[sorabia] SVETIGORA ZARAĐUJE NA KVARNO
http://www.kurir-info.rs/vesti/drustvo/svetigora-zaradjuje-na-kvarno-43435.p hp SVETIGORA ZARAÐUJE NA KVARNO Ponedeljak, 26. Juli, 2010.| Autor: (0) mailto:?subject=Kurir%20-%20Svetigora%20zaraðuje%20na%20kvarnobody=http: //www.kurir-info.rs/svetigora-zaradjuje-na-kvarno-43435.php%20-%20Pogledaj%2 0èlanak%20na%20Kurirovom%20sajtu! Send to friend http://www.kurir-info.rs/vesti/drustvo/svetigora-zaradjuje-na-kvarno-43435. php Print Izdavaèka kuæa Svetigora prodaje èasopis-slikovnicu na kojem pi¹e da deo prihoda ide deci invalidima u manastiru Sveta Petka, iako tamo odavno nema dece http://www.kurir-info.rs/static/imgs/article_thumbs/632x474/uploads/2010-07/ 12542.jpg BEOGRAD - Kako da zarade prevarom na raèun milosrða, nedavno su se dosetili i u Svetigori! Izdavaèka kuæa Mitropolije crnogorsko-primorske Svetigora ¹irom Srbije prodaje èasopis za najmlaðe, u stvari slikovnicu Kolo - ©ta je jedan po ceni od 150 dinara. ©est stranica, na svakoj po crte¾ i jedna reèenica, a na zadnjoj korici napomena: Delom prihoda od prodaje èasopisa 'Kolo' poma¾ete decu invalide sme¹tene u manastiru Sveta Petka Izvorska kod Paraæina. Starija sestra manastira, mati Gligerija izjavila je za Kurir da se niko iz Eparhije crnogorsko-primorske nije obratio manastiru u vezi s tim, tako da nikakav ugovor o doniranju nije ni potpisan. Da ironija bude veæa, du¾e od godinu dana u tom manastiru ne borave deca sa smetnjama u razvoju. - Nedavno su nam do¹li vernici s tom knji¾icom. Igumanija i ja bile smo zgranute. Nemamo ni predstavu o tome koliki je to deo od prihoda - obja¹njava mati Gligerija. Ipak, na raèun manastira nedavno je leglo 10.400 dinara iz Mitropolije crnogorsko-primorske. - Kada sam uzela izvod iz banke, bila sam zbunjena jer nas niko nije obavestio o tom novcu - prièa mati Gligerija. - Dece ovde vi¹e nema, sada su tu samo 92 ¾ene invalida, jer vi¹e ne mo¾emo da primimo. U poku¹aju da stupi u kontakt s nekim iz Izdavaèke kuæe Svetigora, Kurir je nai¹ao na zid æutanja. - Jedini ko ima ovla¹æenja da govori s novinarima je direktor, protojerej Radomir Nikèeviæ, a on je trenutno na putu. Vraæa se krajem meseca, pa poku¹ajte tada da ga dobijete - rekao nam je mu¹karac s druge strane ¾ice i naglasio da on samo radi na prodaji izdanja, tako da ne mo¾e da daje izjave. Novinarka Kurira kupila je èasopis u Svetigorinoj knji¾ari u ulici Koste Glaviniæa u Beogradu i pri tom nije dobila raèun. Katarina Martiæ Prevara u rukavicama - Po zakonu, Svetigora je morala da sklopi ugovor sa igumanijom manastira na osnovu kojeg bi uplaæivala donacije. Ako ugovora nema, reè je o èistoj prevari u rukavicama, a uplaæeni novac je samo pokriæe u sluèaju da se to otkrije - izjavio je za Kurir pravnik Zoran Jankoviæ. ©est strana za 150 dinara Mnogi koji su kupili èasopis i za njega dali 150 dinara bili su razoèarani. - Dao sam taj novac jer sam prvenstveno ¾eleo da pomognem toj deci iz manastira. U suprotnom nikad ne bih dao 150 dinara za ¹est stranica na kojima ima svega tridesetak reèenica - rekao je sagovornik Kurira. [Non-text portions of this message have been removed] === Group Moderator: sorabia-ow...@yahoogroups.com page at http://magazine.sorabia.net for more informations about current situation in Serbia http://www.sorabia.net Slusajte GLAS SORABIJE nas talk internet-radio (Serbian Only) http://radio.sorabia.net Yahoo! Groups Links * To visit your group on the web, go to: http://groups.yahoo.com/group/sorabia/ * Your email settings: Individual Email | Traditional * To change settings online go to: http://groups.yahoo.com/group/sorabia/join (Yahoo! ID required) * To change settings via email: sorabia-dig...@yahoogroups.com sorabia-fullfeatu...@yahoogroups.com * To unsubscribe from this group, send an email to: sorabia-unsubscr...@yahoogroups.com * Your use of Yahoo! Groups is subject to: http://docs.yahoo.com/info/terms/
