na Balkanu“, i predsednika Tadića da mi „gradimo strateške odnose“ sa Turskom, stiče se utisak da nam je Stambol bliži nego Brisel ili Moskva. Kada se svemu tome dodaju konkretni turski projekti za izgradnju komunikacione i religiozne infrastrukture (putevi i muslimanski centri), onda se toj novoj „srpsko-turskoj idili“ nema šta racionalno prigovoriti. Gradićemo islamski kulturni centar „u kome će se proučavati islamska i turska kultura i naše istorijske veze“, rekao je predsednik Tadić, komentarišući tursku „duhovnu investiciju“. (Za građane Srbije islamske veroispovesti predviđa se proučavanje islamske tradicije, a za ostale građane obavezne su lekcije tolerancije u vidu gej parada). Turska je, osim toga, voljna da uloži značajna sredstva u regiju koju naseljavaju muslimani, pre svega u puteve, ali i u industrijsku zonu. Čvrstu sponu između naše dve zemlje po rečima premijera Erdogana predstavljaju muslimanski građani Turske poreklom iz Raške i muslimanski stanovnici tog kraja Srbije. Islam je nit koja nas spaja, kao i „zajednička prošlost“. Osim investicija u Rašku, ili kako je muslimani nazivaju Sandžak (taj naziv prihvatili su i srpski mediji) planira se bratimljenje turskih opština sa opštinama Raške zvane Sandžak. NEMA PROBLEMA Sve to, pa čak ni činjenica da je pojavljivanje Turske na ovom delu naše zemlje izazvalo euforiju i obnovu neoosmanskih osećanja, što je dovelo i do novog tona muslimanskih ili bošnjačkih lidera, u kome se oseća nadmoć nad slabom Srbijom – ne predstavlja velik problem. Ne predstavlja problem ni to što agilni muftija Zukorlić proziva državu Srbiju i najavljuje nove zahteve za novim ustavnim statusom muslimanske zajednice. Nije problem ni to što je gradonačelnik Novog Pazara zadužen da objavi da su ukinute vize između Srbije i Turske. Nije problem ni to što se Srbi iseljavaju iz Raške koja definitivno postaje Sandžak, pa bi lokalni Srbi pre razumevanje mogli da dobiju u Stambolu no u Beogradu. To što Beograd srpskim suzama ne veruje, i što predsednik nije mogao na Petrovdan da ode u Bratunac na pomen srpskih žrtava isto tako nije nikakav problem. Ništa od toga ne predstavlja problem, jer naš region, po rečima turskog premijera, ima zajedničku „kulturu i istoriju“ pa stoga treba zajednički i u miru da rešava svoje probleme. Neko ciničan i zlonameran prema bratskim odnosima naših i turskih političara mogao bi da primeti da je taj isti Erdogan nekada bio u zatvoru zbog radikalnog islamizma, te da on ne može biti promotor tolerancije i multikulturalizma na balkanskim prostorima. Ipak, on je, kao u ostalom i neki naši političari, postepeno evoluirao u modernog proevropskog „multikulti“ političara. Isto tako, premijer Turske podržao je „jučerašnju posetu predsednika Srbije Srebrenici“ i istakao da ona i „Deklaracija Skupštine Srbije o osudi zločina u Srebrenici predstavljaju divne primere“ kako se vodi miroljubiva i tolerantna politika. Turskoj je toliko stalo da se osudi „zločin nad Turcima u Srebrenici“ (Davutoglu se tako izrazio) da su srpskoj strani pomogli u pisanju te Rezolucije u kojoj se prihvata odgovornost sa srpske strane za genocid. Dakle, odnosi su toliko bliski i prisni da se ne zna ko je koji pasus u Rezoluciji pisao, a ko dopisivao. Zaista redak primer saradnje i razumevanja između dve države, ako se uzme u obzir činjenica da su Turci vekovima bili okupatori Balkana i da sada zdušno podržavaju Tiranu, Prištinu i Sarajevo. Ni to što je Turska među prvima priznala nezavisnost Kosova, i što i dalje aktivno lobira kod drugih država da učine to isto, sudeći po izjavama turskih i srpskih zvaničnika ne predstavlja značajan problem u odnosima Srbije i Turske. Premijer Turske objasnio nam je da priznavanje secesije dela teritorije naše zemlje „nije usmereno protiv Srbije“. „Zadovoljni smo što Srbija to uviđa i što deli naše
[sorabia] Turska nema alternativu
http://www.pecatmagazin.com/2010/07/15/turska-nema-alternativu/ http://www.pecatmagazin.com/2010/07/15/turska-nema-alternativu/ Turska nema alternativu Broj 123 | Piše: http://www.pecatmagazin.com/author/brankoradun/ Branko Radun • 15. jul 2010 Intenzivni susreti zvaničnika Beograda i Ankare, turski projekti za izgradnju komunikacione, industrijske i religiozne infrastrukture u Raškoj, preimenovanje Raške oblasti u Sandžak, izvinjenje srpskih političara za „zločin nad Turcima u Srebrenici“, samo su neki od brojnih primera kako se Srbija, posle propasti evrointegracija, u potpunosti okreće Turskoj Srbiju je na Petrovdan pohodio turski premijer Redžep Tajip Erdogan koji se susreo sa predsednikom, premijerom i ministrima. Ovo su već ko zna koji po redu susreti na najvišem nivou između Turske i Srbije. U poslednjih godinu dana naši lideri i ministri nisu se ni sa jednim političkim vrhom neke države ni približno toliko često susretali, i to uvek javno, pred kamerama, što bi nekom neupućenom u balkanska zbivanja moglo da sugeriše kako su srpsko-turski odnosi odlični. Kada se još pročitaju izjave turskog premijera Erdogana da