Danas se navršava sedam godina od NATO bombardovanja SR Jugoslavije
"Milosrdni anđeo" koji je sejao smrt
Prvi projektili pali su u 19.45 na Prištinu, da bi potom bili gađani aerodromi, komandna mesta, kasarne, vojni magacini, radarski centri, ali i civilni ciljevi širom zemlje. Tokom 78 dana bombardovanja poginula su 1.002 pripadnika Vojske Jugoslavije i policije i oko 2.000 građana
BEOGRAD - Danas se navršava sedam godina od NATO bombardovanja SR Jugoslavije i početka akcije sedamdesetosmodnevne akcije nazvane "Milosrdni anđeo", tokom koje je poginulo oko 2.000 građana i 1.002 pripadnika Vojske Jugoslavije i policije.Neposredan povod za napad najmoćnije svetske vojne sile navodno je bio sukob policije i pripadnika "Oslobodilačke vojske Kosova" u selu Račak, 15. januara 1999. godine, kada je šef posmatračke Misije Oebs na Kosovu Vilijem Voker, pre zvanične istrage, pogibiju 45 Albanaca proglasio masakrom nedužnih civila. Međutim, zvaničan izveštaj Oebsa o tom događaju nikad nije objavljen, a naše rukovodstvo je tvrdilo da je u Račku došlo do sukoba policije i albanskih terorista.
Dodatni zvaničan razlog za bombardovanje bilo je odbijanje delegacije Srbije
da prihvati uslove sporazuma, ponuđenog na pregovorima u zamku Rambuje kod
Pariza.
Smrt civila kolateralna šteta
Odluku o napadu na SRJ tadašnji generalni sekretar NATO Havijer Solana doneo je kasno uveče 23. marta 1999. godine, a Savezna vlada premijera Momira Bulatovića iste večeri proglasila je stanje neposredne ratne opasnosti. Prvi projektili pali su u 19.45 na Prištinu 24. marta, da bi potom bili gađani aerodromi, komandna mesta, kasarne, vojni magacini, radarski centri, ali i civilni ciljevi.
 | ||||
 |
|
GODIŠNJICA BOMBARDOVANJA "ZASTAVE" KRAGUJEVAC - Pre sedam godina na Kragujevac su pale prve NATO bombe. Na
meti "Milosrdnog anđela" našla se kasarna "Milan Blagojević", koja je
pogođena petnaestak minuta posle dvadeset časova. Kragujevčani su gledali
"špansku seriju", a u krugu kasarne našao se samo jedan vojnik, koji je,
na svu sreću, ostao nepovređen. B. K.TROGODIŠNJA MILICA STRADALA NA NOŠI Trogodišnja Milica Rakić iz Batajnice stradala je 17. aprila oko
21.45. |
|
|
 |
| |||
|
| |||
| ||||
Tokom 78 dana neprekidnog bombardovanja, poginulo je devedesetoro dece, a za pogibiju civila zvaničnici NATO najčešće su koristili izraz "kolateralna šteta". Skoro da nema grada u Srbiji koji se bar nekoliko puta nije našao na meti bombi ili raketa, dok je Crna Gora uglavnom bila pošteđena. Bombe su pogodile centar Aleksinca, Niša i Ćuprije, bolnicu i dom za stare u Surdulici, Novi Pazar, most u Varvarinu, voz u Grdeličkoj klisuri, autobuse kod sela Lužane na Kosmetu i na Savinim vodama. U Beogradu je pogođena zgrada Radio-televizije Srbije, policije, bolnica "Dr Dragiša Mišović"...
Dva sata i šest minuta posle ponoći, 23. aprila, dva projektila pogodila su zgradu RTS u Aberdarevoj ulici, gde je 16 radnika poginulo i više njih povređeno, među kojima četvoro teže. Bombardovane su i dve izbegličke kolone na Kosmetu, na putu kod Đakovice i u selu Koriša.
Napad je okončan 9. juna 1999. godine, kada su u Kumanovu predstavnici Vojske Jugoslavije i NATO potpisali Vojnotehnički sporazum o povlačenju vojske i policije sa Kosova i Metohije. Vojska Jugoslavije najvećoj vojnoj sili sveta pružala je od početka do kraja agresije zavidan otpor. Protivvazdušna odbrana je 28. marta uočila i zastarelom "nevom" oborila "nevidljivi" bombarder F-117, a 2. maja i lovac-bombarder F-16. Neki od pogođenih aviona prinudno su sletali u okolne zemlje. Na Kosovu su zarobljena tri američka komandosa, koji su kasnije oslobođeni, a u maju je sprečena kopnena invazija terorista iz Albanije, uz podršku iz vazduha.
Generalni sekretar NATO izdao je 10. juna naredbu o prekidu bombardovanja, a Savet bezbednosti UN usvojio je Rezoluciju 1244, kojom se legalizuje dolazak međunarodnih vojnih snaga za Kosovo (Kfor), sa zadatkom da u južnoj srpskoj pokrajini uspostave mir.
Poslednji projektili na SRJ pali su 10. juna na području sela Kololeč kod Kosovske Kamenice u 13.15 sati. Istog dana, u skladu sa Rezolucijom 1244, na Kosovo su stigle prve snage Kfora. Tokom 78 dana bombardovanja na SRJ je sručeno stotine hiljada tona štetnih materija, više od 100.000 tona avionskog goriva, oko 70.000 tona municije, a prema tvrdnjama stranih medija koji su se pozivali na izvore u NATO, osiromašeni uranijum pao je na 113 lokacija, najviše na jugu Srbije i Kosmetu. Uprkos tome što se u sedištu NATO vodila uredna evidencija o broju letova i teretu aviona, najmoćnija vojna organizacija na svetu ni posle sedam godina nije se zvanično oglasila o "tonaži" ispaljenih bombi i raketa nad Jugoslavijom niti šta je tačno bilo u njima.
Osiromašeni uranijum
Rukovođen ratnom logikom da industrija i
putna infrastruktura uvek mogu poslužiti i u vojne svrhe, NATO je razorio
pančevačku hemijsku industriju, desetine trafo-stanica, fabrike u Kruševcu i
Valjevu, mostove i puteve. Mir, potpisan 10. juna u Kumanovu, bio je uslovljen
povlačenjem JNA i ulaskom NATO snaga na teritoriju Kosova.
U posledice bombardovanja ne ubrajaju se samo tone osiromašenog uranijuma koje izazivaju mutaciju ćelija i užasne deformitete budućeg potomstva, već i tone štetnih i kancerogenih hemijskih materija iz ostalih bombi, opasnog piralena iz trafo-stanica, žive iz Pančeva, zapaljene nafte... Iza američkih savremenih bombardera, ostali su zatrovani voda, vazduh i zemlja i - stres, kao najopasnija posledica rata, jer, prema tvrdnjama naučnika, slabi imuni sistem i pojačava dejstvo kancerogenih hemijskih supstanci. Tadašnje jugoslovenske vlasti procenile su ratnu štetu na oko stotinu milijardi dolara i podnele su tužbu Međunarodnom sudu pravde u Hagu protiv deset članica NATO, međutim, taj sud se oglasio nenadležnim jer SRJ u vreme podnošenja tužbe nije bila članica UN.
