ПРАВНИ ЗАСТУПНИК БиХ У ХАГУ ОТКРИО ПОЗАДИНУ ТУЖБЕ
Уместо одштете – укидање РС Србија би могла да буде поштеђена репарација ако би демонтирала Републику Српску Правни заступник Босне и Херцеговине у тужби за геноцид против Србије и Црне Горе пред Међународним судом правде у Хагу открио је прави циљ те тужбе – укидање Републике Српске. Сакиб Софтић очекује да суд пресуди у корист Сарајева и „утврди да је СЦГ крива по свим тачкама тужбе, да се обавеже да надокнади штету БиХ и жртвама геноцида”. „Не треба ту бркати ратну штету с овом. Немојте ме питати о цифрама, не бих желео да говорим о томе”, рекао је Софтић у интервјуу за „Дневни аваз”. Затим је додао: „Када суд донесе пресуду, онда се утврђује и обавеза државе да плати одштету. Ми тражимо да се утврди та висина. Но, могућа је нагодба о висини и начину плаћања штете по основу геноцида. Не знам, нити могу говорити о томе, да ли се може правити политички договор по којем би Србија била поштеђена репарација, али би заузврат демонтирала РС. То је ствар политичара. Ја сам правни засту! пник”. Тако је шеф правног тима Босне и Херцеговине „открио карте” и порекао реченицу коју је изговорио на почетку интервјуа за сарајевски лист – „Наш циљ није освета”. Он сматра да ће „осуда СЦГ за злочин геноцида дугорочно осигурати мир на простору Балкана, али и побољшати односе између Срба и Бошњака”. Али, другачије говори један од заступника БиХ Томас Френк, који је, насупрот досадашњим ставовима међународне заједнице да су само појединци одговорни за злочине, пред Међународним судом изјавио да су „и народи, а не само њихови лидери, о! дговорни за спречавање кршења Међународне конвенције о геноциду”. Софтић је у праву у једном. Према статуту Међународног суда правде, пресудом за геноцид утврђује се и обавеза тужене државе да плати одштету. Међутим, не утврђује се висина те одштете, о којој би, у случају да Србија и Црна Гора буде осуђена, требало да се договоре Београд и Сарајево. Ако договор не може да се постигне, тужилац може да се обрати Савету безбедности Уједињених нација, јер сам Међународни суд правде нема механизме којима би приморао било коју чланицу УН да плати одштету. На Савету безбедности је онда да пресуду спроведе у дел�! �. Међутим, чак и западни посматрачи тврде да је тешко замислити такву ситуацију. Дејвид Чендлер, стручњак за међународне односе са Универзитета Вестминстер у Лондону сматра да коментатори драматично прецењују значај пресуде Међународног суда правде. „Намена тог суда, основаног после Другог светског рата, јесте да посредује у споровима између држава, а не да их санкционише. Суд нема практична средства којима би спровео своје одлуке. Чак и да их има, свега неколико правних стручњака верује да ће овај случај успети, јер је пред њим много с�! �ожених процедуралних и правних препрека”, пише Чендлер у анализи за један британски Интернет сајт. Он наглашава да се Србија драстично променила од деведесетих, када је трајао рат, и да то виде и европски званичници. Чендлер додаје и да одлука о евентуалном „поремећају” преговора са ЕУ због несарадње с Хагом нема много везе с ратном прошлошћу Балкана. „Далеко од тога да ризикује да буде међународно изолована, Србија је на путу да буде интегрисана у ЕУ, и неформално и формално”, пише британски стручњак у тексту под називом „Србија – ! од прокаженика до члана ЕУ”. И тај! ста� � јасно показује да се у Европској унији мења однос према овој земљи и да чак и тужба БиХ може да изгледа бесмислено у садашњем односу снага. Поготово ако има политички, а не хуманитарни мотив. В. Р. http://www.politika.co.yu/ Srpska Informativna Mreza sim@antic.org http://www.antic.org/
