Clanak se pojavio u NIN-u otprilike kada je ovde vodjena debata na istu
temu, ali ja nisam pretplacen na isti, te nisam mogao onda da ga prenesem.
U svakom slucaju, za one koji do sada nisu imali prilike da ga
procitaju, evo jednog zanimljivog tumacenja:
----------------------------------------
Zašto Putin brani Kosovo
Pocinje li Vladimir Putin – za razliku od Hrušcova koji je to radio u
Ujedinjenim nacijama – da lupa neskinutom cipelom iz Kremljadj
Istoricar Milorad Ekmecic' nije jednom napisao: da je Rusija svoju ulogu
velike sile osvajala i potvrdjivala – ili gubila – na Balkanu. Stoga je
sasvim razumljivo što su mnogi – i najmanji prvi nagoveštaj
priželjkivane nove "spasonosne bipolarnosti" u svetu – odmah osetili
"budjenje ruskog medveda" u novom, nešto metalnijem tonu Vladimira Putina
povodom "konacnog statusa" Kosova i Metohije i njegovih implikacija po
svetske odnose i poslove. A neki su otišli tako daleko da su, ne bez
izvesnog radosnog uzbudjenja, sami napravili istorijsku paralelu izmedju
neocekivane Putinove "grmljavine" da status naše južne pokrajine mora
biti krojen po univerzalnim principima medjunarodnog prava, i cuvenog
nastupa Nikite Hrušcova u Ujedinjenim nacijama, kada je našao za moguc'e
i svrsishodno da u ime moc'nog SSSR-a skinutom cipelom lupa po govornici.
Ali, šta je ruski lider povodom Kosova i Metohije stvarno rekao, koga je
uistinu upozoravao – i na štadj
Sve što se dogodilo u Kremlju 30. januara. U prvim minutima Putinovog
savetovanja sa clanovima vlade.
Pocelo je od ovih uvodnih reci šefa ruske diplomatije Sergeja Lavrova:
"Pred nama je ove nedelje i ministarski sastanak takozvane Kontakt grupe
za regulisanje kosovskog konflikta. Nastupa najvažnija etapa. Pocinju
pregovori koji treba da opredele konacni status Kosova. Predstavnici
Rusije u tome c'e se rukovoditi našom poznatom principijelnom pozicijom
da je neophodno nac'i rešenje koje c'e biti prihvatljivo i kosovskim
liderima i Beogradu. To je težak zadatak jer kosovski albanski lideri
otvoreno govore da ih nec'e zadovoljiti ništa osim nezavisnosti. A to se
razilazi sa odlukama donetim u Savetu bezbednosti UN i zato je, nema
sumnje, preko potrebno da medjunarodna zajednica podstakne zainteresovane
strane na pronalaženje za sve prihvatljivog pregovornog rešenja."
Kao da ništa nije bilo unapred pripremljeno, lider postjeljcinske Rusije
podigao je prst pred nosom svog ministra inostranih poslova, ali su
sledec'e reci – iako i instrukcija njemu uoci puta u Brisel – bile mnogo
više namenjene Vašingtonu, Londonu i Berlinu:
- Skrec'em vam pažnju, Sergeju Viktorovicu, da je Kosovo i za nas
izvanredno važno pitanje. Ne samo iz ugla poštovanja principa
medjunarodnog prava, nego i zbog prakticnih interesa postsovjetskog
prostora. Sve varijante rešenja za Kosovo koje budete razradjivali u
Briselu – molim da ovo predocite i svojim kolegama – moraju da imaju
univerzalni karakter. Za postsovjetski prostor je to od posebne
važnosti. Svi konflikti na postsovjetskom prostoru, nažalost, nisu još
razrešeni i mi ne možemo pristati da se ide putem na kojem c'e se jedni
principi primenjivati na jednom mestu, a sasvim drugi – na drugom.
Potrebnu univerzalnost rešenja o kojima c'e se razgovarati – stalno
imajte na umu!"
Ovo je Lavrova "obavezalo" da kaže: "Neizostavno c'emo, Vladimire
Vladimirovicu, o tome voditi racuna. Utoliko pre što su neki naši
partneri iz Kontakt grupe, tokom dosadašnjih priprema za kosovske
pregovore, pokušavali da se u dokument koji se priprema unese teza da je
Kosovo – unikalan slucaj i da, samim tim, rešenje koje za njegov status
bude nadjeno nec'e praviti presedane. Zato: budite uvereni da c'emo vaše
instrukcije ispoštovati."
