|
Бивши врховни командант НАТО-а, амерички генерал
Весли Кларк, изјавио је новинару програма вести „Демокраси нау” да је
„Слободан Милошевић био унапред упозорен да ће зграда РТС бити
бомбардована и да је он лично обавестио новинара Си-Ен-Ена о томе како би
информација процурела”. Генерал Кларк жали због убиства цивила у РТС, као
и због гађања Ниша касетним бомбама, што је по њему несрећан случај, јер
се једна касетна бомба отворила прерано. Кларк сматра да не дугује
извињење српском народу за погинуле, јер „он је само вршио своју дужност
као командант НАТО-а и мисли да Милошевић дугује извињење грађанима
Србије”.
У поменутој изјави бивши врховни командант НАТО-а каже да
је зграда РТС у Београду била „легитиман циљ одобрен према закону о
копненом ратовању, да је та одлука прошла америчку владу, јер се РТС
користила као део система командовања и контроле југословенских војних
снага”.
Зграда РТС – војна база
Штуре изјаве генерала
Кларка и његов цинизам можда могу да заварају ширу читалачку публику, али
он ће остати дужан историји нека објашњења. Као прво, шта то значи да је
РТС била „део система командовања и контроле?” Да нису можда југословенски
генерали преко зграде у Абердаревој слали својим јединицама на Косову
обавештења, наредбе и упозорења? Тајна војна база у Телевизији? Да ли
генерал Кларк има за тако нешто доказе? Да ли списак несрећно погинулих
радника РТС у Абердаревој открива неко име које је управо из те зграде и
из те собе емитовало шифроване поруке за јединице југословенске Треће
армије на Косову? Флоскула о „делу система командовања и контроле” могла
је да обухвати сваку радио-станицу, сваки ТВ студио, па чак и сваку
новинску редакцију. Где су границе флексибилности у тумачењу шта је то
„део система командовања и контроле” када су у питању медији стране против
које се води рат?
Генерал Кларк не жели да призна да је зграда у
Абердаревој бомбардована зато да би страни дописници из Београда били
спречени да емитују прилоге о цивилним жртвама и цивилним циљевима, о тзв.
колатералној штети проузрокованој НАТО бомбама. Јер, управо је та соба у
РТС и техника у њој била неопходна за емитовање тих прилога. Када је НАТО
штаб у Бриселу проценио да полако губи медијску битку због свих оних
силних промашаја и цивилних жртава, као приоритетна мета одређена је
зграда РТС. То је разлог зашто је бомбардована зграда РТС, а не
будалаштине у стилу „део система командовања и контроле”. Какав смо ми то
систем командовања и контроле уопште имали, када нам је 85 одсто везе било
по систему пољских телефона „ало, Пожега”.
Убрзана ТВ
трака
Да ли је генерал Кларк, или неко у НАТО-у обавестио
стране дописнике у Београду да не улазе у зграду РТС јер ће бити
бомбардована то знају само странци. Чињеница јесте да је неколико дана пре
трагичног рушења зграде РТС и погибије 16 младих људи у њој један амерички
бомбардер Б-2 заустављен изнад Атлантика и враћен у САД, јер је Пентагон
добио информацију да је у згради РТС неколико америчких новинара. Рушење
зграде било је, дакле, одложено.
Колико се врховни командант НАТО-а
могао да ослони на „цурење” информације да ће РТС бити гађан ако је већ
хтео да спречи цивилне жртве? Је ли било довољно да о томе буду обавештени
само амерички, односно западни новинари? Да ли су животи 16 запослених
РТС-а на тај начин препуштени доброј вољи страних дописника који ће, или
неће о томе обавестити надлежне и одговорне у РТС? Је ли генерал Кларк,
или неко од његових из штаба, о намери да ће и када ће бити гађана
телевизија, о томе јавио директно неком од руководилаца РТС-а? Има ли
генерал Кларк за то доказе?
Са своје стране, руководиоци РТС-а
морали су да буду свесни да су циљ могућег бомбардовања, да воде рачуна о
људима који ноћу остају у згради и да на први знак ваздушне опасности сви
безусловно морају у склоништа. Ипак, да ли је неко у Београду хтео да
животи 16 младих људи буду евентуална прекретница у рату? Да НАТО због тих
жртава заустави бомбардовање? Коначно, после рушења зграде РТС-а, Медлин
Олбрајт је потрошила пет дана да политички консолидује западне савезнике
који су били згрожени погибијом радника Телевизије.
Први
постмодерни рат у историји западног савеза поведен је против Југославије
да би се задовољиле многе муштерије. Време ће открити многе манипулације,
попут случаја Рачак, три пута намерно убрзане телевизијске траке са
снимком гађања воза у Грделичкој клисури како би се оправдао поступак
пилота, јер, ето, „није имао времена да скине прст са
обарача”.
Касетне бомбе у Нишу? Женевска конвенција забрањује
бомбардовање цивилних зграда, или мешовитих цивилно-војних места уколико
би број случајних цивилних жртава био претеран у односу на конкретну и
директну војну предност таквих напада.
И, после свега, нема
извињења генерала Кларка. Он је командовао најмоћнијим војним савезом у
историји света за рачун сецесионистичко-терористичке побуне. И још убира
дивиденде... |
