Radisav Ristić
Milica ČubriloPotcenjena dijaspora Srbija ima Ministarstvo za dijasporu koje, nažalost, nema nikakvu politiku kada je uspostavljanje veze sa rasejanjem u pitanju. Ljudi u tom ministarstvu, sa gospodjom Milicom Čubrilom na čelu, smatraju da su sami sebi dovoljni i da su najpozvaniji i najpametniji u kreiranju odnosa sa našim ljudima koji kraće ili duže žive u zemljama Zapadne Evrope, SAD, Kanade, Australije, Novog Zelanda… To je, pored ostalog, razlog što se ne vide gotovo nikakvi oblici saradnje srpskog ministrastva sa predstavnicima u dijaspori, što navodi na pretpostavku da u toj instituciji ne znaju s kim uopšte treba saradjivati u zemljama u kojima živi više od tri miliona, a prema proceni Ministarstva za dijasporu i svih pet miliona naših sunarodnika. U Ministrastvu, medjutim, nema saznanja koji su ljudi legitimni, odnosno najpouzdaniji i najkvalifikovaniji da predstavljaju dijasporu, govore u njeno ime i, što je najvažnije, pokreću iz mrtvila dosadašnju praksu rada Ministarstva dijaspore. Sve je to produkt činjenice da se u našim ministarstvima, u ovom slučaju za dijasporu, ne postavljaju stručni kadrovi već, gotovo po pravilu, politički marginalci i mediokriteti čija je jedina “vrednost” što pripadaju nekoj koalicionoj stranci na vlasti. Nikome u ovoj zemlji ne pada na pamet da, recimo, na mesto čelnika Ministarstva za dijasporu predloži neku uglednu ličnost koja živi i radi u inostranstvu i koja, uz ostale intelektualne i političke kvalitete, uživa poverenje naših ljudi koji su “trbuhom za kruhom” otišli da argatuju u zemljama Zapadne Evrope. A takvih ljudi, nesumnjivo, ima ali im zemlja Srbija, nažalost, ne pruža priliku da realizuju svoju dobru volju i namere usmerene ka dobrobiti svojih sunarodnika u zemlji matici. Desi se, doduše, ponekad da se pojave neki ljudi iz dijaspore čija se slatkorečivost svodi na nekim verbalnim obećanjima, od čije realizacije, a i od tih ljudi, kasnije nema ni traga ni glasa. Ispostavlja se, po pravilu, da je reč o samozvanim i samoproglašenim “liderima” iz dijaspore, koji nisu dobili nikakva ovlašćenja i podršku naših ljudi da nastupaju u njihovo ime. U zemlji se očekivalo da će ti “lideri”, ako ništa drugo, preneti zapadnoj javnosti istinu o svemu što se dešavalo i onome što se trenutno dešava srpskom narodu. A obećavali su da će zapadnu, odnosno celu svetsku javnost upoznati sa patnjama Srba na Kosovu i Metohiji, dvostrukim standardima vodećih zapadnih zemalja i Haškog tribunala u odnosu na Srbe i Srbiju i, uopšte, sa svim nedaćama s kojima se suočava Srbija zahvaljujući upravo tim zemljama. U praksi, medjutim, ništa od svega toga. Ministarstvo je, mrtvo hladno, prelazilo preko nastupa i istupa pojedinih šarlatana iz dijaspore koji su mnogo obećavali a, praktično, ni prstom nisu mrdnuli da, ako ništa drugo, bar putem medija skinu ljagu koju su Srbiji nepravedno naneli njoj nenaklonjeni krugovi u inostranstvu. Najbolji primer nečinjenja Ministarstva za dijasporu, svakako su prošlogodišnji Vidovdanski dani održani 28. i 29. juna u Beogradu. Podsećanja radi navedimo da je na pozivnici upućenoj predstavnicima iz dijaspore, kao tačka dnevnog reda navedena i rasprava o situaciji na Kosmetu. Verovatno je i to bio jedan od razloga što se pozivu odazvalo više stotina zvanica iz Kanade, Australioje, SAD, Švedske i drugih zapadnih zemalja. Svi su oni