[sorabia] У продаји прва Грамати ка црногорског језика
http://www.politika.rs/rubrike/region/U-prodaji-prva-Gramatika-crnogorskog-jezika.sr.html У продаји прва Граматика црногорског језика ПОДГОРИЦА - На киосцима у Црној Гори данас се појавило прво издање Граматике црногорског језика, ауторског тима састављеног од црногорских и хрватских лингвиста. Рад на првој службеној граматици црногорског језика трајао је две године, а њени аутори су црногорски лингвиста Аднан Чиргић и хрватски стручњаци Иво Прањковић и Јосип Силић. Један од њених аутора, Аднан Чиргић, рекао је за дневник Побједа да је савремени црногорски језик у својој првој граматици „добио адекватан опис”. „У Црној Гори су коначно створени услови за одбацивање комплекса инфериорности и језичке подређености неким другим културним центрима из којих се донедавно креирала језичка политика”, рекао је Чиргић. Он је рекао да су усвајањем Граматике и Правописа „уважене све битније особине савременог црногорског језика”. Након усвајања Општег закона о образовању у Скупштини, владин Савет за опште образовање усвојио је прошлог месеца Граматику црногорског језика. Део стручне јавности успротивио се усвајању Граматике, а главне примедбе односиле су се на наводну доминацију архаизама и ослањање на граматику хрватског језика. Чиргић је одбацио критике као злонамерне, оцењујући да црногорска граматика „није ништа више ослоњена на хрватску него што је на српску и босанску граматику”. Општи закон о образовању чију је оцену уставности прошле недеље затражила опозиција још није почео да се примјењује, па ће и ове године као наставни предмет у школама бити уписан матерњи језик. Бета објављено: 03/09/2010
[sorabia] Otvaranje tajnih dosijea do kraja godine
Posle deset godina, ovo je, naravno,smejurija, buduci da su imali dovoljno vremena da osisaju, umiju, operu, properu, skrate i produze... sta god treba. Ali, vec prva recenica lida otkriva u kojoj zemlji zivimo, pa zato saljem. http://www.blic.rs/Vesti/Tema-Dana/205472/Otvaranje-tajnih-dosijea-do-kraja-godine *DS odlučio da pogura predlog SPO* Otvaranje tajnih dosijea do kraja godine Vuk Z. Cvijić - T. S. | 03. 09. 2010. - 00:02h | Foto: D. D. - S. M. - B. B. | Komentara: 29 Zakon o otvaranju tajnih dosijea građana Srbije biće usvojen do kraja godine, **odlučio je vrh Demokratske stranke**, saznaje Blic. Osnova novog zakona, kako saznajemo, biće predlog koji je Srpski pokret obnove podneo još 2004, a demokrate su prihvatile da se predlog usaglasi u Vladi i uputi u Skupštinu po hitnom postupku. „Postoji strah mnogih koji su sada u evropskom vozu da bi se otvaranjem dosijea otkrilo da su bili saradnici Miloševićevih tajnih službi”, kaže Vuk Drašković Po tom predlogu svaki građanin Srbije će moći da zatraži uvid u svoj dosije od nezavisne komisije koja će biti formirana nakon usvajanja zakona. Biće otvoreni svi politički dosijei, bez obzira na to u kom su periodu nastali, pa čak, kako kažu u vlasti - ako ima političkih dosijea i posle 5. oktobra. Slobodan Homen, državni sekretar Ministarstva pravde, kaže za Blic da je DS prihvatio ideju da se što pre donese takav zakon. - Očekujem da će najkasnije za tri nedelje sva nadležna ministarstva i Vlada dostaviti mišljenje o zakonu, kao i svi drugi državni organi, poput BIA i VBA. Tako usaglašen predlog biće poslat SPO i zakon bi mogao realno da bude usvojen u Skupštini do kraja godine - navodi Homen. Predsednik SPO Vuk Drašković kaže za Blic da ne vidi šta bi moglo da bude izbačeno iz predloga zakona, sem što mogu da se promene neki tehničko-pravni detalji. - Zakon je rađen po ugledu na najbolja iskustva Nemačke, Poljske, Rumunije i Slovačke. U SPO ćemo sačekati da dobijemo usaglašeni predlog, pa ćemo onda dati naš sud - kaže Drašković. Na naše pitanje da li se može desiti da, kao ranijih godina, mišljenja tajnih službi zaustave donošenje zakona, Homen odgovara da je to sada isključeno. - Indirektno, ovaj zakon jeste uslov za približavanje EU jer pitanje otvaranja dosijea jeste pitanje poštovanja osnovnih ljudskih prava i uloge države u tome, što su nezaobilazni uslovi - napominje Homen. Slobodan Homen i Vuk Drašković On dodaje da se lično slaže sa rešenjima iz zakona - da imena saradnika službi budu poznata onima koji uzimaju svoja dosijea, što je do sada nailazilo na veliko protivljenje tajnih policija, kao i da o dosijeima odlučuje nezavisna komisija. - Tu komisiju treba da čine ljudi od velikog moralnog integriteta, predstavnici nezavisnih institucija i nevladinih organizacija. Nikako u tu komisiju ne smeju da uđu predstavnici stranaka - napominje Homen. Prema njegovim rečima, nije sporno da treba otvoriti dosijea građana do 5. oktobra 2000, a da posle tog datuma treba komisija da utvrdi da li je bilo političkih zloupotreba i da u tim slučajevima otvara dosijea. Vuk Drašković kaže da će se otvaranjem tajnih dosijea otkriti svi zločini koji još nisu rasvetljeni, a otkrivanje ne dozvoljavaju službe bezbednosti, odnosno njihove ćelije i ljudi koji nisu lustrirani a raspoređeni su svuda - u pravosuđu, policiji, Skupštini, Vladi, medijima, nevladinim organizacijama, naučnim institutima On smatra da postoji i strah mnogih koji su sada u evropskom vozu da bi se otvaranjem tajnih dosijea otkrilo da su bili saradnici Miloševićevih tajnih službi i dodaje da se to pokazalo u svim drugim istočnoevropskim zemljama. - Saznalo bi se i kako su sadašnji tajkuni koji se pojavljuju kao ekonomski i politički vlasnici demokratske Srbije svoje bogatstvo sticali zahvaljujući Miloševiću i njegovim tajnim službama - navodi lider SPO. Homen napominje i da treba biti oprezan sa sadržinom dosijea. jer ona ne mora da bude tačna. - Kada sam video svoj dosije kao član Otpora pre sedam godina, shvatio sam da oko 30 odsto njegove sadržine uopšte nije bilo tačno. Treba voditi računa o mogućim zloupotrebama - ističe Homen. Poverenik za informacije Rodoljub Šabić navodi da je krajnje vreme da se usvoji takav zakon i da on ne sme da bude samo kozmetički. - Podržavam tu ideju i očekujem da sada postoji politička volja da se ona sprovede. Model zakona koji će se primeniti za otvaranje dosijea izuzetno je važan. Prema stručnom mišljenju, najbolji je model koji je primenjen u Istočnoj Nemačkoj, ali za njegovu realizaciju treba dosta novca - kaže Šabić. G17 plus i LDP podržavaju zakon Nebojša Stefanović (SNS): Ne plašimo se ničega jer naši članovi nisu bili ničiji špijuni, a zalažemo se da sve bude transparentno ako nije u suprotnosti sa nacionalnom bezbednošću. Ovo je marginalna tema, jedna od onih koje se lansiraju da bi se prikrili pravi, egzistencijalni problemi građana. Ivan Andrić (LDP):
[sorabia] Igracke od papira!
http://papertoys.com/ Secate li se igracaka od papira? Sa ovog sajta mozete skinuti semu za nekoliko desetina igracaka, odstampati ih na tanji karton, iseci i saviti, obadovati nekoga igrackom kakve vise ne postoje. Uzivajete! http://papertoys.com/
[sorabia] Fond PIO spiskao oko dva miliona evra na nelegalne softvere?
