[SNN] Marovicu, smeni Davinica
INTERVJU PREDSEDNIK FORUMA ZA BEZBEDNOST I DEMOKRATIJU NINOSLAV KRSTIC Marovicu, smeni Davinica Brojka od oko 400 nevladinih organizacija koje postoje u Srbiji od sredine maja povecana je za jos jednu - u Beogradu je 21. maja osnovan Forum za bezbednost i demokratiju. U njemu su ljudi iz vojske i policije koji su se nekada profesionalno bavili tim poslom. Predsednik Foruma za bezbednost i demokratiju (FBD) je general-potpukovnik u penziji Ninoslav Krstic. Rec je o iskusnom i cenjenom visokom oficiru Vojske, nekadasnjem komandantu Novosadskog korpusa, nacelniku Staba Prve armije, komandantu Zdruzenih snaga koje su u prolece 2001. usle u Kopnenu zonu bezbednosti i glavnom inspektoru Vojske. FBD i general Krstic su vec od pocetka svog delovanja skrenuli pozornost javnosti svojim saopstenjima u kojima ukazuju na anomalije koje se desavaju u sektoru odbrane i bezbednosti, a pre svega u Ministarstvu odbrane i u Vojsci. O jednom delu tih problema general Ninoslav Krstic govori za Nedeljni Dnevnik. lDa krenemo od najnovijeg: trazite smenu ministra odbrane Prvoslava Davinica, pisali ste pismo predsedniku drzavne zajednice Svetozaru Marovicu, predsedniku Skupstine SCG Zoranu Samiju o tome da imate dokumenta koja dokazuju njegove prljave rabote. O cemu je, zapravo, rec? - Pocelo je od Fonda za reformu vojske. U vreme formiranja tog Fonda, nas Forum se odmah oglasio i rekli smo da je to nezakonito. Zasto? Zbog toga sto u Ministarstvu odbrane vec postoje sektori koji se bave ljudskim i materijalnim resursima i bilo nam je pomalo cudno zasto uz sve to da se formira i ovaj Fond. I to nam je odmah bilo i sumnjivo. Taj Fond nije utemeljen u zakonu, kao ni vojna imovina i zato treba da se najpre donese o tome zakon. Zbog toga to sada remeti odnose Vojske i Crne Gore i Vlade Srbije. I pre slucaja sa prodajom Vojnotehnickog instituta postavljao sam pitanje kontrole rada Fonda, a sada se definitivno potvrdilo da na nivou drzavne zajednice ne postoji organ finansijske kontrole. Drugi razlog za smenu Davinica je tragedija u kasarni u Topcideru. Kada je ovaj slucaj u pitanju, polazim od sebe. Ne moze ministar povodom ove tragedije da kaze kako ne oseca neku korelaciju izmedu njegove funkcije i onoga sta se desilo 5. oktobra u Gardijskoj brigadi. Ministar vojni to ne sme da kaze. On je odgovoran za svakog pojedinca u Vojsci. Da sam na njegovom mestu, iz pijeteta prema ljudima koji su stradali, rekao bih: Gospodo, podnosim ostavku. lNalazi Drzavne i Vojne komisije, koje su posebno istrazivale kako je doslo do pogibije vojnika Gardijske brigade, u potpunosti se razlikuju? - Povodom pogibije ta dva mlada momka napravljena je velika steta i od strane Ministarstva odbrane i vojno-istraznih organa koja ce se tesko popraviti. A ta steta se ogleda u tome da je urusen ugled vojske. Steta je napravljena najpre od ljudi koji su po funkciji morali da obave taj posao, da ga urade brzo i efikasno. Znam da vojska ima strucne i sposobne ljude i kada je rec o sudijama i o istraznim organima. Ali, sve se to odugovlacilo, da bi to rezultiralo formiranjem Drzavne komisije. Pitam se se zasto? S obzirom da znam kakav je kadar u nasoj Vojsci, imam utisak da je neko namerno pravio da to sto duze traje da bi se ugled vojske urusavao. lMinistar Davinic je pre nesto vise od mesec dana izjavio da je zaustavio korupciju i gradevinsku mafiju u redovima Ministarstva odbrane i Vojske? - On