[sorabia] Jedan jezik, ali više imena
http://www.24sata.rs/vesti.php?id=77689 Jedan jezik, ali više imena A. Slović - 18.08.2010. - 00:32 Na katedri za balkanske studije Univerziteta u Kopenhagenu u Danskoj, akademci uče samo jedan jezik, bosansko-hrvatsko-srpski, koji ovi narodi izvorno smatraju različitim... Tezu hrvatske lingvistkinje Snježane Kordić da svi govorimo istim jezikom na ovom univerzitetu podržavaju, uz opasku da je to jedan jezik, kome svaki narod ima pravo da daje svoje naziv. GRAMATIKA - Lingvistički gledano, srpski, bosanski i hrvatski jesu jedan jezik, ali se predmet koji predajem zove bosansko-hrvatsko-srpski (BHS) jezik iz političkih razloga - kaže za „24 sata” Martin Madsen, profesor na katedri za balkanske studije u Kopenhagenu, koji je ljubav prema ovdašnjim jezicima stekao još za vreme srednjoškolskih dana, pošto je na razmeni učenika celu godinu proveo u Beogradu. Madsen napominje da će njegov predmet od 1. septembra slušati šestoro studenata koji dolaze iz Danske, Norveške, Švedske, kao i još dvoje koji imaju neku vezu sa Balkanom. - Govorim studentima, kada je reč o razlikama u ovim jezicima, da se više razlikuju srpski koji se govori na jugu Srbije i onaj u Vojvodini, nego jezici koji se govore u Zagrebu i Beogradu. Moji studenti jezik uče iz jedne gramatike u kojoj se ukazuje i na razlike u jezicima, kojih nema mnogo - kaže Madsen. Na katedri za balkanske studije u Kopenhagenu, pored bosansko-hrvatsko-srpskog, uči se i bugarski jezik, ali i, kako kaže Madsen, i istorija Balkana. - Mladi se za ove studije odlučuju iz različitih razloga. Jedan student je najpre studirao muziku i tako došao u kontakt s muzikom sa Balkana i zainteresovao se za jezik i kulturu - kaže profesor Mensen. Iako pojedini lingvisti napominju da je pogrešno insistiranje da se jezik naziva po državi, crnogorski akademik Jevrem Brković naglašava da smatra da narodi imaju pravo da nazovu jezike kako oni žele. - To je Krleža dobro definisao: „Lingvistički gledano to je jedan jezik koji svaki narod ima pravo da zove svojim imenom”. Mislim da je Skupština Crne Gore promovišući crnogorski jezik za službeni nedvosmisleno u dosluhu sa Krležinom mišlju. Ne postoji jedan jezik, postoje četiri imena jednog jezika. I normalno je da postoje - kaže Brković za „24 sata”. Kilibarda: Srbija nipodaštava Crnu Goru ODNOS - Crnogorski profesor i bivši istaknuti političar Novak Kilibarda kaže da je jezik kojim govore Crnogorci, Srbi, Hrvati i Bošnjaci u lingvističkom značenju jedan jezik, ali da svaki narod ima pravo da jezik nazove svojim imenom. „Možda će neko reći kako može jedna moćna Amerika da zvanično govori engleskim jezikom, a ja ću dodati da kada bi osetila bilo kakvu opasnost od Engleske, ne bi prošla ni godina dok ne bi jezik nazvala drugim imenom. Ne zaboravite da u Srbiji postoji jedno apsolutno nipodaštavanje Crne Gore”, kaže Kilibarda.
[sorabia] Gasi se Pogodak.rs
http://www.24sata.rs/specijal.php?id=77728 Gasi se Pogodak.rs - 18.08.2010. - 10:46 Krstarica i Gugl od 1. septembra više neće za konkurenta imati domaćeg pretraživača Pogodak.rs, jer ova internet stranica tada prestaje sa radom. Slovenačka kompanija Noviforum pre par godina pokrenula je Pogodak kako bi omogućila kvalitetnije pretraživanje domaćih sadržaja, ali im se taj posao više ne isplati, piše Blic. KRAJ Pogodak je kao domaći pretraživač bio kompletno prilagođen srpskom jeziku, podržavao je oba pisma, i ćirilicu i latinicu, a pretraživanje je uvažavalo gramatička pravila srpskog jezika kao što su rod i padeži. Ovaj lokalni pretraživač bio je posebno prilagođen Internet prostoru Srbije i prvenstveno namenjen domaćim korisnicima. Cilj mu je bio da omogući kvalitetnije pretraživanje domaćih sadržaja nego pretraživači koji se sada koriste. Nažalost, usled racionalizacije troškova, slovenačka kompanija Noviforum rešila je da početkom septembra ovaj pretraživač ugasi u Srbiji, Hrvatskoj, Makedoniji i Bosni i Hercegovini.