http://www.alo.rs/vesti/30602/Kupovali_piratske_programe Fond PIO spiskao oko dva miliona evra na nelegalne softvere? Kupovali piratske programe! Petak - 03.09.2010 Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje je u poslednje tri godine nabavio računarsku opremu vrednu oko dva miliona evra, koja, po svemu sudeći, nije licencirana! Korišćenje piratskih softvera ozbiljno ugrožava sigurnost podataka korisnika usluga PIO fonda, dok je zbog kršenja zakona zaprećena kazna i do tri miliona dinara, upozoravaju stručnjaci, dok nadležni u vladi priznaju da IT nabavke niko ne kontroliše! Čelnici Fonda, međutim, planiraju da samo za nabavku licenci za „Mikrosoftove“ softverske proizvode dodatno potroše još oko 1,5 miliona evra?! Naime, prema saznanju „Alo!“, v.d. direktorka PIO fonda Dragana Kalinović je krajem aprila sa predstavnikom kompanije „Mikrosoft Srbija“ isplanirala nabavku oko 4.500 licenciranih softvera. Ta je nabavka, prema nama dostupnim dokumentima, trebalo da bude sprovedena u pregovaračkom postupku bez objavljivanja javnog poziva, pri čemu bi pozivi za učešće bili poslati na četiri adrese autorizovanih partnera „Mikrosofta“, odnosno kompanijama „Informatika AD“, „E-Smart Systems“, SAGA i „Spinnaker“. U Fondu PIO je našem listu potvrđeno da tek planiraju nabavku licenci, kao i da IT oprema i softveri na kojima Fond sada radi nisu u potpunosti legalni. - Što se tiče licenci, Fond PIO deli sudbinu ostalih državnih organa, što znači da postoji delimična pokrivenost, a kroz godišnje finansijske planove planiraju se postepene nabavke licenci. Nabavka koja je u pripremi za „Mikrosoftove“ licence je u okviru aplikativnog dela sistema i za ovu godinu je predviđena u iznosu od 45 miliona dinara - kažu u Fondu i tvrde da će za nabavku licenci biti raspisan javni poziv. Iz te institucije poručuju i da Fondu tek predstoji ili je već u postupku nabavka hardverske opreme, softverskih licenci, mrežne opreme, konsultantskih usluga i softverskih rešenja, što će biti finansirano iz kredita Svetske banke, preko projekta PARIP. Da sve bude gore, u Ministarstvu za telekomunikacije kažu da ne postoji jedinstvena evidencija o tome koliko je sredstava potrošeno na informacione tehnologije u državnoj upravi, kao i da niko ne kontroliše da li je nabavljena oprema licencirana. - Odgovornost je na samim institucijama koje nabavljaju tu opremu i niko drugi ne kontroliše ko pravi te softvere i da li su licencirani - izjavila je za „Alo!“ ministarka za telekomunikacije Jasna Matić. Državni organi bez poreske kontrole zbog „malog rizika“?! Iz Poreske uprave, koja inače kontroliše da li poreski obveznici koriste legalne softvere, kažu da tu vrstu kontrole ne sprovode u državnim organima jer imaju „mali poreski značaj“. - Poreska uprava vrši kontrolu postojanja povrede prava intelektualne svojine na računarske programe kod poreskih obveznika kod kojih se vrši i poreska kontrola, koja je uslovljena planom sačinjenim na bazi poreskog značaja i rizika. Državni organi i drugi korisnici budžetskih sredstava imaju neznatan ili mali poreski značaj i poreski rizik - kažu u Poreskoj upravi. „Spinaker“ dobio poslove PIO Prema javno dostupnim podacima sa portala Uprave za javne nabavke, Fond PIO je tokom 2007. i 2008. godine nabavio računarsku opremu (hardversku i softversku) vrednu oko 1,4 miliona evra. Najveći deo te sume, odnosno 1,3 miliona evra, zaradila je kompanija „Spinnaker New Technologies“, članica „Komtrejd grupe“. S. Đorđević
[sorabia] Otvaranje tajnih dosijea do kraja godine
Posle deset godina, ovo je, naravno,smejurija, buduci da su imali dovoljno vremena da osisaju, umiju, operu, properu, skrate i produze... sta god treba. Ali, vec prva recenica lida otkriva u kojoj zemlji zivimo, pa zato saljem. http://www.blic.rs/Vesti/Tema-Dana/205472/Otvaranje-tajnih-dosijea-do-kraja-godine *DS odlučio da pogura predlog SPO* Otvaranje tajnih dosijea do kraja godine Vuk Z. Cvijić - T. S. | 03. 09. 2010. - 00:02h | Foto: D. D. - S. M. - B. B. | Komentara: 29 Zakon o otvaranju tajnih dosijea građana Srbije biće usvojen do kraja godine, **odlučio je vrh Demokratske stranke**, saznaje Blic. Osnova novog zakona, kako saznajemo, biće predlog koji je Srpski pokret obnove podneo još 2004, a demokrate su prihvatile da se predlog usaglasi u Vladi i uputi u Skupštinu po hitnom postupku. „Postoji strah mnogih koji su sada u evropskom vozu da bi se otvaranjem dosijea otkrilo da su bili saradnici Miloševićevih tajnih službi”, kaže Vuk Drašković Po tom predlogu svaki građanin Srbije će moći da zatraži uvid u svoj dosije od nezavisne komisije koja će biti formirana nakon usvajanja zakona. Biće otvoreni svi politički dosijei, bez obzira na to u kom su periodu nastali, pa čak, kako kažu u vlasti - ako ima političkih dosijea i posle 5. oktobra. Slobodan Homen, državni sekretar Ministarstva pravde, kaže za Blic da je DS prihvatio ideju da se što pre donese takav zakon. - Očekujem da će najkasnije za tri nedelje sva nadležna ministarstva i Vlada dostaviti mišljenje o zakonu, kao i svi drugi državni organi, poput BIA i VBA. Tako usaglašen predlog biće poslat SPO i zakon bi mogao realno da bude usvojen u Skupštini do kraja godine - navodi Homen. Predsednik SPO Vuk Drašković kaže za Blic da ne vidi šta bi moglo da bude izbačeno iz predloga zakona, sem što mogu da se promene neki tehničko-pravni detalji. - Zakon je rađen po ugledu na najbolja iskustva Nemačke, Poljske, Rumunije i Slovačke. U SPO ćemo sačekati da dobijemo usaglašeni predlog, pa ćemo onda dati naš sud - kaže Drašković. Na naše pitanje da li se može desiti da, kao ranijih godina, mišljenja tajnih službi zaustave donošenje zakona, Homen odgovara da je to sada isključeno. - Indirektno, ovaj zakon jeste uslov za približavanje EU jer pitanje otvaranja dosijea jeste pitanje poštovanja osnovnih ljudskih prava i uloge države u tome, što su nezaobilazni uslovi - napominje Homen. Slobodan Homen i Vuk Drašković On dodaje da se lično slaže sa rešenjima iz zakona - da imena saradnika službi budu poznata onima koji uzimaju svoja dosijea, što je do sada nailazilo na veliko protivljenje tajnih policija, kao i da o dosijeima odlučuje nezavisna komisija. - Tu komisiju treba da čine ljudi od velikog moralnog integriteta, predstavnici nezavisnih institucija i nevladinih organizacija. Nikako u tu komisiju ne smeju da uđu predstavnici stranaka - napominje Homen. Prema njegovim rečima, nije sporno da treba otvoriti dosijea građana do 5. oktobra 2000, a da posle tog datuma treba komisija da utvrdi da li je bilo političkih zloupotreba i da u tim slučajevima otvara dosijea. Vuk Drašković kaže da će se otvaranjem tajnih dosijea otkriti svi zločini koji još nisu rasvetljeni, a otkrivanje ne dozvoljavaju službe bezbednosti, odnosno njihove ćelije i ljudi koji nisu lustrirani a raspoređeni su svuda - u pravosuđu, policiji, Skupštini, Vladi, medijima, nevladinim organizacijama, naučnim institutima On smatra da postoji i strah mnogih koji su sada u evropskom vozu da bi se otvaranjem tajnih dosijea otkrilo da su bili saradnici Miloševićevih tajnih službi i dodaje da se to pokazalo u svim drugim istočnoevropskim zemljama. - Saznalo bi se i kako su sadašnji tajkuni koji se pojavljuju kao ekonomski i politički vlasnici demokratske Srbije svoje bogatstvo sticali zahvaljujući Miloševiću i njegovim tajnim službama - navodi lider SPO. Homen napominje i da treba biti oprezan sa sadržinom dosijea. jer ona ne mora da bude tačna. - Kada sam video svoj dosije kao član Otpora pre sedam godina, shvatio sam da oko 30 odsto njegove sadržine uopšte nije bilo tačno. Treba voditi računa o mogućim zloupotrebama - ističe Homen. Poverenik za informacije Rodoljub Šabić navodi da je krajnje vreme da se usvoji takav zakon i da on ne sme da bude samo kozmetički. - Podržavam tu ideju i očekujem da sada postoji politička volja da se ona sprovede. Model zakona koji će se primeniti za otvaranje dosijea izuzetno je važan. Prema stručnom mišljenju, najbolji je model koji je primenjen u Istočnoj Nemačkoj, ali za njegovu realizaciju treba dosta novca - kaže Šabić. G17 plus i LDP podržavaju zakon Nebojša Stefanović (SNS): Ne plašimo se ničega jer naši članovi nisu bili ničiji špijuni, a zalažemo se da sve bude transparentno ako nije u suprotnosti sa nacionalnom bezbednošću. Ovo je marginalna tema, jedna od onih koje se lansiraju da bi se prikrili pravi, egzistencijalni problemi građana. Ivan Andrić (LDP): Svojevremeno smo