očekivali da će im se, pored ostalog, pružiti prilika da iznesu svoja mišljenja, stavove i sugestije u vezi saradnje na relaciji matica – dijaspora i obratno. Posebno su očekivali, i za to se verovatno pripremali, raspravu u vezi sa položajem Srba na Kosmetu. Na razočarenje gostiju iz dijaspore, medjutim, Ministrastvo je u medjuvremenu izmenilo dnevni red, pri čemu je isključena čak i mogućnost da učesnici iz dijaspore iznesu svoja mišljenja i stavove. Skup je, stoga, kako je kasnije istakao gospodin Nikola Janić, predsednik Srpskog saveza u Švedskoj, bio jedan veliki fijasko To, medjutim, nije smetalo Ministarstvu da ga u kontrolisanim medijima i svom veb sajtu, predstavi u najlepšem svetlu. “Bili su toliko bezobzirni”, izjavio je gospodin Janić, “da su nekim učesnicima, koji su pokušali da iznesu svoj, ali i stav dijaspore o nekim važnim dešavanjima, oduzimali reč i pretili da će ih izbaciti iz sale”. Na pitanje zašto predstavnicima iz dijaspore nije bilo dozvoljeno da se obrate skupu već su samo neki, koji su se nekako dokopali mikrofona, mogli da postave poneko pitanje, gospodja ministarka Milica Čubrilo lakonski, pored ostalog, odgovara “da nisu pozvani da oni izlažu svoje radove i govore”. Tim rečima je, sada već tehnička ministarka, rekla ustvari više o sebi i svom odnosu prema ljudima od kojih su mnogi prevalili po više hiljada kilometara da bi na Vidovdanskim susretima dijaspore izneli svoja gledišta, a ne da slušaju stranačke promocije i frazeologije. O radu i interesovanju Ministarstva za saradnju sa legitimnim organizacijama u dijaspori i njihovim čelnicima, svedoči i podatak da Srpskom savezu u Švedskoj, jednoj od najaktivnijih organizacija Srba u inostranstvu, nije upućeno nijedno jedino pismo putem kojeg bi bila uspostavljena organizovana saradnja izmedju matice i više desetina hiljada Srba u toj zemlji. Zvuči možda neverovatno, ali o tome koliko je Ministarstvu za dijasporu stalo do saradnje sa rasejanjem, ukazuje i svojevremena izjava gospodje ministarke Milice Čubrilo da “ima problema da odluči ko ima legitimitet da predstavlja dijasporu”. Danas, medjutim, kada je krenula izborna kampanja, gospodja Čubrilo se naprasno dosetila da u zemljama Zapadne Evrope postoji znatan broj klubova i organizacija oko kojih se okupljaju naši sunarodnici. I krenula je put Nemačke jer, poznato je, tamo ima najviše naših gastarbajtera. Poseta Nemačkoj je usledila neposredno po pokretanju akcije Demokratske stranek pod nazivom “Pokaži da ti je stalo”, kojom se gradjani koji žive u inostranstvu pozivaju “da se do 20. aprila prijave u evidenciji za birače”. Demokratska stranka, pokrećući ovu akciju, procenjuje da u dijaspori živi više od 500.000 naših gradjana sa pravom glasa. Od toga je samo 37.000 na proteklim izborima koristilo svoje biračko pravo. Turneja ministarke treba da podstakne daleko veći broj naših ljudi da izadju na izbore i glasaju, naravno, za Demokratsku stranku i njene koalicione partnere. Iako je očigledno da se putešestvije i boravak ministarke i njene pratnje vrši u korist stranke, troškovi padaju na teret budžetskih sredstava. Korisno, nema sumnje, a koliko je pošteno to prepuštamo oceni čitalaca, odnosno ljudima kojima je posvećena poseta delegacije Ministarstva za dijasporu Srbije. Radisav RISTIĆ http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=1498
<<image001.jpg>>
