|
22. mart 2006. god. KIM Info-bilten 22-03-06 Svedocenje o. Irineja Dobrijevica o Kosovu i Metohiji u Kongresu SAD KIM Info-sluzba U prilogu donosimo srpski prevod svedocenja jeromonaha Irineja Dobrijevica, sefa Kancelarije Odbora za Kosovo i Metohiju Sv. Arhijerejskog Sabora SPC i clana delegacije SPC koja boravi u dvonedeljnoj poseti SAD. Svedocenje je procitano na engleskom jeziku 15. marta pred Radnom grupom Kongresa SAD za ljudske i verske slobode. Tekst svedocenja na engleskom jeziku dostupan je u arhivi KIM Info-sluzbe:
SVEDOCENJE PRED RADNOM GRUPOM ZA VERSKE SLOBODE
AMERICKOG KONGRESA VASINGTON 15 Mart 2006 KOSOVO: STVARNOST I BUDUCE SMERNICE Javne ocene jeromonaha Irineja Dobrijevica, sefa Komisije za Kosovo i Metohiju Svetog Sinoda Srpske Pravoslavne Crkve Beograd, Srbija Uvazeni predsedavajuci, g. Trent Frenks, Cenjeni clanovi Radne grupe Kongresa za verske slobode, Postovane dame i gospodo: Osecam se pocastvovanim i privilegovanim da se kao sef kancelarije Komisije za Kosovo i Metohiju Srpske Pravoslavne Crkve, obratim Radnoj grupi Kongresa za verske slobode, ali i kao americki gradjanin koji je angazovan za pitanje srpskog nasledja. Moja poruka u ime NJegove Svetosti, Patrijarha Pavla i Svetog Arhijerejskog Sinoda, a koje danas predstavljam, u prisustvu zvanicne delegacije u SAD jeste: Zajedno, mozemo i moramo traziti pravedan put napred za dobrobit svih gradjana u tom regionu. "Znaces istinu, jer ce te istina osloboditi" (Jovan 8:32). Uvod Gospodine Predsedavajuci: Crkva je odlucna da se direktno angazuje sa vladom Sjedinjenih Americkih Drzava, administracijom Ujedinjenih nacija, ostalim institucijama i ljudima dobre volje i namere sa Kosova i Metohije i medjunarodnom zajednicom. U procesu resavanja buduceg statusa Kosova i Metohije, Srpska Pravoslavna Crkva, njen verni narod i svetinje u Pokrajini treba da dobiju odgovarajucu zastitu i slobodan zivot, u skladu sa osnovnim principima o verskim slobodama i ljudska prava koja se nacelno prihvataju u demokratskom svetu. |
U skladu sa tim, Srpska Pravoslavna Crkva svesrdno daje podrsku pregovarackom timu Srbije i Crne Gore za buduci status Kosova i Metohije, koji ce predstavljati interese srpskog naroda i drzave.
U cilju jednog autenticnog i neposrednog svedocenja, Crkva naglasava ono sto je vec poznato – to je njena prosla, sadasnja i buduca uloga u zivotu svojih vernika i svih koji Kosovo i Metohiju zovu svojim domom. Delovanje Crkve je utemeljeno na realnoj situaciji na terenu, jer Crkva zivi sa svojim stadom, ali i zbog toga sto ce se o buducem statusu Kosova i Metohije odlucivati, sto nimalo nije zanemarljivo, u pregovaraima sa medjunarodnom zajednicom, u otvorenom i direktnom dijalogu.
Crkva nalazi za neophodno da u saradnji ponudi kljucne inicijative u postavljanju temelja za pravednu i konstruktivnu buducnost, koja ce biti zasnovana na miru i pravdi, toleranciji I bezbednosti.. Kosovo i Metohija se mogu sacuvati jedino za sve svoje stanovnike i to sprecavanjem pomeranja, ili raseljavanja, njenih sopstvenih vera i kultura, istinske civilizacije koja jedinstveno cini zajednicki dom i nasledje koje svi zajedno dele. Medju njima se izdvaja pravoslavna vera, srpska istorijska kultura i prisustvo, koji su osvedoceni u njenoj bastini i zivotu njenih zajednica.
Po svom imenu, Metohija nosi u sebi svedocanstvo o prisustvu Crkve, posto se rec μετοχιον (metohion izvedeno iz grckog) odnosi na zemlju koja pripada Crkvi. Zbog toga, Crkva kao legitimni vlasnik, u saradnji sa ostalim lokalnim i medjunarodnim verskim zajednicama, priv rzena je multikulturnom i multikonfesionalnom drustvu, zasnovanom na recima velikog psalmopojca, Davida: "Kako je dobro i kako je krasno kada sva braca zive zajedno…"(Psalm 133:1).