[sorabia] Шта се губи, а шта се доби ја повлачењем резолуције
Шта се губи, а шта се добија повлачењем резолуције · Соња Лихт: Потребан нам је компромис са ЕУ како год се он остварио. · Оливер Антић: У случају непроласка српске резолуције већи негативан ефекат био би по сецесионисте него по Србију Правници и аналитичари се слажу да је „најспорнија” тачка српске резолуције о Косову она која се односи на осуду једностране сецесије, али различито мисле о томе шта би Србија могла да добије, а шта да изгуби у случају да одустане од предлога који је поднела Генералној скупштини УН и прихвати да са Европском унијом напише нови, компромисни текст. Владимир Тодорић, из Центра за нову политику, каже да је мало вероватно да се Србија одлучи на повлачење своје резолуције и то из чисто унутрашњополитичких разлога. То, међутим, не значи да до компромиса са ЕУ не може да дође јер на овај акт могу да се поднесу амандмани чак и на самој седници ГС. „Оптимиста сам што се тиче постизања компромиса. Србија нема превелике користи ако би добила резолуцију против које би била велика већина земаља чланица ЕУ. Потребно је пронаћи неки средњи пут и добро је што су ствари кренуле у том смеру”, каже он. Председница Фонда за политичку изузетност Соња Лихт је уверена да је зарад европске будућности Србије, али и опстанка Срба и српских манастира на Косову, потребно да се све учини како бисмо дошли до компромиса с ЕУ. „Потребна нам је њихова активна подршка не само током расправе у Генералној скупштини УН, већ нарочито после тога у успостављању дијалога о свим значајним питањима између Београда и Приштине”, каже она. „Како ће тај компромис са ЕУ да се оствари – да ли повлачењем садашње и предлагањем нове резолуције или на неки други начин то ће се видети”, уз оцену да је то у сваком случају мање важно питање од саме суштине – да очувамо српско присуство и идентитет на Косову и да истовремено осигурамо европску будућност како грађана Србије тако и Срба и свих осталих становника Косова. Професор Правног факултета у Београду др Оливер Антић је, међутим, убеђен да би Србија одустајањем од свог предлога резолуције могла много да изгуби. Велики притисак који се врши на Београд да то учини, према његовим речима, само показује колики је значај тог акта. „И просечном посматрачу је јасно да изношење суштине проблема једностраног проглашења независности, односно сецесије дела територије суверене државе, чланице УН, не може да одговара нити сецесионистима, нити државама које су тај противправни акт омогућиле, а сада представљају главне браниоце тог стања. Управо зато је отворена жестока дипломатска офанзива, пре свих Немачке и Велике Британије, али не треба сумњати да ће се укључити и сви други међународни фактори чији су геополитички интереси већ деценијама супротни српским”, истиче др Оливер Антић. „Закључак Генералне скупштине може бити или да се усваја српска резолуција, што би било идеално, али је мало вероватно, или да се резолуција не прихвата услед недовољног броја гласова, а друга резолуција није предложена. Српска резолуција може да се усвоји и са предложеним амандманима, али може да се деси и да наша резолуција буде одбачена, што је најлошије решење по нас, али мало вероватно. Очигледно да државе које стоје иза косовске сецесије немају већину за изгласавање независности”, објашњава др Оливер Антић. Он је убеђен да, без обзира на исход гласања у УН, уколико не буде измењена, ризик негативног ефекта по Србију је незнатан у односу на негативан ефекат по сецесионисте. И тога су, каже, свесни и аналитичари у земљама које подржавају сецесију Косова. Ј. Церовина објављено: 03.09.2010. * пошаљите коментар http://www.politika.rs/index.php?lid=srshow=rubrikepart=new_reviewint_itemID=148111 * коментари (30) http://www.politika.rs/index.php?lid=srshow=rubrikepart=list_reviewsint_itemID=148111 http://www.politika.rs/rubrike/Politika/Sta-se-gubi-a-sta-se-dobija-povlacenjem-rezolucije.sr.html [Non-text portions of this message have been removed]
[sorabia] Шта се указује дон Ивану?
Шта се указује дон Ивану? Жупник биоковски дон Иван Турић на миси величао усташтво и Анту Павелића. Највећи прогонитељи Хрвата Тито и његови партизани, тврди дон, и поручује председнику Хрватске Јосиповићу да је усташка капа лепша од партизанске. До сада се на свештеников наступ нису огласили ни црква, ни државни органи. На миси у селу Рашићи дон Иван Турић, свештеник у Жупи биоковској, рекао је да су Хрватску 1941. године створили Хрвати са нашим поглавником и усташама. Четници су нас хтели поубијати, да нас нема, а Тито и партизани су им у томе помагали. Дон Иван Турић http://www.rts.rs/upload/storyBoxImageData/2010/09/03/6161678/don.jpg То је само део реченица, пише Слободна Далмација, којима се дон обратио жупљанима на миси одржаној поводом откривања споменика жртвама четничког покоља 1942. године. Јосиповић каже да је партизанска капа лепа, а ја му поручујем да је лепша усташка. Мени данас плету ту капу, рекао је дон Турић, коментаришући недавну изјаву председника Хрватске Иве Јосиповића о антифашистичком покрету у Хрватској. Говорио је Турић и о Хитлеровим плановима брисања Хрватске с лица земље и у том контексту назвао је Анту Павелића доброчинитељем хрватског народа, а Тита и његове партизане оптужио да су највећи прогонитељи Хрвата, и притом нагласио како је мање злочина почињено под усташком, него под партизанском капом. Дон се осврнуо и на актуелну хрватску стварност и на кључне потезе савремене политике. Неки говоре о приватизацији и лоповлуку. А ја кажем: Боже, хвала ти за ове наше хрватске лопове. Јер је било горе кад је све ишло лоповима у Београд. Имамо данас све, наш народ, нашу земљу, нашу државу. Коме се не свиђа, нека се губи из ње. Кад смо дошли до данашње државе, генерали су послани у Хаг и ударало се по Фрањи Туђману, рекао је дон Иван. Слободна Далмација пише како јавност осуђује донову проповед, али и констатује да из црквених кругова нема коментара. Новинари су ступили у контакт са представницима надлежних државних органа, али су добили одговор да са говором жупника Турића нису упознати и да нису добили никакву пријаву. http://tinyurl.com/2g8gof5 [Non-text portions of this message have been removed]
[sorabia] Мајке Сребенице отерале француског генерала Мори она
Морион најурен из Поточара Мајке Сребенице отерале француског генерала Мориона са одавања поште страдалима у Поточарима. Председница удружења Хатиџа Мехмедовић оптужује Мориона да је један од креатора злочина над Бошњацима. Француски генерал Филип Морион данас је практично истеран из Меморијалног центра у Поточарима, пише портал дневниаваз.ба. Мориона су из Поточара најуриле чланице удружења Мајке Сребренице, које му нису дозволиле да пристуствује одавању поште Бошњацима страдалим у геноциду у јулу 1995. године. Председница удружења Хатиџе Мехмедовић рекла је да је Морион најавио посету, али да му је удружење поручило да није добродошао. Знао је Морион да је овде непожељан. Није смео да се састане са нама и дошао је овде пре него што је било најављено. Када смо га виделе у Меморијалном центру истерале смо га, каже Мехмедовић. Ово је наше ходочашће, а није место где треба да долазе они који су одговорни за геноцид. Морион је један од оних који је могао да спречи геноцид, а није то учинио. Сматрамо га одговорним и зато смо поступиле тако према њему, додала је. Председница удружења рекла је и да је Морион отишао пут Братунца и да у Поточарима они који су креирали злочин над Бошњацима Сребренице и Босне и Херцеговине нису добродошли. http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/3/%D0%A0%D0%B5%D0%B3%D0%B8%D0%BE%D0%BD/760246/%D0%9C%D0%BE%D1%80%D0%B8%D0%BE%D0%BD+%D0%BD%D0%B0%D1%98%D1%83%D1%80%D0%B5%D0%BD+%D0%B8%D0%B7+%D0%9F%D0%BE%D1%82%D0%BE%D1%87%D0%B0%D1%80%D0%B0.html [Non-text portions of this message have been removed]