Oni uvereni da je "budjenje ruskog medveda" pocelo upravo sa Putinom,
Hrušcovljevu "cipelu" našli su i u njegovoj završnoj kremaljskoj replici
povodom Kosova: "Da, unikalan je slucaj Kosova, prim dj. B. da bi se
zaobišli opšti principi medjunarodnog prava. Takvu unikalnost poslednjih
godina imamo priliku da posmatramo u raznim regionima sveta. A cemu
stvarno vodi ta unikalnost – svi mi predobro razumemo."
Nastavak je usledio dan kasnije. Na velikoj godišnjoj Putinovoj
predsednickoj konferenciji za štampu, u prisustvu više od hiljadu ruskih
i stranih novinara, odgovarao je na pitanje gruzinskog novinara
Tejmuraza Nucubidzea: "Kada ste naglasili da rešenje kosovskog pitanja
mora imati univerzalni karakter, da li ste time, možda, hteli da
upozorite da bi Rusija, ukoliko Kosovu bude data nezavisnost, mogla
podržati zahteve da na takav nacin budu razrešeni i zamrznuti konflikti
na postsovjetskom prostoru, znaci – i abhaski i južnoosetinskidj"
Lako je objašnjivo zašto se baš Gruzin ovako "pocešao" posle Putinovog
faktickog upozorenja Zapadu da se povodom "konacnog statusa" Kosova i
Metohije ne igra novog kršenja medjunarodnog prava i opasnih presedana.
Abhazija i Južna Osetija su polunezavisne državice unutar medjunarodno
priznatog državnog okvira Gruzije. Abhazija, na cijoj teritoriji se vec'
godinama nalaze ruski mirotvorci, cak funkcioniše kao de fakto
samostalna država i uporno traži od Moskve da je prizna. Jasno
stavljajuc'i do znanja: da ništa ne bi imala protiv ni da, kao minimum,
udje u sastav Ruske Federacije, pošto se u svoje vreme – bežec'i od Turaka
– priklonila ruskoj imperiji, a ne Gruziji.
Na ovo je Putin rekao samo ono što je hteo.
- Što se tice Kosova, postoji Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti UN po
kojoj je ono neodvojivi deo Srpske Federacije ruski predsednik je
upravo ovako nazvao SCG – op. dj. B.. A Rusija u svom delovanju polazi
od toga da odluke Saveta bezbednosti nisu nimalo deklarativnog ili
konjunkturnog politickog karaktera, vec' – da se donose da bi bile
poštovane i realizovane. Inace, govorec'i o Kosovu i potrebi za primenom
univerzalnih principa, imao sam u vidu da su u Makedoniji, na primer, na
snazi rešenja koja su tamošnjem albanskom stanovništvu omoguc'ila
srazmerno, 20-procentno ucešc'e u vlasti i upravljanja, pored ostalog – i
u policiji. Dakle: tamo su Albanci 20 odsto stanovništva i dogovoreno je
da cine petinu sastava makedonske policije. Ali, pošto Rusi cine 60
odsto stanovnika Rige, glavnog grada Letonije, zašto onda ne bi i za
njih važio taj isti principdj Ukazujem na ovo zato što principi zaista
moraju da budu univerzalni jer, u suprotnom, politika koja se sprovodi,
ne može zasluživati poverenje."
Ocito, uvek držec'i na umu po ranijem sopstvenom priznanju ono što je
Šarl Senjobos hteo da kaže kada je ocenio da je evropski mir pod
dominacijom Pruske nakon 1871. bio "isto toliko skup kao i pravi rat",
Putin je nastavio:
- Uvek treba kriticki preispitivati i pravicnost odluka koje se u
medjunarodnoj zajednici donose. Ovo važi, naravno, i za Kosovo. Ako neko
misli da Kosovu treba dati punu državnu nezavisnost – u ime cega tada to
isto uskrac'ivati Abhazima i Osetinimadj Dok ovo izgovaram – ne govorim
kako c'e se prema gruzino-abhaskom i gruzino-osetinskom konfliktu
postaviti Rusija, iako svi znamo i da je Turska vec' priznala Republiku
Severni Kipar. Dakle, ne želim da kažem da c'e Rusija, ukoliko Kosovo
postane nezavisno, odmah priznati Abhaziju i Južnu Osetiju za nezavisne
i samostalne države. Govorim o necemu drugom i važnijem: da medjunarodna
zajednica mora delovati pravedno i u interesu svih koji žive na nekoj
teritoriji, da su nam potrebni opštepriznati, univerzalni principi za
rešavanje problema."
