MIŠA ĐURKOVIĆ: SRBIJA ĆE PRE UĆI U OSMANSKU NEGO U EVROPSKU UNIJU petak, 25 jun 2010 10:33 Marija KORDIĆ
Ključne zemlje EU bile bi zadovoljne da Turska prihvati „privilegovano partnerstvo“, a da joj zauzvrat daju veći uticaj na tzv. Zapadnom Balkanu, minus Hrvatska i Vojvodina, koje hoće da ubace u EU. Sve to liči na sliku Balkana od pre 1912. Svima upada u oči da se Srbija sve jače vezuje za Tursku, ali nijedan srpski zvaničnik ne pokušava da nam objasni o čemu se tu radi. Na osnovu onoga što dolazi iz medija ili se može čuti iz međunarodnih krugova, jasno je da se radi o ozbiljnoj prekonfiguraciji odnosa u širem okruženju gde je Balkan deo paketa, kaže za NT Miša Đurković, filozof i saradnik Instituta za evropske studije. Otkuda to približavanje Srbije Turskoj? - S obzirom na to da naša vlast u poslednjih deset godina sve svoje spoljnopolitičke poteze usklađuje sa direktivama koje dobija sa Zapada, vrlo je verovatno da je i ovo bilateralno približavanje sa Turskom smernica koju su dobili od Vašingtona, Londona ili Brisela. U svakom slučaju, i ovom prilikom apelujem na predstavnike vlasti da neko od njih izađe u javnost, da izjavu, intervju, održi predavanje i jasno objasni šta je u pozadini. Mislim da bi i njima to bilo u interesu, a svakako bi ličilo na praksu demokratskih država. Dakle, mislite da treba ozbiljno shvatiti izjave ministra Jeremića i predsednika Tadića kada govore o „strateškom partnerstvu“ sa Turskom? - Iz prethodnog je jasno da je priča ozbiljna. Jedino kvalifikacija „strateško partnerstvo“ ne odgovara, jer se više radi o našem strateškom vazalstvu. Dakle odnosu u kome ćemo mi biti potčinjeni i gde će se Turska baviti nama, a ne mi njom. Postoji čitav niz pokazatelja koji oslikavaju ozbiljne planove Turske i konkretne mere za ulazak u ekonomiju, infrastrukturu, aviosaobraćaj, čak i sportske klubove u Srbiji. A Turska već uveliko finansira obnovu otomanskih spomenika po Srbiji, dozvoljava turskom ambasadoru da miri Rasima Ljajića i Sulejmana Ugljanina i zavađene muftije Zukorlića i Zilkića? - Zato što mi nemamo ozbiljnu državu, već korumpirane delove političke kaste koji su mnogo toga sposobni da urade i prihvate samo da bi ostali na vlasti. Donošenje rezolucije o Srebrenici je jedan takav neoprostiv skandal. U ovom slučaju prihvatate da vam strana sila bude medijator u sukobu vaših građana, čime se postepeno prikazujete kao nesposoban za kontrolu i vladavinu nad određenim prostorom. Je li tursko liderstvo na Balkanu za Srbiju nužno loša stvar ili se iz toga može profitirati, i kako? - To što Turska želi da ulaže ovde svoj novac veoma je pozitivna stvar, pošto ovde niko drugi neće da ulaže. Nema nikakvih stvarnih, a posebno ne grinfild investicija. Otud je dobrodošao ko god donese novac, jer ova država je uništila domaće male i srednje privrednike i nije napravila poslovni okvir koji bi stimulisao rad i investiranje. S druge strane, ako jedna država predominantno ulaže svoj kapital to može da predstavlja ozbiljan politički i bezbednosni izazov. Dakle potrebna je uređena, jaka i sposobna država da isprati takav pojačani angažman, čak i kad je u pitanju neki tradicionalni saveznik a kamoli neko ko vas je držao u ropstvu 500 godina. Imamo li mi takvu državu? Kako se u EU gleda na novu ulogu Turske na Balkanu, ima li Evropa nešto protiv toga? - Evropa je zaista složen pojam. Ima mnogo krugova u EU kojima se bilo šta što ima veze sa Turskom i islamom ne sviđa. Što se tiče vodećih političkih krugova, čini se da u ovom trenutku preovlađuje shvatanje koje nema ništa protiv ovog povratka Turske na Balkan u velikom stilu, kao kompenzacije za faktičko odustajanje Turske od učlanjenja u EU. SAD decenijama pokušavaju da ubace Tursku u EU, ali se, pre svega zbog otpora Nemaca i Francuza, na to gleda kao na neprihvatljiv čin koji bi rasturio nade u političko-kulturološko jedinstvo EU. Stoga bi oni bili zadovoljni da Turska prihvati „privilegovano partnerstvo“, a da joj zauzvrat daju veći uticaj na tzv. Zapadnom Balkanu, minus Hrvatska i Vojvodina koje hoće da ubace u EU. Sve to liči na sliku Balkana od pre 1912. Ali Brisel je prošle nedelje doneo odluku o ratifikaciji SSP sa Srbijom. Čemu takve odluke ako je „evropska perspektiva“ Srbije više nego neizvesna, kao što Vi procenjujete? - Mislim da mi sigurno nećemo ući u EU u sledećih deset godina, što povlači potpunu redefiniciju faktičkog sistema ekonomije, politike, identiteta i demografije u Srbiji. Ovde je sve to godinama gurano u drugi plan da bi se kao supstitucija navodilo ubrzano učlanjenje, nakon koga bi, navodno, sve trebalo da bude super. Sada je jasno da od toga nema ništa, a da je sve u zemlji u rasulu. Izgrađen je potpuno neodrživ ekonomski sistem, svi parametri razvoja su katastrofalni i to je konačno svima postalo jasno. S druge strane, međunarodne bitange iz MMF i sličnih institucija