|
VESTI, nezavisni dnevni
list, na srpskom jeziku, za Evropu, Ameriku i Australiju
iz sutrasnjeg broja, 18.januar 2004.god,
str2.
,
|
|
|
INTERVJU |
VLADAN
ŽIVULOVIĆ, PREDSEDNIK ATLANTSKOG SAVETA U SCG |
|
|
BEZ PARTNERSTVA
NEMA BEZBEDNOSTI |
|
• Ako nastavimo sa
izolacionističkom politikom, gde su gotovo sve zemlje u okruženju
u Partnerstvu za mir, to znači tragediju za nas i da gubimo
suverenitet pošto smo sami protiv svih, kaže predsednik Altantskog
saveta u Beogradu | |
|
|
Da bi državna zajednica Srbije i Crne Gore ušla u
Partnerstvo za mir potrebno je da ispune još dva uslova: da povuče tužbu
protiv NATO zemalja za bombardovanje SCG 1999. godine i da Haškom
tribunalu isporuči generala Ratka Mladića ili da pruži čvrste dokaze da on
nije na njenoj teritoriji. Time bi prestao pritisak istražitelja Karle del
Ponte, a drugi novi haški predmeti, odnosno optužnice bili bi predati
našim sudovima na procesuiranje, rekao je u razgovoru za "Vesti"
predsednik Altantskog saveta u Beogradu, advokat Vladan Živulović.
• Da li je pametno povući tužbu protiv NATO-a?
- Ne možemo
dobiti taj spor, sud se proglasio nenadležnim i svako dalje insistiranje
na suđenju išlo bi nam na štetu. Naša šansa je da tužbu povučemo. Naravno,
da to ne zvuči ni pametno ni dobro, ali, nažalost, uslovi su takvi da su
oni jači i mi moramo da pratimo realnost. Naša država je pokušala da
povlačenje svoje tužbe uslovi povlačenjem tužbe podignute protiv nas od
strane Hrvatske i Federacije BiH, ali i jedni i drugi su to odbili.
Međutim, moguće je da će 19 zemalja okupljenih u NATO-u izvršiti pritisak
na Hrvatsku i BiH da to učine onog momenta kad mi povučemo tužbu protiv
NATO-a. To jeste riskantan, ali jedino moguć pristup ukoliko tražite da
uđete u Partnerstvo za mir. To bi bilo objašnjenje zašto se od nas traži
da povučemo tužbu i pokažemo dobru volju i želju za kooperativan i
prijateljski odnos.
|
|
Neophodni
programi |
|
- Ako ne uđemo u Partnerstvo za mir ne možemo
da ostvarimo nijedan bilateralni odnos, nijedan bilaterarni
program ni sa jednom od 46 članica tog partnerstva, a nama su
ti programi neophodni. Bez te saradnje mi ne možemo da
izvršimo neophodnu reformu vojske. Reforma i reorganizacija
Vojske SCG i sistema bezbednosti jesu ključ svih drugih
reformi. Članstvo u Partnerstvu za mir je i uslov za ulazak u
NATO, a potom i Evropsku uniju (EU). Taj proces su prošle sve
istočnoevropske zemlje koje su ušle ili su pred ulaskom u EU,
i mi tu ne možemo da izmišljamo "toplu vodu". Neće biti za nas
skraćenog postupka, niti će nam biti progledano kroz
prste | |
• Da li ulazak može ugroziti suverenitet?
-
Upravo je suprotno. Smatram da moramo ući u svetski sistem bezbednosti, a
to je Partnerstvo za mir da bismo mogli da sačuvamo svoj suverenitet. Ako
nastavimo sa ovom izolacionističkom politikom, gde su gotovo sve zemlje u
okruženju u tom partnerstvu, to znači tragediju za nas i da gubimo
suverenitet pošto smo sami protiv svih. Ako je 46 zemalja severne Zemljine
polulopte, od Rusije do Kanade, u tom sistemu i zajedno sarađuju, zar
možda nije gubitak suvereniteta izolacija u kojoj smo bili 10 godina, ili
se jačanjem suvereniteta može nazvati sve ono što nam se dešavalo u
izolaciji? Samim tim što nismo u Partnerstvu za mir, moje je mišljenje,
suverenitet nemamo u ovom trenutku, a znamo u kojem smo problemu na jugu
centralnog dela Srbije, na Kosovu i Metohiji.
• Šta je bolje:
prikloniti se SAD ili EU?
