KO JE KRIV ZA TRAGEDIJU U KANJONU MORAČE Istina se otela kontroli Iako je još iste noći, kada je voz 6103 izleteo iz šina i krenuo u provaliju, zvanična železnica mašinovođu Slobodana Drobnjaka imenovala za isključivog krivca, dalji događaji su otkrili da su samo delimično bili u pravu. Jeste kriv ljudski faktor, ali se on sigurno ne preziva Drobnjak
I za sve je kriv mašinovođa. To je zvaničan stav železnice. A i ko bi drugi! Onaj ko ne učini sve da obezbedi voz od samopokretanja. To je bar jasno. I logično. Zvuči, čak, i istinito. Mada je taj napad "glave" crnogorske železnice na svoj mali "nokat", koji se preziva Drobnjak, i te noći zazvučao surovo i odbranaški. Mašinovođa je, srećom po železnicu, ostao živ, pa će mu se to i dokazati. Ali, utvrđivanje istine nije krenulo onim tokom kojim su Železnice Crne Gore htele. Istina se, kao i voz 6103, otela kontroli i počela velikom brzinom da razotkriva sav užas javašluka i neodgovornosti s kojom su prevoženi putnici. Oni jedini, izgleda, nisu znali da su sa svakim ulaskom u voz nosili i glavu u torbi.
Onda su se novine dočepale internog Pravilnika železnice u kome je jasno pisalo bez koliko kočinonih sistema na kojoj deonici vozovi smeju da idu. I taj dokument i jeste najjača optužnica sistemu. Počeli su da se javljaju instruktori, stare mašinovođe, stručnjaci za vozove i kočnice. Opisivali su slične situacije koje su im se dešavale, ali, srećom, bez posledica. Braneći Drobnjaka, ljudi su pričali o železnici. Miloš Marković iz Užica, koji je dvadeset pet godina instruktor mašinovođa, izjavio je da je voz po svemu sudeći imao neispravne kočnice.
To je i Drobnjak uradio. Imao ih je svega četiri, umesto deset. Jer Pravilnik na železnici to dozvoljava. - Ali ako su na vozu bile neispravne pritvrdne kočnice, bez obzira na to što ih je mašinovođa aktivirao - objašnjava Marković - postavljanje ručnih papuča pod točkove nije moglo da zadrži voz da sam ne krene. Sada se ispostavilo da je Drobnjak zaustavio voz posle Bratonožića, na otvorenoj pruzi jer nije mogao da uključi glavni prekidač za dovod struje. Pošto je bio bez pomoćnika, poslao je konduktera da pronađe lokalni telefon na pruzi i zatraži pomoć. Kondukter je otišao, našao telefon, pozvao stanicu Lutovo, a ovi odatle Podgoricu. Rečeno im je da sačekaju pomoć. I oni su čekali. Puna 34 minuta. A onda je voz sam krenuo...
U javnost su počeli da cure i pismeni izveštaji mnogih mašinovđa, ne samo iz Crne Gore, kakve su sve olupine prinuđeni da voze, jer boljih nema. Poslednji u nizu crnih bisera crnogorske železnice je kompresor iz voza 6103. Železnica tvrdi da je bio ispravan. A upravo je potvrđena vest da je, nekoliko dana pre nesreće, sa voza skinut ispravan glavni kompreosr i zamenjen kompresorom uzetim sa voza koji je već dugo van upotrebe. Da li je bio ispravan, kao što tvrdi železnica, ili ne, utvrdiće istraga. A ona će, prema rečima istražnog sudije Zorana Radovića, biti i duga i komplikovana. Do konačne istine koja svakodnevno otkriva svu bedu i nehat u sistemu funkcionisanja naših pruga. |
Jovan ATONIJEVIĆ