[sorabia] Krah pravosudnog sistema u Srbiji
Krah pravosudnog sistema u Srbiji Objavljeno: Petak, 3. septembar 2010. 15:19 Slovenački Institut za bliskoistočne i balkanske studije Ifimes, danas, objavljuje analizu o, kako ocenjuje, krahu pravosudnog sistema u Srbiji, u kojoj izmedju ostalog piše i o predlogu srpske rezolucije o Kosovu, ocenivši da je Srbija time izazvala nepotreban konflikt izmedju SAD i UN. Analitičari upozoravaju da Srbija još može časno da povuče predlog rezolucije, ukoliko na sadržaj rezolucije tokom zasedanja uloži amandmane, koji neće biti suprotstavljeni stavovima EU i SAD, odnosno koji će predstavljati prihvatljiv kompromis, piše Ifimes. Pored toga, Ifimes piše i o predsedniku Srbije, Borisu Tadiću, za koga kaže da, kao i ostali političari iz njegovog okruženja, pokušava da u Briselu izgleda kao moderan, proevropski političar. Medjutim, oni svojim delovanjem sasvim sigurno to nisu, navodeći kao razlog činjenicu da su samo predsednik Srbije i predsednik Kosova ostali na duplim funkcijama, predsednika stranke i države. Ifimes dodaje i da je predsednik Boris Tadić uveo predsednički sistem u Srbiju, bez promene Ustava, kao i da se uticaj njegovog kabineta na medije odvija preko marketinga. Predsednik Tadić je okružen ljudima koji se jako dobro razumeju u marketing. Srpska politička i medijska scena se sve više pretvara u marketinško polje gde se spinuje, gde jedna afera prekriva drugu, piše dalje Ifimes, da bi se potom usmerio na pitanje da li se Boris Tadić sakriva iza Bogoljuba Karića, odnosno da istražni organi još nisu saslušali predsednika Srbije na temu njegove uloge u postupku pokretanja stečaja, utvrdjivanja visine unetog osnivačkog kapitala, pripremanja kompanije Mobtel za prodaju, što se vezuje za njegovu stranku, kao i na sponzorstva koja su išla po nalogu Borisa Tadića. Ifimes dodaje i da u Srbiji zakon, očigledno, nije isti za sve. Ocenjuje da se to primećuje i u slučaju Bogoljuba Karića, koji je osudjen, kako ističe „Ifimes“, pre nego što je i započeo sudski proces. Sve upućuje, smatra „Ifimes“, da se radi o ozbiljnom kršenju prava na pravično sudjenje. To potvrdjuje i medijski linč, koji se, kako piše „Ifimes“, u ovom slučaju vodi preko sprege pojedinih medija i izvršne vlasti protiv izabranih pojedinaca, pitajući se da li će se najavom oduzimanja imovine Karićima još dodatno kršiti ljudska prava ove porodice i drugih koji ne budu po meri aktuelnih vlasti. Da li će te i takve aktivnosti državnih organa usporiti put Srbije ka EU?, pita Ifimes u svojoj analizi, dodajući da je u Srbiji sudstvo i dalje u rukama vlasti. Ifimes, u svojoj analizi navodi i da su predsednik Boris Tadić i Tomislav Nikolić napravili politički dogovor čiji je cilj, izmedju ostalog, oslabiti Socijalisticcku partiju (SPS) i njenog predsednika Ivicu Dačića, koja zbog stalnog uspona i povećane popularnosti, po oceni „Ifimesa“, ugrožava poziciju Tadićeve DS na levom političkom bloku, dodajući da se uskoro očekuje isprodukovana afera usmerena protiv ministra Dačića. Ifimes dodaje i da je Miroslav Mišković, koji je učestvovao u finansiranju SNS od njenog osnivanja, novim političkim dogovorom Tadić-Nikolić sebi obezbedio posrednu zaštitu i predsednika Tadicha. Ifimes zaključuje da predstavnici medjunarodnih organizacija, a pre svega predstavnici EU moraju da pojačaju monitoring u Srbiji, jer (ne)evropsko delovanje i pojedini potezi Vlade Srbije mogu da dovedu u pitanje evropski put Srbije i izazovu nepotrebnu eskalaciju konflikta. Posebno je potrebno, dodaje „Ifimes“, pojačati monitoring nad pravosudjem, politički motivisanim sudskim procesima, (ne)aktivnostima hapšenja i procesuiranja optuženih za ratne zločine. Autor / izvor: Šumadijapress http://www.sumadijapress.com/index-p66-ni7899-c66.html [Non-text portions of this message have been removed]
Re: [sorabia] Fond PIO spiskao oko dva miliona evra na nelegalne softvere?
O cem li se ovde radi? Hardver ne treba da bude licenciran. Racunari mogu da se kupe u delovima ili sklopljeni. Softver ne mora da ima licencu ako je tipa google ili linaks. Koliko se secam ako kupujete MS proizvode na veliko dobija se popust. BV Mislim da Tadica treba razoriti From: angelina markovic angelina.marko...@gmail.com To: sorabia sorabia@yahoogroups.com; SN-vesti sn-ve...@ml.asahi-net.or.jp Sent: Fri, September 3, 2010 7:00:17 AM Subject: [sorabia] Fond PIO spiskao oko dva miliona evra na nelegalne softvere? http://www.alo.rs/vesti/30602/Kupovali_piratske_programe Fond PIO spiskao oko dva miliona evra na nelegalne softvere? Kupovali piratske programe! Petak - 03.09.2010 Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje je u poslednje tri godine nabavio računarsku opremu vrednu oko dva miliona evra, koja, po svemu sudeći, nije licencirana! Korišćenje piratskih softvera ozbiljno ugrožava sigurnost podataka korisnika usluga PIO fonda, dok je zbog kršenja zakona zaprećena kazna i do tri miliona dinara, upozoravaju stručnjaci, dok nadležni u vladi priznaju da IT nabavke niko ne kontroliše! Čelnici Fonda, međutim, planiraju da samo za nabavku licenci za „Mikrosoftove“ softverske proizvode dodatno potroše još oko 1,5 miliona evra?! Naime, prema saznanju „Alo!“, v.d. direktorka PIO fonda Dragana Kalinović je krajem aprila sa predstavnikom kompanije „Mikrosoft Srbija“ isplanirala nabavku oko 4.500 licenciranih softvera. Ta je nabavka, prema nama dostupnim dokumentima, trebalo da bude sprovedena u pregovaračkom postupku bez objavljivanja javnog poziva, pri čemu bi pozivi za učešće bili poslati na četiri adrese autorizovanih partnera „Mikrosofta“, odnosno kompanijama „Informatika AD“, „E-Smart Systems“, SAGA i „Spinnaker“. U Fondu PIO je našem listu potvrđeno da tek planiraju nabavku licenci, kao i da IT oprema i softveri na kojima Fond sada radi nisu u potpunosti legalni. - Što se tiče licenci, Fond PIO deli sudbinu ostalih državnih organa, što znači da postoji delimična pokrivenost, a kroz godišnje finansijske planove planiraju se postepene nabavke licenci. Nabavka koja je u pripremi za „Mikrosoftove“ licence je u okviru aplikativnog dela sistema i za ovu godinu je predviđena u iznosu od 45 miliona dinara - kažu u Fondu i tvrde da će za nabavku licenci biti raspisan javni poziv. Iz te institucije poručuju i da Fondu tek predstoji ili je već u postupku nabavka hardverske opreme, softverskih licenci, mrežne opreme, konsultantskih usluga i softverskih rešenja, što će biti finansirano iz kredita Svetske banke, preko projekta PARIP. Da sve bude gore, u Ministarstvu za telekomunikacije kažu da ne postoji jedinstvena evidencija o tome koliko je sredstava potrošeno na informacione tehnologije u državnoj upravi, kao i da niko ne kontroliše da li je nabavljena oprema licencirana. - Odgovornost je na samim institucijama koje nabavljaju tu opremu i niko drugi ne kontroliše ko pravi te softvere i da li su licencirani - izjavila je za „Alo!“ ministarka za telekomunikacije Jasna Matić. Državni organi bez poreske kontrole zbog „malog rizika“?! Iz Poreske uprave, koja inače kontroliše da li poreski obveznici koriste legalne softvere, kažu da tu vrstu kontrole ne sprovode u državnim organima jer imaju „mali poreski značaj“. - Poreska uprava vrši kontrolu postojanja povrede prava intelektualne svojine na računarske programe kod poreskih obveznika kod kojih se vrši i poreska kontrola, koja je uslovljena planom sačinjenim na bazi poreskog značaja i rizika. Državni organi i drugi korisnici budžetskih sredstava imaju neznatan ili mali poreski značaj i poreski rizik - kažu u Poreskoj upravi. „Spinaker“ dobio poslove PIO Prema javno dostupnim podacima sa portala Uprave za javne nabavke, Fond PIO je tokom 2007. i 2008. godine nabavio računarsku opremu (hardversku i softversku) vrednu oko 1,4 miliona evra. Najveći deo te sume, odnosno 1,3 miliona evra, zaradila je kompanija „Spinnaker New Technologies“, članica „Komtrejd grupe“. S. Đorđević [Non-text portions of this message have been removed]
[sorabia] Fwd: Srpska skola od 14. septembra!