[sorabia] Јосиповић и Перес одали п ошту у Јасеновцу
Јосиповић и Перес одали пошту у Јасеновцу недеља, 25 јул 2010 15:59 Вести http://www.in4s.net/component/mailto/?tmpl=componentlink=aHR0cDovL3d3dy5pbjRzLm5ldC9nbG9idXMvNzgtZ2xvYnVzLzE5OTQyLTIwMTAtMDctMjUtMTUtMDMtNDM%3D Description: Ел. пошта http://www.in4s.net/globus/78-globus/19942-2010-07-25-15-03-43?tmpl=componentprint=1layout=defaultpage= Description: Штампа http://www.in4s.net/globus/78-globus/19942-2010-07-25-15-03-43?format=pdf Description: ПДФ Хрватски председник Иво Јосиповић и његов гост, израелски председник Шимон Перес поклонили су се данас жртвама усташког логора смрти у Јасеновцу Овај логор је другачији од других јер жртве нису били само Јевреји, рекао је Перес и додао да се Јасеновац разликује од осталих логора по начину убијања - чекићима, ножевима и камењем, што сведочи о мржњи и бруталности. Јосиповић је рекао да је Јасеновац место суочавања са прошлошћу. Прошлост је била тешка, прошлост је била болна, али морамо извући поуке да би наше сутра било боље и да се страхоте које су се догодиле овде и на многим другим местима више никада не понове, рекао је Јосиповић. Он је додао да је Јасеновац место страшног злочина, место на којем су злочиначке усташке власти убиле бројне Србе, Јевреје, Роме и Хрвате, само зато што су били друкчији. Председници су се сагласили да је важно образовати будућа покољења како се овакве трагедије више никада не би поновиле. Није довољно не заборавити него треба и поучавати о трагедији која трује достојанство и оних убијених и оних који су преживели, рекао је Перес. У кратком обраћању Перес се дотакао и иранског председника Махмуда Ахмединеџада који негира холокауст да би, како је рекао, омогућио легитимитет наставка убијања. Перес је данас у Кадишу присуствовао молитви за мртве коју су предводили хрватски рабини Котел Да Дон и Луцијан Прелевић, након чега су два председника положила венце на споменик Јасеновачки цвет, те разгледала Меморијални музеј. Перес ће се састати и са хрватским премијером Јадранком Косор, чиме ће завршити вишедневну званичну посету Хрватској. Логор Јасеновац отворен је недуго након успостављања Независне државе Хрватске, средином 1941. године, а престао је да постоји тек завршетком Другог светског рата 1945. године. У Јасеновцу, који је био најсуровији и најбруталнији систем логора смрти хрватских усташа, људи су убијани од 21. августа 1941. до 22. априла 1945. године. Јасеновчаки логор сматра се највећим концетрационим логором за истребљење људи на територији некадашње НДХ, а чинио га је комплекс од неколико подлогора дуж реке Саве, на плавној равници Лоњског поља. Ту се налази од 210 до 241 квадратних километра масовних гробница, а Доња Градина је била највеће стратиште и једино подручје јасеновачког система логора смрти које је до сада истражено. Процене засноване на извештају државне Комисије ФНРЈ за утврђивање злочина окупатора и њихових савезника као и Центра Симон Визентал говоре да је у логорима Јасеновца убијено 500.000 Срба, 80.000 Рома, 33.000 Јевреја, више од 20.000 деце и 120.000 антифашиста, припадника других народа и народности. http://www.in4s.net/globus/78-globus/19942-2010-07-25-15-03-43 [Non-text portions of this message have been removed]
[sorabia] Srbija prelazi na plan B: PODELA KOSOVA!