su „srpsko-turski odnosi na visokom nivou“, te da je „Srbija faktor stabilnosti na Balkanu“, i predsednika Tadića da mi „gradimo strateške odnose“ sa Turskom, stiče se utisak da nam je Stambol bliži nego Brisel ili Moskva. Kada se svemu tome dodaju konkretni turski projekti za izgradnju komunikacione i religiozne infrastrukture (putevi i muslimanski centri), onda se toj novoj „srpsko-turskoj idili“ nema šta racionalno prigovoriti. Gradićemo islamski kulturni centar „u kome će se proučavati islamska i turska kultura i naše istorijske veze“, rekao je predsednik Tadić, komentarišući tursku „duhovnu investiciju“. (Za građane Srbije islamske veroispovesti predviđa se proučavanje islamske tradicije, a za ostale građane obavezne su lekcije tolerancije u vidu gej parada). Turska je, osim toga, voljna da uloži značajna sredstva u regiju koju naseljavaju muslimani, pre svega u puteve, ali i u industrijsku zonu. Čvrstu sponu između naše dve zemlje po rečima premijera Erdogana predstavljaju muslimanski građani Turske poreklom iz Raške i muslimanski stanovnici tog kraja Srbije. Islam je nit koja nas spaja, kao i „zajednička prošlost“. Osim investicija u Rašku, ili kako je muslimani nazivaju Sandžak (taj naziv prihvatili su i srpski mediji) planira se bratimljenje turskih opština sa opštinama Raške zvane Sandžak. NEMA PROBLEMA Sve to, pa čak ni činjenica da je pojavljivanje Turske na ovom delu naše zemlje izazvalo euforiju i obnovu neoosmanskih osećanja, što je dovelo i do novog tona muslimanskih ili bošnjačkih lidera, u kome se oseća nadmoć nad slabom Srbijom – ne predstavlja velik problem. Ne predstavlja problem ni to što agilni muftija Zukorlić proziva državu Srbiju i najavljuje nove zahteve za novim ustavnim statusom muslimanske zajednice. Nije problem ni to što je gradonačelnik Novog Pazara zadužen da objavi da su ukinute vize između Srbije i Turske. Nije problem ni to što se Srbi iseljavaju iz Raške koja definitivno postaje Sandžak, pa bi lokalni Srbi pre razumevanje mogli da dobiju u Stambolu no u Beogradu. To što Beograd srpskim suzama ne veruje, i što predsednik nije mogao na Petrovdan da ode u Bratunac na pomen srpskih žrtava isto tako nije nikakav problem. Ništa od toga ne predstavlja problem, jer naš region, po rečima turskog premijera, ima zajedničku „kulturu i istoriju“ pa stoga treba zajednički i u miru da rešava svoje probleme. Neko ciničan i zlonameran prema bratskim odnosima naših i turskih političara mogao bi da primeti da je taj isti Erdogan nekada bio u zatvoru zbog radikalnog islamizma, te da on ne može biti promotor tolerancije i multikulturalizma na balkanskim prostorima. Ipak, on je, kao u ostalom i neki naši političari, postepeno evoluirao u modernog proevropskog „multikulti“ političara. Isto tako, premijer Turske podržao je „jučerašnju posetu predsednika Srbije Srebrenici“ i istakao da ona i „Deklaracija Skupštine Srbije o osudi zločina u Srebrenici predstavljaju divne primere“ kako se vodi miroljubiva i tolerantna politika. Turskoj je toliko stalo da se osudi „zločin nad Turcima u Srebrenici“ (Davutoglu se tako izrazio) da su srpskoj strani pomogli u pisanju te Rezolucije u kojoj se prihvata odgovornost sa srpske strane za genocid. Dakle, odnosi su toliko bliski i prisni da se ne zna ko je koji pasus u Rezoluciji pisao, a ko dopisivao. Zaista redak primer saradnje i razumevanja između dve države, ako se uzme u obzir činjenica da su Turci vekovima bili okupatori Balkana i da sada zdušno podržavaju Tiranu, Prištinu i Sarajevo. Ni to što je Turska među prvima priznala nezavisnost Kosova, i što i dalje aktivno lobira kod drugih država da učine to isto, sudeći po izjavama turskih i srpskih zvaničnika ne predstavlja značajan problem u odnosima Srbije i Turske. Premijer Turske objasnio nam je da priznavanje
[sorabia] Cvetković za jačanje saradnje sa Kanadom
Cvetković za jačanje saradnje sa Kanadom BEOGRAD, 16. jula 2010. (Beta) - Premijer Srbije Mirko Cvetković izjavio je u petak, u razgovoru sa predsednikom Donjeg doma Parlamenta Kanade Piterom Milikenom, da poseta kanadske parlamentarne delegacije predstavlja novi podstrek razvoju bilateralnih odnosa dve zemlje. Premijer Cvetković založio se za jačanje i intenziviranje ekonomske saradnje sa Kanadom i povećanje obima trgovinske razmene, saopštila je Vlada Srbije. Cvetković je upoznao gosta iz Kanade sa aktuelnom situacijom na Kosovu i Metohiji, evropskoj integraciji Srbije i merama koje je Vlada preduzela u cilju ublažavanja i prevazilaženja negativnih efekata svetske ekonomske krize, navodi se u saopštenju Vlade. Predsednik Donjeg doma Parlamenta Kanade Piter Miliken istakao je da da se imidž Srbije u Kanadi u poslednje dve godine izuzetno poboljšao, pre svega zahvaljujući napretku Srbije u evropskoj integraciji i intenziviranju regionalne saradnje, dodaje se u saopštenju. http://www.beta.rs/?tip=articlekategorija=vestidanaida=2348241id=ime= [Non-text portions of this message have been removed]
Re: [sorabia] SRBIJA I HRVATSKA - KOLEVKE VAMPIRA!