ne da nije zaustavio kriminal i korupciju u Vojsci i Ministarstvu, nego je svojim odnosom i podstice. To ministarstvo je, na primer, 2001. imalo projekat izgradnje vojno-policijske baze Cepotina kod Bujanovca, koji je potpisao tadasnji ministar odbrane Boris Tadic. Zahtev Koordinacionog tela za jug Srbije bio je da objekti budu montaznog tipa, jer niko u svetu ne zida kasarnu. Da ne bi izdvajalo iz vojnog budzeta, najpre su i Vlada tadasnje SRJ i Vlada Srbije prihvatile taj projekat, pa se tadasnja Savezna vlada obavezala da ce dati 200 miliona dinara, a ostatak Vlada Srbije. Vrednost tog objekta je, inace, 970 miliona dinara. Dok je jos Boris Tadic bio ministar odbrane, krenulo se s izgradnjom te vojne baze i potroseno je onih 200 miliona, a juna ove godine Vlada Srbije je uplatila 700 miliona dinara na racun MUP-a za potrebe izgradnje te baze. To sam rekao i ministru Davinicu u avgustu i dao mu dokumentaciju o izgradnji baze. Ali, njemu se nije svideo montazni objekat. On pravi novi plan, ovoga puta za zidane objekte, i taj projekat sada kosta milijardu i 680 miliona dinara! Drugi dokaz: trazili smo da vojne gradevinske firme grade taj objekat. Vojska ima i svoj projektni biro. U pocetku oni su i radili, ali posle je s tim prekinuto da bi u taj posao usla neka privatna firma koja ima samo tasnu, masnu i kompjuter. Pored toga, eliminisan je i vojni projektni biro a angazovan Centroprojekt, koji nije vojna firma. Smatram da ministarstvo namerno nije angazovalo svoje kapacitete da bi ih jos vise urusili i zatim jeftino prodali. Tu nije kraj. Iz istih razloga uveren
[SNN] Ispovest kanadskog novinara koji je preziveo kidnapovanje u Iraku
Ispovest kanadskog novinara koji je preziveo kidnapovanje u Iraku Amerikanci nece uspeti u borbi protiv gerilaca Skot Tejlor, urednik casopisa Espri de kor, pojavice se najverovatnije u januaru kao svedok odbrane Slobodana Milosevica BEOGRAD - Pomirio sam se sa Bogom i nisam mu obecavao da cu, ako prezivim, uraditi ovo ili ono - znao sam da cu umreti - prica Skot Tejlor, kanadski novinar i urednik magazina Espri de kor kojeg su u septembru u Iraku zarobili pripadnici zloglasne grupe Ansar al Islam, ogranka teroristicke mreze Al kaida. Pakao je trajao pet dana tokom kojih su Tejlora i njegovog prevodioca, tursku novinarku Zejnep Turgul, vise puta izvodili na streljanje. Bivsem vojniku koji je postao novinar i izvestavao sa sukoba na Balkanu i u Iraku, kaze da mu i dalje nije jasno zasto je osloboden. - Kidnapovali su me u Tal Afaru, novinarima gotovo nepoznatom gradicu na severu Iraka, a oslobodili su me u Mosulu. U proteklih nekoliko godina iz Iraka sam izvestavao dvadesetak puta - kako za vreme vladavine Sadama Huseina, tako i tokom poslednjeg americkog rata protiv te arapske zemlje. U Tal Afaru sam vec bio u junu, istrazivao sam za svoju novu knjigu Od Beograda do Bagdada koja je pre dva meseca objavljena u Beogradu. To je cudan, izolovan gradic sa 400.000 stanovnika, bez hotela. Tada sam uspostavio dobar kontakt s tamosnjim Turkmenima, o kojima sam napisao i knjigu. Nijedan zapadni novinar tamo ranije nije bio. Novinar cesto plati cenu ekskluzivnosti? - Ljudi me stalno pitaju kako je moguce da sam, posle toliko godina izvestavanja sa raznih ratista, bio otet. To je rizik kojem se novinar izlaze. Dosli smo na policijski punkt u predgradu Tal Afara. Imali smo pouzdanu informaciju da ce Amerikanci napasti grad u roku od 24 do 