Ruski vodec'i listovi svoje procene uneli su u naslove tipa "Moskva nec'e
presedan Kosovo". Istoga dana kada je, Srbima poslovicno nenaklonjeni,
uticajni moskovski dnevnik "Komersant" dao priliku Rozmari di Karlo,
zameniku pomoc'nika americkog državnog sekretara, da – iduc'i uz dlaku
Putinu – kaže: da su stanje na Kosovu i samo Kosovo "jedinstveni kao
pojava" i da stoga ne treba njegov "konacni status" povezivati sa
razrešenjem "zamrznutih postsovjetskih konflikata". Sa prvih stranica
naše štampe došlo je kao eho: "Kažem Kosovo, mislim – Kavkaz".
A da li je Putin uistinu mislio primarno na Kavkaz i – da li samo na
Kavkazdj Može li se potpuno iskljuciti moguc'nost da mu je osnovna pobuda
bila da pomogne Srbiji povodom Kosova i Metohijedj Nije li, možda, mada o
tome nije javno izgovorio ni rec, pokušao da osujeti da se ponovo dogodi
ono što se dogadja svih proteklih 10-15 godina – da jedino za Srbe i
Srbiju ne važe nikakva svetska pravila i principidj
Sa citiranim "Kažem Kosovo, mislim – Kavkaz" nije baš sve tako prosto.
Putin ima dovoljno "ruskih razloga" da iz Moskve radi protiv
nezavisnosti Kosova, ali – i da joj ne pregradjuje put.
Sa nezavisnošc'u svih slicnih teritorija kao "univerzalnim principom" –
Rusija bi širom otvorila vrata Abhaziji, Južnoj Osetiji i
Pridnjestrovlju da se vrate pod njene državne i istorijske skute. Tamo
gde su vekovima i bili. Isto tako, univerzalnim bi ucinila i put kojim
bi joj se, makar i ne brzo, u perspektivi mogli vratiti Krim i ne mali
"ruski deo" Kazahstana. Ali, time bi istovremeno svojim rukama dala
nezavisnost buntovnoj Ceceniji, ciji primer bi, nema sumnje – podsticani
i obilato finansirani iz Turske i nekih arapskih zemalja – ubrzo poceli
da slede ostali kavkaski i dagestanski, uglavnom muslimanski narodi.
Gubici bi, dakle, bili vec'i od dobijenog. Bar u pocetku, jer bi
separatizme na teritoriji Rusije, otvorenije nego dosad, podržavali svi
kojima odgovara da ona, makar i u sastavu G-8 i sa formalnim vetom na
Ist Riveru, nikad više ne bude velika sila. Stoga je veliko pitanje: i
šta je stvarno rekao Putin i u koju je metu gadjaodj
Tek treba izvagati: da li je njegovo istupanje predstavljalo pokušaj da
se Kosovo ne proglasi za "unikalan slucaj" samo zato da bi Moskva preko
pretvaranja njegovog "konacnog statusa" u univerzalni model za sve
"zamrznute konflikte" povratila bar deo izgubljenog prilikom
badinterovskog raspada SSSR-adj Ili je Putin hrušcovljevskim lupanjem
neskinutom cipelom protiv zaraze davanja pune nezavisnosti jednom
zaraznom nezamrznutom konfliktu zapravo pokušao sasvim suprotno – da
sacuva svoju zemlju od domino-efekta. Od gubljenja prakticno celog
južnog "mekog trbuha" izmedju Crnog i Kaspijskog mora.
Pre c'e biti da se radilo o ovom drugom, mada velike zemlje sebi mogu
dozvoliti i da ne dobijaju uvek i baš na svemu, da manje gube na
važnijem. U suštini, možda bi Putinova pozicija i racunica bile
jednostavnije da Rusija, iako su njene devizne rezerve dosegle 185
milijardi dolara za svaki respekt, može sama, u direktnom odmeravanju
snaga sa drugim velikim silama obezbedjivati svoje interese i blokirati
pokušaje da se, recimo, i Cecenija proglasi za "unikalni slucaj". Što
znaci: bez oslanjanja na štaku medjunarodnog prava i UN, o koje Bela kuc'a
i NATO poslednjih godina, kad im zatreba, otiru noge.