Sa kim se može sarađivati sa više
uvažavanja, a manje podaništva, imajući u vidu i geostrateške interese
velesila?
- Ono što se u poslednje vreme nameće kao američki
geostrateški pristup Balkanu, po mojim saznanjima, jeste želja da
Amerikanci izmeste svoje trupe iz Nemačke, gde su trenutno u prilično
teškom zakonskom okviru, tražeći nove, ali pokretne baze, koje se zovu
"Lokvanj" ili tako nešto, za brza delovanja. Oni imaju interes da ih
usmere na balkanski region i u tom pravcu su Rumuni i Bugari već izrazili
želju da im ustupe teritorije kako bi Amerikanci pomerili trupe koje su u
Nemačkoj. Kod nas, koliko mi je poznato, nije bilo razmišljanja u tom
pravcu, mada je pitanje da li bi to Amerikanci i prihvatili. |
|
Sukob
interesa SAD i EU |
|
• Da li je postoji sukob interesa
između SAD i Evrope na našem poligonu?
- Mislim da smo
mi tu poligon zahvaljujući politici bivšeg režima koji nas je
nespretnom politikom vrlo zgodno namestio u žižu sukoba
interesa Amerike i pojedinih zemalja Evrope, te smo postali
moneta za potkusurivanje između SAD i EU. Onog momenta kada se
SAD ne dopadaju neki potezi, kako oni to zovu, zemalja stare
Evrope, vrlo jednostavno potpale ovde ovu našu bedu i jad, i
napravi se gužva koja remeti planove EU, jer odmah krene
egzodus ka evropskim zemljama. Nadam se da će novi generalni
sekretar NATO-a, koji dolazi iz Holandije, imati tu vrstu
političke mudrosti, budući da potiče iz tradicionalno
diplomatske porodice, da pronađe kompromis između različitih
interesa SAD i EU, da nađu modus vivendi za jaču saradnju. Ako
bi oni zajednički bolje funkcionisali, mislim da bi mnogi
sadašnji problemi na Balkanu nestali - smatra
Živulović.
| |
• Da li bi nas eventualno prihvatanje takve ponude
uvelo u svojevrsnu mirnodopsku okupaciju?
- Nije to okupacija, jer
svi međusobno sarađuju. Ne vidim da bi prisustvo američkih trupa moglo da
nam šteti, jer SAD su, kao jedan od osnivača NATO, prisutne u svim
zemljama članicama. I ne vidim da su one izgubile suverenitet: ni Nemačka,
ni Danska, ni Holandija, Velika Britanija... To shvatam kao mogućnost
razvoja nekih naših potencijala. Mislim da bi pojava američkih vojnika u
jednoj ili dve baze nama pružala garanciju da nikad više nećemo ući u
sukob sa NATO-om. Imali smo veoma ružno iskustvo iz ovog rata i smatram da
niko normalan ne želi ponovo rat sa NATO-om, jer mi nismo tehnički
opremljeni za taj sukob. Treba da zaboravimo na bilo kakve ratne opcije,
već da se uključimo u jedan sistem koji će moći da odgovori na nove
pretnje po bezbednost u svetu: terorizam i organizovani kriminal, za koji
smo videli da funkcioniše i na našem području. Prestankom hladnog rata u
svetu i rušenjem berlinskog zida 1989. godine, prestali su da postoje
istočni i zapadni blok, kao i pretnja konvencionalnim ratom,
konfrontacijom pomoću ogromnih tenkovskih jedinica, avijacije i pešadije.
To se više ne primenjuje u vojnoj strategiji, već se sve vojske sveta
pripremaju da brzo i efikasno odgovore na pomenute nove pretnje.
•
Budući da se američke trupe šire po svetu, a imajući na umu istorijsku
činjenicu da je Rimsko carstvo propalo onda kada je zahvatalo više
teritorija nego što je imalo kapaciteta da ih drži pod kontrolom, da li
postoji mogućnost da se i sadašnja velesila uruši sama od sebe i povuče u
ponor sve one koji su sa njom?
- Hipotetički je moguće da oni
propadnu, ali ne vidim koja bi to bila vrsta propasti po nas, jer nama u
tom slučaju ostaju baze, savremena vojna tehnika, razvijena
infrastruktura... Ne smatram da bismo imali štetu. Za nas je u ovom
trenutku veoma važno da nam region bude bezbedan, a ako smo u sistemu sa
njima, onda anuliramo i pretnju po našu bezbednost. |
|
Radmila Lončar |
| |