Svaka cast, Dusane! Jedino mi je zaparalo uvo sto smatrate da 100-150 godina dovoljno da bi hrvatski mogao biti stokavski i v.v. Obicno predlozim da se cita poezija, i posle toliko decenija oni se sa srpskim muce, sto je steta, imaju darovitih pesnika. :) nina Dusan Vukotic wrote: Postoji više pretpostavki o poreklu reči vampir. Po prvoj teoriji, koju zastupa Miklošič (Etimološki rečnik slovenskih jezika), vampir vodi poreklo od turske reči uber 'veštica'. Po drugoj, u pitanju je grčka reč πι 'piti'. Po trećoj, koju zastupaju Kluge, braća Grim, Torp i drugi, reč vampir je srpskog porekla. Braća Grim: plural vampyre, vampyrs. das wort ist dem serbischen entnommen (Вампир, vergl. STEPHANOWITSCH lex. serb.-germ.-lat. 88); dakle, ta reč je, po braći Grim, uzeta iz srpskog jezika (u to doba hrvatski je bio samo kajkavski, a štokavski hrvatski je jezik koji su pravi Hrvati morali da uče. Sam Ljudevit Gaj je rekao da ga je srpskom jeziku naučio Mojsije Baltić - Srbin iz Gline). Sobolevsky je tu reč povezivao sa srpskom rečju piriti (duvati) i verovatno nije bio daleko od istine, jer bi se upir, vampir mogao povezati s uparavanjem, isparavnjem i parom (latinski vapor 'para'). Aleksandar Brükner, pak, smatra da je ta reč samo prenesena iz srpskog u jezike zapadne Evrope, preko grčkog. Danas postoji i četvrta teorija, da je ta reč nesporno mađarskog porekla (Raymong McNally). To: sorabia@yahoogroups.com; sn-ve...@ml.asahi-net.or.jp From: angelina.marko...@gmail.com Date: Sat, 17 Jul 2010 10:12:28 +0200 Subject: [sorabia] SRBIJA I HRVATSKA - KOLEVKE VAMPIRA! JEdino nije jasno odakle u toj disetaciji Hrvatska, pa ne vidim kako je taj uopste strucnjak za vampire i njihovo poreklo, jer Dalmacija nikada nije bila Hrvatska do dolaska komunista, a u period 15 - 17. vek to sigurno nije bila. Po stanovnistvu srpska, a po suverenitetu i 'talijanska i austrougarska. A da je zanimljivo, jeste, mada bi mi s evise dopadalo da nisu, bas vampiri u pitanju. Mozda bi ih trebalo prepustiti 'Rvatima. ;)) http://www.kurir-info.rs/vesti/srbija-i-hrvatska-kolevke-vampira-42157.php SRBIJA I HRVATSKA - KOLEVKE VAMPIRA! Petak, 16. Juli, 2010.| Autor: Agencija TANJUG (0) Send to friend Print SPLIT - Iako je u svetu ustaljeno mišljenje da vampiri potiču iz Rumunije i Transilvanije, nemački istoričar dr Peter Mario Krojter u svom doktoratu Verovanje u vampire u jugoistočnoj Evropi tvrdi kako su Srbija i Hrvatska zapravo kolevke ovih mitskih bića, piše Slobodna Dalmacija. Nemac to argumentuje time što prvi sačuvani pisani dokumenti o verovanju u vampire, koje je pronašao, ne potiču iz Rumunije, nego iz Srbije, a potom i iz Hrvatske. On u svom radu spominje ukaz cara Stefana Dušana iz 1342. godine, kojim se sveštenicima zabranjuje učešće u iskopavanju i spaljivanju leševa za koje se sumnjalo da imaju čarobne moći. Kao prvi konkretni slučaj navodi priču o Arnontu Pavlu iz, kako kaže, sela Medveđe blizu Beograda iz 1720. godine, koga je, navodno, progonio vampir, zbog čega se Pavle premazao krvlju samog vampira kako bi ga se oslobodio, ali nije uspeo jer su seljaci ubrzo pronašli Arnontov leš i spalili ga, za svaki slučaj. Da je mitom o vampirima od davnina bila zaražena i Hrvatska dr Krojter potvrđuje pričom o postojanju tzv. kršnika u Dalmaciji - koji se bore protiv vampira. Reč je o ljudima koji su rođeni u posebnim okolnostima, recimo za vreme jakog nevremena. Duša napušta telo kršnika, kad je to potrebno, i kreće u borbu protiv vampira, objasnio je dr Krojter. Pisana dokumenta o vampirima u Rumuniji pojavljuju se mnogo kasnije, pa se tvrdnje dr Krojtera da je je reč o velikoj zabludi o poreklu vampira mogu smatrati tačnim, kaže bivši opatijski gradonačelnik dr Amir Muzur, veliki poznavalac istorije. On, međutim, skreće pažnju da u vezi s vampirima postoji tradicija koja se često prepliće s onom o vukodlacima, vešticama i koja je vezana za kult plodnosti, tako da je teško tačno utvrditi njihovo poreklo. Čitav Balkan je bio inficiran tim kultom, a stvarno postoje i dokumentovane ilustracije brojnih slučajeva na ovim prostorima, kaže dr Muzur. Kolekcionar Marinko Poljak u potpunosti deli mišljenje nemačkog istoričara. Naši stari ljudi su imali razne uzrečice kojima su nas plašili, a koje su se zadržale do današnjih dana: ne gledaj se noću u ogledalu, ne zviždi noću, ne hodaj unazad, ne drži noću otvoren prozor da ti 'mora' ne uđe i isisa iz tebe snagu, objašnjava Poljak. _ Hotmail: Trusted email with Microsoft’s powerful SPAM protection. https://signup.live.com/signup.aspx?id=60969 [Non-text portions of this message have been removed] === Group Moderator: sorabia-ow...@yahoogroups.com
RE: [sorabia] SRBIJA I HRVATSKA - KOLEVKE VAMPIRA!