48 casova. Trebalo je da udemo u grad, smestimo se u kucu jednog turkmenskog lidera s kojim sam se sprijateljio u junu, i izvestavamo iz grada. Tako sam cinio i tokom bombardovanja Beograda i na Kosovu 1999. godine. Na tom punktu je dvadesetak policajaca nadgledalo evakuaciju reke izbeglica koja je napustala grad. Pitao sam jednog policajca gde je kuca tog mog prijatelja, poznatog lokalnog politicara. Cinilo se da je sve u redu - policajac je znao o kome govorim i rekao nam da udemo u kola u kojem su vec sedela cetvorica naoruzanih i maskiranih muskaraca. Nije mi to bilo neobicno, pomislio sam da se radi o maskiranim specijalcima, obezbedenju, jer je bilo logicno da nas specijalna policija uvede u grad koji je u nekoliko narednih sati trebalo da bude bombardovan. Usli smo, krenuli, i ubrzo sam shvatio da je grad pun maskiranih ljudi - pripadnika pokreta otpora - i da s nama u kolima nisu policajci. Znali ste da je sprega izmedu iracke policije i gerilaca veoma opasna? - To samo dokazuje da americka politika irakizacije rata - regrutovanja Iraka za borbu protiv gerilaca - nece uspeti. Ali 95 odsto Iracana je nezaposleno, a posao se moze naci jedino u sluzbama bezbednosti. Mnogi lekari nose kalasnjikove i rade za policiju i razne sluzbe bezbednosti. Dok su nas otmicari vozili, prosli smo kroz jos dva policijska kontrolna punkta usred bela dana. Policajci su nasim otmicarima davali cigarete i nazivali ih bracom. Ljudi koji su nas oteli bili su iz turkmenskog ogranka teoristicke grupe Ansar al Islam, koja slovi za kurdsku organizaciju. Predali su nas drugoj, arapskoj grupi, a u jednom trenutku su na pregovore sa Arapima dosli pripadnici nekadasnje Sadamove partije Baat. Dakle, turkmenski i arapski fundamentalisti saraduju medusobno, ali u sprezi su i sa batistima i sa policijom, koja otvoreno podrzava pokret otpora. Gerilci su mi rekli da ih policija placa tako sto svaki policajac odvaja deo plate, i veoma su ponosni na to. To znaci da se od americkih para kupuje naoruzanje koje se koristi u borbi protiv Amerikanaca. Je li pokusaj da se iracke snage bezbednosti angazuju u borbi protiv irackih gerilaca promasaj? - Kad su Amerikanci napali Faludzu, ukljucili su u akciju neke trupe iz Mosula. Svi strani izvestaci odvedeni su u Faludzu da izvestavaju o tome kako su Amerikanci pobili hiljade mudzahedina - sto se nikada nije dogodilo. Ubili su nekih 1.200 sve ukupno. Za to vreme su iracki pobunjenici zauzeli Mosul i drzali ga nekih pet-sest dana. Svih sest policijskih stanica bilo je zauzeto i ispraznjeno, a pet hiljada policajaca, koji rade u tim stanicama, oterano je bez ijedne zrtve. Ali gerilci su pokupili kompletno naoruzanje koje su zatekli u stanicama, a bilo je novo, tako da su sve sto su izgubili u Faludzi trostruko nadoknadili u Mosulu. To je dokaz potpune propasti tog pokusaja irakizacije borbe protiv pobunjenika. I pored toga, hiljadu tih policajaca se vratilo na posao. U januaru su izbori u Iraku. Da li ce oni povecati izglede za mir? - Nema izgleda na mir. Samo lud covek moze da veruje da ce ti izbori biti demokratski. Ne mozete zadobiti ljude oruzjem i Amerikanci lude zbog toga. Gerilci u Faludzi borili su se 18 meseci protiv najmocnije armije na svetu. Oni
[SNN] Koliko je presuda Medunarodnog suda nasa sansa
