Neprihvatljive laži i podla <http://www.glas-javnosti.co.yu/pismo/26358/neprihvatljive-lazi-i-podla-podmetanja> podmetanja
Pojmovi Evrope i Evropske unije nisu sinonimi. Evropa je teritorija, a Evropska unija organizovana interesna grupacija koja ima svoj politički i ekonomski program, pod patronatom i zaštitom vojne sile NATO. Govorim o NATO koji je 1999. godine, obezvređujući sva međunarodna prava, bombardovao Srbiju i pričinio nam štetu od oko 130 milijardi dolara. Ne mora čovek biti nacionalista da bi mu bilo jasno koliko je nelogičan SSP između Srbije i Evropske unije. Nesporno je da jedan tako važan međudržavni ugovor treba da poštuje odredbe međunarodnog prava i da nijedna od država članica Evropske unije nikada za uslov saradnje nije dobila nešto toliko neverovatno - odricanje od velikog dela državne teritorije. Demokratska strana i Tadićevi poltroni smatraju da Srbiji bez Kosova ne fali ništa. Demokratska stranka Srbije i koalicija okupljena oko nje ne prihvata prljave laži i podla podmetanja. Interesantno je da i posle utvrđenih rezultata izbora Boris Tadić nastavlja da daje čudne izjave o konstituisanju nove vlade, pozivajući se na pravo i demokratiju, za koje je on očigledno izmislio nove definicije. NJega ne interesuju rezultati izbora, niti smatra da glasači ostalih stranaka i koalicija treba nešto da se pitaju! Posledica njegovog načina razmišljanja i delanja je i dalje deljenje, svađa i ponižavanje građana Srbije, uništavanje sveukupnih resursa i kapitalnih dobara. Stvorene su dve klase. Jednu čine malobrojni enormno bogati ljudi koji su se obogatili prljavim poslovima, u drugoj klasi je sav ostali srpski narod. Posledica ovakve politike je anarhija. Vrh piramide je državna vlast koju čine razni skorojevići kojima je poslednja briga državotvornost, a prvenstvena briga uskostranački uspeh zasnovan na nepotizmu. Kumovi i rodbina vlastodržaca znaju da je vlast najunosniji biznis i sredstvo bogaćenja. Političari koji bi da zadrže vlast po cenu cepanja države, teritorijalnog i moralnog, pričaju o pozitivnim efektima politike koju bi vodili kada bi (ponovo) došli na vlast, o socijalnom i nacionalnom cvetanju, a niko ne pominje da Srbiju mora da vodi čovek definisanog srpskog porekla, ljudi koji će svojim poreklom, moralnim kvalitetima, državotvornim umećem i mudrošću ujediniti i sačuvati celovitost Srbije i koji će, težeći tom cilju, aktivirati sve političke stranke koje Srbiju smatraju svojom jedinom domovinom. U političkom vrhu Srbije ne sme da bude neko ko otvoreno kaže: „Pomirimo se s tim da Kosovo više nije Srbija“, po već poznatim receptima Mesića i Marovića kada se govorilo o sudbini Jugoslavije. Da bi se negde stiglo, potreban je red vožnje. Da bi se ova država politički i ekonomski oporavila, potrebno je hitno invetarisanje stanja svih privrednih kapitalnih dobara i kapaciteta i ostalih vrednosti. Da bi se proizvodnja pokrenula, moramo tačno znati koliki je stepen njene urušenosti. Takođe je neophodna precizna informacija o odnosu broja zaposlenih u privredi i vanprivredi, brojnom stanju zaposlenih u državnoj administraciji, o odnosu ličnih primanja u privredi i vanprivredi... Tek kada svaki od ovih parametara bude precizno utvrđen i kada se stvori realna slika stvarnosti, moguće je unaprediti postojeće stanje korišćenjem ekonomske logike. Za progres su neophodni stručnjaci svih profila, a ne samozvani eksperti koji se služe manipulacijama, pričama o napredovanju u belom svetu (Evropskoj uniji). Dok slušamo njihove priče, privredni i drugi potencijali se tope. Za budućnost je potreban samo zdrav razum. Milomir - Mićo Jelisavčić Užice http://www.glas-javnosti.co.yu/