Pravi Hrvati govorili su (pa i danas govore) kajkavski, jedan dijalekt slovenačkog. Oni, verovatno, ni danas nisu u stanju da ozbiljno nauče srpski. Štokavsko ijekavsko narečje, koje je danas službeni jezik u Hrvatskoj, zapravo je jezik Srba (pravoslavnih, katolika i muslimana). Zanimljivo je da pre 150 godina, čak ni Hrvati kajkavci nisu bili sasvim načisto da su Hrvati. Tražilo se ime tog novokomponovanog (katoličkog, doskora srpskog) naroda, pa se na kraju odlučilo za Hrvate, pored imena Ilira, Slovina, Slavonaca koji su još bili u igri. Oni kojima je teško da shvate da se takva promena (konvertovanje Srba u Hrvate) desila, maltene, preko noći, mogli bi da povuku paralelu s Crnogorcima i njihovom naglom rasrbljivanju na početku trećeg milenijuma. A Hrvati i poezija... to je nemoguća kombinacija; ne samo zbog iskvarenog srpskog jezika. Kako da recituju stihove, kada nož neprestano drže u zubima. Pozdrav, Dušan Vukotić To: sorabia@yahoogroups.com From: ni...@beocity.net Date: Sat, 17 Jul 2010 18:46:44 +0200 Subject: Re: [sorabia] SRBIJA I HRVATSKA - KOLEVKE VAMPIRA! Svaka cast, Dusane! Jedino mi je zaparalo uvo sto smatrate da 100-150 godina dovoljno da bi hrvatski mogao biti stokavski i v.v. Obicno predlozim da se cita poezija, i posle toliko decenija oni se sa srpskim muce, sto je steta, imaju darovitih pesnika. :) nina Dusan Vukotic wrote: Postoji više pretpostavki o poreklu reči vampir. Po prvoj teoriji, koju zastupa Miklošič (Etimološki rečnik slovenskih jezika), vampir vodi poreklo od turske reči uber 'veštica'. Po drugoj, u pitanju je grčka reč πι 'piti'. Po trećoj, koju zastupaju Kluge, braća Grim, Torp i drugi, reč vampir je srpskog porekla. Braća Grim: plural vampyre, vampyrs. das wort ist dem serbischen entnommen (Вампир, vergl. STEPHANOWITSCH lex. serb.-germ.-lat. 88); dakle, ta reč je, po braći Grim, uzeta iz srpskog jezika (u to doba hrvatski je bio samo kajkavski, a štokavski hrvatski je jezik koji su pravi Hrvati morali da uče. Sam Ljudevit Gaj je rekao da ga je srpskom jeziku naučio Mojsije Baltić - Srbin iz Gline). Sobolevsky je tu reč povezivao sa srpskom rečju piriti (duvati) i verovatno nije bio daleko od istine, jer bi se upir, vampir mogao povezati s uparavanjem, isparavnjem i parom (latinski vapor 'para'). Aleksandar Brükner, pak, smatra da je ta reč samo prenesena iz srpskog u jezike zapadne Evrope, preko grčkog. Danas postoji i četvrta teorija, da je ta reč nesporno mađarskog porekla (Raymong McNally). To: sorabia@yahoogroups.com; sn-ve...@ml.asahi-net.or.jp From: angelina.marko...@gmail.com Date: Sat, 17 Jul 2010 10:12:28 +0200 Subject: [sorabia] SRBIJA I HRVATSKA - KOLEVKE VAMPIRA! JEdino nije jasno odakle u toj disetaciji Hrvatska, pa ne vidim kako je taj uopste strucnjak za vampire i njihovo poreklo, jer Dalmacija nikada nije bila Hrvatska do dolaska komunista, a u period 15 - 17. vek to sigurno nije bila. Po stanovnistvu srpska, a po suverenitetu i 'talijanska i austrougarska. A da je zanimljivo, jeste, mada bi mi s evise dopadalo da nisu, bas vampiri u pitanju. Mozda bi ih trebalo prepustiti 'Rvatima. ;)) http://www.kurir-info.rs/vesti/srbija-i-hrvatska-kolevke-vampira-42157.php SRBIJA I HRVATSKA - KOLEVKE VAMPIRA! Petak, 16. Juli, 2010.| Autor: Agencija TANJUG (0) Send to friend Print SPLIT - Iako je u svetu ustaljeno mišljenje da vampiri potiču iz Rumunije i Transilvanije, nemački istoričar dr Peter Mario Krojter u svom doktoratu Verovanje u vampire u jugoistočnoj Evropi tvrdi kako su Srbija i Hrvatska zapravo kolevke ovih mitskih bića, piše Slobodna Dalmacija. Nemac to argumentuje time što prvi sačuvani pisani dokumenti o verovanju u vampire, koje je pronašao, ne potiču iz Rumunije, nego iz Srbije, a potom i iz Hrvatske. On u svom radu spominje ukaz cara Stefana Dušana iz 1342. godine, kojim se sveštenicima zabranjuje učešće u iskopavanju i spaljivanju leševa za koje se sumnjalo da imaju čarobne moći. Kao prvi konkretni slučaj navodi priču o Arnontu Pavlu iz, kako kaže, sela Medveđe blizu Beograda iz 1720. godine, koga je, navodno, progonio vampir, zbog čega se Pavle premazao krvlju samog vampira kako bi ga se oslobodio, ali nije uspeo jer su seljaci ubrzo pronašli Arnontov leš i spalili ga, za svaki slučaj. Da je mitom o vampirima od davnina bila zaražena i Hrvatska dr Krojter potvrđuje pričom o postojanju tzv. kršnika u Dalmaciji - koji se bore protiv vampira. Reč je o ljudima koji su rođeni u posebnim okolnostima, recimo za vreme jakog nevremena. Duša napušta telo kršnika, kad je to potrebno, i kreće u borbu protiv vampira, objasnio je dr Krojter. Pisana dokumenta o vampirima u Rumuniji pojavljuju se mnogo kasnije, pa se tvrdnje dr Krojtera da je je reč o velikoj zabludi o poreklu vampira mogu smatrati tačnim, kaže bivši opatijski