[sorabia] Svedok: Armija BiH pucala na svoje
B92 Info Vesti Ratni zločini Svedok: Armija BiH pucala na svoje18. avgust 2010. | 12:17 | Izvor: Beta Hag -- U nastavku suđenja Radovanu Karadžiću pred Haškim sudom svedok Ričard Mol rekao da je Armija BiH pucala na svoje građane zbog dobijanja međunarodnih simpatija. Radovan Karadžić u haškoj sudnici (Fonet, arhiv) Tokom unakrsnog ispitivanja bivši vojni posmatrač UN u Sarajevu izjavio je da su posmatrači u jesen 1992. bili prilično uvereni u to, ali da nisu imali dokaze. Karadžić je britanskog potpukovnika Mola pitao da li je muslimanska strana pucala na svoje građane u cilju postizanja statusa žrtve i izazivanja međunarodnih simpatija i strane vojne intervencije. Svedok je to pitanje nazvao dobrim i kontroverznim, rekavši da je bilo elemenata zbog kojih su posmatrači Unprofora bili prilično uvereni da je to istina, ali da nisu mogli da prikupe dovoljno dokaza. Osećali smo da je to istina i nelagodno smo se osećali. Ne mogu da navedem nijedan konkretan primer jer, s obzirom na okruženje u kojem smo bili, nismo mogli da sprovedemo istragu, izjavio je Mol. On je naznačio i da je muslimanska strana koristila Sarajevo da bi održavala status žrtve i zloupotrebljavala civilne objekte, uključujući i bolnice, smeštajući oružje u njihovoj blizini, da bi izazvala odgovor srpskih snaga. Mol je potvrdio i da je Armija BiH otvarala vatru iz okoline komande Unrpofora u Sarajevu i da je on, kao jedan od zapovednika posmatrača, više puta pozivao muslimanske oficire da to ne čine. U jučerašnjem glavnom iskazu, Mol je svedočio da je Vojska Republike Srpske u jesen 1992. nasumično granatirala Sarajevo. Prema tadašnjim procenama vojnih posmatrača UN, u Sarajevu je svakog dana ginulo petnaestak civila od artiljerijske i snajperske vatre, precizirao je svedok. Dan u kojem bi na Sarajevo palo 100 granata, posmatrači bi opisivali kao miran s obzirom da se dešavalo da na grad bude ispaljeno i više od 600 projektila, izjavio je juče Mol. Tadašnji predsednik Republike Srpske je optužen za terorisanje civila u Sarajevu tokom kampanje artiljerijskih i snajperskih napada; genocid nad nesrbima u Srebrenici i još osam bosanskih opština; etničko čišćenje širom BiH i uzimanje međunarodnih talaca 1992-95. U nastavku sudjenja, tužioci su pred sudije izvele sledećeg svedoka, Ričarda Higsa. [Non-text portions of this message have been removed]
[sorabia] Bitka za Slovensku epopeju
Na drugoj je oslikan i prizor iz srpske istorije – krunisanje cara Dušana. „Na deset slika prikazani su momenti, veoma važni za našu istoriju, istoriju Češke. Ostalih deset oslikava istorijske trenutke vezane za druge slovenske narode. Bitno je da znamo makar po nešto o našoj istoriji kako bismo živeli srećno i u miru“, objašnjava Pavla Hemerkova, jedan od vodiča kroz „Slovensku epopeju“. http://www.dw-world.de/dw/article/0,,5920098,00.html?maca=ser-Blic%20Online-2569-xml-mrss Evropa | 18.08.2010 Bitka za Slovensku epopeju U Češkoj se vodi prava bitka oko zaostavštine, tačnije dvadeset slika velikog formata čuvenog češkog slikara i dizajnera, Alfonsa Muhe, osnivača verovatno najuticajnijeg umetničkog pokreta - Art Nuvo (Art Noveau). Dve stotine kilometara udaljeni od glavnog grada Češke, Praga, malobrojni turisti iz ove države, ali i Rusije i Poljske, razgledaju unutar zamka podignutog u sedamnaestom veku, dvadeset najpoznatijih radova Alfonsa Muhe. Na slikama su prikazana istorijska suđenja, ali i lutanja Čeha i Slovena. Slike, neke čak šest metara visoke i osam metara široke, deo su kolekcije o kojoj je autor maštao od detinjstva. Na jednoj, devojčica i jedna starica kleče na zemlji, dok bradata figura, sa mačem o pojasu, lebdi u vazduhu na krilima anđela. Na drugoj je oslikan i prizor iz srpske istorije – krunisanje cara Dušana. „Na deset slika prikazani su momenti, veoma važni za našu istoriju, istoriju Češke. Ostalih deset oslikava istorijske trenutke vezane za druge slovenske narode. Bitno je da znamo makar po nešto o našoj istoriji kako bismo živeli srećno i u miru“, objašnjava Pavla Hemerkova, jedan od vodiča kroz „Slovensku epopeju“. *Kolekciju žele i Prag i Krumlov* A, kako je ova „Slovenska epopeja“ dospela do ovog zamka u Moravskom Krumlovu, priča je za sebe. Dvodecenijski rad, Muha je poklonio Zlatnom gradu, ali pod jednim uslovom – da gradska uprava izgradi poseban paviljon za ove slike. To se nikada nije dogodilo. Muha je umro 1939. godine, posle ispitivačkog tretmana koji mu je priredio Gestapo. U naletu rata i inostrane invazije, „Slovenska epopeja“ bila je brzo, ali pažljivo zamotana i skrivana po magacinima, pa čak i u grobnicama. Pronađena je 1948. godine, a dve godine kasnije smeštena na zidove zamka u Moravskom Krumlovu. „Epopeja je duša Krumlova. Krumlov je spasilac Epopeje. Krumlov ju je spasio od loše sudbine, od komunista i nereda pedesetih godina. Krumlov je Epopeju spasio od uništenja“, kaže gradonačelnik tog grada Jaroslav Mokri. Od 1963. godine, kolekcija je u ovom zamku dostupna javnosti. Ipak, sada Prag želi kolekciju nazad. Planirano je da se „Slovenska epopeja“ izloži u gradskoj galeriji – Sajamskoj palati. Zbog toga je na ulicama ovog gradića bes sve prisutniji. „Nikada nismo na ovu kolekciju gledali kao našu. Uvek smo računali da će doći trenutak da se oprostimo od nje. Bez odlaganja“, kaže jedna gospođa koja živi u ovom gradiću, a njena sugrađanka dodaje: „Baš smo je dobro pazili. Ne razumem zašto ide u Prag, kad oni tamo imaju sve, a mi ovde ništa. Pobogu, pa zašto ne možemo da imamo nešto naše ovde u Krumlovu?