Koliko je presuda Medunarodnog suda nasa sansa Vetar nam u jedra duva iz Holandije Jednoglasno doneta presuda Medunarodnog suda pravde u Hagu od 15. 12. 2004. je maksimum sto koji je nasa zemlja mogla postici. Srz odluke je sledeca: SCG ne moze biti tuzilac, ali ni tuzena za genocid, jer nije bila clanica UN ni stranka Statuta Suda u momentu podnosenja tuzbe protiv clanica NATO pakta (29. 4. 1999), kao ni u momentu kad su BiH (1993) odnosno Hrvatska (1999) protiv nje podnele tuzbe. Sud je definitivno utvrdio da nisu ispunjeni uslovi za njegovu nadleznost iz cl. 35 st. 1 Statuta Suda, a pogotovo st. 2 istog clana. Utvrdivsi to, Sud se nije upustio u ocenu njegove nadleznosti za agresiju po cl. 36 st. 2 Statuta Suda odnosno ocenu razloga u nekom drugom smislu. Dakle, nece biti daljeg postupka protiv clanica NATO pakta, ali nece biti ni daljeg postupka po tuzbi BiH i Hrvatske. Obe ove tuzbe bice odbacene vec posle prvog rocista na kojem SCG istakne prigovor da ne postoji nadleznost Suda u smislu cl. 35 st. 1 i 2 Statuta Suda. Radikalno novi stav Suda koji ce biti osnov za takve odluke jeste da Konvercija o genocidu nije stupila na snagu u momentu stupanja na snagu Statuta Suda - 24. 10. 1945. (paragrafi 95, 112 i 113 obrazlozenja presude npr. protiv Italije). Do 15. 12. 2004. stav Suda je bio da je bitno da je Konvercija o genocidu bila punovazna u momentu kad je jedna drzava pokrenula postupak protiv druge. Zelim da javno izrazim duboko postovanje za samopregoran i vrhunski profesionalni angazman prof. Varadija i saradnika. Ogromni ulozi su bili u pitanju. Bio je to bukvalno, bez patetike, minuciozan hod po ivici zileta. Uspeo je. Presuda od 15. 12. 2004. je i najpregnantniji dokaz koliko je bilo promasena letosnja halabuka oko povlacenja tuzbe pre odluke o nadleznosti. Da je postupljeno kako su npr. gospodin Draskovic i gospodin Stojanovic insistirali, Sud se ne bi izjasnio ni o nepostojanju nadleznosti u smislu cl. 35 st. 2 Statuta Suda, sto je, da ponovim, krucijalni razlog za odbacivanje tuzbe BiH i Hrvatske. Konacno, Medunarodni sud pravde u Hagu je i ovom prilikom ponovio stav da postoje povrede medunarodnog prava iako za njihovo sankcionisanje on nema nadleznost. Sud nije amnestirao agresiju na nasu zemlju, ali ni svako drugo krsenje medunarodnog prava pocinjeno prema bilo kojoj drzavi! Budimir Rudovic Beograd http://www.glas-javnosti.co.yu/ Yahoo! Groups Sponsor ~-- $4.98 domain names from Yahoo!. Register anything. http://us.click.yahoo.com/Q7_YsB/neXJAA/yQLSAA/NfOolB/TM ~- Yahoo! Groups Links * To visit your group on the web, go to: http://groups.yahoo.com/group/SrpskaInformativnaMreza/ * To unsubscribe from this group, send an email to: [EMAIL PROTECTED] * Your use of Yahoo! Groups is subject to: http://docs.yahoo.com/info/terms/
[SNN] IZA KULISA: KO SE ODREKAO EELjA
IZA KULISA: KO SE ODREKAO EELjA Niko ne voli prkos Radikali kau da ekaju svog lidera, vlada Srbije dala je garancije sa zakanjenjenjem, a Karla del Ponte neprestano brine o njemu Vojislav eelj jedini je haki optuenik koji je sam kupio avionsku kartu i otputovao u Hag, stekavi ansu i da ga DOS proglasi patriotom a njegovi sledbenici junakom. Meutim, svojim prkosom, koji u Hagu doivljavaju kao sprdnju sa Tribunalom, on ne moe da oekuje njihove simpatije i odluku da e ga vratiti u zemlju do poetka suenja. Naprotiv, Karla del Ponte ne prestaje da radi na proirenju eeljeve optunice. Vojislav eelj nije imao garancije kada je kretao u Hag, kae Aleksandar Vui. Ako eelj nije hteo da razgovara sa dosovskom vladom, za koju je tvrdio da mu je