Posle poraza u Hagu državni vrh će pokuša ti da sačuva sever pokrajine Srbija prelazi na plan B: PODELA KOSOVA! Ponedeljak - 26.07.2010 Nakon po Srbiju lošeg ishoda u Međunarodnom sudu pravde u Hagu, naš državni vrh i diplomatija okreću se takozvanom planu B: PODELI KOSOVA. Mogućnost o kojoj se dosad govorilo isključivo nezvanično, po kuloarima, sada je ponovo izbila u prvi plan. Državni vrh najozbiljnije razmatra strategiju po kojoj bi Srbija, suočena sa činjenicom da je zadržavanje Kosova u celini nemoguća misija, tražila teritorije severno od Ibra, naseljene većinskim srpskim stanovništvom, saznaje „Alo!“ u odlično obaveštenim diplomatskim izvorima. Po tom scenariju, uz pomoć međunarodnih faktora, pre svega Rusije, Srbija bi pokušala da ubedi SAD, najvećeg mentora kosovske nezavisnosti, da je podela teritorije jedino izbalansirano rešenje koje bi donekle zadovoljilo srpsku stranu i obezbedilo mir u regionu. Da li će pregovori o tom pitanju, na kojima će insistirati srpska strana, biti vođeni zvanično, u formi nekog „kosovskog Dejtona“ ili u tajnosti, zasad je teško i pretpostaviti. Slanje pisma predsednika Tadića na 55 adresa svetskih državnika u ovom slučaju poslužiće da pripremi teren za novu inicijativu Srbije. Da podsetimo, u intervjuu koji je prošle godine dao za naš list, ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić (vidi okvir) je izjavio da je podela Kosova „jedna od mogućih opcija o kojima će se razgovarati“. S druge strane, srpski analitičari smatraju da je podela u ovom trenutku, posle mišljenja suda u Hagu, teško dostižno rešenje i da je šansa propuštena još devedesetih, dok su srpska policija i vojska kontrolisale pokrajinu. Takođe, oni ističu činjenicu da bi u tom slučaju došlo do crtanja novih granica na Balkanu, što bi u perspektivi najviše moglo da naškodi Srbiji zbog eventualnih secesionističkih aspiracija u Sandžaku, pre svega. Vojni analitičar Milovan Drecun kaže da Srbija ne treba da insistira na podeli pošto Kosovska Mitrovica svakako nije pod kontrolom Albanaca niti to može postati bez većeg nasilja, koje je u ovom trenutku neprihvatljivo za međunarodnu zajednicu. - Treba očekivati da Albanci u slučaju srpskog zahteva za podelu traže Preševo i Bujanovac. Tu je i pitanje šta će biti sa Srbima koji žive u Kosovskom Pomoravlju. Sigurno bi se probudile i teritorijalne aspiracije u Sandžaku i drugim delovima zemlje, tako da ne smatram da bi podela bila dobro rešenje - kaže Drecun za „Alo!“. Prema njegovom mišljenju, odnos snaga u raspravi o Kosovu koja se u UN-u očekuje na jesen najviše će zavisiti od toga koliko zemalja je ugroženo separatističkim pokretima. - Zbog toga što joj pod grlom stoji mač po tom pitanju, za očekivati je da će Rusija i dalje braniti stav Srbije o Kosovu možda jače i iskrenije nego i ona sama - dodaje Drecun. Ozbiljnost i iskrenost srpske državne politike po pitanju Kosova za istoričara Čedomira Antića pod velikim su znakom pitanja. - Milošević je koristio pitanje da bi dobijao izbore, a oni koji su ga nasledili prebacivali su to pitanje, koje Srbiju godišnje košta pola milijarde dolara, kao kamen iz ruke u ruku. Zahtev da MSP saopšti svoje mišljenje o samoproglašenju kosovske nezavisnosti bila je samo izlazna strategija proteklih godina - smatra Antić, koji zvaničnu politiku Srbije po tom pitanju ocenjuje kao neozbiljnu. Po njegovom mišljenju, o podeli Kosova kao mogućem rešenju moglo se razgovarati devedesetih godina, kada je Srbija imala kontrolu nad tom teritorijom, a sada je to moguće samo u širem kontekstu. - Ne vidim mogućnost da u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija Srbija dobije većinu posle