Srbija odustaje od „izlaska na more“?
Großansicht des Bildes mit der Bildunterschrift: Bar <http://www.dw-world.de/popups/popup_lupe/0,,5432880,00.html> Na tender za kupovinu 54,05 odsto državnih akcija "Kontejnerskih terminala i generalnih tereta", najvrednijeg dela Luke Bar nije se javio niko, pa čak ni Srbija, kojoj je to navodno "strateški interes". Ministar za infrastrukturu Milutin Mrkonjić najavljuje da će Srbija učestvovati na ponovljenom tenderu, a stručnjaci za investicije kažu da je odluka da se ne učestvuje na tenderu očekivana, jer Srbija za to nema ekonomski interes. Stručnjak za investicije Mahmut Bušatlija za Dojče Vele kaže: “Jasno je da Luka Bra zavisi od jedinog kontakta sa svojim zaleđem, odnosno sa prugom Beograd - Bar, a ni Srbija ni Crna Gora ne obraćaju pažnju na to da prugu treba dovesti u red, da bi Luka mogla da funkcioniše. Bojao sam se da politika ne bude odlučila, ali očigledno zahvaljujući krizi nije se ušlo u još jednu avanturu da državnim parama prave još jedan nerentabilan posao”, kaže Bušatlija. Teško je reći da li je Luka Bar od značaja za Srbiju I ekonomista Milan Kovačević za Dojče Vele ocenjuje da je potrebno puno uraditi da bi Luka Bar bila atraktivnija za potencijalne partnere: “Teško je reći šta je to u ovom slučaju srpski interes, a sigurno nije da se uzimaju državne pare i da se kupuje Luka. Mrkonjić je rekao da to nije namera, pitanje je da li su poslovni ljudi iz Srbije mogli naći interes da je to za njih profitabilno. Očigledno je da nisu“, smatra je Kovačević. Tender prekratko trajao Jedan od koordinatora srpskog konzorcijuma koji je trebalo da učestvuje na tenderu, vlasnik MK Grupe, Miodrag Kostić je podgoričkim "Vijestima" saopštio da je tender prekratko trajao. Delom problem vidi u ekonomskoj krizi, te da su kompanije okupljene unutar konzorcijuma imale različita očekivanja od tendera. Kostić je zaključio da je izuzetno ekonomski opravdano da Srbija ima izlaz na more, odnosno da sebi obezbedi alternativne pravce izlaska na more. I ministar infrastrukture Srbije Milutin Mrkonjić je ocenio da je tender bio ishitreno raspisan i najavio da će Srbija učestvovati na ponovljenom tenderu. Preko gatova barske luke se sada izvozi svega oko sedam do osam odsto izvoza iz Srbije, dok su saobraćajne veze te luke sa Srbijom loše. Srbija mnogo više koristi luke Kopar i Konstancu, do kojih se, iako su dalje, znatno brže stiže. Pa ipak čudno da se niko nije prijavio? Sa druge strane za profesora Predraga Ivanovića, predsednika borda direktora AD Luke Bar, neučešće kompanija i konzorcijuma koji su pokazali interesovanje za kupovnu najvrednije celine Luke Bar predstavlja iznenađenje koje tumači kao posledicu ekonomske krize, koja je pogodila upravo pomorski saobraćaj. Profesor Ivanović očekuje da će u narednoj fazi, odnosno nakon raspisivanja novog tendera biti obezbeđen strateški partner. Pored privredne krize, Ivanović navodi i druge probleme sa kojim se Luka Bar suočava. Luka Bar, o čemu je Dojče Vele već pisao, posluje sa gubicima, tehnički i tehnološki znatno zaostaje za konkurencijom na Jadranu, ima bar trećinu viška zaposlenih, a svoje kapacitete koristi sa oko 50 odsto. Konkurencija ostvaruje bolje rezultate Godišnje se pretovari nešto preko dva miliona tona tereta, što iznosi sedam puta manje nego u Luci Kopar ili dva puta manje nego u lukama Rijeka i Ploče. Prilikom podele preduzeća, oko 800 zaposlenih je prebačeno u novu kompaniju Kontejnerski terminal i generalni tereti, a to je bar tri puta više nego što je zaista potrebno. Analitičari ocenjuju da je to veliko opterećenje za proces privatizacije i da će svaki ozbiljni strateški partner dobro razmisliti da li da dolazi u luku i rešava socijalne i političke probleme koji će mu kao „vruć krompir" biti predati u ruke. Pojedini analitičari tvrde i da je vlada zakasnila sa privatizacijom i da će se Luka teško vratiti na evropsku mapu. Autor: Vesna Rajković Odg. urednik: N. Jakovljević http://www.dw-world.de/dw/article/0,,5432880,00.html?maca=ser-Blic%20Online-2569-xml-mrss [Non-text portions of this message have been removed]