nastavljaju da hvale sumanute poteze vlasti koji su nas doveli u neokolonijalni položaj. Na tom fonu su i ovakvi potezi poput početka ratifikacije SSP, koja će inače trajati više godina. Moraju da daju nešto vlasti, čime će da se puni TV Dnevnik i da održavaju virtuelne laži kod naroda da samo što nismo ušli u EU. Verujete li da je naša politička elita svesna da je „evropska priča“ takoreći propala? - Kakva, izvinite, elita? Neozbiljno je ovu kastu neinformisanog i korumpiranog sveta koji kupuje diplome, u politiku ulazi da krade i bez morala sledi svaki vetar koji dune, nazivati političkom elitom. Pa molim vas, pogledajte spisak savetnika predsednika države pa ćete videti da, na primer, nema savetnika za ekonomiju. U vreme kad se privreda ove države dramatično urušava, svi su zaduženi do guše, a opstajemo prosjačenjem novih kredita. Ovde je sva politika marketing i nada da će neko čudo da se desi. Što se opozicije tiče, to ne postoji. Sve partije su deo istog sistema, pričaju iste priče, finansiraju se iz istih izvora i svi zajedno nemaju ni hrabrosti ni bilo kakvu ideju šta bi ovde moglo da se uradi. Prepoznajete li u postupcima aktuelne vlasti nešto što bi se moglo čitati kao sve manja zainteresovanost za EU, odnosno, za ono što kaže Brisel? - Ne. Pošto je kod njih sve marketing, njima je EU glavni propagandni slogan i apsolutno su nesposobni da nađu nešto čime bi tu mantru zamenili. Zato moraju da nastave da je vrte, jer nemaju čime drugim da drže narod u nekakvoj nadi i perspektivi boljeg života. Takođe, ovde postaje jasno da vlast ne određuje narod, već strane sile, tako da je Toma Nikolić prihvatio da za dolazak na vlast treba da ubedi strance kako može da bude veći Tadić od Tadića, a ne da ubedi narod da je sposoban da iznedri autentičnu alternativnu viziju razvoja ove države. Tako imamo bizarnu situaciju da svi znaju da od EU nema ništa, a da se pojačava nadmetanje za to ko će da bude veći evropejac. Kažete da je i Rusija „aminovala“ povratak Turske na Balkan. Zbog čega? - Partnerstvo sa Turskom je Rusiji važnije od čitavog Balkana: prvo, zbog uticaja u muslimanskom svetu, a posebno zbog pacifikacije problema koje Rusi imaju na Kavkazu; drugo, zbog energetske politike, jer je Tuska jedno od ključnih čvorišta za puteve energenata; treće, zbog zajedničkog nastupa prema Iranu, itd. Pošto Balkan Rusima ne predstavlja strateški prioritet, ne vidim da imaju bilo šta protiv turske neoosmanske politike na Balkanu. Naprotiv. l Kažete da se Srbija (kao i druge zemlje regiona) nalazi u istom aranžmanu sa EU kao i Turska. U čemu su glavne sličnosti tog aranžmana? - Između ostalog, IPA program pomoći simbolički nas je svrstao zajedno sa Turskom u istu kategoriju onih za koje su Nemci predvideli privilegovano partnerstvo, dakle onih koji imaju neki ugovorni odnos, ali sigurno neće ući u EU bar u sledećih deset godina. To je bolje od statusa Moldavije i Ukrajine, koje se ni u kakvoj perspektivi ne vide u EU, ali gore od Hrvatske, koju Nemci tamo guraju koliko god mogu. Kada se ima u vidu odlazak VAC-a, pre toga izglasavanje spornih zakona koji nisu u skladu sa evropskim standardima i reforma pravosuđa koju je kritikovala i Evropska komisija, može li se zaključiti da je vlast de facto odustala od uvođenja Srbije u EU? - Nemojte da očekujete bilo kakvu konsekventnu politiku ove vlasti. Ne samo da je ona koaliciona tvorevina, već je sam DS neka vrsta SKJ koji ima desetine frakcija. Svaka frakcija vodi svoju politiku u sektoru koji je dohvatila, pa od njih dolaze krajnje kontradiktorne izjave. Svi najveći sukobi u današnjoj srpskoj politici su sukobi između raznih žutih frakcija, a ne sukobi vlasti i opozicije. Jedino što ih sve povezuje jeste permanentno uvođenje represivnih zakona i širenje kontrole nad svim segmentima društvenog života. Medijska situacija nikad nije bila gora. No, strancima to apsolutno ne smeta dok se ovde stvari drže pod kontrolom. Naša najveća zabluda je da se Zapad ovde zalaže za demokratiju. Koliko je aktuelna politika Brisela prema Srbiji motivisana lošom ekonomskom situacijom unutar same EU? - Neosporno je da je ova kriza značajno odmakla EU od aspiranata, jer su unutar nje preopterećeni suštinskim dilemama i problemima. Međutim, već od poslednjeg velikog talasa 2004. rastu zabrinutost i otpor širenju, što se najbolje videlo 2005, kada je zbog toga propao Evropski ustav. Još kad su im Amerikanci ugurali Bugarsku i Rumuniju 2007. i kad im je tržište rada preplavljeno jeftinom radnom snagom sa Istoka, revolt običnog sveta postao je toliko snažan da su i političari morali da se prilagode ovom talasu. Oni sada moraju da brane evro, koji je politički projekat, i da spasavaju od bankrota i pojedine zemlje i čitav projekat EU. Nedeljni Telegraf, Beograd http://tinyurl.com/2f7kxyv [Non-text portions of this message have been removed]