[sorabia] Kosovo ravno do Njujorka
Kosovo ravno do Njujorka D. RADEKA | 17. jul 2010. 21:00 | Komentara: http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.69.html:292748-Kosovo-ravno-do-Njujorka 1 Platforma za nastavak pregovora o statusu južne pokrajine zaokružiće se posle saveta Međunarodnog suda pravde o kosovskoj nezavisnosti Nikola Fifić Izdvajamo iz teksta Poteze Srbije pratiće kako EU i Amerika tako i nesvrstani U vladajućoj koaliciji najavljuju istorijski kompromis u vidu „jedinstvenog uređenja“ KADA se u četvrtak obelodani kakav su savet o Kosovu skrojile sudije najvišeg pravnog organa Ujedinjenih nacija i vrata sudnice u Hagu zatvore, istog časa otvoriće se novo polje diplomatskog nadmudrivanja. Po mnogim naznakama, sudije nisu oštro presekle, što će i Beogradu i Prištini dati kredit da nastave po svom. Odstupanja od tvrdih stavova zasad su deo nezvanične retorike. Srbija će rezolucijom u Generalnoj skupštini UN tražiti pregovore o statusu, kosovski Albanci gledaće da izdejstvuju ubedljiv broj novih priznanja državnosti. Po svom teraće i Evropska unija, iz koje je već poručeno da će se pažljivo promatrati reakcija srpskih vlasti na savetodavno mišljenje. Jedinstveno uređenje Državni vrh već duže vreme otvoreno naznačava međunarodnoj zajednici da spremnost na fleksibilnost i istorijski kompromis sa Albancima - postoji. Kao neodvojivi aneks, ovu poruku prati tvrdnja da Srbija nikada neće priznati Kosovo. Odgovor na pitanje šta će biti pregovaračka pozicija Beograda, predstavnici vladajuće koalicije odlažu za vreme posle sudske odluke i izjašnjavanja svetskog parlamenta o tom savetu. - Tek se onda mogu nuditi konkretna rešenja, jer će se tad zaokružiti platforma Beograda. Još nema lobiranja za neki konkretan plan - tvrdi Oliver Ivanović, državni sekretar u Ministarstvu za KiM. U spekulacijama da Beograd već protura ideje o specijalnom statusu za sever, uz eksteritorijalnost za manastire, Ivanović ne vidi ozbiljnu priču, već „možda, ideje dobronamernih ljudi“. - Na otvaranje pregovora Priština će sigurno da gleda kao na priču o tehničkim pitanjima, ali svi moraju znati da je status ispod površine svih pitanja. Kao takav, nezaobilazno mora da bude na stolu. Postojeći status je neodrživ i biće uzrok novih sukobljavanja - ukazuje Ivanović. O tome šta može biti istorijski kompromis Željko Ivanji, funkcioner G 17 plus, kaže: jedinstven slučaj uređenja u svetskim razmerama: - Biće to potpuno novo rešenje u međunarodnom pravu. Do njega će se doći na mirovnoj konferenciji i obe strane će ga prihvatiti. Ovo se zato i naziva istorijskim kompromisom, jer će ta konferencija ući u istoriju. Stav Srbije da Kosovo ne može biti država, Ivanji ne dovodi u pitanje, ali kaže da pomeranja neće biti ni kod onih koji priznaju kosovsku državu. Kompromis je nužan, navodi, i zbog toga što se deo teritorije jedne zemlje ne može odvojiti na način kako je ovde urađeno, dok je, sa druge strane, neporecivo činjenično stanje da Beograd na toj teritoriji nema faktičku vlast. Po njemu, nijedna odluka suda kao ova o Kosovu nije bila toliko tražena od celog sveta i to će joj dati posebnu težinu. Socijalista Branko Ružić kaže da Srbija neće napraviti korak priznavanja Kosova i da je prerano govoriti kako će se orijentisati u pregovorima. „O svemu će moći da se razgovara kada se čuje savet suda.“ - Očekujem da on bude jasno opredeljen, po međunarodnom pravu i da neće narušavati Povelju UN. To je preduslov za još dinamičniju diplomatsku ofanzivu na polju postizanja istorijskog kompromisa kroz prizmu očuvanja našeg nacionalnog interesa. Tu treba imati u vidu da naše integracije ne krenu u kontrasmeru - ka dezintegraciji. Postizanje konsenzusa u državi o kosovskom pitanju, Ružić smatra veoma važnim, uveren da relevantni politički faktori dele platformu Vlade i da će tako biti i nakon saveta suda. Iz opozicione perspektive, Aleksandar Vučić kaže da ni on niti iko u Srbiji nema pojma šta vlast želi, niti čemu teži u ovom slučaju: - Ni sami ne bi znali da kažu