“ *Protesti ispred dvorca* Članovi porodice Muha, koji imaju i istoimenu fondaciju, napominju da bi preseljenje kolekcije u glavni grad bilo samo još jedno privremeno rešenje. Iako su vlasti garantovale porodici Muha da će preseljenje biti sprečeno, čelnici Praga su najavili žalbu, ističući da je reč o kršenju prava grada na vlasništvo nad ovim radovima. Na to gradonačelnik Krumlova kaže: „Ako neko misli da bi sve lepe stvari po automatizmu trebalo da budu prebacivane u glavni grad, i ako bi samo jedna galerija u državi trebalo da sadrži sva umetnička dela, onda se radi o kršenju principa subsidijarnosti, da se svako selo ili manji grad brine o svojoj vladi, ekonomiji i kulturi – naravno ako je za to sposoban.“ Kulminacija ove epopeje je na vidiku. Više od tri hiljade gnevnih studenata umetnosti protestuje ispred dvorca. Možda će neko od njih uvideti ovu priču kao pravi motiv za sliku – borbe velikog i malog u dvadeset prvom veku. Čak je i predsednik Vaclav Klaus pružio podršku ovom malom gradu. Mnogi već vide da je iznenadna zainteresovanost Praga za „Slovensku epopeju“ posledica nove gradske političke epopeje – jesenjih opštinskih izbora. U međuvremenu, poklon Muhe češkom narodu zaglavljen je u pravnom vakuumu, dok zabrana preseljenja i dalje stoji na snazi. Autori: Rob Kameron / Ivan Đerković Odgovorni urednik: Ivan Đerković
[sorabia] Spalili državnu zastavu na školi
Ni ovaj tekst se ne drzi Pravopisa, pa je sadzak pisan velikim slovom. Jos je opasnije kada neko ko je na dravnoj funkciji koristi nazive regiona Srbije kako mu se svidi, naturajuci administrativnu podelu iz doba turske okupacije. A, najopsnije je kada drazni organi nista ne preduzmu, dok se deo drzavljana koji je poceo da samorazumeva preko izmisljotina organizuje i pre formiranja kluba Prijatelja s/Sandzaka, pa i ne pita te vajne ambasadore ko ih je ovlastio da po svome imenuju geografske oblasti Srbije. ... -n. http://www.b92.net/info/vesti/index.php?=2010mm=08dd=18nav_category=11nav_id=452758 Spalili državnu zastavu na školi 18. avgust 2010. | 18:17 - 20:50 | Izvor: Tanjug Novi Pazar, Beograd -- Novopazarska policija uhapsila je dve, a na putu je da uhapsi i treću osobu za koje se osnovano sumnja da su zapalile državnu zastavu Srbije. Uhapšeni, od kojih jedan ima 18, a drugi 19 godina, sumnjiče se i da su provalili u osnovnu školu Desanka Maksimović na čijem krovu je pronađena zapaljena zastava Srbije. Ostatke državne i jednu neoštećenu bošnjačku zastavu pronašli su policijski inspektori tokom uviđaja, posle dojave da je škola obijena. Od školskog inventara, kako se navodi, ništa ne nedostaje. Policija intenzivno radi na ovom slučaju, a u Policijskoj upravi kažu da je identifikacija počinilaca jedan od prioriteta novopazarske policije. Direktor škole Munir Šabotić je novinarima rekao da su na školskom video-nadzoru registrovane tri osobe sa majicama preko glava kako prolaze kroz školu. Događaj se zbio u utorak oko 23.30 sati. Za poslednja tri dana to je drugi upad u ovu školu. Prvi je bio u noći između 13. i 14. avgusta i tada su isečeni kablovi video-nadzora, rekao je Šabotić. Omerović: Atmosfera u Pazaru bi mogla dovesti do katastrofe Član Odbora za bezbednost Skupštine Srbije Meho Omerović upozorio je, povodom paljenja državne zastave u Novom Pazaru i hapšenja trojice mladih ljudi tim povodom, da bi atmosfera stvarana poslednjih nekoliko meseci u tom gradu mogla dovesti do katastrofe. On je u izjavi ukazao na opasnost koju predstavljaju najnoviji događanja u tom regionu i dodao da je lako „zapaliti strasti“, ali da onda treba imati na umu da se događaju incidenti kojih na ovom prostoru nije bilo čak ni u vreme ratova 90-tih godina. „Zato apelujemo na sve ljude od uticaja, pre svega na one koji na bilo koji način mogu uticati na mlade ljude, jer oni nisu ni svesni šta rade. Oni su verovatno naivno poverovali da rade „nešto važno“, ne znajući da tako stradaju najviše oni i njihovi roditelji, a sa njima, nažalost, i ceo narod“, rekao je Omerović, koji je visoki funkcioner Socijaldemokratske partije Srbije Rasima Ljajića. On je dodao da je više nego očigledno da neki pokušavaju da u Sandžaku stvore lošu atmosferu sa nestabilnom političkom situacijom i tako naprave prostor u koji nijedan ozbiljniji investitor neće hteti da ulaže, što je, inače, poslednjih meseci tek počelo da se dešava.