Original Message Subject:Srpska skola od 14. septembra! Date: Fri, 3 Sep 2010 09:18:21 -0700 (PDT) From: Sanja krstonos...@yahoo.com To: Nana krstonos...@yahoo.com Драги родитељи и сви заинтересовани, Школа српског језика почиње са радом 14. септембра 2010. Поклоните српски језик српској деци! У Академији српског језика имамо знање, искуство, добру вољу и уверење да, чак и овако удаљени од српских земаља, можемо и треба да негујемо и чувамо наш српски језик. Не ускратимо нашој деци право да читају и пишу на језику својих предака. Желимо да им јуначке песме буду инспирација, а народне бајке успаванке. Све додатне информације о почетку наставе и професорима нећи ћете у прилогу овог и-мејла, или на веб-сајту школе www.serbianacademy.com http://www.serbianacademy.com/ -- Dragi roditelji i svi zainteresovani, Škola srpskog jezika počinje sa radom 14. septembra 2010. Poklonite srpski jezik srpskoj deci! U Akademiji srpskog jezika imamo znanje, iskustvo, dobru volju i uverenje da, čak i ovako udaljeni od srpskih zemalja, možemo i treba da negujemo i čuvamo naš srpski jezik. Ne uskratimo našoj deci pravo da čitaju i pišu na jeziku svojih predaka. Želimo da im junačke pesme budu inspiracija, a narodne bajke uspavanke. Sve dodatne informacije o početku nastave i profesorima neći ćete u prilogu ovog i-mejla, ili na veb-sajtu škole www.serbianacademy.com http://www.serbianacademy.com/ http://www.serbianacademy.com/
[sorabia] KOŠTUNICA POZVAO VLAST DA SE ODU PRE PRITISCIMA
KOŠTUNICA POZVAO VLAST DA SE ODUPRE PRITISCIMA (0) mailto:?subject=Kurir%20-%20Ko%C5%A1tunica%20pozvao%20vlast%20da%20se%20odupre%20pritiscimabody=http://www.kurir-info.rs/kostunica-pozvao-vlast-da-se-odupre-pritiscima-48551.php%20-%20Pogledaj%20%C4%8Dlanak%20na%20Kurirovom%20sajtu%21 Description: Send to friend http://www.kurir-info.rs/vesti/politika/kostunica-pozvao-vlast-da-se-odupre-pritiscima-48551.php Description: PrintPetak, 3. Septembar, 2010.| Autor: Agencija TANJUG BEOGRAD - Lider Demokratske stranke Srbije Vojislav Koštunica pozvao je aktuelnu vlast da se odupre ucenama i pritiscima zapadnih sila, koje od Srbije traže da povuče ili izmeni tekst Rezolucije o Kosovu i Metohiji i da se u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija izbori da taj dokument bude usvojen. Povlačenje ili izmena rezolucije pod ucenama je najgora moguća odluka koja se može doneti, i to sa dugoročnim pogubnim posledicama koje su neuporedivo gore od poraza u UN, naveo je Koštunica u pisanoj izjavi dostavljenoj medijima. Prema njegovim rečima, ovo je važan trenutak kada Srbija mora da pokaže da je država koja stoji iza svojih odluka i da pod pritiscima i ucenama ne menja svoje odluke kao što to rade marionetske tvorevine. Koštunica je podsetio da je DS S kritikovala to što je predlog rezolucije upućen Generalnoj skupštini UN, jer time, kako je dodao, nisu na pravi način zaštićeni državni i nacionalni interesi. I dalje smatramo da pitanje Kosova treba držati u Savetu bezbednosti gde imamo sigurnu podršku da se ne može promeniti Rezolucija 1244 i da se ne treba upuštati u avanturizam i pitanje Kosova premeštati u Generalnu skupštinu UN, dodao je Koštunica. http://www.kurir-info.rs/vesti/politika/kostunica-pozvao-vlast-da-se-odupre-pritiscima-48551.php [Non-text portions of this message have been removed]
[sorabia] Силајџић свечану вечеру претворио у ифтар
Силајџић свечану вечеру претворио у ифтар Datum: 02.09.2010 22:00 Autor: Жељка Домазет СAРAЈЕВО - Члан Предсједништва БиХ из Републике Српске Небојша Радмановић саопштио је јуче да није присуствовао свечаној вечери са турским предсједником Aбдулахом Гулом, коју је предсједавајући Предсједништва Харис Силајџић преименовао у свечани ифтар. Радмановић је навео да програм посјете Гула БиХ није усаглашен на прописан и примјерен начин између свих представника БиХ, већ да га је Силајџић самоиницијативно допуњавао и мијењао. - Тако је, између осталог, свечану вечеру, коју по устаљеној пракси чланови Предсједништва организују за високе званице из иностранства, преименовао у свечани ифтар, претварајући је у вјерску манифестацију - истиче Радмановић. Он је додао да је због тога јуче учествовао само у званичном дијелу сусрета и разговора чланова Предсједништва БиХ са Гулом, али не и у осталим садржајима програма посјете. Послије разговора са члановима Предсједништва Гул је казао да БиХ мора брзо и храбро дјеловати на путу ка евроатлантским интеграцијама. - Ми имамо посебне везе и поглед када је у питању БиХ и спремни смо да проширимо постојећу сарадњу, како политичку тако и економску - казао је Гул. Он је истакао да је суштина турске политике успостављање мира, безбједности и стабилности, те да је у протеклом периоду Турска реализовала низ позитивних иницијатива са циљем успостављања трајног мира, стабилности и безбједности у региону. Додао је да је основа његовог сусрета са предсједником Србије Борисом Тадићем и Силајџићем у Цариграду била управо то и поручио да ће таквих сусрета у будућности бити још више. Коментаришући негативне ставове о утицају Турске на Балкану, те оцјену премијера Српске Милорада Додика да се Турска превише мијеша у унутрашње ствари у БиХ, Гул је истакао да Турска поклања исту пажњу свим етничким и вјерским заједницама у БиХ. - Турска, Србија, БиХ и Хрватска су независне државе. Нико нема право да се мијеша ни у чије унутрашње послове, нити то чини, али нико нас не може спријечити да међусобно сарађујемо с циљем просперитета, успоставе стабилности и безбједности - казао је Гул. Додик је изјавио да се Турска непринципијелно мијеша у послове БиХ и да је јучерашњи долазак Гула искључиво везан за подршку бошњачким политичким интересима. - Ту подршку могли смо да видимо на свим мјестима и мултилатералним састанцима, као што је Савјет за примјену мира, гдје Турска подржава искључиво ставове бошњачких политичких представника - рекао је новинарима на Јахорини Додик. Нагласио је да је Турска разрадила акциони план и активности које су усмјерене ка томе да БиХ буде унитарна и да ће бити потврђено да је долазак Гула искључиво везан за подршку бошњачким политичким интересима. - Турска жели БиХ само по мјери Бошњака. Та земља има значајну улогу у међународним односима, али то не значи да ми у РС треба да аплаудирамо њиховим скривеним намјерама - истакао је Додик. Рајко Кузмановић Предсједник РС Рајко Кузмановић рекао је да је посјета било ког државника добродошла, али ако је израз добре воље и коректног односа. - Ми се не слажемо због неке друге политике која се закулисно најављује, а то је непринципијелан и архаичан приступ утицаја Турске на овим просторима који вуче коријене још одраније - рекао је Кузмановић. Г. О. Новинари На обраћању Aбдулаха Гула у згради Парламента БиХ није био присутан нико од званичника српског и хрватског народа, нити од парламентараца осим Јерка Иванковића Лијановића. Посланик СНСД-а Славко Јовичић рекао је да их нико није ни позвао да присуствују обраћању турског предсједника. Мада је протоколом предвиђено да на Гуловој конференцији за новинаре буде омогућено новинарима да поставе четири питања (по једно новинари из РС и ФБиХ и два из Турске) након што су федерални и турски новинари поставили своја питања, српским медијима било је онемогућено да било шта питају Гула или чланове Предсједништва БиХ. http://www.glassrpske.com/vijest/2/novosti/45016/cir/Silajdzic-svecanu-veceru-pretvorio-u-iftar.html [Non-text portions of this message have been removed]
[sorabia] How Kosovo Is Ripping Europe Apart
court annulled the arrest warrants of 102 officers and retired officers implicated in an alleged 2003 coup plot against the government. August 5, 2010: Croatian government officials held ceremonies to commemorate the fifteenth anniversary of the attack that ended the Serbo-Croat War: Operation Storm. That battle effectively ended the Bosnian War as well. In the attack Croat troops drove Serbian forces out of southern Croatia. The attack began on August 4, 1995 and lasted some 84 hours. Between 150,000 and 200,000 ethnic Serbs fled Croatia after the attack. Serbians charge that the attack was an act of ethnic cleansing. http://www.strategypage.com/qnd/balkans/articles/20100903.aspx [Non-text portions of this message have been removed]
[sorabia] The European Justice: Blame Only The Serbs