ovakvog mišljenja MSP-a. Dobra je ideja pokojnog premijera Đinđića da se sazove novi Dejton za zapadni Balkan, koji bi doveo do istorijskog sporazuma Srba i Albanaca i podele Kosova, ali i obezbeđivanja legitimnih prava Republike Srpske. To bi učinilo da Srbi u regionu uživaju ona prava koja su im odavno zagarantovana, ali se dosad nisu ostvarivala - smatra Antić. Prema njegovom mišljenju, Srbija ne može voditi nezavisnu politiku sve dok je iz bankrota vadi Međunarodni monetarni fond. Trifković: Beograd davno digao ruke od Kosova Srđa Trifković, analitičar iz Čikaga, otkrio je frankfurtskim „Vestima“ da je Vuk Jeremić, tadašnji savetnik za spoljnu politiku predsednika Tadića, još pre pet godina u neformalnim susretima u Vašingtonu po pitanju Kosova izjavio: „Moramo da nađemo način kako da gorku pilulu obložimo šećerom.“ Jedini problem predstavljala je reakcija domaće javnosti i politička cena takvog čina. Rešenje je nađeno u stavljanju celokupnog srpskog političko-diplomatskog kapitala na kartu MSP-a, u cilju stvaranja alibija za prihvatanje neprihvatljivog. Samo se tako može objasniti činjenica da je Srbija unapred uništila svoje izglede na povoljan ishod time što je krajnje diletantski formulisala pitanje postavljeno MSP-u: „Da li je proglašenje nezavisnosti privremenih institucija na Kosovu
[sorabia] CP za uvođenje crnogorskog u opštinama u Srbiji
http://www.pressonline.rs/sr/vesti/vesti_dana/story/126969/CP+za+uvo%C4%91enje+crnogorskog+u+op%C5%A1tinama+u+Srbiji.html PODGORICA 26. 07. 2010 TANJUG CP za uvođenje crnogorskog u opštinama u Srbiji Crnogorska partija (CP) podržala je inicijativu Udruženja Crnogoraca Srbije Krstaš za uvođenje crnogorskog kao službenog jezika u opštinama Srbije u kojima je ispunjen zakonski osnov za realizaciju ove inicijative Zalaganje za crnogorski jezik je u skladu sa statutarnim i programskim odrednicama Crnogorske partije i ona će povodom realizacije ove inicijative ponuditi Krstašu usluge svog pravnog tima, kaže se u saopštenju sa sednice Glavnog odbora te stranke. CP je, kako se navodi, jedina politička stranka nacionalne zajednice Crnogoraca u Srbiji. Udruženje Krstaš je ranije saopštilo da će sva naselja u Srbiji, koja po zakonu imaju dovoljan broj nacionalno izjašnjenih Crnogoraca, biti uvrštena u zahtev za uvođenje crnogorskog kao službenog jezika u tim opštinama. Navodi se da su građani crnogorske nacionalnosti iz više mesta u opštinama Medveđa, Kuršumlija, Prokuplje i Kladovo zatražili da se njihova naselja, kao mesta sa značajnim procentom izjašnjenih nacionalnih Crnogoraca, uvrste u spisak naselja i opština koja će biti obuhvaćena zahtevom da se u njima uvede crnogorski kao službeni jezik. Predsedništvo 'Krstaša' je sa zadovoljstvom prihvatilo sugestiju građana crnogorske nacionalnosti iz navedenih opština uže Srbije da se njihova naselja navedu u zahtevu zajedno sa vojvođanskim opštinama Kula, Vrbas i Mali Iđoš, ističe se u saopštenju, preneli su podgorički mediji. Dodaje se da je Krstaš , radi utvrđivanja opravdanosti i ispunjavanja zakonskih uslova, formirao komisiju koja će proveriti broj građana crnogorske nacionalnosti u navedenim opštinama i njihovim naseljima pojedinačno. Nakon utvrđenog činjeničnog stanja, naselja koja po zakonu imaju dovoljan broj nacionalno izjašnjenih Crnogoraca, uvrstiće se u zahtev za uvođenje crnogorskog kao službenog jezika, navedeno je u saopštenju. Krstaš , kao krovna organizacija crnogorskih nacionalnih udruženja u Srbiji, uputio je ranije zahtev Ministarstvu prosvete i nauke Crne Gore za konkretnu pomoć za koncipiranje naučnog dela zahteva za uvođenje crnogorskog jezika kao službenog u Srbiji.