[sorabia] Problem položaja Srba u regionu
http://www.nspm.rs/kuda-ide-srbija/odnos-vlasti-u-podgorici-prema-srbima-podseca-na-mracni-trijumf-tudjmanovog-rezima-nad-sopstvenim-gradjanima-druge-nacionalnosti.html?alphabet=l Problem položaja Srba u regionu Čedomir Antić utorak, 17. avgust 2010. (Svedok 10.8.2010) Intervju: Čedomir Antić, istoričar i predsednik NVO Napredni klub, o političkim pravima Srba u regionu Šta su Srbi u Crnoj Gori? U Izveštaju je istaknuto da Srbija „očigledno ne priznaje postojanje srpskog naroda u Crnoj Gori“. Zbog čega je to tako? Č. A: Reč je o inerciji i ličnom odnosu dela političara iz Srbije prema zemlji njihovih predaka. Srbija je decenijama koristila srpski narod kako bi branila loše, birokratske i suštinski nesrpske federativne države. Na drugoj strani crnogorske vlasti su se služile podelama među Srbima iz Crne Gore i megalomanijom dela njihovog vođstva. Tako su Srbi dovedeni u nemoguću poziciju: nemaju status pošto nisu sigurni da li su konstitutivni, autohtoni narod ili nacionalna manjina. Srbija svojom nestalnom, nepromišljenom i ličnim politikom uglavnom odmaže naporima srpskih organizacija i stranaka da poprave položaj svog narodanepromišljenom i ličnim politikom uglavnom odmaže naporima srpskih organizacija i stranaka da poprave položaj svog naroda. Politička prava srpskog naroda u regionu su uglavnom manja nego što je to bio slučaj pretohne godine, istaknuto je u drugom po redu Izveštaju o političkim pravima srpskog naroda u regionu, koji je izradio Napredni klub (autori: Igor Jaramaz, Milan Dinić, Miloš Vulević, Miljan Premović, Čedomir Antić). Pozitivan pomak predstavlja donošenje Zakona o dijapsori i srpskom narodu u regionu i osnivanje ustanova koje bi ovim pitanjima trebalo da se bave. Negativna je činjenica da i pored velikih reči status srpskog naroda nije vidljiv, dovoljan i stalan segment naše spoljne, regionalne niti politike prema dijaspori. Ovu činjenicu ne dokazuje samo dosadašnje nedovoljno delovanje naše države, program poseta, finansiranje projekata (pre svega retrolevičarskih, projugoslovenskih, čak nenaklonjenih prema očuvanju posebnosti srpskog naroda) već i činjenica da su davanja za programe srpskog naroda dodatno smanjena u odnosu na prošlu godinu, iako su budžetska izdvajanja za slične potrebe nacionalnih manjina u Srbiji istovremeno značajno povećana, ističe Napredni klub. Srbija nije pokazala volju za trajnijom politikom prema Srbima u regionu. Odsustvo takve volje proizilazi iz nespremnosti pojedinih političara, krize naše nacije, pritisaka iz inostranstva, populitičkih sklonosti dela građana Srbije, činjenice da naše elite često nisu voljne da se ugledaju na druge uspešnije države, kaže u razgovoru za „Svedok“ Čedomir Antić, predsednik NK i jedan od autora Izveštaja. Svedok: U novom Izveštaju o političkim pravima srpskog naroda u regionu izneli ste ocenu da je položaj Srba lošiji u odnosu na prethodne godine. Na osnovu čega ste došli do tog zaključka? Čedomir Antić: Reč je o činjenicama. Prošle godine u hrvatskom saboru nije javno osporavan Erdutskin sporazum, a njime predviđena uspostava veća opština u Istočnoj Slavoniji nije označena kao obnova Srpske Krajine i revizija ratnog ishoda. Diplomata BiH nije pred sudom u Strazburu osporio ustavni princip koji garantuje srpskom narodu da neće biti preglasan prilikom izbora u državno predsedništvo. Imovina Republike Srpske nije bila ugrožena... Prošle godine većini građana Crne Gore nije ukinut jezik kojim govore i proglašen za manjinski. Konačno, i pored velikih reči i dobre zakonodavne delatnosti, prošle godine je Republika Srbija uložila više novca u programe posvećene srpskom narodu u regionu i dijaspori, dok su ove godine ta sredstva umanjena. Izdvajanja za programe nacionalnih manjina koje žive u Srbiji su istovremeno povećana. Kakav je položaj Srba u Srbiji? U komentarima na internetu povodom objavljivanja Izveštaja bilo je i tvrdnji da su Srbi ugroženi i u Srbiji. Kako gledate na takve konstatacije? Č. A: Ako misle na Kosovo i Metohiju u pravu su, ali samo delimično. Srbija vodi aktivnu, mada pogrešnu politiku prema KiM i tu je potrebno vršiti pritisak na naše vlasti, a ne opravdanim ali uzaludnim grdnjama SAD, EU i albanskih vlasti povećavati frustraciju u našoj javnosti. Posledice frustracije mogu da budu samo još veći populizam i dalje pogrešne odluke. Ako je reč o Srbima u ostatku Srbije mislim da teškoće sa kojima se oni suočavaju nisu za poređenje sa problemima našeg naroda u regionu, čak i tamo gde je stanje dobro (u Rumuniji) ili gde je poboljšano (u Sloveniji i Makedoniji). U kojoj susednoj zemlji su Srbi u najlošijem položaju i zbog čega? Č. A: Formalno i stvarno u Crnoj Gori. Srpski narod je tamo lišen najvažnijih prava, neravnopravan, pod stalnim pritiskom, lišen podrške Srbije koja ne razume da su Srbi i Crnogorci danas dva naroda i da dalje istrajavanje na staroj rođačkoj, jugoslovenskoj politici samo pomaže asimilaciji srpskog
[sorabia] Albanci ne mogu da čuvaju Dečan e
VLADIKA TEODOSIJE SAOPŠTIO Albanci ne mogu da čuvaju Dečane Kosovska policija neće biti uključena u proces preuzimanja čuvanja manastira Visoki Dečani, izjavio je vikarni episkop lipljanski Teodosije, iguman tog manastira. Kosovska policija nije ono što su vojnici Kfora i mi ne možemo dozvoliti da ona čuva Visoke Dečane. Oni to ne mogu da rade iz više razloga. Do sada su pokazali da nisu spremni za tako nešto i oni imaju svoju drugu ulogu i neka rade svoj posao. Mi ih nećemo na neki način sprečavati, niti negiramo ulogu koju ima kosovska policija. Ali, da oni direktno čuvaju manastir, to je zaista nezamislivo u ovom trenutku, rekao je vladika Teodosije za frankfurtske Vesti. On dodaje da ta svetinja, sagrađena u 14. vijeku, kao i Pećka patrijaršija, manastiri Devič, Gorioč, Budisavci i Zočište nisu u istom okruženju kao Gračanica, gdje je KPS već preuzeo obezbjeđivanje, pa se nada da će vojnici Kfora imati to u vidu prilikom odlučivanja. (SRNA) http://www.dan.co.me/index.php?nivo=3rubrika=Politikadatum=2010-08-18clanak=243293 [Non-text portions of this message have been removed]