Ipak, u svakom postkonfliktnom drustvu, podrazumeva se da poverenje mora biti zasnovano na istini i nerazdvojivom jedinstvu zasnovanom na pomirenju; u suprotnom, citavo drustvo je u pred ozbiljnim izazovom neodgovornih pokusaja revidiranja istorije koji daju substitutivne modele istine, sto uzajamno pomirenje cini sasvim uzaludnim.
Zbog toga, tokom razgovora o statusu, a u saradnji sa relevantnim ekspertima, neophodno je da se definisu konkretni modeli koji ce Srpskoj Pravoslavnoj Crkvi, cije je duhovno sediste u Peckoj Patrijarsiji i lokalnoj Rasko-prizrenskoj Eparhiji na Kosovu i Metohiji obezbedi puna autonomija, slobodan pastirski i misionarski rad sa vernim narodom, zastita imovine i ostalih prava, zastita imena i identiteta, kao i nesmetana veza sa kanonskim i administrativnim sedistem Srpske Pravoslavne Crkve u Beogradu.
Gospodine Predsedavajuci:
Od vitalne je vaznosti da nacrt bilo kakvog buduceg zakona o verskim slobodama na Kosovu i Metohiji obezbedi Srpskoj Pravoslavnoj Crkvi puna prava u skladu sa Poveljom Ujedinjenih Nacija i ostalim relevantnim medjunarodnim dokumentima o zastiti ljudskih i verskih prava i sloboda.
Rekonstrukcija i pomirenje
Crkva je sustinski zainteresovana za dugorocnu zastitu svojih svetinja: manastira, crkvi, imovine i kulturne bastine. Vekovima, ove svetinje su bile i ostaju verni cuvari i svedoci duhovnog i kulturnog identiteta srpskog naroda u pokrajini, te se kao takve moraju sacuvati za ubuduce, tako sto ce dobiti specijalan polozaj (status) u okviru buduceg, sveobuhvatnog resenja za Kosovo i Metohiju. Vazno je da se posebne svetinje zastite ne samo kao kulturni i verski spomenici, vec i kao zive zajednice jednog zivog naroda.
U skladu sa tim, 13. aprila 2005, prisustvovao sam prvoj medjunarodnoj donatorskoj konferenciji za zastitu i ocuvanje kulturnog nasledja na Kosovu. U organizaciji UNESKO-a i saradnji sa Misijom Ujedinjenih Nacija na Kosovu, Savetom Evrope i Evropske Komisije. Konferencija je odrzana u sedistu UNESKO-a u Parizu.
Tamo je jedna ad-hoc medjuagencijska grupa strucnjaka, koju su zajednicki formirali UNESKO, Savet Evrope, Evropska Komisija i UNMIK, uz ucesce strucnjaka iz Beograda i Pristine, pripremila detaljno proucenu i nepristrasnu dokumentaciju za konferenciju.
Na osnovama izvestaja Misije UNESKO-a iz 2003 i 2004, kao i izvestaja Saveta Evrope iz 2004, utvrdjeno je da ce se obnoviti 75 prioritetnih kulturnih i verskih spomenika: medju njima su 48 vizantijskih/srpskih pravoslavnih, 14 islamskih/otomanskih i 13 sekularnih/istorijskih. Procenjena cena za obnovu kosovskometohijskog zajednickog nasledja je 40 miliona evra. Zahvalni smo da su znacajnu sumu te namenske dodele, povrh molbi za tehnolosku strucnost i pomoc, prikupile zemlj e ucesnice i (njihove) institucije.
Treba nastaviti buduce aranzmane zastite institucija, svetinja i bastine Srpske pravoslavne crkve, uz poseban nadzor medjunarodne zajednice, u punoj koordinaciji sa Vladom Srbije, pokrajinskim institucijama na Kosovu i UNESKO-m, sto ce obezbediti odrzivost i zastitne mehanizme u okviru medjunarodnog civilnog prisustva na Kosovu. Ovakva institucija ce se baviti tekucim pitanjima i arbitrazom u slucaju da se dogovoreni principi ne postuju. Ona ce odrzavati veze sa medjunarodnim faktorima, policijom i opstinskim vlastima. U ovom procesu treba da se ukljuce odgovarajuci strucnjaci iz Beograda i Pristine, strucna lica iz Srpske pravoslavne crkve, kao i predstavnici medjunarodne zajednice.