[sorabia] vec decnijama stajemo na grabulju i cudimo se sto nas drzalja udara u celo
B92 Info Vesti Kosovo Usvojena Rezolucija o Kosovu27. jul 2010. | 00:00 - 00:23 | Izvor: B92, FoNet, Beta, Tanjug Beograd -- Skupština sa 192 glasa za usvojila Vladin predlog Rezolucije o Kosovu. Tadić: Odluka MSP težak udarac, ali Srbija ne sme da se sukobljava sa velikim silama. Predsednik Srbije drži govor Skupštini pred glasanje o Rezoluciji (Tanjug) Boris Tadić je rekao da bi konfrontacija lišila Srbiju mogućnosti da se bori za svoje nacionalne interese i Kosovo. ZES, SNS, NS i SRS za, LDP i DSS protiv. Srbija, kakva god da je i ko god da je vodi, mora da ima najbolje odnose s velikim silama. Svaka druga politika je vodi direktno u propast, rekao je predsednik Srbije u završnom obraćanju pred glasanje. Tadić je rekao da je takva politika obaveza svih poslanika, ministara, pa i njega kao predsednika. Prema njegovim rečima, mišljenje Međunarodnog suda pravde proizvodi opasne konsekvence i omogućava da svaki akt secesije bilo koje neformalne grupe, bude shvaćen kao akt koji nije u suprotnosti sa međunarodnim pravom. On je naveo da takav akt može da proizvede nestabilnost i novi politički rasplet na Balkanu, Kavkazu, Latinskoj Americi i u Africi. Ovo je lutajući kamen koji može da pogodi mnoge zemlje sveta i zato Srbija mora da pokaže da je faktor stabilnosti i mira, rekao je Tadić. On je kazao da ne postoji mogućnost da Srbija odbrani integritet na Kosovu bez dobrih odnosa sa međunarodnom zajednicom, pre svega sa SAD, Rusijom, Indijom i Kinom. Bez međunarodne zajednice ne možemo da pronađemo rešenje za pitanje Kosova i Metohije. Nemoguće je to uraditi u uslovima izolacije i konfrontacije, naročito ne s najvećim silama, rekao je predsednik Srbije. On je kazao da bi eventualne tužbe protiv zemalja koje su priznale Kosovo, te države shvatile kao napad na sebe i iskoristile bi svoj uticaj na međunarodne institucije. Tadić je, međutim, pozvao poslanike da zbog odluke MSP-a ne krive ministra spoljnih poslova Vuka Jeremića jer, kako je rekao, on nije autor te politike već je samo tu ideju odlično sprovodio. Predsednik je rekao da je svim stranim sagovornicima u više navrata ponovio da Srbija nikada neće priznati nezavisnost pokrajine Kosovo, ali i da Srbija želi da probleme reši na miran način i bez rata. Predsednik Srbije Boris Tadić i šef pravnog tima Srbije pred MSP Dušan Bataković (Beta) Rešenje nije da kosovski Albanci dobiju sve, a Srbi, srpski narod i Srbija izgube sve. Rekao sam da to nije održivo rešenje i da je guranje stvari pod tepih, rekao je Tadić. On je naveo da niko nije ucenjivao i pretio Srbiji posle saopštavanja mišljenja Suda. Svi su samo rekli pokušajte da pronađete realistično rešenje. Treba nam Srbija u EU. Želimo Srbiju kao važnog činioca regionalne politike, preneo je Tadić, kao i da ništa ne krije od građana Srbije. Tadić je podsetio da je, pre početka razgovora o statusu Kosova, za vreme prethodne Vlade, izjavio da je Kosovo bliže nezavisnosti, nego suštinskoj autonomiji. Ja i daljem mislim da je ista situacija, ali to ne znači da mi imamo pravo da prestanemo da se borimo, rekao je Tadić, uz ocenu da je to naša ljudska, moralna i ustavna obaveza. Tadić je rekao da nikada neće prestati da se bori za interese Srbije na Kosovu i interese svih ljudi koji žele da se na kompromisan način nađe rešenje za Kosovo. On je Srbima i nealbancima na Kosovu poručio da Srbija ne odustaje od borbe za Kosovo, da brine i da će brinuti o njima. Tadić je Albancima na Kosovu poručio da Srbija brani svoje legitimne interese i da nikada više neće voditi rat na Kosovu. Srbija hoće politikom mira da reši problem Kosova, rekao je Tadić, kao i da nije vreme za veliki patriotizam, već