[sorabia] Srbija neće menjati predlog rezo lucije
DANAS SAZNAJE: Državni vrh jedinstven kada je reč o narednim koracima oko Kosova i uveren da kompromis sa EU u ovom trenutku nije moguć Srbija neće menjati predlog rezolucije Manje stranke u vlasti imaju pravo na svoje stavove, ali ne odustajemo od predloga, poruka iz državnog vrha * U slučaju da srpski akt ne bude usvojen kosovsku nezavisnost priznaće 10 do 20 država * Očekuje se da će neke zemlje EU pokušati da izvrše pritisak na Bramerca Autor: Lidija Valtner Beograd - Srbija neće odustati od predloženog teksta rezolucije o Kosovu koju će Generalna skupština UN razmatrati na zasedanju u septembru, rekli su Danasu izvori iz državnog vrha. Predsednik Boris Tadić, premijer Mirko Cvetković, potpredsednici Vlade Božidar Đelić i Ivica Dačić i ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić u potpunosti su saglasni da je sadržaj rezolucije koju je Srbija podnela krajem jula najbolje moguće rešenje i da ne treba pristati na zahteve SAD i najmoćnijih članica EU da tekst pretrpi suštinske izmene. Stavovi manjih stranaka vladajuće koalicije, poput G17 plus i SPO, koje smatraju da je dogovor s Vašingtonom i Briselom neophodan, njihovo su političko pravo, ali u ovom trenutku promena dogovorenih poteza u vezi s Kosovom ne dolazi u obzir, ističu Danasovi sagovornici. Srpske vlasti očekuju da će u Generalnoj skupštini UN, uprkos pritiscima država Kvinte (SAD, Britanija, Nemačka, Francuska i Italija) na zemlje koje nisu priznale Kosovo, ipak doći do većine za usvajanje rezolucije kojom se jednostrana secesija proglašava nepoželjnim načinom za rešavanje teritorijalnih problema i poziva na dijalog o svim otvorenim pitanjima u vezi s Kosovom. U državnom vrhu smatraju da je ovakav scenario ostvariv, uz maksimalno angažovanje svih diplomatskih kapaciteta, iako upravo srpski zvaničnici serviraju informacije javnosti o tome da je većina u GS UN teško dostižna, odnosno da se to „graniči s nemogućom misijom“, kako je nedavno rekao šef diplomatije Jeremić. Prema objašnjenju Danasovih sagovornika, emitovanjem skeptičnih informacija, vlast pokušava da „neutrališe osećaj velikog poraza do kojeg bi došlo u javnom mnjenju ukoliko rezolucija ipak ne bude usvojena“. Smanjivanje očekivanja u javnosti od zasedanja GS UN ima za cilj da dovede do smirivanja strasti posle mišljenja Međunarodnog suda pravde, strategija je koju poslednjih sedmica sprovodi srpska vlast. Danasovi izvori iz državnog vrha ističu da Srbija ne odbacuje „teoretsku mogućnost“ da do izmene predloženog teksta rezolucije ipak dođe, u dogovoru sa EU, ali ističu da je to „najneverovatniji scenario“. Naime, vodeće zemlje Unije ne žele da odustanu od zahteva za izbacivanjem dva suštinska stava iz rezolucije - protivljenje jednostranoj secesiji i poziv na dijalog o svim pitanjima - na šta Beograd ni u kom slučaju ne može da pristane. Sagovornici našeg lista navode da je Srbija zauzela ovakav stav mereći ono što bi dobila i što bi izgubila dogovorom sa EU. Ispostavilo se da je „gubitak mnogo manji od mogućeg dobitka ukoliko bi rezolucija u GS UN bila usvojena, ili bismo pak bili na pozitivnoj nuli ukoliko izgubimo u glasanju“. Kako nam je objašnjeno, kao „pozitivna nula“ računalo bi se da situacija posle zasedanja Generalne skupštine ostane identična sadašnjoj, dok u „manji gubitak“ spada ukoliko bi od 50 „neodlučnih“ zemalja kosovsku nezavisnost priznalo njih deset ili najviše 20, što se procenjuje kao dobar rezultat u procesu blokiranja priznavanja Kosova. S druge strane, kako nam je rečeno, zategnuti odnosi sa najvažnijim zemljama EU koje povezuju pitanja Kosova i evropskih integracija, ne mogu katastrofalno loše da utiču na Srbiju. Prema procenama srpskog državnog vrha, evropska šargarepa u vidu novca i drugih oblika pomoći je još daleko i neće presudno uticati na ekonomske i socijalne prilike u zemlji. Ako smo uspeli da dve godine ekonomske krize prebrodimo bolje od mnogih i ostanemo koliko-toliko stabilni, a sve to uz sva usporavanja procesa evropskih integracija, novo usporavanje neće doneti ništa novo, ističu Danasovi sagovornici. Međutim, politička uslovljavanja Srbije njenim odnosom prema kosovskom problemu mogla bi uskoro da uslede novom žestinom. Naime, u srpskom državnom vrhu postoji bojazan da će najmoćniji saveznici Kosova u EU pokušati da izvrše politički pritisak na glavnog haškog tužioca Serža Bramerca, koji će u novembru napisati, a u decembru predstaviti novi izveštaj o saradnji Beograda s Hagom. Ako taj pritisak ne bude uspešan, vrlo je moguće da će na zasedanju Saveta ministara EU doći do „negativnih političkih interpretacija“ Bramercovog izveštaja. U tom slučaju, stav o nepostojanju napretka u saradnji Srbije s Tribunalom poslužio bi za dalje blokiranje srpske kandidature za članstvo u Uniji, mogući je scenario na koji računa državni vrh u Beogradu. Zabrinutost u Prištini Vodeće opozicione stranke na Kosovu „zabrinute su zbog činjenice da čak tri sedmice posle mišljenja Međunarodnog
[sorabia] PONAŠANJE PRIŠTINE NEDOPUSTIVO
