Глас за Воју К. и Воју Ш. Најављена коалиција смањује изборни резултат “коштуњавих” и зато им та прича нимало не прија, годи ДС а не смета СРС
Драган Шутановац, министар војни и – што је за ову причу важније – потпредседник Демократске странке, питањем одговара на питање: “А где сам ја то рекао да постоји споразум између Шешеља и Коштунице”? Тачно је да није тврдио да такав споразум постоји, али да је сумњао – јесте и да је та његова сумња доживљена по оној “где има дима, има и ватре”. Шутановац је у “Полиграфу” Б92 питао “да ли је истина да се Војислав Коштуница чуо са Војиславом Шешељом прошле недеље и шта су разговарали сат времена и да ли су тада уговорили ту велику коалицију”. А сопствену знатижељу је зачинио и питањем да ли је разговор вођен о трошку грађана (са телефона владе) или на рачун Шешеља. Шутановац не жели ништа да дода својим питањима, ни мрвицу више, ни ко је – шта је извор његових питања, ни да ли је разговор трајао 60 или 45 минута, ни са ког броја је био позив, али и даље каже да има разлога да не сумња да је Војислав београдски разговарао са Војиславом хашким. При својим тврдњама су остали и други учесници ове приче. Радикали су рекли да је све чиста лаж. Коштуница да нема никаквог споразума са радикалима. Ипак, прича и даље кружи изборном кампањом и опстаће у медијима све до изборног ћутања. Зашто је то тако НИН је писао у прошлом броју, зато ћемо сада прво покушати да утврдимо две-три “телефонско-изборне” чињенице а потом и коме тврдња “глас за Војислава Коштуницу је глас за Војислава Шешеља” користи односно штети. Наравно, Шешељ може да телефонира из Хага. Током кампање за председничке изборе Ивица Дачић, председник СПС-а, рекао је за НИН да га је звао Шешељ и да су разговарали о подршци радикалима после – пазите сада ово – парламентарних избора. Дакле, Шешељ обавља из Хага апсолутно политичке разговоре и показује да има добар политички инстинкт, јер је знао да ће после председничких брзо уследити парламентарни избори, пошто је њихово изнуђивање било питање бити или не бити за СРС. Разумљиво да могућност Шешеља да се меша у политички живот Србије није доказ да је он разговарао и са Војиславом Коштуницом, него је само одговор на тврдњу да радикалски лидер не може да води политичке разговоре из схевенингенског притвора. Друга је чињеница да је прича о послеизборној коалицији радикала и “коштуњавих” кренула када је Томислав Николић порекао себе. Прво је казао да у тој коалицији Коштуница не може да буде премијер, а онда је рекао да ипак може да буде председник владе. Неко је за такву промену става морао да разговара са Шешељом. Николић је сигурно морао. Коштуница уопште није морао. Трећа је чињеница да је врата “народњачко”-радикалској коалицији широм отворио Велимир Илић, коалициони партнер Војислава Коштунице, говорећи да би био срећан да се направи таква влада која би била “јединствена, народна и поштена”. И Борко Илић, потпредседник ДСС-а је рекао да је таква влада могућа. Упитан да прокоментарише ту чињеницу, Коштуница је одговорио да новине свашта пишу и да наслов говори оно што не пише у тексту. Изјаве двојице Илића су довољне за тврдњу да је “глас за Војислава Коштуницу – глас за Војислава Шешеља”. Четврта је чињеница да се Војислав Коштуница пред изборе 2003. године сасвим јасно определио са ким неће правити владу: са онима који су на власти били пре 5. октобра и са онима који су на власти били после 5. октобра. Дакле, Коштуница се тада, пре избора, изјашњавао о послеизборним коалицијама, што сада одбија да уради. Можда је Коштуничин ДСС добио мање гласова на изборима 2007. године зато што је изневерио предизборно обећање из 2003. Када је Борис Тадић дао мандат премијера Војиславу Коштуници 