za velika dela. Kao što je sukobavljavanje sa velikim silama direktan put za gubitak integriteta Srbije na Kosovu i Metohiji, tako je i rat još direktniji i brži put da za sva vremene izgubimo naše pravo da branimo Kosovo i Metohiju, upozorio je Tadić. On je kazao da ne insistira na formi pregovora o Kosovu, jer ga zanima suština da se postigne cilj, održivo rešenje za integritet Srbije, njen ostanak na Kosovu i Metohiji, zaštitu srpskog naroda, kulturnog identiteta i kulturne baštine. Šta stoji u Rezoluciji i koje stranke su je podržale Posle dvanaestočasovne rasprave, 26 poslanika se izjasnilo protiv Rezolucije, a dva poslanika nisu glasala. Za Vladin predlog su glasali predstavnici vladajuće koalicije, Srpske napredne stranke, Nove Srbije i Srpske radikalne stranke, dok su protiv bili poslanici Demokratske stranke Srbije i Liberalno-demokratske partije. Narodna skupština smatra da je neophodno da se putem mirnih pregovora dođe do trajnog, održivog i obostrano prihvatljivog rešenja za Kosovo i Metohiju, u skladu sa Ustavom Republike Srbije, koje će omogućiti istorijsko pomirenje srpskog i albanskog naroda, kao i mir i stabilnost regiona, navodi se u tekstu. U dokumentu se poziva na
[sorabia] СВЕТИ КРАЉ НЕЋЕ ДА НАПУ СТИ МАНАСТИР
http://forum.vidovdan.org/viewtopic.php?f=27t=10092 СВЕТИ КРАЉ НЕЋЕ ДА НАПУСТИ МАНАСТИР У Првом светском рату (1914-1918), док је српска војска водила тешку борбу са аустро-угарском војском и повлачила се пред далеко надмоћнијим непријатељима ка југу, Бугари су, по договору са Аустро-Угарском и Немачком, напали српску војску с леђа и продирући ка Призрену и Пећи нагнали је у беспутне албанске гудуре. Када су у своме надирању допрли до Дечана, прва брига им је била да опљачкају манастир и мошти Светог Краља пренесу у Софију, и тако му се освете за његову победу над њиховим царем Михаилом Шишманом на Велбужду 28. јула 1330. године. Они су плански журили да у Дечане стигну пре аустро-угарске и немачке војске и изврше пљачку, јер по договору између бугарске и аустро-угарске владе о подели територије Србије, западни део Јужне Србије (област од Косовске Митровице до Пећи и Ђаковице) имао је да припадне Аустро-Угарској. По доласку у Дечане Бугари су опљачкали манастир, затим у једна кола натоварили четири калуђера (руске народности), у друга мошти Светог Краља, а у трећа војничку стражу, па кренули из манастира. Кад су стигли у село Дечане (удаљено 2 км. на путу Пећ-Ђаковица), прва кола са калуђерима продужише за Ђаковицу, а друга, са моштима Светог Краља, стадоше на раскрсници и остадоше непокретна. Сва напрезања шофера и његовог помоћника да се кола покрену остала су узалудна. Мноштво народа се било сакупило посматрајући шта се догађа. Срби су плакали, а Арнаути се чудили. Док су се Бугари сатима узалуд мучили, појави се из Пећи аустро-угарска коњичка извидница и у галопу дојури до бугарских кола. Кад је командир извиднице сазнао у чему је ствар, упозорио је Бугаре на савезничку лојалност и наредио да се удаље од Светог Краља. Затим је наредио да се кивот са моштима извади из кола и преда Србима да га врате у манастир. Срби са радошћу вратише Светог Краља у манастир, а Бугари седоше у кола, чији мотор сад лако упали, и одоше посрамљени. Видећи шта се догодило, један стари Арнаутин, рече сакупљеним Арнаутима: „Видите ли, Свети Краљ неће да напусти Дечане. Срби опет долазе. Пазите шта радите! Бугари су били у Дечанима 8 дана. За то време један њихов генерал са два војна свештеника посетио је манастир и том приликом опљачкао најскупоценије предмете из ризнице, међу којима и оригинални модел дечанске цркве од сребра, и купу Краљевића Марка. (архимандрит Леонтије Нинковић, Чудеса Светог Стефана, Краља Дечанског, Сремски Карловци 1929.)