PONAŠANJE PRIŠTINE NEDOPUSTIVO (2) mailto:?subject=Kurir%20-%20Pona%C5%A1anje%20Pri%C5%A1tine%20nedopustivobody=http://www.kurir-info.rs/ponasanje-pristine-nedopustivo-46405.php%20-%20Pogledaj%20%C4%8Dlanak%20na%20Kurirovom%20sajtu%21 Description: Send to friend http://www.kurir-info.rs/vesti/politika/ponasanje-pristine-nedopustivo-46405.php Description: PrintSreda, 18. Avgust, 2010.| Autor: Agencija BETA BEOGRAD - Ministar za Kosovo i Metohiju Goran Bogdanović ocenio je danas, nakon odluke Vlade Kosova da mu zabrani dolazak u Pokrajinu, da je krajnje vreme da Euleks preduzme korake, spreči nerazumno ponašanje Prištine i jednom joj jasno stavi do znanja da je upravo ona uzrok i izvor svih tenzija. Upravo Euleks mora da se zapita kakvu poruku privremene kosovske institucije, zabranom moje sutrašnje posete, šalju kosovskim Srbima, a istovremeno jasno kažu koliko još provokacija treba da se dogodi da bi međunarodna zajednica reagovala. Ministar je u izjavi dostavljenoj medijima ocenio da je odluka kojom mu je zabranjena sutrašnja poseta Kosovu i Metohiji nedopustiva i da predstavlja još jednu političku provokaciju i novi jednostrani potez kosovskih institucija. Ponašanje Prištine je nedopustivo i u njenom dobro poznatom maniru stalnog izazivanja tenzija, sukobljavanja i provokacija, ocenio je Bogdanović u izjavi nakon odluke premijera Kosova Hašima Tačija da mu ne odobri posetu Pokrajini. Ja i moja porodica živimo na Kosovu i Metohiji, odlazim i odlaziću, ukoliko se bilo kakav incident dogodi odgovornost je na Euleksu, koji mora da obezbedi posete pokrajini srpskim političarima, naveo je ministar. Tačijeva odluka se odnosi i na ostale srpske političare, zbog kako je navedeno, političkih provokacija tokom njihovih ranijih dolazaka. Moji odlasci i posete Kosovu i Metohiji uvek su bili u funkciji mirnog rešavanja problema, apela na dijalog, kompromis i pomirenje albanskog i srpskog naroda, rekao je ministar i naveo da se pita kome i zašto smeta moja sutrašnja poseta Prilužju, gde je trebalo da otvori dečji vrtić. Prema njegovim rečima, Prištini očigledno ne odgovara to što se u srpskim sredinama gradi i stvaraju bolji uslovi za život, ostanak i opstanak Srba. Zašto Hašim Tači nije iskoristio položaj kosovskog premijera i svoj uticaj koji evidentno ima među kosovskim Albancima, da se konačno otkriju ubice dece u Goraždevcu, žetelaca u Starom Gracku ili da omogući povratak prognanih Srba u Đakovicu, Pećki kraj i druga mesta, koji sprečavaju lokalne albanske zajednice, rekao je ministar. http://www.kurir-info.rs/vesti/politika/ponasanje-pristine-nedopustivo-46405.php [Non-text portions of this message have been removed]
[sorabia] Српски повратници ће моћи да откупе стан
Српски повратници ће моћи да откупе стан Слободан Узелац Фото Танјуг http://static.politika.co.rs/uploads/rubrike/146433/i/1/Uzelac-foto-TANJUG.jpg Од нашег сталног дописника Загреб, 18. августа – Српски повратници у Хрватску који су пре 1991. године имали станарско право па су избегавши из Хрватске изгубили станове, добиће могућност да откупе стан у који су добили на располагање од државе као заштићени најмопримци. Тако најкраће гласи договор који су ових дана постигли иначе коалициони партнери у власти ХДЗ и Самостална демократска српска странка. То је потврдио потпредседник хрватске владе Слободан Узелац, који у данашњем „Новом листу” о томе каже: „Пошто се ради о врло сложеној материји још не могу са пуном сигурношћу да кажем хоће ли о томе влада расправљати већ на седници овог четвртка или ће о томе бити речи на једној од следећих седница. У сваком случају таква ће се одлука донети, јер је о томе постигнут одговарајући политички договор.” Према објашњењу Узелца, који у влади представља СДСС, право на откуп станова добиће српски повратници који су већ обухваћени програмом стамбеног збрињавања и који се тренутно налазе у тим становима као заштићени најмопримци. „Они ће добити право да те станове откупе по релативно повољним ценама које ће мање-више бити онакве какве су биле деведесетих када је већина грађана који су имали станарско право откупљивала своје станове”, каже такође Узелац. Ради се, додајмо, о становима изван подручја од посебне државне бриге, односно на оним подручјима где није било ратних операција. Таквих повратника, који су добили на коришћење станове на основу тога што су претходне изгубили док су били у избеглиштву, има око 4.500 (од 9.000 поднетих захтева), а програм таквог стамбеног збрињавања се наставља. Сада такође предстоји битка српских представника у Хрватској да се обнови рок за пријављивање оних који желе да се врате и укључе у програм стамбеног збрињавања, што иначе подржавају и европске институције које делују у Хрватској. Укидањем станарског права док су били у избеглиштву (што им хрватски судови нису признавали као оправдано одсуствовање из стана дуже од шест месеци, док се Хрватима избеглиштво признавало као оправдано напуштање места пребивалишта) Србима у Хрватској је одузето према подацима ОЕБС-а око 30.000 станова, док хрватска влада тврди да их је 18.000. Радоје Арсенић објављено: 19/08/2010 http://www.politika.rs/rubrike/Svet/Srpski-povratnici-ce-moci-da-otkupe-stan.sr.html [Non-text portions of this message have been removed]
[sorabia] Deklaracija o nezavisnosti Savez a opština KiM