o kakvom kompromisu govore, a, naravno, da moramo da razgovaramo. Da je u prilici da odlučuje, njegova pregovaračka pozicija bi bila ona po kojoj bismo „dobili najviše što možemo, a izgubili najmanje što moramo“. I Vučić, međutim, smatra da sada sve zavisi od saveta suda i da će, ukoliko to mišljenje bude naklonjeno Beogradu, to biti vetar u leđa, koji će ojačati pregovaračku poziciju. OČEKIVANO BEZ KINE NOVA sudija iz Kine Sue Hankin nije učestvovala u glasanju - potvrdio nam je Andrej Poskakukin, šef informativnog odeljenja Međunarodnog suda pravde. Kineskinja je dužnost u Palati mira preuzela tek pre petnaestak dana, pošto je njen prethodnik otišao u penziju. A po pravilima suda, kada neki arbitar nije ispratio veći deo procesa, obično bude izostavljen iz odlučivanja. Reflektori Iako smatra da bi bilo realno da mišljenje suda bude jasno i u korist Srbije, nekadašnji savetnik predsednika Srbije za haška pitanja advokat Jovan Simić ne
[sorabia] ZAŠTO JE SREBRENICA NAJVEĆA MEDI JSKA MANIPULACIJA BALKANSKIH RAT OVA
ALEKSANDAR DORIN: ZAŠTO JE SREBRENICA NAJVEĆA MEDIJSKA MANIPULACIJA BALKANSKIH RATOVA subota, 17 jul 2010 01:02 Današnja vlada u Srbiji ne zastupa interes srpskog naroda, nego samo interes krupnog kapitala. Ona samo može da opstane, ako radi sve što joj Amerika i takozvana Međunarodna zajednica narede Aleksandar Dorin, švajcarski pisac i istraživač rata u BiH. Gospodine Dorin, odakle uopšte interesovanje kod vas za problematiku ratova devedesetih na prostoru bivše Jugoslavije? - Pratio sam od početka devedesetih godina ratove u bivšoj Jugoslaviji. Brzo sam primetio da sa izveštajima o tim ratovima, u zapadnim medijima, nešto nije u redu. Stupio sam u kontakt sa raznim novinarima širom sveta, koji su o tome pisali, a da nisu bili deo zvanične klike. Skupljao sam njihove analize i izveštaje, dok mi jednog dana jedan poznanik nije predložio da napišem knjigu o tome. To sam 1999. učinio i izdao sam na nemačkom jeziku knjigu koje se zove In unseren Himmeln kreuzt der fremde Gott (U našem nebu krstari tuđ Bog). Knjigu je izdala izdavačka kuća Ahriman iz Frajburga, a početkom ove godine je u Berlinu izašla moja najnovija knjiga knjiga Srebrenica - die Geschichte eines salonfähigen Rassismus (Srebrenica - istorija jednog salonskog rasizma), koja se bavi medijskim manipulacijama oko Srebrenice. Izdavač je Kai Homilius. Do kraja septembra treba da izađe moja sledeća knjiga pod imenom Srebrenica - wie es wirklich war (Srebrenica - kako je stvarno bilo). Radi se o dokumentaciji o stradanju Srba u Podrinju, uz koju će ići i dvd disk sa pratećim sadžajem. Ovih dana, jedna od top tema je bila i Srebrenica. Mediji su bili puni osuda na račun Vojske Republike Srpske i svi su se utrkivali ko će više osuditi generala Mladića i ostatak tadašnjeg vojnog i političkog rukovodstva Republike Srpske. Koji su to dokazi za navodni genocid u Srebrenici i zašto se oni ne mogu uzeti kao validni i da li je zaista bilo genocida nad muslimanskim stanovništvom? - Takozvani haški istražitelji su mogli da pronađu oko 2.000 leševa u krugu od 50 kilometara oko Srebrenice. To se može pročitati u izveštaju gospodina Deana Maninga, koji je tada vodio te istrage. Više od 30 muslimanskih svedoka su dali izjave da je muslimanska armija posle pada Srebrenice u proboju ka Tuzli kroz minska polja i borbe sa srpskom armijom izgubila najmanje 2.000 boraca, a neki govore čak i o 3.000 mrtvih. Znači istražitelji su našli, do sada, žrtve vojnih sukoba. Ali žrtva borbenih dejstava, naravno, ne može istovremeno da bude i žrtva streljanja. Tako da im fale svi od onih navodno ubijenih 7.000 do 8.000 muslimana. Ujedinjene Nacije su 17. jula 1995. godine, to je bilo nedelju dana posle pada Srebrenice, pismeno potvrdile, da je srpska armija muslimanskim civilima ponudila da ostanu u Srebrenici. Međutim, oni su želeli, da se prebace na muslimansku teritoriju. Srpska armija ih je onda prebacila za Kladanj. UN i muslimanske civilne vlasti su posle potvrdile, da su Srbi korektno postupali i da nisu pipnuli nijednog muslimana. General Mladić je tada čak naređivao da se neki muslimani prebace u bolnicu u Bratuncu, među njima i jedna trudna žena. O kojem genocidu onda oni mogu da govore? Moram još da dodam, da su muslimanske organizacije u međuvremenu veštački povećale broj navodno pronađenih leševa. Sada ne pričaju više o 2000 pronađenih leševa, nego o više od 6000, iako za to ne postoji nikakav dokaz. Takođe tvrde, da su preko DNK-analize identifikovali negde oko 6000 žrtava. Međutim, i to je samo jedna tvrdnja bez dokaza. Niko do danas nije imao uvid u te navodne analize. Oni to sve kriju, što dokazuje, da je cela priča čista manipulacija. Prvobitna cifra je bila pet, pa kasnije sedam, da bi se danas govorilo o preko osam hiljada'' ubijenih i nestalih. Zašto se toliko manipuliše brojkama? - Kao što smo već rekli,najmanje dve hiljade muslimanskih boraca i muškaraca je stradalo u proboju. 