Prevazilazenje postkonfliktnog nasilja
Gospodine Predsedavajuci:
Iako postkonfliktno nasilje tek treba da prestane, postoji nada. Jer, svet posmatra.
Pocetkom avgusta 2004 ucestvovao sam u ekumenskoj misiji americkih verskih lidera na Kosovu, koju je organizovao Institut za versku i javnu politiku sa sedistem u Vasingtonu. Nasa misija se sastojala u tome da hriscanski lideri iz raznih konfesija dodju, razumeju i podrze jedni druge u zajednickoj veri u Isusa Hrista.
Zajedno sa mojim kolegama, postali smo zivi svedoci bolne stvarnosti nakon obnavljanja nasilja ekstremnih Albanaca protiv Srba, za vreme pogroma od 17-19 marta 2004. Prema statistici Ujedinjenih Nacija, 50,000 Albanaca, u prisustvu 18.000 NATO 'mirotvoraca, proteralo je 4,500 Srba i ostalih nealbanaca iz svojih kuca. Pritom je povredjeno 900 ljudi, ukljucujuci i 150 mirotvoraca, a 19 lica je ubijeno. U 33 sinhronizovana napada, citavo Kosovo je zahvatio plamen, posto je vise od 800 domova, od kojih je mnoge medjunarodna zajednica tek obnovila za Srbe povratnike, opljackano i demolirano.
Uz gubitak dragocenih ljudskih zivota i skrnavljenje grobalja, nekontrolisane mase su krenule u unistavanje svega sto je imalo znak Krsta, a sto predstavlja potpuno krsenje medjunarodnih normi o koriscenju verskih simbola. Kao hriscanske predstavnike najvise nas je zabolelo i unistavanje jos 35 crkvi i svetinja, ukljucujuci i one iz XXII i XIV veka.
Ova strasna statistika, uvecana sa podacima za poslednjih 6 godina, od vremena iz 1999.god. kada je NATO uspostavio medjunarodni 'mir', sto je rezultiralo proterivanjem 250,000 izbeglica, 1,000 kidnapovanih i 1,200 ubijenih, te konstantan pokusaj brisanja prisustva srpskog svestenstva: od prvobitnih 1,657 crkava, manastira i spomenika, preko 115 je unisteno uz 35 pomenutih, sto ukupno cini 150; 211 pravoslavnih grobalja je osteceno i zbrisana su 5,177 spomenika, sa mnogo otvorenih grobnica i otkopanim zemnim ostacima nasih najmilih - sve to se ponavlja za vreme mira, a ne rata.
Za svakog prisutnog, namera koja se zelela postici bila je jasna: potpuno kulturno, versko i istorijsko iskorenjivanje svakog srpskog prisustva na Kosovu i Metohiji i ukidanje dragocenih verskih sloboda, kao osnovnog ljudskog prava.
Ipak, kao hriscanske crkvene vodje, molili smo da nas cuju i pruze ruku saradnje na ovoj zemlji koja jeste i mora ostati zajednicka za sve. Jer mi ne mozemo nastaviti zivot nad suzama unistenja, vec kao feniks moramo ustati iz pepela ka vaskrsenju novog dana i novog zivota, punog nade i prosperiteta.
Ka buducnosti: Resenja koja mogu biti primenjena
U cilju jednog autenticnog i neposrednog svedocenja, Crkva naglasava ono sto je vec poznato – to je njena prosla, sadasnja i buduca uloga u zivotu svojih vernika i svih koji Kosovo i Metohiju zovu svojim domom. Delovanje Crkve je utemeljeno na realnoj situaciji na terenu, jer Crkva zivi sa svojim stadom, ali i zbog toga sto ce se o buducem statusu Kosova i Metohije odlucivati, sto nimalo nije zanemarljivo, u pregovaraima sa medjunarodnom zajednicom, u otvorenom i direktnom dijalogu.
Crkva nalazi za neophodno da u saradnji ponudi kljucne inicijative u postavljanju temelja za pravednu i konstruktivnu buducnost, koja ce biti zasnovana na miru i pravdi, toleranciji I bezbednosti.. Kosovo i Metohija se mogu sacuvati jedino za sve svoje stanovnike i to sprecavanjem pomeranja, ili raseljavanja, njenih sopstvenih vera i kultura, istinske civilizacije koja jedinstveno cini zajednicki dom i nasledje koje svi zajedno dele. Medju njima se izdvaja pravoslavna vera, srpska istorijska kultura i prisustvo, koji su osvedoceni u njenoj bastini i zivotu njenih zajednica.