Administrativna podela KiM (levo) i replika nedicevske Srbije (desno) http://www.radiokim.net/repository/images/Administrativna%20podela%20KiM%20(levo)%20i%20replika%20nedicevske%20Srbije%20(desno)%20(Foto%20arhiva%20Glasa%20juga).jpg (Foto arhiva Glasa juga) Deklaracija o nezavisnosti Saveza opština KiM 18.08.2010. 10:41 „Ne pristajemo na izdvajanje teritorija svojih opština iz Autonomne Pokrajine Kosovo i Metohija sve dok je ova teritorija u međunarodno pravnom smislu sastavni deo Republike Srbije, navodi se u tekstu „Deklaracije o nezavisnosti saveza opština Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija“ u koju je KIM radio imao uvid. „U svojstvu najvišeg organa lokalne samouprave građana Srbije na teritoriji Autonomne Pokrajine Kosovo i Metohija Savez opština Autonomne Pokrajine Kosovo i Metohija (SAO KiM) kao izraz suverenog prava građana Srbije, koje predstavlja donosi Deklaraciju “, stoji u uvodu dokumenta koji je u osam tačaka obrazlaže stanje na Kosovu i Metohiji. Između ostalog u deklaraciji se naglašava da se tekst isključivo odnosi na nezavisnost teritorija i opština iz sastava SAO KiM-a od „tvorevine koju su njeni stvoritelji nazvali Republika Kosovo“. SAO KiM konstatuje da je tkz. Republika Kosovo proglašena 17. februara 2008.godine od strane „jedne grupe do tada građana Srbije koji su na sednici svog predstavničkog organa u Prištini tako odlučili usvajajući svoju tzv. deklaraciju o nezavisnosti Kosova“. „SAO KiM konstatuje da geografski pojam Kosovo i Metohija samim imenom ne može označavati istu teritoriju i da teritorija na koju pretenduje tzv. Republika Kosovo ne može po automatizmu biti čitava teritorija Autonomne Pokrajine Kosovo i Metohija kao sastavni deo teritorije Republike Srbije koji je kao geografski pojam jedini međunarodno- pravno priznat“. SAO KiM konstatuje da su od 1999. godine pa sve do danas počinjeni nebrojani akti najgoreg nasilja prema pripadnicima, naročito srpske nacionalnosti, čiji vinovnici nisu pronađeni niti adekvatno kažnjeni za svoja zlodela. „Nepopravljive su posledice strašnog, gotovo biblijskog, pogroma od 17. marta 2004. godine kada su građani Srbije, naročito srpske nacionalnosti brutalno prebijani i ubijani a njihova imovinma pljačkana i spaljivana dok je više od 100 sakralnih objekata SPC teško oštećeno i potpuno uništeno, među kojima i oni pod zaštitom UNESKO-a“. „Kao rezultat etničkog čišćenja nealbanaca i genocidnog ponašanja albanskih vlasti u Prištini, više stotina hiljada građana Republike Srbije nealbanske nacionalnosti proterano je sa svojih mnogovekovnih staništa. Njima je fizički onemogućen čak i pristup grobljima predaka koja se sistematski uništavaju sa očiglednom namerom da se uklone svi materijalni dokazi o postojanju nealbanaca na ovom prostoru. Na delu je i masovno albansko falsifikovanje opšte istorije u ovom regionu, koja se silom nameće i u školskoj nastavi“. SAO KiM ističe da bez obzira na pojedinačna priznanja te države iz pragmatičnih razloga tzv. Republika Kosovo stvorena kao rezultat genocida prema nealbancima nema nikada pravo na međunarodno pravni subjektivitet jer je genocidna tvorevina. SAO KiM konstatuje da teritorije svojih opština ne izdvaja iz Autonomne Pokrajine Kosovo i Metohija sve dok je ova teritorija u međunarodno pravnom smislu sastavni deo teritorije Republike Srbije. http://www.radiokim.net/index.php?cid=3,7,7454 [Non-text portions of this message have been removed]
[sorabia] Крагујевачке новине: Асистент остао без катедр е
http://borbazaveru.info/content/view/2703/1/ Крагујевачке новине: Асистент остао без катедре Wednesday, 18 August 2010 Злоупотребљен „случај владике Артемија” Чињеница да је, уз професора Марка Павловића, проговорио о свему што се на факултету дешавало након повратка професора оптужених у афери „Индекс”, али и „спорна” књига, дисквалификовали мр Зорана Чворовића за место асистента Пише Марија Обреновић После више од деценије стажа на Правном факултету у Крагујевцу, мр Зоран Чворовић, асистент на предмету Општа историја државе и права, по свој прилици, остаће без катедре, иако је за његов поновни избор гласало 14 од 24 присутних чланова Наставно-научног већа ове високошколске установе. Овакав исход нимало није изненадио неизабраног асистента, пошто је у питању само резултат онога што се „иза брда ваљало” већ месецима. Чињеница да су мр Чворовић и професор Марко Павловић, пре неколико месеци, одлучили да јавно проговоре о свему што се на факултету дешава након повратка професора оптужених у афери „Индекс”, никако га није квалификовала за останак на факултету, пошто су управо оптужени професори прошле године преузели све руководеће положаје, као ни чињеница да је аутор публикације од које су се „оградили” и његов факултет и Универзизет. Пацке за јавно иступање Лавина је покренута оног момента када је из штампе изашла публикација под називом „Истина о случају владике Артемије”, коју је мр Чворовић објавио заједно са својом колегиницом мр Сањом Спасојевић. Компилација текстова, који су двоје асистената Правног факултета објавили у „приватној режији”, оцењена је од стране појединих владика као део пропаганде против највиших црквених тела и њихових канонских и законитих одлука. Ауторима је спочитавано да су се, на академски неадекватан и морално недопустив начин, укључили у својеврсну кампању против Синода, патријарха и Српске православне цркве. Иако је публикација са факултетом и Универзитетом у Крагујевцу повезана само чињеницом да су аутори запослени на Правном факултету, декан др Предраг Стојановић и ректор др Слободан Арсенијевић експресно су се од ње оградили најпре писмом, а затим и посетом патријарху Иринеју. - Владике Атанасије и Иринеј Буловић су, након објављивања књиге, упутили писма ректорату Правног факултета у Крагујевцу у којима стоји да ће, уколико се управа факултета не огради од мене и колегинице Спасојевић, бити дискредитовани добри односи између цркве и Универзитета. Тада смо и чули да ће се о нашој судбини на факултету одлучивати консултовањем са високим црквеним круговима. Тражили смо од декана др Предтрага Стојановића да се изјасни о овима наводима, али никакав одговор нисмо добили, каже мр Зоран Чворовић. Након тога уследило је укидања Катедре за правну историју, на којој је мр Чворовић асистент. Шеф Катедре, професор Марко Павловић, и асистент мр Чворовић решили да ову одлуку декана не