[sorabia] Fwd: Njujorska enciklopedija o gospodinu Predragu Dragicu Kijuku
Original Message Subject:Njujorska enciklopedija o gospodinu Predragu Dragicu Kijuku Date: Tue, 27 Jul 2010 00:54:31 +0200 From: Ratko Licina vlada...@gmail.com S postovanjem, R. Licina, ministar. *РЕПУБЛИКА СРПСКА КРАЈИНА* *ВЛАДА У ПРОГОНСТВУ * *11.080 Земун, Магистратски трг 3 - Тел. 3077-028, **vlada...@gmail, com mailto:vlada...@yubc.net*** *Бр.** **1210/**10** – 28.јул 2010. * * * * * *С А О П Ш Т Е Њ Е* *- Саветник Владе РС Крајине у регистру најумнијих људи света – књижевник Предраг Драгић Кијук -* Књижевник, књижевни критичар и велики познавалац скривених одлика савремене цивилизације, настањен у Београду и члан Удружења књижевника Србије, Предраг Драгић Кијук, унесен је у списак најумнијих људи света. То је учинила стручна екипа чувене енциклопедије у Њујорку: „КО ЈЕ КО У СВЕТУ“, за 2010. годину. Предраг Драгић Кијук је убележен на 687. страници овогодишњег издања, које је веома обимно - са 3.197. страна. У Енциклопедији су наведени основни биогорафски подаци Предрага Драгића Кијука, његови најважнији радови из области књижевности, књижевне критике, научни радови о међународним односима, његова задужења у просветним и културним установама и време проведено на месту главног и одговорног уредника „Књижевних новина“. Уз све ово, Енциклопедија је уписала, да је Предраг Драгић Кијук био саветник Владе Републике Српске Крајине, од 1992. до 1995. године. Уредницима енциклопедије „Ко је ко у свету“, издавач „Marquis“, у Њујорку, Сједињене Америчке Државе, треба одати признање да су споменули Републику Српску Крајину, јер су се уверили, да је Предраг Драгић Кијук, пишући о њеној судбини, најуверљивије разоткрио начасну бит данашњих светских сила, које су омогућиле Хрватској да окупира Републику Српску Крајину и да прогна око 800.000 њеног становништва – припадника српског православног народа. Лако се схвата, да је Енциклопедија, овим освртом, упозорила УН и њене чланице - на обавезу враћања људских и националних права прогнаном српском народу из Републике Српске Крајине. ВЛАДА РС КРАЈИНЕ Ратко Личина, министар
[sorabia] Kosovski kolaps
Piše: Tihomir Trišićponedeljak, 26 jul 2010 Kosovski kolaps http://www.akter.co.rs/index.php/politikaprint/2782-kosovski-kolaps.html Da smo dotakli dno, najbolje govore reakcije – umivene, kontrolisane, neiskrene, podaničke, glupe. Inteligencija ćuti, crkva je izgubila kompas, politička elita je u kolapsu, narod je gladan i siromašan, perspektive su nam mračne iz prostog razloga jer u Evropsku uniju nećemo ući dok ne priznamo Tačija i ekipu, tj. nezavisno Kosovo A šta sad? Međunarodni sud pravde doneo je odluku da je deklaracija o šiptarskoj nezavisnosti Kosova u skladu sa međunarodnim pravom. Ja nisam iznenađen, kao što se da zaključiti iz prethodnog teksta na ovom istom mestu. Srpska politika o Kosovu doživela je krah, samo što to još niko jasno i glasno da kaže. Kosovo je ovom odlukom praktično dobilo međunarodno pravni kredibilitet i u najskorije vreme uslediće novi talas priznavanja nezavisnosti. Naš ministar Vuk Jeremić i dalje priča bajke, a ono što me posebno brine jeste prvo obraćanje predsednika Tadića po objavljivanju odluke MSP. Očekivao sam više od njega, očekivao sam da će smoći snage da kaže: „Ostali smo bez Kosova i Metohije, a na nekoj drugoj generaciji, mnogo boljoj nego ovoj, biće da povrati uticaj Srbije nad Kosovom i Metohijom.