1996. godine su se pojavile oko tri hiljade imena muslimana na biračkim spiskovima u Bosni, iako su njihova imena paralelno na spisku navodno nestalih. Tu su i imena 954 muslimana sa spiska nestalih, koji su već pre pada Srebrenice bili mrtvi. Gospodin Milivoje Ivanišević iz Beograda je pronašao 500 muslimanskih dezertera, koji su pre pada Srebrenice pobegli iz Armije BiH, ali su i oni završili na spisku nestalih. Nedavno je čak i gospodin Mirsad Tokača u Banja Luci priznao da su on i njegov tim u okolini Srebrenice pronašli 500 živih ljudi, koji su takođe na spisku nestalih. Prof. Edvard Herman iz Amerike je rekao da je Srebrenica ,,najveći slučaj manipulacije u toku balkanskih ratova'', čemu se pridružio i Emil Vlajki nazvavši Srebrenicu mitom. Srebrenica je, znači, jedna nameštaljka. To vidite na primeru Hakije Meholjića koji je potvrdio da je Bil Klinton Aliji Izetbegoviću još 1993. nudio varijantu srebreničkog masakra. Srebrenica je glavni argument kojim se mogu u svako doba ucenjivati Srbi u i Bosni i u
[sorabia] Transkript-“Bezbednost i perspek tive na severu Kosova”-16.07.201 0
U Medija centru u Čaglavici održana je debata na temu “Bezbednost i perspektive na severu Kosova”. Panel ucesnici debate bili su Hajredin Kući, zamenik premijera Kosova, Oliver Ivanović sekretar u Ministarstvu za Kosovo i Metohiju u Vladi Srbije, Roj Riv zamenik šefa misije EULEKS i Nenad Maksimović predstavnik Kosovske stratesko akcione mreže. Transkript mozete procitati ovde. http://www.medijacentar.info/mc-debate/izvetaji/372-bezbednost-i-perspektive-na-severu-kosova-16072010 -- Medija centar, Caglavica-Pristina +38164 292 66 12 +37744 557 005 www.medijacentar.org [Non-text portions of this message have been removed]
[sorabia] Goran Milić je mjerna jedinica o portunizma
Trajniji od Planckove konstante Broj 552 http://www.novossti.com/category/broj-552/ Tagovi: Goran Milić http://www.novossti.com/tag/goran-milic/ , HRT http://www.novossti.com/tag/hrt/ Datum objave: 15.07.2010. Piše: Boris Rašeta Za veliku slavu velika kazna, kaže De Gaulle. U slučaju Gorana Milića, ta često citirana dosjetka ne vrijedi. U četrdeset godina karijere Milić je bar 30 godina bio silno slavan, ogorčio je brojne ljude, promijenio više ideoloških košulja nego Aleks Grdić grudnjaka, pa ipak od velike kazne nema ni “K”. Nekoliko godina medijskog ostracizma nakon Yutela, nešto neugodnog vucaranja po časopisima obavještajnog podzemlja, nadzemlja i bezumlja, mučno dokazivanje pravovjernosti, pokoja ne sasvim laka godina podstanarstva i to je uglavnom to. Nije mu nakon odlaska iz Beograda i Sarajeva bilo lako, ali nije to bilo ni žrtvovanje svetog Lovre, ako ćemo pravo. Ne dao bog većeg zla. Jer, u druge prazne kućice Milićeve biografije valja upisati i druženja s Carterom, Titom, Bushom, Markovićem, Tuđmanom, New York, London, Azurnu obalu, Madrid… Promijenio je tri države – Jugoslaviju, Bosnu i Hrvatsku – i u svima ispao trajniji od Planckove konstante. Nevjerojatno, ali Goran Milić je karijerniji od Stjepana Mesića! Naime, Mesić je bio predsjednik u samo dvije države – u obje ga je policija malo pratila, malo čuvala – a Milić je dnevnik vodio u sve tri, i to bez policije za vratom. Još je prošli tjedan bio siguran kao potencijalni direktor programa HTV-a. A onda je netko utjecajan rekao: ne može na to mjesto bivši jutelovac… i ode mast u propast. Stahanov s Prisavlja Na mjestu voditelja središnje informativne emisije Milić je predvidljiviji od izmjene godišnjih doba. Još je transparentnija njegova retorika: to su uvijek opća mjesta službene ideologije, popularni frazemi, pučko prosvjetiteljstvo, diskretna podilaženja kolektivnom podsvjesnom, suptilno ulizivanje onima gore i zazor od ideje da se, bilo kada i bilo gdje, krene u zagovor onih dolje. Ili, ne daj bože, u neku donkihoteriju. Pa ipak, gigant jugoslavenskog