прећуте, већ јавно проговоре о, како су тада навели, „очигледаном притиску који на њих врши оптуженичка група из афере ’Индекс’, која је на власти на овом факултету”. - Већ тада био сам свестан какав ће бити исход. Акредитована Катедра за правно-историјске науке, која постоји на свим правним факултетима у Србији и државама бивше Југославије, укинута је управо да би се заобишло мишљење професора Павловића. Правно-историјски предмети су придодати Катедри за јавно право и тиме припојени потпуно несродним предметима, као што су наука о управљању и управно право, где већину чине професори из афере „Индекс”. Врхунац је представљало ангажовање испитивача са Римског права, доцента са Новосадског универзитета, који треба да испита студенте на српској правној историји и правној историји света по уџбеницима које је написао професор Павловић и по којима је професор Павловић завршио предавања, објашњава мр Чворовић. Након укидања Катедре формирана је комисија која је требало да да мишљење о реизбору мр Зорана Чворовића. Он каже да нема примедбе на састав комисије, већ на саму процедуру реизбора. - Процедура за реизбор требало је да буде покренута најкасније 20. јануара ове године, а не 12. маја, као што је то учињено, каже наш саговорник. Иако је комисија, чији су чланови редовни професори др Сима Аврамовић, др Мирјана Стефановски и др Марко Павловић, оценила да се „ради о најбољем правном историчару млађе генерације у Србији”, на седници Наставно-научног већа, одржаној 15. јула, мр Чворовић није добио протребну већину. - Седници Наставно-научног већа први пут су присуствовали и они професори који су се након избора др Предрага Стојановића за декана потпуно повукли. Од 24 присутних професора 14 је гласало за мој поновни избор у звање асистента. Међутим, да бих био изабран било је потребно 16 гласова, што је већина од укупног броја чланова већа. Тврдим да је једини разлог због кога нисам изабран књига „Истина о случају владике Артемија”. Наиме, уместо да се на седници расправља о мојим стручним
[sorabia] Belgrade not to change resolution because of Brussels
Belgrade not to change resolution because of Brussels Marija Maleš | 19. 08. 2010. - 00:02h | Foto: Z. Raš | Komentara: 0 http://english.blic.rs/News/6800/Belgrade-not-to-change-resolution-because-of-Brussels/komentari Not a word of Serbian resolution over Kosovo that shall be debated about by the UN General Assembly in September, is going to be changed, ‘Blic’ learns from a top source of the ruling coalition. ‘It has been decided so at the highest level in spite of warnings from Brussels and increasingly obvious divisions within the ruling coalition over the resolution’, our source says. Countries of the ‘Quinta’ warned Belgrade through diplomatic channels that Serbian resolution if not changed, shall slow down the process of integration of Serbia with the EU. This news caused disputes within the ruling coalition. According to our source, the SPO, G17 Plus and a part of the DS are on one side supporting compromise and ‘moderation’ of the resolution. On the other side there are official DS and SPS. They insist that there shall be no changes in the resolution. According to our source that is inclined to compromise, the democrats managed to calm down tensions by using formula ‘we agree that we do not agree’. This has prevented possible splitting within the coalition. Diplomatic sources in Brussels say that after opinion by the International Court of Justice the patience and understanding for the Serbian policy towards Kosovo is disappearing. Serbian Deputy Prime Minister in charge of European integration Bozidar Djelic says that a small number of very influential countries of the EU have decided to make pressure on Serbia shortly before the debate at the UN General Assembly over the status of Kosovo and Serbian resolution about its southern province. According to Djelic the instrument of pressure is Serbian candidacy for the EU membership. He expects that those intending to make pressure on our country shall realize soon that such policy is giving no results. ‘On the other hand, as a democratic country we have the right to defend our territorial integrity and there is no reason that we are the only country which is the UN member whose case shall be used for justification of unilateral secession. I am expecting that in several weeks or a month we shall get much more understanding even from those trying to make pressure on us. Belgrade is pursuing a clear policy that consensus between Belgrade and Pristina is the only possible way to re-establish European unity over Kosovo issue’, Djelic said. Jovan Ilic, member of the Forum for international relations warns, however, that Serbia might pay a high price should it fail to undertake certain steps that would at least partially satisfy the EU regarding the text of the resolution until the session of the UN General Assembly. ‘Brussels is warning seriously that if such Serbian resolution is adopted at the UN that shall not only slow down but delay taking of Serbian candidacy for the EU membership into consideration’, Ilic says. Serbian Foreign Minister Vuk Jeremic lobbied for Serbian resolution on Kosovo two weeks at the UN in New York. He had bilateral meeting with representatives of 50 countries. As we learn Kosovo President Fatmir Sejdiju had meeting with them, too. According to Ilic the results of Serbian diplomatic activities are reflected the best in the fact that there has been no new case of recognition of Kosovo after announcement of opinion by the ICJ. http://english.blic.rs/News/6800/Belgrade-not-to-change-resolution-because-of-Brussels [Non-text portions of this message have been removed]