isposlovala odlazak u Sheveningen, nije bilo jasno zato od vlade Vojislava Kotunice nije traio garancije da se brani sa slobode. On ni sada ne trai nita od drave, niti je traio, ve je ekao da vidi kada e Vlada Srbije dati garancije da bi bio puten na slobodu do poetka suenja u Hagu. A garancije je dobio poslednji. Ni to to se dobrovoljno predao nita ne znai jer se optunica proiruje kako bi dobili jo godinu dve za istragu. Zbog svega toga eelj stie simpatije i kod onih koji ga nisu voleli, objanjava Vui. Prema nekim istraivanjima on ima najvei skok pozitivnog i najvei pad negativnog rejtinga. U Srbiji smo dobili bitku, niko i ne misli da je eelj poinio ratne zloine, kae Vui. Ironija sudbine je da eelj je imao manje simpatija dok je pretio zaralim kaikama nego sada kada ga doivljavaju kao rtvu. Ima li u tome naravouenija za radikale. Da se nije prialo da drava naroito trai da se iz Haga do suenja puste Milan Milutinovi i Dragoljub Ojdani, niko je ne bi sumnjiio da su joj simpatije prema eelju srazmerne njegovoj udaljenosti od Srbije. injenica je da su garancije Vojislavu eelju date kasnije, odgovara Zoran Stojkovi, republiki ministar pravde. On je u Hag otiao u vreme prole vlade. Zato oni nisu dali nikakve garancije ja ne mogu da dam objanjenje. to se tie ove vlade mi smo zauzeli principijelni stav da svakom licu koje dobrovoljno ode u Hag damo garancije koje e vlada braniti. Pored toga po zakonu se dobija mogunost korienja dokumenata, eventualno sasluavanje svedoka i skidanje obaveze uvanja tajne i materijalna pomo porodici. Nije li, ipak, vlada, stavljanjem eelja na listu za ekanje, poruivala da ga voli koliko i Karla del Ponte ili bar da je time htela da isposluje podrku radikala u Skuptini Srbije. Ministar Stojkovi odbacuje ovo sumnjienje i kae da eelju garancija nije data kasnije zbog toga to ova vlast ne eli da se on vrati. To nije tano. Problem je u neem drugom. Vojislav eelj je jedno vreme izjavljivao da ne priznaje vladu. Verovatno se to odnosilo na prethodnu vladu. Poto je ova vlada zauzela stav postupljeno je u svim sluajevima identino. Data je mogunost korienja dokaza. I ubudue e ta mogunost moi da se koristi. Ja sam ministar koji je spreman da brani garancije svakog naeg graanina koji se nalazi u Hagu. Siguran sam da niko nema razloga da sumnja u ono to tvrdim jer ono to kaem ja i probam da realizujem. Hoe li ministar ii u Hag i braniti garancije za eelja, kao to je to inio i za Jovicu Staniia i Franka Simatovia. Ii u i u Hag, objanjava Stojkovi, jer svi imaju isti tretman. Na interes je da se to vie ljudi pusti na slobodu radi odbrane do suenja i da se to vie predmeta prebaci ovde. Mislim i da su svi mogli da vide da i to pokuavamo. Ovde bi moglo i da im se sudi. Mi sada imamo jedno vee koje radi a mogu da se otvore jo dva-tri. Treba imati u vidu prve predmete kao to je bio Sjeverin, Skelani to su zapoeli i zavrili regularni sudovi. I nije bilo nikakvih primedbi od meunarodne zajednice i Hakog tribunala na nain voenja postupka. Ministar ima objanjenje i zato su Staniia i Simatovia dobili garancija vlade pre eelja. Zato to su njihovi branioci to traili. Vlada je poslala mene da branim garancije. Ja sam prihvatio da svedoim smatrajui da e to biti bolje i ubedljivije za ono to mi dajemo kao garanciju. Pokazalo se da sam bio u pravu. Jer, i sud je poao od tvrdnje da ova zemlja ne sarauje dovoljno ali u konkretnom sluaju ja sam dao validne garancije. Za to