С ЕПИСКОПОМ КАНАДСКИМ ГЕОРГИЈЕМ
Црква није самопослуга Наше је да у канадском шареном ћилиму мултикултуре покажемо најбоље лице Кад преосвећеног епископа Георгија питате како је у расејању, он се помало изненади и каже: „Нисмо ми у Канади у расејању него у изаслању”. Овај одговор можда је и најбоље образложење зашто је издавачка установа „Источник” канадске епархије Српске православне цркве добила Вукову награду. Већ 19 година истоимени лист веран је сведок свих догађаја међу Србима у овом делу Северне Америке. Повод за кратак боравак у Београду владике канадског није само уручење престижне Вукове награде, већ и представљање другог издања књиге Саве Н. Вујновића „Тесла и његово време” у издању „Источника”. – Ово дело о нашем највећем српском научнику, с подацима који до сада нису нигде објављивани, изашло је у прави час. Као истраживач, Вујновић је читав живот посветио Тесли и сабрао све оно што је о овом нашем научнику писано или испричано. Особеност ове књиге је што Теслу осликава као Србина, сина једног православног свештеника који је своју православну веру исказивао, пре свега, теоријски кроз своја знања – објашњава владика Георгије. Манастир у Милтону За Канаду где од 1984. као архипастир СПЦ брине о душама Срба, епископ Георгије каже да је земља благодети и да има добре законе. Свако може да испољи сав свој потенцијал и тако постане узоран Канађанин, али и да остане добар Србин, православац. – Канада омогућује сваком да учи свој језик, историју, културу и веронауку тако што плаћа наставнике. Наше је да у том шареном ћилиму мултикултуре покажемо најбоље лице. У много чему смо се показали достојни свога имена и изасланства – прича канадски владика. На простору који је велики као стотинак Србија наша црква је успела верски живот да организује у 26 парохија и 16 црквених општина. Највише Срба живи у Јужном Онтарију на потесу од Виндзора до Нијагаре с Торонтом као највећим центром. Понос епархије је једини српски манастир у Канади у Милтону чију је цркву Светог Преображења Господњег освештао 1994. године патријарх српски Павле. Свако ко дође у Канаду, како истиче владика Георгије, и издржи неколико година углавном се не враћа назад у отаџбину. За организацију црквеног и духовног живота то је добро, јер постоји стабилан темељ, али на другој страни су искушења да у трци за зарадом многи забораве ко су и одакле су. – На Цркви је да очува морал и веру свог народа, поготово у земљама Запада где се материјално боље живи. Али, много теже је очувати младе нараштаје који имају више слобода, али и могућности да скрену с правог пута – наглашава епископ канадски. Богослужење на српском За разлику од многих европских земаља, СПЦ је у Канади углавном градила своје цркве у којима се богослужења држе на српском и црквенословенском. – То је важно за оне наше људе који не знају добро страни језик, а дођу у цркву да се не осећају отуђено. Правили смо пробе с богослужењима на енглеском у Торонту, Ванкуверу, Хамилтону, али су људи почели слабије да посећују цркву. И Грци и Украјинци такође служе на свом језику – објашњава епископ канадски. Иако живе далеко, Срби и наша црква у Канади помно прате шта се дешава у вези с Косовом и Метохијом и Црном Гором. – Као што каже песник: „... све ране мога рода боле”, тако и ми који живимо далеко стрепимо и саосећамо с људима у завичају. Мисија и улога Цркве јесте да на најбољи начин посведочимо каква је наша вера и који су наши корени. Тако можемо бити прихватљивији за свет који нас често не разуме – каже овај владика, уз напомену да се врши притисак и на Цркву подметањем којекаквих афера да би се бавила собом, а не општенационалним програмом. Болно питање за епископа канадског јесте и још увек не потпуно залеченог раскола. Устав СПЦ за Северну Америку још није донет, иако је 1992. године заједничком литургијом дошло до помирења СПЦ и Слободне српске православне цркве. Владика Георгије се још 1985. године дискретно сусретао с митрополитом новограчаничким Иринејом у покушају да се превазиђу спорови. – Али, кад се хаљина једном поцепа, па поново зашије, она стално жуља. Немамо више нових сукоба, али ни пуно јединство. Још има одвојених свечаности и пикника. Раскол није догматски, он је више питање менталитета. Кад би сви у Устав унели оно што желе то би било далеко од цркве Христове. Зато сам једном мало грубо рекао: „Није Црква самопослуга, па да узмете оно што хоћете”. Или све или ништа, а неки би само да проберу понешто – истиче епископ канадски Георгије. ----------------------------------------------------------- Теслу сахранити на Светосавском платоу Епископ канадски Георгије заговорник је идеје да се урна са пепелом Николе Тесле по православним обичајима положи у гробницу на Светосавском платоу. - Тесла је био православни хришћанин, а његов синовац Сава Косановић је починио насиље. После опела и сахране Теслино тело је ископано и спаљено. Његов музеј је тако постао маузолеј и то није фер. Хришћани знају ону заповест - од земље си и у земљу ћеш отићи. Прикупљају се докази да Тесла није ништа урадио што је противно учењу цркве и ред је да као наш највећи геније буде сахрањен испред нашег највећег храма. Као што се гробнице Вука Караџића и Доситеја Обрадовића налазе испред Саборне цркве - објашњава владика Георгије. Миленко Пешић http://www.politika.co.yu/ Srpska Informativna Mreza sim@antic.org http://www.antic.org/