Po svom imenu, Metohija nosi u sebi svedocanstvo o prisustvu Crkve, posto se rec μετοχιον (metohion izvedeno iz grckog) odnosi na zemlju koja pripada Crkvi. Zbog toga, Crkva kao legitimni vlasnik, u saradnji sa ostalim lokalnim i medjunarodnim verskim zajednicama, priv rzena je multikulturnom i multikonfesionalnom drustvu, zasnovanom na recima velikog psalmopojca, Davida: "Kako je dobro i kako je krasno kada sva braca zive zajedno…"(Psalm 133:1).
Ipak, u svakom postkonfliktnom drustvu, podrazumeva se da poverenje mora biti zasnovano na istini i nerazdvojivom jedinstvu zasnovanom na pomirenju; u suprotnom, citavo drustvo je u pred ozbiljnim izazovom neodgovornih pokusaja revidiranja istorije koji daju substitutivne modele istine, sto uzajamno pomirenje cini sasvim uzaludnim.
Zbog toga, tokom razgovora o statusu, a u saradnji sa relevantnim ekspertima, neophodno je da se definisu konkretni modeli koji ce Srpskoj Pravoslavnoj Crkvi, cije je duhovno sediste u Peckoj Patrijarsiji i lokalnoj Rasko-prizrenskoj Eparhiji na Kosovu i Metohiji obezbedi puna autonomija, slobodan pastirski i misionarski rad sa vernim narodom, zastita imovine i ostalih prava, zastita imena i identiteta, kao i nesmetana veza sa kanonskim i administrativnim sedistem Srpske Pravoslavne Crkve u Beogradu.
Gospodine Predsedavajuci:
Od vitalne je vaznosti da nacrt bilo kakvog buduceg zakona o verskim slobodama na Kosovu i Metohiji obezbedi Srpskoj Pravoslavnoj Crkvi puna prava u skladu sa Poveljom Ujedinjenih Nacija i ostalim relevantnim medjunarodnim dokumentima o zastiti ljudskih i verskih prava i sloboda.
Rekonstrukcija i pomirenje
Crkva je sustinski zainteresovana za dugorocnu zastitu svojih svetinja: manastira, crkvi, imovine i kulturne bastine. Vekovima, ove svetinje su bile i ostaju verni cuvari i svedoci duhovnog i kulturnog identiteta srpskog naroda u pokrajini, te se kao takve moraju sacuvati za ubuduce, tako sto ce dobiti specijalan polozaj (status) u okviru buduceg, sveobuhvatnog resenja za Kosovo i Metohiju. Vazno je da se posebne svetinje zastite ne samo kao kulturni i verski spomenici, vec i kao zive zajednice jednog zivog naroda.
U skladu sa tim, 13. aprila 2005, prisustvovao sam prvoj medjunarodnoj donatorskoj konferenciji za zastitu i ocuvanje kulturnog nasledja na Kosovu. U organizaciji UNESKO-a i saradnji sa Misijom Ujedinjenih Nacija na Kosovu, Savetom Evrope i Evropske Komisije. Konferencija je odrzana u sedistu UNESKO-a u Parizu.
Tamo je jedna ad-hoc medjuagencijska grupa strucnjaka, koju su zajednicki formirali UNESKO, Savet Evrope, Evropska Komisija i UNMIK, uz ucesce strucnjaka iz Beograda i Pristine, pripremila detaljno proucenu i nepristrasnu dokumentaciju za konferenciju.
Na osnovama izvestaja Misije UNESKO-a iz 2003 i 2004, kao i izvestaja Saveta Evrope iz 2004, utvrdjeno je da ce se obnoviti 75 prioritetnih kulturnih i verskih spomenika: medju njima su 48 vizantijskih/srpskih pravoslavnih, 14 islamskih/otomanskih i 13 sekularnih/istorijskih. Procenjena cena za obnovu kosovskometohijskog zajednickog nasledja je 40 miliona evra. Zahvalni smo da su znacajnu sumu te namenske dodele, povrh molbi za tehnolosku strucnost i pomoc, prikupile zemlj e ucesnice i (njihove) institucije.