vreme, uprkos predvianjima da e propasti bez eelja, Srpska radikalna stranka je napredovala. Partija je imala odline rezultate na izborima za republiku skuptinu, lokalnim i izborima za gradonaelnika. Ali ono to je tada primeeno je odsustvo lika i dela voe radikala u predizbornim kampanjama Tomislava Nikolia zamenika predsednika i Aleksandra Vuia, generalnog sekretara. Prialo se zato da novo rukovodstvo nije u najboljim odnosima sa hakim zatvorenikom i da im nije mnogo stalo da se vrati u Beograd. Pa da on nije u najboljim odnosima sa Nikoliem i da je Maja Gojkovi njegova produana ruka Nismo se odrekli eelja, odgovara Vui. Svake nedelje tim za odbranu eelja ima konferenciju za novinare. U januaru e biti odran veliki nauni skup, na koji e biti pozvani eminentni strunjaci, a razgovarae se o optunici
[SNN] KANADSKO ISKUSTVO U STANOGRADNjI
KANADSKO ISKUSTVO U STANOGRADNjI Recept za uspeh Ulaganje u nekretnine je dobar biznis i ako se pametno radi tu se ne moe izgubiti U trenutku kada se u Srbiji na velika vrata kree u masovnije kreditiranje stambene izgradnje, verovatno nema boljeg sagovornika za tu temu od gospodina Riste Simia. Re je o naem oveku, koji je pre 35 godina kao mlad ekonomista stigao u Toronto i napravio zavidnu karijeru majstora za nekretnine. Njegovo veliko iskustvo i pre svega, rezon ulaganja u kue, zemlju ili poslovni prostor su pravi vodi. Kada sam ja stigao u Toronto daleke 1969. to je bila tipina severnoamerika palanka. Danas je to ogroman grad sa preko pet miliona stanovnika, svetski centar, sa neverovatnim mogunostima za ulaganje i veoma visok ivotni standard. Poeo sam da radim u jednoj osiguravajuoj kompaniji i imao sreu da me je brzo zapazio jedan od efova. Englezi su majstori da osete talenat kod svojih zaposlenih za biznis i okretanje para. Rekao mi je vrlo kratko, neto to i danas pamtim: Mladiu, vidim da imate petlju za investiranje i rad sa klijentima. Ovde moete raditi ceo ivot za drugog, ali je jedina prava stvar raditi za sebe. Razmislite o tome. Jasno mi je bilo ta treba da radim. Dao sam otkaz i krenuo u svet nekretnina. Iskreno, imao sam i sree da radim u pravo vreme sa mudrim ljudima. Toronto se fantastino razvijao i naravno, izgradnja poslovnog i stambenog prostora je bila prilika za preduzimljive i pronicljive da okrenu i velike pare. Pre samo desetak godina ovde se mogla kupiti pristojna kua za 200.000 kanadskih dolara. Sada je to nezamislivo bez pola miliona u proseku. To slikovito pokazuje o kakvom je bumu u nekretninama re. Veliki izbor Po svim pokazateljima, trite nekretnina u Torontu je meu tri vodea u svetu. Trenutno ima ak 10.000 praznih stanova, to obara kirije, ali svedoi o izvanrednoj ponudi. Meutim, ima nekoliko stvari koje treba znati, ako se eli uspeh u svetu nekretnina u estokoj konkurenciji i vrhunskom profesionalizmu kakva ovdi vladaju. Prvo, kada mladi ljudi poinju da se kue u Kanadi, oni ispred sebe imaju dunglu ponuda banaka, agenata za nekretnine. Svi ele da preko njih dou do krova nad glavom. To je, po pravilu, najvea privatna investicija i drava je ovde razvila pravu lepezu pomoi pri kupovini, renoviranju, prodaji ili biznisu sa nekretninama. Treba strpljivo nai sebe u svemu tome. Drugo, najvanije pri izboru je kraj grada u kome se kupuje. Toronto je strogo podeljen i svaka erija, kako se to popularno zove, ima svoj raspon cena. U mondenskom i prestinom Forest Filu i Rozdejlu stanuju po tradiciji milioneri i