Stoga Putin nije ni krio: da mu je "konacni status" Kosova mnogo važniji
od samog Kosova. Paradoksdj Nipošto, a nec'e ni biti sve dok se iz
Vašingtona Sibiru bude pridavao "kosmicki znacaj" za americke interese,
a na pojas izmedju jugoistocne Evrope i ruskog Dalekog istoka 68 odsto
svetskih rezervi nafte i 41 odsto prirodnog gasa bude gledalo izraz
Zbignjeva Bžežinskog kao na "globalni Balkan".
Rusija je posle 1991. na Balkanu uglavnom jeftino krcmila preostale
pozicije nekadašnje velike sile. Pristajuc'i – uglavnom zarad trenutnih
koristi Borisa Jeljcina i njegove kamarile – i na žrtvovanje
medjunarodnog prava povodom Srba i Srbije. Demonstrirajuc'i na svakoj
krivini tzv. jugo-krize da je njegovom Kremlju i sitni c'ar u Vašingtonu
i Berlinu važniji ne samo od najkrupnijih srpskih interesa, nego i od
"univerzalnih principa" o kojima Putin nastoji da govori punim ustima. U
tome je i Jeljcinu "unikalni slucaj" Slobodana Miloševic'a bio samo
smokvin list za banalnu trgovinu "univerzalnim principima" i na štetu
Rusije i njenih krupnih i trajnih interesa.
Putin, za razliku od vecito pijanog i polupijanog Jeljcina, nema iluzija
ni o današnjem svetu, ni o partnerima-konkurentima i istorijskim
rivalima iz G-8. Vrlo dobro zna da su SAD uspešno izvele 16 vojnih
intervencija ciji je cilj bio menjanje neposlušnih i nepoc'udnih režima i
da se na tome nec'e zaustaviti. Ništa lošije: da je Haški tribunal prvi
"geopoliticki sud" cija se uloga iz Moskve ne može ni promeniti ni
ograniciti. A i ono u ovom casu najvažnije: da Amerikanci, Nemci i
Britanci – u igri "humanog" i humanitarnog nametanja, ovoga puta
"unikalnosti" Kosova i njegovog "konacnog statusa" – istovremeno krune i
ono što je preostalo od medjunarodnih principa i njihove univerzalnosti i
pokazuju ojacaloj Rusiji da je za nju, za duže vreme, predvidjen
Senjobosov "pruski mir".
Zato Putin pokušava da popravi šta može i da makar smanji štetu koju je
sopstvenoj zemlji naneo "jeljcinizam". To je glavni razlog što mu je
Kosovo mnogostruko važnije i od Kosova i od Abhazije, pa povodom Kosova
zvoni na uzbunu i traži "univerzalne principe" i pravila igre medju velikima.
Putinov nastup i namere – mada u njemu zaista ne treba ni videti ni
tražiti novog Hrušcova – mogu biti pogrešno procenjene u Beogradu. U
Vašingtonu, Berlinu i u Briselu – sigurno nec'e.
Ali, za šta c'e "Putinova cipela" biti dovoljna – i za nas i za samu
Rusiju – potpuno je neizvesno.
Pogotovo za nas, u svetu u kojem je uticajna i dobro obaveštena
Amerikanka, profesor Njujorškog univerziteta Suzan Vudvord koja je u
svojoj zemlji jedan od najpriznatijih eksperata za Balkan, mogla da
otkrije: da su državni sekretar Kondoliza Rajs i njen zamenik Nikolas
Berns medju onima u Bušovoj administraciji koji smatraju da "SAD još nisu
završile zapoceti posao na Kosovu" i da c'e se to dogoditi tek sa "punom
nezavisnošc'u Kosova". Pa da još objasni kako ti ljudi veruju da samo
nezavisno Kosovo može oznaciti "kraj Miloševic'eve Srbije". A da iz
Beograda tim povodom ne bude ni glaska. Ni diplomatskog ni politickog.
Nama bi bilo, pri takvom stanju stvari, teško pomoc'i i da je Putin pre
neki dan u Kremlju zaista skinuo cipelu...
Srpska Informativna Mreza
sim@antic.org
http://www.antic.org/