Treba nastaviti buduce aranzmane zastite institucija, svetinja i bastine Srpske pravoslavne crkve, uz poseban nadzor medjunarodne zajednice, u punoj koordinaciji sa Vladom Srbije, pokrajinskim institucijama na Kosovu i UNESKO-m, sto ce obezbediti odrzivost i zastitne mehanizme u okviru medjunarodnog civilnog prisustva na Kosovu. Ovakva institucija ce se baviti tekucim pitanjima i arbitrazom u slucaju da se dogovoreni principi ne postuju. Ona ce odrzavati veze sa medjunarodnim faktorima, policijom i opstinskim vlastima. U ovom procesu treba da se ukljuce odgovarajuci strucnjaci iz Beograda i Pristine, strucna lica iz Srpske pravoslavne crkve, kao i predstavnici medjunarodne zajednice.
Prevazilazenje postkonfliktnog nasilja
Gospodine Predsedavajuci:
Iako postkonfliktno nasilje tek treba da prestane, postoji nada. Jer, svet posmatra.
Pocetkom avgusta 2004 ucestvovao sam u ekumenskoj misiji americkih verskih lidera na Kosovu, koju je organizovao Institut za versku i javnu politiku sa sedistem u Vasingtonu. Nasa misija se sastojala u tome da hriscanski lideri iz raznih konfesija dodju, razumeju i podrze jedni druge u zajednickoj veri u Isusa Hrista.
Zajedno sa mojim kolegama, postali smo zivi svedoci bolne stvarnosti nakon obnavljanja nasilja ekstremnih Albanaca protiv Srba, za vreme pogroma od 17-19 marta 2004. Prema statistici Ujedinjenih Nacija, 50,000 Albanaca, u prisustvu 18.000 NATO 'mirotvoraca, proteralo je 4,500 Srba i ostalih nealbanaca iz svojih kuca. Pritom je povredjeno 900 ljudi, ukljucujuci i 150 mirotvoraca, a 19 lica je ubijeno. U 33 sinhronizovana napada, citavo Kosovo je zahvatio plamen, posto je vise od 800 domova, od kojih je mnoge medjunarodna zajednica tek obnovila za Srbe povratnike, opljackano i demolirano.
Uz gubitak dragocenih ljudskih zivota i skrnavljenje grobalja, nekontrolisane mase su krenule u unistavanje svega sto je imalo znak Krsta, a sto predstavlja potpuno krsenje medjunarodnih normi o koriscenju verskih simbola. Kao hriscanske predstavnike najvise nas je zabolelo i unistavanje jos 35 crkvi i svetinja, ukljucujuci i one iz XXII i XIV veka.
Ova strasna statistika, uvecana sa podacima za poslednjih 6 godina, od vremena iz 1999.god. kada je NATO uspostavio medjunarodni 'mir', sto je rezultiralo proterivanjem 250,000 izbeglica, 1,000 kidnapovanih i 1,200 ubijenih, te konstantan pokusaj brisanja prisustva srpskog svestenstva: od prvobitnih 1,657 crkava, manastira i spomenika, preko 115 je unisteno uz 35 pomenutih, sto ukupno cini 150; 211 pravoslavnih grobalja je osteceno i zbrisana su 5,177 spomenika, sa mnogo otvorenih grobnica i otkopanim zemnim ostacima nasih najmilih - sve to se ponavlja za vreme mira, a ne rata.
Za svakog prisutnog, namera koja se zelela postici bila je jasna: potpuno kulturno, versko i istorijsko iskorenjivanje svakog srpskog prisustva na Kosovu i Metohiji i ukidanje dragocenih verskih sloboda, kao osnovnog ljudskog prava.
Ipak, kao hriscanske crkvene vodje, molili smo da nas cuju i pruze ruku saradnje na ovoj zemlji koja jeste i mora ostati zajednicka za sve. Jer mi ne mozemo nastaviti zivot nad suzama unistenja, vec kao feniks moramo ustati iz pepela ka vaskrsenju novog dana i novog zivota, punog nade i prosperiteta.
Ka buducnosti: Resenja koja mogu biti primenjena
Gospodine Pretsedavajuci:
Srpska Pravoslavna Crkva je opstala kao institucija jer se nalazi iznad vlada, politike i puke geografije, i svoj identitet gradi u brizi za drustveno i duhovno stanje svog vernog naroda. Crkva nije samo riznica i cuvar pravoslavnog hriscanstva; ona takodje ima jedinstvenu ulogu pokrovitelja i zastitnika srpskog naroda, kao i njegovog bogatog kulturnog i duhovnog nasledja koje je na svetskom nivou.