bogatai, a na potezu od ulige Eglinton na sever do avenije Lorenc iskljuivo Jevreji. S obzirom na to da je re o gradu sa veinskom iseljenikom populacijom, tano se zna gde ive Italijani, Grci, Portugalci, Koreanci, Indusi ili Kinezi. Tree, u posao oko kupovine ili prodaje nekretnina mora se ii sa dobrim agentom i porodinim advokatom. Ovde je praksa da se ispred kua koje su na prodaju stave table sa svim podacima. Tim poslom ne moe svako da se bavi. Dil se sklapa tako to se na poleini predugovora piu licitirane cene. Kada obe strane potpiu dogovorenu sumu, pogodba je sklopljena. Provizija agenata je izmeu tri i est odsto. Kapara je obino bar 5.000 dolara i retko se vraa, ako se neka od strana predomisli. Sve ide preko banaka i advokata i nezamisliva je ke isplata. Jo neto, prilikom isplate, prodavcu se isplauje iznos koji je preostao kada su se namirili svi eventualni dugovi drave na toj nekretnini (porezi, takse, struja, voda, grejanje). On dobija neto iznos koji mu prezentira advokat. Apsolutno ceo Toronto sa okolnim naseljima je uknjien i advokati dobijaju u geodetskoj upravi ceo istorijat parcele od prvog vlasnika. - objanjava gospodin Rista Simi. Dobar trgovac Ime je stekao predano radei za kineske, a naroito jevrejske poslovne ljude, bankare i advokate. Odlian trgovac i izuzetno fer poslovni partner stekao je ogromno poverenje Jevreja koji i danas drmaju tritem nekretnina. Kao agent radio je za poznatu firmu Rimaks, gde je godinama bio jedan od najuspenijih trgovaca nekretninama. On ne pamti takav tempo izgradnje, kakav se belei u Torontu poslednjih nekoliko godina. itavi kvartovi grada su nestali. Milijarde dolara su uneli pre svega useljenici iz Hongkonga, Kine, Indije, Pakistana. Cene obaraju rekorde iz meseca u mesec. Ljudi su za nekoliko godina zaradili na razlici u ceni po nekoliko stotina hiljada dolara. Ali, treba znati da se i u Kanadi plaa porez na razliku u ceni. On je trenutno u rasponu od 25 do 50 odsto, zavisno od toga da li se nekretnina dalje preprodaje ili koristi za ivot. Banke se utrkuju sa niskim kamatama (u proseku 4 do 5 odsto), ali je svima jasno da e se taj krug zavriti, moda ve sledeeg prolea. Tu se sada otvara sutinsko pitanje: kada kupiti nekretninu, jer valja je i otplatiti. Da se ne zavaravamo. Kakva god matematika bila, dok se kua ili stan otplate, jedna se kupi sebi, a druga banci. Dilema je samo to vie smanjiti otplatu
[SNN] Boa Prelevi ..Istina jaa od metka
Boa Prelevi ovek visokog rizika Istina jaa od metka Vojska je o tragediji dvojice gardista u Topideru zakljuila da su se vojnici meusobno poubijali, a dravna Komisija da su ubijeni. ta o tome kae ovek koji zbog isterivanja pravde i zakona ve deset godina, ini se, koraa ivicom ivota Boa Prelevi je ovek iji ivot poslednjih desetak godina i bukvalno ide ivicom neizvesnosti. Ne zato to on to hoe, ve zato to ne zna na drukiji nain da obavi posao koji mu je poveren. Moda bi, dodue, on to ponekad i hteo, ali ne ume. Za njega je verovanje u istinu jedina pokretaka snaga koja ga dri, na toj tananoj granici ivotne neizvesnosti, i tera da prihvata sluajeve visikog rizika pa i po sopstveni ivot, jer u ovoj naoj zemlji je, maltene, postao obiaj da se spreavanje otkrivanja vanih tajni najlake reava metkom ili atentatom. A Bou Prelevia je, bar do sad, uvek uvala srea ali i istina kojoj je, kako kae, odan pa i po cenu ivota. - Ja sam to u sebi odavno prelomio - kae ozbiljno dok razgovaramo