“ Ne zato da bi vladala nad Šiptarima ili držala neku teritoriju, već zato da bi očuvala tamošnji srpski narod i sopstveni, duhovni i nacionalni DNK, bez kojeg nema ni Srbije ni srpske nacije. I misle mnogi da Kosovo nije bitno, ali ne razumeju da je ovaj narod satkan na kosovskom epu i da će ova nacionalna frustracija tek proizvesti pogubne posledice ukoliko se pod hitno ne promeni sve. Počev od strategije, preko taktike, do igrača, odnosa prema državi, naciji, vrednostima, budućnosti više nego prošlosti. Svaki Jevrejin se dve hiljade godina pozdravljao: “Do viđenja u Jerusalimu“. Tako bi i Srbija trebalo da postavi odnos. Da vaspitava mlade, uspešne, obrazovane i bogate da investiraju na Kosovu i Metohiji, da kupuju i privatizuju tamošnje kompanije, da šire ekonomski a time će i politički uticaj, da upošljavaju, između ostalih – podrazumeva se – tamošnji srpski narod, a ne da sili, osvaja brda, planine, kopa rovove, puca Da smo dotakli dno, najbolje govore reakcije – umivene, kontrolisane, neiskrene, podaničke, glupe. Inteligencija ćuti, crkva je izgubila kompas, politička elita je u kolapsu, narod je gladan i siromašan, perspektive su nam mračne iz prostog razloga jer u Evropsku uniju nećemo ući dok ne priznamo Tačija i ekipu, tj. nezavisno Kosovo. I kao što bi većina ljudi danas intimno htela nekog da spali na lomači, ja nisam sklon da označavam ili fokusiram krivca za kosovski gubitak. Ja sam sklon da tragam za rešenjima. Ono prvo za kojim bih tragao jeste kako pomoći tom preostalom srpskom narodu na Kosovu i Metohiji na efikasan i funkcionalan životni način kako bi tamo opstali. To su danas ljudi bez budućnosti, iskasapljenih duša i perspektiva, nesigurni za svoju bezbednost i život svoje dece, strahuju hoće li ih u narednim mesecima i danima okupirati neke Tačijeve formacije. U Novom Sadu, Beogradu ne oseća se njihov strah, njihovi bolovi, njihove potrebe. To je uistinu kolaps nacije, ne ta smrdljiva odluka tog Međunarodnog suda pravde. Ono što će njima pomoći nije laganje naših funkcionera niti korumpiranost onih koji bi trebalo da im iz sve snage pomognu, već istina za početak. A ona je otprilike sledeća: Srbija kao jedinu preostalu strategiju ima podizanje svojih obrazovnih i finansijkih kapaciteta nalik na jevrejski model. To bi značilo da se nova politika mora postaviti na realnim i ostvarim ciljevima kad je KiM u pitanju, koji će se ogledati u činjenici nalik na čuveni jevrejski pozdrav kojim se svaki Jevrejin dve hiljade godina pozdravljao: „Do viđenja u Jerusalimu“. Tako bi i Srbija trebalo da postavi odnos. Da vaspitava mlade, uspešne, obrazovane i bogate da investiraju na Kosovu i Metohiji, da kupuju i privatizuju tamošnje kompanije, da šire ekonomski, a time će i politički uticaj, da upošljavaju, između ostalih – podrazumeva se – tamošnji srpski narod, ne da sili, osvaja brda, planine, kopa rovove, puca. To su prevaziđenje metodologije. Novo doba, nova politika, nove vrednosti i novi ciljevi... Ako se oko svega toga ne postigne neki konsenzus, ova generacija političke elite ostaće upamćena kao ona koja je izgubila Kosovo, pa nek spavaju sa time ako mogu. I naposletku, kosovska drama nije ovom odlukom suda u Hagu završena, ona zapravo tek počinje, ali ne kako to žele brzopleto da predstave naši funkcioneri u smislu da nas čeka zasedanje pred Savetom bezbednosti UN i mogućnost da se tamo vadimo. Tamo se nećemo izvaditi, tamo će Amerika i druge članice blokirati svaku rezoluciju koja ne ide u korist Kosova, na tom forumu u sadašnjim međunarodnim relacijama mi ne možemo bogzna šta učiniti. Zapravo, posle kraha jednog od pet