novinarstva, čovjek koji planetu obiđe češće nego punicu, rado voli oslikati sebe kao – heroja pokreta otpora. Milić će mrtav-hladan novinarima reći: “Uvijek sam plivao protiv struje.” Možda, u tekućini koju proizvode Distillers Dumbarton Scotland, George Ballantine Son Ltd., ali ne i u “gorkoj rijeci naših dana”, kako bi rekao pokojni Tomislav Ivčić. On je zapravo nešto posve obrnuto od plivača protiv struje. Goran Milić je mjerna jedinica oportunizma. Njegova jadikovka spada u sferu “starofrajlinske martirologije”. To je naricanje krčmarice koja se žali da joj je promet slab, a u slamaricu uredno sprema milijune. Ta mantra kod nas više vrijedi nego iskrenost. U društvu u kojem dominira egalitarni sindrom, siječe se svaka glava koja imalo strši. Svojim obrazovanjem, znanjem jezika, poznavanjem medija, upornošću i voljom, “Milić od Bačve” (kako ga je nazvao Ivan Starčević) – ako ćemo pošteno – nadvisuje svaku televizijsku konkurenciju, i to ne samo u Hrvatskoj nego i puno šire, barem za glavu. Da je rođen u SAD-u, bio bi milijunaš. Taj se u Generalnoj skupštini UN-a snalazi kao Stipica Radić u Strizivojni Vrpolje, da upotrijebimo staru Krležinu dosjetku o Titu. U provincijalnoj močvari zvanoj Hrvatska to je nedostižan doseg. On je najveći krokodil naše televizijske bare. Goran Milić godišnje može obići Ekvator dva puta, napraviti 20 reportažnih emisija u budžetu s kojim Antun Vrdoljak ne bi prošetao od Lašćine do Savice – i svima biti zanimljiv. Triput mlađi kolege zbog jedne reportaže na neradni dan vrište: “Mobing!” A on je, koju godinu prije penzije, Stahanov s Prisavlja. To je onaj sovjetski rudar koji je na poticaj Partije u jednom danu iskopao 102 tona ugljena, 14 puta više od uobičajene norme. Zato mu je bolje da se pravi lud, nego da se pravi pametan. No, žali bože! Naime, Milić će uvijek podjednako svima prodavati istu, staru, predvidljivu, milićevsku bozu, pisanu nevidljivom tintom. On uvijek navlači vodu na svoj mlin: Hrvate koji pate za socijalizmom uvijek će podsjetiti na redove za kavu i benzin te par-nepar sistem (Da, Miliću, ali koliki je tada bio vanjski dug pet puta veće zemlje?), one koji kritiziraju Milinovićevu reformu zdravstva uvijek će podsjetiti da su u socijalizmu svi imali osiguranje, ali svi osigurani nisu mogli doći na VMA (A danas mogu? I pride, moraju platiti!), nego samo oni s jakim vezama. Štovano općinstvo će upozoriti na opasnost od povratka Srba, koji su odreda krivi zato što su mu neki drugi Srbi oduzeli stan od 90 kvadrata u centru Beograda. Onako, građanska pozicija s nacionalnom figom u džepu. Ali Gorana Milića izdaje i karakterno najbolje opisuje jezik. Kada opisuje Tita, reći će: Bio je ravan ili nadmoćan svima, uvijek je imao superiorno držanje, osim s papom Ivanom Pavlom II. Tu je, kao, bio inferioran. U nekoliko intervjua Milić će ponoviti tu svoju zamjedbu koja – ako je
[sorabia] Jolie: ‘Neće mi neki tamo Balkan ac sabotirati film’
slavna glumica šokirana mitrovićevim javnim odbijanjem suradnje Jolie:‘Neće mi neki tamo Balkanac sabotirati film’ Nakon što je Željko Mitrović javno obznanio da je odbio Angelinu Jolie, jer Srbe prikazuje kao “loše momke”, poznata glumica je navodno pobijesnila i odustala od svog redateljskog prvijenca o ratu u Bosni i Hercegovini. Oscarovka je, kako prenose mediji iz susjedne Srbije, ostala iznenađenja činjenicom da su informacije o potencijalnog suradnji s vlasnikom Pinka procurile u javnost. - Angelina je pobijesnila i prijetila otkazom ljudima koji su prisustvovali sastanku. Rekla je da će svi koji su odgovorni za “curenje” informacije biti otpušteni i urlala je da neće njoj neki Željko Mitrović minirati snimanje rediteljskog prvijenca - kazao je izvor za beogradski “Press”, te dodao kako Jolie nije mogla povjerovati da joj “neki tamo Balkanac” sabotira film i time se javno hvali u medijima. Podsjetimo, slavna je glumica u svojemu filmu ujedno trebala tumačiti i glavnu ulogu - muslimanku iz Bosne koju je početkom rata silovao Srbin, a koja se kasnije u njega zaljubi... Među članovima producentske ekipe spominjao se i Lucas Foster, inače Mitrovićev suradnik i prijatelj, na čijem su se projektu “Gospodin i gospođa Smith” Angelina Jolie i Brad Pitt zaljubili. s.lapenda http://slobodnadalmacija.hr/Spektakli/tabid/79/articleType/ArticleView/articleId/109729/Default.aspx [Non-text portions of this message have been removed]