u njegovoj kancelariji u prostorijama "Lige eksperata" na Topliinom vencu - jo dok sam bio sudija Petog optinskog suda. Bio sam najefikasniji sudija u Beogradu. I bio sam otputen s posla jer sam zajedno sa sudijama Zoranom Miloeviem i Slobodanom Vuetiem osnovao Drutvo sudija i borio se da sudovi budu nezavisni i rade iskljuivo po zakonu, a ne partijskim direktivama. Jo tada smo prozivali vlast. Ne zbog politike, ve zbog krenja zakona. Bio sam prvi sudija koji se popeo na kola i rekao okupljenom narodu da su izbori pokradeni. Prvi put je neko iz sudske vlasti uradio tako neto. Nae drutvo sudija je uestvovalo na mitinzima protiv drutva koje je ubilo Slavka uruviju i Ivana Stambolia. Bio sam na listi Mire Markovi za odstrel. Video sam taj spisak. Na njemu je bilo trideset i est imena. Meu njima i moje. Opasno je bilo i kada smo Slobodan Vueti i ja posle demonstracija 5. oktobra uvee otili kod Milana Milutinovia da spreimo da se ne napravi neka glupost koja vodi krvoproliu. Upozoren na atentat Svega se jasno sea Boa Prelevi. A to su bili dani kada mu je glava i bukvalno bila u torbi. Sea se i kada su mu ponudili da kao nestranaka linost ispred DOS-a postane koministar policije. Prvo je odbio. Rekao je: " Ja ne znam to da radim. To je ogromna odgovornost. Izaberite nekoga iz policije". Odgovorili su mu: " Ba zato to nisi iz policije i to je velika odgovornost, treba da prihvati". - Tada sam shvatio - sea se Prelevi - da u morati i ja da dam svoj doprinos promenama uz sve opasnosti koje su iz te ponude proizilazile. Bio je koministar policije puna tri meseca. - I to u Miloevievoj najjaoj polugi sistema.Odmah mi je bila nejasna koncepcija u kojoj se ne menja naelnik dravne bezbednosti. Nas dvojica, Nikevi i ja smo hteli odmah da ga promenimo. I Radeta Markovia, koji je na kolegijume dolazio s pitoljem za pojasom, ali i generale Bucu uria, Dinia, Eria i jo neke. Ali nismo mogli. Traio se konsenzus, a trei koministar Tomovi je otiao do vrha SPS-a i sve stopirao. Tada su organizovane namerno pobune na jugu Srbije i po zatvorima. Bio sam upozoren da se sprema atentat na mene. I to u Medvei. Zna to i Neboja ovi. Ali mi je na vreme dojavljeno pa nisam otiao. Scenario je bio : kada se pojavim da me snajperom likvidiraju sa albanske strane. A tada je dole bio JSO. Bilo je tih pokuaja i dojava prilino. Na osnivakoj skuptini Drutva sudija javljeno mi je da je ispod mojih kola postavljen eksploziv. Zbog jake stege vrha policije sa SPS-om formirana je i jedinica "Poskok". - Kada sam video da nita nema od kadrovskih promena formiran je "Poskok". Ali je ta jedinica morala da se uklopi u strukturu policije. A to je opet znailo da ne mogu nita da menjam. Graani su s pravom oekivali hapenja onih koji su nareivali da ih policija tue ili ih javno prave izdajnicima kao i svi oni koji su ih godinama poniavali i maltretirali. A pri tome su se, prodajui patriotizam, obogatili iznad svih granica ljudske pristojnosti. Taj "Poskok " je obavio sve istrage i hapenja zapoete 5. oktobra. Kada je postao ministar policije Duan Mihajlovi je to prvo rasformirao. Kada sam predao vlast Mihajloviu, dao sam i elaborat u kome je najvanija stvar bila je da se JSO ne kontrolie. To je po meni bio najvei problem. Dao sam tada i predlog : da se ta jedinica uputi negde van zemlje, kao "plavi lemovi", na primer, i budu u sastavu meunarodnih snaga. I da tamo troe taj adrenalin od koga se ovde strepelo. ini je,