The European Justice: Blame Only The Serbs 30.08.2010 The European Justice: Blame Only The Serbs Deportation of Veselin Vlahovic, who is accused of war crimes in former Yugoslavia, from Spain to Bosnia, became one of the main news of the last week. A native of Montenegro, Veselin Vlahovic is accused of murdering over a hundred people, as well as rape and torture. In addition to war crimes he was involved in robberies and burglaries in Spain and Montenegro. Spanish police detained Vlahovic on March 2 in the framework of a police operation against a group of criminals who committed armed robberies and looting. According to the detention order, the 40-year-old Vlahovic moved into this country eight years ago and lived here with fake documents. In Spain he is accused of committing several crimes, including aggravated assault on a house in Salou in April of 2005, which resulted in severe poisoning of a baby, who was inside of the house, with the narcotic spray. The decision to deport Veselin Vlahovic to Bosnia was taken by the National Judicial Chamber of Spain and approved by the Council of Ministers. The court found that the offenses committed by this man in recent years in Spain were less important than those committed during the war in Bosnia. Perhaps, the Spanish Themis exercised reasonable principle in matters of extradition of one of the war criminals of the former Yugoslavia to the authorities of Bosnia and Herzegovina, considering the war crimes committed by Vlahovic far more significant than those committed in Spain. But the British court for some reason did a completely opposite thing when it chose to defend another, no less sinister, war criminal, former Bosnian President Eyupa Ganic, accused by Belgrade for killing wounded Bosnian Serbs-militaries during their retreat from Sarajevo in 1992. Last year, the Belgrade court made Ganic and 18 of his associates responsible for the death of 42 Yugoslav soldiers. These people lost their lives during the Balkan wars, soon after Bosnia declared independence from Yugoslavia. The Serbian side argues that in violation of the treaty about peaceful movement, a Yugoslav file marching along the road from Sarajevo and accompanied by UN peacekeepers was attacked by Bosnian Muslims. 64-year-old Ganic was arrested on March 1 at London's Heathrow Airport at the request of Serbia. However, he was released on bail of 300,000 pounds ($480,000), made by a “well-wisher,” who was described by the judge as “a very wealthy lady.” As a result, Ganic was held in the capital of the UK under house arrest. Last month London court refused to extradite the Bosnian to Serbia. Judge Timothy Vorkman said that in Ganic’s case there were no reasonable grounds to further consider the case by court. “This process was started and is used for political purposes,” said the judge. Incidentally, he is known for the refusal to extradite Akhmed Zakayev and Boris Berezovsky from Britain on the requests of Russian authorities. It is worth mentioning that the Ganic’s lawyer, Clare Montgomery, in turn, said that the involvement of her client with this case has already been discussed at the International Criminal Tribunal, and has not been proved. However, Montgomery’s references to the objectivity of the International Tribunal in regards to the Former Yugoslavia are very doubtful. Especially after the story with the former Tribunal Prosecutor Carla Del Ponte, who was accused of bribing and intimidating witnesses in the trial of the former Yugoslavia. Del Ponte received complaints from a group of witnesses involved in various cases related to allegations in crimes committed during the civil wars in former Yugoslavia. Witnesses claim to be victims of the pressure from prosecutors and say that their testimony was manipulated. In addition, they claim that they were promised payments for perjury. British newspaper The Guardian quotes a confession of one Serbian witness, who said that he was offered a well-paid job in the U.S. if he gives favorable information to the prosecutor. Witness statements contain information about sleep deprivation during long interrogations, psychological pressure and blackmail, threats and illegal payments, the newspaper said. The International Tribunal for the Former Yugoslavia (ICTY) is the UN structure created to bring justice to victims of war crimes and crimes against humanity committed during the wars in Yugoslavia in 1991-2001, and punish the perpetrators of these crimes. It should be noted that the number of Serbs convicted by the Hague Tribunal is several times greater than the number of Croats, Bosnian Muslims and Kosovo Albanians, who were also accused of war crimes in former Yugoslavia. During the entire period of the tribunal, 142 trials were held (including 92 against the Serbs, 33 against Croats, eight against Kosovo Albanians, seven against Bosnian Muslims, and two
[sorabia] Hašim Tači hoće da pregovara sa Beogradom
Hašim Tači hoće da pregovara sa Beogradom 03.09.2010. 15:35 Kosovski premijer Hašim Tači pozvao je Srbiju da sednu za isti sto da bi prevazišli međusobne razlike i duboko neprijateljstvo. On je u londonskom Gardijanu rekao da su razgovori potrebni kako bi se Beograd i Priština okrenuli budućnosti integrisani u EU, prenosi Koha Ditore. Tači kaže da se Kosovo raduje saradnji sa Srbijom i razmatranju konkretnih pitanja čime bi se poboljšao život svih građana. Gardijan navodi da je Tači dao kompliment Tadiću, rekavši da je današnja vlada Srbije potpuno drugačija od one koja je pre 11 godina terorisala njegov narod. Tači u tom kontekstu pominje saradnju srpske i kosovske policije u borbi protiv organizovanog kriminala, u energetici, telekomunikacijama, obrazovanju i pronalaženju nestalih lica, i Albanaca i Srba. Londonski list, navodi da je kosovski premijer Hašim Tači, dve godine posle proglašenja nezavisnosti, ponudio novi početak u odnosima sa Beogradom koji je pod sve većim evropskim pritiskom da uzvrati na sličan način. Gardijan primećuje da je poziv za nove pregovore usledio posle otvorenog upozorenja koje je srpskoj vladi uputio šef britanske diplomatije Vilijem Hejg, rekavši da Srbi ugrožavaju izglede da se nađu u EU time što odbijaju odnose sa nezavisnim Kosovom. Gardijan primećuje da je ponuda Tačija, po svemu sudeći, odgovor na sve glasnije pozive iz Brisela i zapadnoevropskih prestonica da se počnu novi razgovori. http://www.radiokim.net/index.php?cid=3,7,7642 [Non-text portions of this message have been removed]
[sorabia] Мирослав Лазански -- Ко нкурс за Чембрлена
http://www.politika.rs/pogledi/Miroslav-Lazanski/Konkurs-za-Cembrlena.sr.html Мирослав Лазански Конкурс за Чембрлена Како је дошло до промене тих, не тако давних изјава и ставова са Запада? Портпарол Стејт департмента Џејмс Рубин је у октобру 1999. године изјавио „да САД не подржавају независност Косова, о томе нема ни говора”. Одлазећи генерални секретар НАТО-а Хавијер Солана истог тог месеца исте године изјављује: „Имамо Резолуцију 1244 Савета безбедности УН и ја сам у обавези да је поштујем”. Гернат Ерлер, државни секретар у Министарству спољних послова Немачке, у јануару 2006. године изјављује за ,,Дојче веле” како ,,Косово међународноправно и даље потпада под суверенитет СЦГ и да сваку измену у том смислу мора да одобри Србија”. Како је дошло до промене тих, не тако давних изјава и ставова са Запада? И зашто? Ако стално дајете политичке уступке да би добили економске уступке, а они вам обезбеђују какав-такав социјални мир, а он вам опет обезбеђује власт, онда је то део одговора. Ако вам ММФ диктира и плате и пензије, ако смо јако забринути што у Турску сада због наших малих капацитета не можемо да извеземо више од 600 тона говедине, онда је и то део одговора. Ако, пак, имате неусклађеност средстава и циља, при чему је циљ опстанак Косова у границама Србије, а унапред саопштавате која ћете средства користити, а која никако нећете користити, и то је део одговора. Ако нисте „случај Рачак” истерали до краја и показали западним пријатељима како је тај окидач агресије на Југославију 1999. била обична намештаљка, ако се није на томе и са државне стране после 5. октобра 2000. инсистирало, ако нисте на време процесуирали све злочине против Албанаца учињене на Косову пре марта 1999. и током бомбардовања, онда је и то део одговора. На светском економском форуму у Давосу 1999. британски премијер Тони Блер није прекорео Београд због начина на који управља