ПРЕД ПОЧЕТАК ДИРЕКТНИХ ПРЕГОВОРА О СТАТУСУ
Ко је спреман да погине за Космет Лек за сецесију отписивање Србији дуга од 15 милијарди долара, каже директор америчког Пројекта за етничке односе Пред први директни сусрет преговарачких тимова Београда и Приштине, који је изасланик Уједињених нација Марти Ахтисари заказао за крај јануара у Бечу, из неких западних престоница стижу нови тонови. Како „Политика” сазнаје, једна од чланица Контакт групе иза кулиса је покушала да став да „нема повратка на стање пре 1999” интерпретира као да то значи да Косово и Метохија никад више неће бити под суверенитетом Србије. На реакцију Београда, остале чланице Контакт групе сложиле су се да та формулација значи само да нема повратка на стање �! �од влашћу Слободана Милошевића. У исто време, западне дипломате, на свако помињање принципа међународног права српским преговарачима поручују да треба да буду „реалистични”. Реализам је овде шифра за прихватање стања на терену. Те дипломате, преко западних новинара (Тим Џуда) шаљу поруке да преговори, у ствари, и неће бити о статусу јужне српске покрајине, већ о статусу Срба у њој. При том, они тврде да су спремни да изврше притисак на албанску страну да направи компромис у вези с положајем Срба, односно да се српској мањини, али и Српској православној цркви, обезбеде в�! �ћа права. Тако нешто рекао је пред Нову годину и сам косметски премијер Бајрам Косуми, који је на питање једног српског новинара рекао да велике силе од власти у Приштини не траже компромис у вези са статусом, о којем, каже он, нема преговора с Београдом, већ само компромис о заштити Срба и договор о њиховим везама с Београдом. Статусом Косова и Метохије и будућим статусом Срба у Покрајини све више се баве и утицајни медији. Тако „Вол стрит џурнал” у издању за Европу објављује текст Алекса Н. Григорева, директора за западни Балкан у америчкој невладиној организацији Пројекат за етничке односе (прокламовани циљ те организације је спречавање нових етничких сукоба). Григорев каже да се трајно решење за Косово и Метохију може наћи само ако се размотре и друга тешка питања у региону, а пре свега у Србији. „Какав год да буде коначни исход преговарачког процеса, кључно је да он буде брз и да обезбеди јасна решења која ће прихватити и Београд и Приштина. Дуги, заморни, збуњујући разговори – чији су исход полумере и одлагање решења, неће решити проблем, већ ће само компликовати стање. Живот на Косову после 1999. доказ је да такве полумере не функционишу на дуже стазе”, наводи Григорев. Он такође из разговора с двојицом интелектуалаца – Албанцем у Приштини и Србином у Београду – закључује да су Албанци спремни да се боре и погину за независни Космет, док Срби нису спремни да дају животе за одбрану Косова и Метохије. Григорев, ипак, каже да је кључно да се Србима на Косову, који, примећује, пате и физички и емотивно и економски и политички, обезбеди нормалан живот. „Нема начина да се спречи неминовни шок за Србију, али постоје начини да се он ублажи. Да ли је то стварање специјалних веза између Београда и Срба на Косову, обезбеђивање озбиљне заштите права косовских Срба, посебна права за српске православне манастире, опраштање дуга од 15 милијарди долара Србији, налажење значајних финансијских и институционалних средстава за кандидатуру земље за ЕУ, или све то заједно, али Србија преговарачки сто не сме да напусти празних руку. Неће бити лако, али решење косовског проблема је исто толико повезано ! за Србију колико и за Косово”, закључује Григорев. Он ипак тврди да ни то не би било довољно да се постигне трајна стабилност на Балкану, ако и Космет и Црна Гора добију независност. После преговора о Косову и референдума у Црној Гори, каже Григорев, треба организовати међународну конференцију на којој би учествовале балканске земље и велике силе као гаранти. Исход те конференције био би јасан договор да су решење статуса Косова и Метохије и Црне Горе последње мењање граница на Балкану и да се свим државама обезбеди улазак у Европску унију. В. Р. ----------------------------------------------------------- Халтман: Кључан дијалог ВАШИНГТОН - Аналитичар у фондацији „Херитиџ Џон Халтман” оценио је јуче да је у процесу решавања питања будућег статуса Косова и Метохије кључан дијалог Београда и Приштине. „Сви преговори почињу са максималистичких позиција, али је неопходно помаћи се од тога да би се негде стигло и пристати на директан дијалог. Нико неће добити све, али је потребно да обе стране добију барем део онога што желе, како би се дошло до одрживог решења”, рекао је Халтман радију „Глас Америке”. „Ми овде можда шапатом помињемо условну независност као крај�! �и исход, али каква врста условне независности - да ли ћемо приморати косовске Албанце да верују у децентрализацију, да поштују права мањина, имовину Српске православне цркве. Све то још није решено”, указао је Халтман. На питање да ли је у овој фази преговора могуће говорити о помирењу Срба и Албанаца на Косову и Метохији, Халтман је одговорио да сумња да је суштински помак по том питању могућ у неко скорије време. (Танјуг) http://www.politika.co.yu/ Srpska Informativna Mreza sim@antic.org http://www.antic.org/