2007. године, чак 33 одсто гласача ДС-а је рекло да не би гласало за ту странку да је знало да ће председник Србије то да уради. То је сасвим довољан показатељ да би “народњаци” имали један резултат на изборима ако би Коштуница рекао да може да прави владу са радикалима, а сасвим други ако каже да неће у савез са Шешељом. Нема сумње да Коштуница исувише добро зна ову истину и да то јесте разлог његовог ћутања о послеизборној коалицији. Али, то јесте и разлог зашто његови политички противници упорно наглашавају могућност савеза двојице Војислава. Истраживања показују да многи гласач ДСС-а није одлучан поводом могућег савеза са радикалима. Извесно је да више њих осећа већу блискост са ДС-ом него са СРС-ом. Упитани, после окончања председничких избора, која је странка њихов други избор, 32 одсто гласача ДСС-а је рекло да је то ДС, а 20 одсто да је то СРС. За Коштуницу би била катастрофа када би га напустила трећина бирача због савеза са Шешељом. После другог круга председничких избора, 46 одсто гласача ДСС-а је признало да је бирало Томислава Николића, а 45 одсто Бориса Тадића. Тих 45 одсто су проблем за Коштуницу, он не зна колико ће од њих остати код Тадића ако би били уверени да је савез двојице Војислава известан. Вођа ДСС-а је у прилици да брине о сваком гласу. “Коштуњави” су сада испод десет одсто, са Новом Србијом између 10 и 12 одсто. Са три-четири процента мање, колико може да их кошта уверење да сигурно иду у савез са радикалима, они су на нивоу СПС-а и ЛДП-а. За поменутих 45 одсто гласача ДСС-а који су заокружили Тадића, могло би се рећи да су то урадили противно свему ономе што је Коштуница радио у председничким изборима, пошто је он сваким својим потезом радио против Тадића, а у корист Николића. Подељеност ДСС-а се види и на питању “да ли Србија треба да настави да ради на придруживању Европској унији чак и ако већина земаља чланица ЕУ призна независност Косова”. “Треба”, рекло је 44 одсто гласача ДСС-а, “не треба” – каже 52 одсто (код радикала је тај однос 23 према 60), што јасно показује да скоро половина ДСС-а себе види у Европи ма колико она била неправедна према Србији. Када се понуде разне опције решавања проблема Космета, само 38 гласача ДСС-а (49 СРС-а) каже да једна од њих треба да буде потпуно одрицање Србије од уласка у ЕУ. Ово су довољни разлози да Коштуница не жели да говори о коалицији са радикалима, већ и да прикрива свој евроскептицизам. Зато он, иако се захваљује Олију Рену што је признао да је ЕУ за независно Косово, и даље понавља да чека одговор из Брисела. Зашто, ако зна одговор? И ни за живу главу неће да одговори на питање шта је његов потез ако му ЕУ каже да јесте за независно Косово. Није парадоксално да најава коалиције двојице Војислава користи радикалима. Зато је Томислав Николић поновио у недељу у интервјуу “Вечерњим новостима” да остаје на Коштуници да бира ли ће да буде премијер или хоће већину министарстава у њиховој будућој влади. Том причом Николић диже радикале, а спушта ДСС. Важнија му је при томе будућност радикала. Они су сада изједначени са коалицијом Демократске странке. Цео посао Николића је да има макар једног посланика више од коалиције ДС-а. Ето зашто Коштуница ћути о могућој коалицији са СРС-ом, а зашто о њој причају и СРС и ДС. Сви они знају не само да у својим редовима имају колебљиве бираче, него и да тренутно око 16 одсто испитаника не зна за кога ће гласати 11. маја. И поновимо став високог функционера ДСС-а из прошлог броја НИН-а: “Мислим да је 90 одсто шанси да после избора уђемо у коалицију са СРС-ом. Ако се то догоди ДСС ће доказати да је као мачка са девет живота. Али, то ће бити њен девети живот.” Драган Бујошевић http://www.nin.co.yu/pages/article.php?id=37602