Косовом, већ због тога што није широм отворених руку прихватио „привредне реформе”. За време бомбардовања Југославије 1999. није гађан ниједан објекат чији су власници странци или приватници. Део одговора? Колико смо инсистирали на томе да се после 1999. до хиљаду српских војника и полицајаца врати на Косово? Да ли је Запад из одсуства наше заинтересованости за тај повратак могао да извуче неке закључке? Наравно. Да ли инсистирамо на повратку нашег цивилног радара на Копаоник? Американци не дозвољавају. Наша реакција? Нема је. Увек треба преиспитивати политику, па и самог себе. У жестокој смо кризи духовних, културних, моралних и политичких вредности. Дефетизам поприма размере епидемије. Делимо се на западњаке и славенофиле, на прогресивне и реакционарне, на недужне и кривце, ушли смо у еру безгрешне политике и безгрешних политичара. Није можда морално, али је по закону. Тако кажу... Све је то део одговора. Природа сваког сукоба обично се мења ако он потраје дуже него што је предвиђено. Каква ће бити наша стратегија поводом Косова после 9. септембра? Концепција? Јалова? Реална политика, или како је то Кант називао „бешчасна стратегија”? Је ли Србија добровољно и за будућност изгубила монопол силе? Наравно, неки ће да поскоче: „Ха, ту смо, опет би рат”. А на Балкану Србија више никада неће ратовати. Тако кажу. А ако Санџак покуша сецесију? Ни тада? Разумем просвећене пацифисте, али не и религиозност пацифизма код нас. Безусловно одбијање силе није рационално одбрањив став, јер се не позива на неке норме које се могу уопштити, већ на догме које прихватају само верници. Тачно је да ми ресурсе силе сада немамо. А зашто немамо? Ко је одговоран за то? То није дошло изненада, дужи је то процес. Како мислимо да ће Србија у вези са питањем Косова бити озбиљно третирана ако јој треба годину дана да набави гуме за десетак борбених авиона? Мали смо, слаби и не можемо против империје? Да ли то значи да ако империја закључи да нам ампутира још који део, да ће иста логика објашњења важити и тада? Или ћемо то спречити ако уђемо у НАТО? А они нас не примају док изричито не признамо независно Косово. Део одговора? Када је 1974. дошло до најозбиљније кризе око Трста између СФРЈ и Италије, Југославија је на границу с Италијом, чланицом НАТО-а, извела три дивизије. Тито је обукао маршалску униформу и отишао на командно место у Виницу, у Словенију. Вашингтон нас је молио да не нападнемо Италију. Годину дана касније потписани су Осимски споразуми. Онда је на Брионе у госте маршалу стигла Софија Лорен. Мирослав Лазански објављено: 04/09/2010
[sorabia] Ništa od rata za Kosovo
Srbijanski snovi o moćnoj vojsci Ništa od rata za Kosovo Piše: Stipe Sikavica http://www.e-novine.com/author/stipe-sikavica Za nekakav ratni angažman Srbija bi danas imala velikih problema i sa ljudskim resursima. Teško je poverovati da bi se njen mladi svet danas tako lako mogao obmanuti i ponovo pokrenuti u ratnu avanturu za ostvarenje nekakvih sumanutih političkih ciljeva U konfuznoj i veoma zbrčkanoj prvoj posleodmorskoj emisiji “Utisak nedelje”, kojom je Olja Bećković nagovestila da će i ubuduće uporno relativizovati posvemašnje srbijanske poraze unutrašnje i spoljne politike, uzgred je pomenuta tvrdnja Radoša Ljušića o tome da bi Srbija jedino ratom mogla vratiti Kosovo pod kapu svog suvereniteta. Bez obzira na to što je teza verovatno izrečena kao ilustracija uzaludnosti i najnovije faze srpske “diplomatske ofanzive u odbrani Kosmeta”, ona je je netačna jer je – neizvodljiva. Kad se pre neki dan šef nemačke diplomatije Gvido Vestervele sreo u Beogradu sa Draganom Šutanovcem, naš ministar odbrane mu se kao đačić osnovac ispovedao o tome kako je Srbija u bezbednosnom smislu u odnosu na Kosovo bila “konstruktivna”, naglasivši: “Niko se u vojsci, policiji... nije latio oružja u momentu unilaterarnog otcepljenja Kosova”. Baš kao da se “otcepljenje” desilo juče i kao da je Vestervele prespavao taj događaj. Hajde da ministru oprostimo tu diplomatsku trapovost; međutim, druga je strana njegove izjave naivna, pa, ako hoćemo, i priglupa. Sasvim je izvesno da se Šutanovac želeo pohvaliti gostu iz Nemačke kako je Srbija (to jest njena vojska, njena policija, njena žandarmerija i ostale «pritoke» njenih oružanih snaga) mogla da se “lati oružja” i da valjda spreči “otcepljenje” Kosova, ali, eto, nije! A zašto nije? Pa, po logici ministrove izjave, zato što je Srbija “konstruktivna” i što je, je li, strateški opredeljena da “međuetničke i međudržavne sporove više ne rešava oružjem, nego – isključivo mirnim sredstvima”. Ipak, hajde da ne ispadne da u tome nema istine. Ima, ali to je jako daleko od oficijelne istine koja nam se konstantno natura. Dok je vladika Artemije bio gospodar srpskih manastira na Kosovu - neka bratija pod mantijom, delovi intelektualne elite, grupacije srbijanske političke opozicije, kojekakva fašistoidna i ostala ekstremistička bagra ne jednom su sasipali drvlje i kamenje na Vojsku Srbije zato što nije “u zemlju saterala Šiptare”. A kletve su bile bezrazložne jer Vojska Srbije posle “Drugog kosovskog boja” nije imala (niti danas ima) dovoljno ni materijalnih ni ljudskih resursa da bi “Šiptare saterala u zemlju” pa sve kad bi joj za to međunarodna zajednica dala odrešene ruke! Nastranu to što su međunarodne snage konstantno na straži mira na kosovskoj administrativnoj liniji. Uprkos tome što su se generali Nebojša Pavković, Vladimir Lazarević, Božidar Delić i mnoštvo sličnih korifeja dičili time kako su srpski stratezi i ratnici svojom genijalnošću u ratu 1999. namagarčili generale NATO sa sve Vesli Klarkom na čelu tako što su pod bombe i rakete njihovih bombardera podmetnuli makete artiljerijskih oruđa, tenkova i transportera i na taj način iz «boja» izvukli minimalno oštećenu ratnu tehniku - današnja borbena tehnika srpskih oružanih snaga em je nejaka, em je beznadežno zastarela, a novca za kupovinu nove tehnike niti je bilo juče, niti ga ima danas, a kako stvari stoje, neće ga biti ni sutra. Vojno-tehnička nemoć Srbije jasna je i srpskim jastrebovima, ali i oni tu manjkavu stavku srbijanske borbene gotovosti najčešće prebacuju u rubriku “nedelotvorne miroljubive politike” vrhovne političke vlasti u Beogradu. S druge strane, za nekakav ratni angažman Srbija bi danas imala velikih problema i sa ljudskim resursima. Teško je poverovati da bi se njen mladi svet danas tako lako mogao obmanuti i ponovo pokrenuti u ratnu avanturu za ostvarenje nekakvih sumanutih političkih ciljeva. Zar o tome zorno ne svedoče i veterani s juga Srbije? Čak i ortodoksne patriote, a ne samo oni koji su nasilno mobilisani i gurnuti u rat 1999. godine, odavno su ispostavile račune Otadžbini, koji se već mere stotinom i više miliona evra, za “kosmetsku krvarinu”. Otadžbina ćuti mada su potraživanja veterana stigla i do Strazbura. Dakle, iz tog ugla osmotren problem nam govori da se Kosovo ne može ratom usidriti u srpsku luku. Uostalom, Jugoslavija i Srbija sve vreme su nakon Titove smrti na Kosovu praktikovale “tenkovsku demokratiju”, ali su postizale sasvim suprotne efekte od onih kakve su priželjkivale. Naročito u Miloševićevoj ratnoj deceniji mnogi su “Šiptari” završili ne samo pod zemljom nego i pod vodom, ali ih (kao nacionalni entitet) sila ni tada nije “saterala u zemlju”, niti ih je odvratila od namere da se osamostale. Nažalost, izgleda da u Srbiji ni danas nije malo onih koji nisu apsolvirali taj nauk. Osmotrena iz ugla teme ovog teksta, jedna rečenica državnog sekretara u Ministarstvu odbrane Srbije Dušana Spasojevića zaslužuje
[sorabia] Peace Process: An Exercise in Futility, by S. Trifkovic