Ovo je jasno pokazano kroz proglasewem triju srpskih pravoslavnih manastira na Kosovu i Metohiji delom UNESKO-ve svetske kkulturne bastine, pored Visokih Decana, tu su takodje: Gracanica, Pecka Patrijarsija i Bogorodica LJeviska. U cilju ocuvanja ovih zdanja od neprocenljive vrednosti, potrebna je specijalna institucionalna briga u vidu stvaranja zasticenih zona pod medjunarodnim protektoratom.
S toga, a i zbog mnogih drugih razloga, Srpska pravoslavna crkva je donela odluku da podrzi saradnju sa administracijom UNMIK-a na Kosovu i Metohiji tako sto ce uspostaviti direktnu saradnju izmedju Svetog Arhijerejskog Sinoda i Komisije za Kosovo i Metohiju i uzeti puno ucesce u svim dijalozima i komisijama, ukljucujuci i rad na obnovi.
Jasno je da Crkva ide napred.
Gospodine Predsedavajuci:
Ovde sam kao clan zvanicne delegacije Svetog Arhijereskog Sinoda Srpske Pravoslavne Crkve koja se nalazi ovde u Vasingtonu, u poseti vladi Sjedinjenih Americkih Drzava, a kasnije cemo posetiti i sediste Ujedinjenih Nacija u NJujorku. Nasa jasna i glasna poruka je da je Crkva, koja je iznad i van politike, jedini garant otvorene buducnosti. Kroz zajednistvo i solidarnost sa svojim vernim narodom, Crkva moze i zeli da obezbedi trajno prisustvo Srba na Kosovu i Metohiji.
Sta Crkva predlaze u svojim primenljivim resenjima za buducnost Kosova i Metohije? Koje su dobre i lose strane, kao i posledice (buduceg statusa Kosova) za buducnost jugoistocne Evrope? Imajuci u vidu nivo poverenja i podrske koju Crkva uziva, ona moze aktivno ucestvovati u sprovodjenju:
1. Povratka 200,000 prognanih Srba i 50,000 nealbanaca njihovim domovima ili u podrucja koja su vecinski naseljena srpskom populacijom u cilju stvaranja kompaktnih, egzistencijalno odrzivih zajednica naselja, a uz pomoc pravoslavnih NVO-a, koje su od poverenja i koje su se dokazale svojim radom na Kosovu i Metojiji, poput Medjunarodne pravoslavne humanitarne organizacije (IOCC) i Covekoljublja;
2. Povracaja oduzete crkvene i svetovne imovine kao i poslovnih objekata sa ciljem da se omoguci stvaranje adekvatnih ekonomskih uslova za odrziv povratak raseljenih lica njihovim domovima, koji drugacije nije ni moguc;
3. Obnove crkava, domova, skola i drugih unistenih objekata kroz sprovodjenje Memoranduma o saradnji potpisanog 24. marta 2005 godine, zaposljavanje povratnika u ovim poslovima radi ostvarenja stalnih primanja kao i omogucavanje obnove svakodnevnog zivota i zivota verskih zajednica; i
4. Primene decentralizacije kroz lokalnu samoupravu koja bi omogucila odrzivi povratak i bezbednost raseljenih lica kako bi (Srbi) imali kontrolu nad svojim zivotima koja im s pravom pripada, cime bi se istovremeno ohrabrilo srpsko ucesce u privremenim kosovskim institucijama.
Dopustite mi da zakljucim gospodine Predsedavajuci:
Iako Kosovo i Metohija ne moze da ostane u situaciji u kojoj status (Pokrajine) nije odredjen, isto tako prevremno ublazavanje kratkorocnih briga ne moze biti dopusteno jer bi za rezultat imalo dugorocne posledice. Medjunarodna zajednica mora da ulozi dugorocni napor u cilju obezbedjivanja trajne, pravedne i nepristrasne buducnosti, uz promovisanje slobode i tolerancije u istinskom visenacionalnom i visereligijskom Kosovu i Metohiji.
Hvala na vasoj paznji
Prevod T.L.
---------------------
1 Prema Koordinacionom centru za Kosovo i Metohiju, od 1999, ukupno 12,218 osoba se vratilo na Kosovo i Metohiju. Od toga, 5,782 su Srbi, 1,318 su Romi, 3,133 Askalija, 1,056 Bosnjaka, 355 Goranaca i 574 Albanaca.