http://www.chroniclesmagazine.org/2010/09/03/an-exercise-in-futility An Exercise in Futility http://www.chroniclesmagazine.org/2010/09/03/an-exercise-in-futility/ by Srdja Trifkovic Never in the field of Arab-Israeli conflict was so little expected by so many from so few. That is the accurate and near-universal verdict on the opening of the latest series in the longest-running soap opera in the world. The three key roles are the same as ever. Two of them have been played with great consistency by a dozen or so bit-actors over the past three decades. Mr. Carter-Reagan-Bush I-Clinton-Bush II-Obama is the powerful, rich, yet exasperated sugar-daddy pretending to be even-handed in mediating the quarrel between his two infuriating mistresses. One of them, Miss Rabin-Begin-Shamir-Peres-Barak-Sharon-Olmert-Netanyahu, has him by the short-and-curlies back home—it’s a long and complicated story—making him look schizophrenic at some times, masochistic at others, ridiculous always. The other, played by the tried and tested tandem Arafat-Abbas, teases him endlessly by holding out the promise of granting him that which she knows she’ll never give. It’s a powerful drama, but it must never end. It is lucrative for the principals, and it is fun. There are lots of jobs for the extras, too—the maids and minders, consigliore and jesters, etc.—played by a long supporting cast of Foggy Bottom parasites, Euro-worthies, and other frequent-flying unemployables. The Jerusalem Post offered a refreshingly value-neutral review of the new episode http://www.jpost.com/Features/FrontLines/Article.aspx?id=186955 worthy of People’s report on an opening night in LA: In the chandeliered, mirrored East Room of the White House, soon after the Israeli, Palestinian, Egyptian and Jordanian support delegations had filed in and taken their places Wednesday evening, a voice came through the speakers just before 7 p.m. announcing that “the program will begin in two minutes.” And, indeed, two minutes later US President Barack Obama led Egyptian President Hosni Mubarak, Jordanian King Abdullah II, Prime Minister Binyamin Netanyahu and Palestinian Authority President Mahmoud Abbas walk through a center door onto a slightly raised, plant-bordered stage. And, to a large degree, the “program” felt like theater. All the actors wore dark suits; all looked rather stern. Each leader paid homage to Obama for shepherding through the diplomatic process over the last 20 months, and they all talked about bringing peace to future generations. Obama, like a director carefully watching his charges, stood by the lectern as each “actor” rose to recite his carefully prepared lines. The words were well phrased, the sentiments came across as deeply felt. The rub, the reviewer noted, is that it was déjà vu all over again. Pity the script-writers: after so many decades of work, they are out of ideas. Looking grim and statesmanlike, Obama opined that we need to “ask ourselves what kind of world do we want to bequeath to our children and our grandchildren.” Egypt’s Hosni Mubarak—still alive, apparently, rumors to the contrary notwithstanding—advocated “seizing the current opportunity” and “not letting it slip through your fingers.” Jordanian king Abdullah said something about having “all eyes upon us”—absolutely no eyes were upon him, mind you—and revealed that it is necessary to “show results sooner rather than later.” Netanyahu spoke about a “new beginning that would unleash unprecedented opportunities for Israelis, Palestinians and peoples throughout the region.” Abbas pledged to “not wanting any blood to be shed—one drop of blood from the Israelis or the Palestinians.” On this form, the Peace Process network would see its ratings collapse, deservedly so. The reality is that we are further away from Peace in the Promised Land than we were at Madrid or Oslo in the early 1990’s, or at Camp David a decade ago. Netanyahu came promising nothing: “We left Lebanon, we got terror. We left Gaza, we got terror.” He will not make any concessions on the settlements, on Jerusalem, on the Fence, or on any other core issue, and he duly avoided mentioning them at all in his vacuous introductory remarks. He might, if Obama promises to hit Iran for him, which the latter cannot and will not do. Netanyahu thinks that he is in no hurry, and from the vantage point of his domestic political calculus he is right. Strategically, however, he is mistaken: the time is running out, Israel cannot maintain her dominant position in perpetuity. The region’s demography is not on his side, and Israel’s society is increasingly polarized after a string of weak and non-authoritative governments. There soon will be more Arabs than Jews in the combined territory between the Mediterranean Sea and Jordan River. On current formArabs will account for close to two-thirds of that population—and one-third of Israel’s citizens!—by 2020. The only
[sorabia] Досијеи унутрашњих неп ријатеља прављени и после 5. октобра
http://www.politika.rs/rubrike/Hronika/Dosijei-unutrasnjih-neprijatelja-pravljeni-i-posle-5-oktobra.sr.html Хроника Досијеи унутрашњих непријатеља прављени и после 5. октобра Раде Булатовић, бивши начелник БИА, каже да категорије унутрашњих непријатеља званично није било, али да је нарочито 2001. године било прислушкивања политичких противника Нацртом закона о тајним досијеима који би требало да буде усвојен у року од три до шест месеци предвиђено је да се отворе досијеи такозваних унутрашњих непријатеља до 5. октобра 2000. године. Како нам је потврђено, постоји план да се отворе досијеи после 5. октобра, уколико се утврди да они постоје. Када је последњи нацрт закона о тајним досијеима 2005. године направљен, замерка стручњака из мисије Оебсау Београду била је управо временскипериод који би тај закон предвидео. Заправо, предлог је био да се отворе досијеи такозваних унутрашњих непријатеља од 1946. па до 2002. године, тачније до дана трансформације Ресора државне безбедности (РДБ) у Безбедносноинформативну агенцију (БИА). Мисија Оебса противила се том предлогу, нагласивши да би требало да се законом прецизира да се досијеи отворе закључно са даном доношења прописа. То је отворило сумњу да ли су и после петооктобарских промена 2000. вођени досијеи политички неподобних особа. Челни људи службе безбедности после 5. октобра тврде да је било политичких злоупотреба у периоду после пада Милошевићевог режима и износе оптужбе на рачун других. Раде Булатовић директор БИА у периоду од 2004. до 2008. године, каже за „Политику” да категорије унутрашњих непријатеља званично није било, али да је нарочито 2001. године било прислушкивања као мере према политичким противницима. –Озбиљних политичких злоупотреба било је посебно 2001. године. Због тога је БИА 2005. године, када је то утврђено, поднела кривичну пријаву. То се није десило због реваншизма, већ да ником после тога не би пало на памет да злоупотребљава службени положај – рекао је Булатовић за наш лист. Бивши директор БИА је под тим мислио на кривичну пријаву против Горана Петровића, бившег начелника РДБ и Душана Михајловића, некадашњег министра полиције. Против њих је пријава поднета због нелегалног прислушкивања новинара Вука Цвијића и адвоката Томе Филе. Горан Петровић тврди за „Политику” да је после петооктобарских промена у тајној служби било политичких непријатеља ида је сигуран да је и он вођен у тој категорији у периоду његових наследника. –Чувена је прича о такозваној групи 22. Под том шифром су били под обрадом некадашњи сарадници Зорана Ђинђића, међу којима су Жарко Кораћ, Горан Радосављевић Гури, ја… У књизи сам написао да сам чак праћен и као члан „Макине групе” – тврди Петровић. На питање да ли има доказаза овакве тврдње, Петровић каже да је то „опште познато”. С друге стране, Раде Булатовић каже да је прича о „групи 22” најобичнија измишљотина. Да је тога било, постојала би документација о томе, каже он. Петровић о кривичној пријави која је против њега поднета због прислушкивања Вука Цвијића и Томе Филе не жели да прича, јер је, како каже, поступак проглашен службеном тајном. Ипак, тврди да РДБ није прислушкивао Цвијића и Филу као новинара и адвоката, већ као „безбедносно интересантна лица”. –Све то што је рађено, рађено је по тада важећим законима и уредбама. Знамда је по истим прописима рађено и у време мојих наследника Андрије Савића и Мише Милићевића – каже Петровић. Андрија Савић, први директор БИА, после трансформације ове службе из РДБ у данашњи облик, каже за „Политику” да није тачно да је било нелегалних прислушкивања политичких противника у време док је он био челни човек БИА. –Сваки директор одговара за свој рад и примену закона у периоду док се налази на челу службе. Ипак, питање досијеатакозваних унутрашњих непријатеља не бих везивао за мандате директора, већ за време у којем смо тада живели. То је период радикалне трансформације служби безбедности, па је прављен отклон у односу на бивша времена – објашњава Савић за наш лист. До Мише Милићевића, директора БИА у периоду од 2003. до 2004. године, нисмо успели јуче да дођемо. Душан Телесковић објављено: 04/09/2010
