Korejska formula za priznavanje Kosova BRISEL - U krugovima Evropske unije (EU) i SAD se razmatra i mogućnost da se za priznavanje nezavisnosti Kosova dugoročno posegne za formulom prijema obe korejske države u članstvo UN (1991), iako je tada Rusija stavila do znanja da neće prihvatiti ponavljanje takvog slučaja.
U izvorima EU je agenciji Beta rečeno da to još ne znači da se već radi na konkretnoj strategiji, ali da ovakvo razmišljanje ide ka cilju da više od polovine zemalja članica UN priznaju nezavisnost Kosova, a potom bi u Savetu bezbednosti UN trebalo da se izdejstvuje da o članstvu u UN odlučuje Generalna skupština svetske organizacije. To se upravo dogodilo u slučaju dve Koreje, kad je Savet bezbednosti, pošto u tom telu nije postignuta saglasnost o prijemu u članstvo Seula i Pjongjanga, pristao da o tome odluči Generalna skupština UN. Za takvu odluku je bila potrebna saglasnost dve trećine članica UN, što je zasad, smatraju u Briselu, veoma teško zamisliti kao neku blisku mogućnost u slučaju Kosova, već bi to pre moglo trajati dugi niz godina. Moguće je da se, ako izostane masovnije priznavanje vlasti u Prištini, pokuša i sa davanjem statusa "carinske teritorije" Kosovu, što bi moglo na "mala vrata" uvesti Kosovo u neke međunarodne organizacije. U međuvremenu će se nastaviti sa strategijom istovremenog ostanka UNMIK-a, Kfora i dolazeće misije EU-Euleks (Eulex) na Kosovo, koja ima jasan i čvrst cilj da bude razmeštena na celoj kosovskoj teritoriji. To je uoči uskršnjih praznika Političko-bezbednosnom komitetu (PBK) EU ponovo predočio zapovednik Euleks-a penzionisani francuski general De Kermabon. On je ambasadorima u PBK objasnio da Euleks mora biti razmešten na celoj teritoriji Kosova zato što misija EU kao prevashodni cilj ima obezbeđenje potpune zaštite kosovskih Srba. I visoki zvaničnik EU, zadužen za Kosovo, Štefan Lene, rekao je na tom sastanku da je nužan dijalog s Beogradom upravo da bi se srpskim vlastima objasnilo šta je suštinski zadatak Euleks-a, utoliko pre što su i odnosi UNMIK-a s kosovskim Srbima zapali u velike teškoće. U raspravi u Političko-bezbednosnom komitetu EU su se čule i opaske da ni stanje u srpskim enklavama uopšte nije dobro i da je sve još složenije posle zahteva Beograda da UN ispita kako je došlo do "prekomerne upotrebe sile" UNMIK-a i Kfora u Kosovskoj Mitrovici, kao i pisma koje je, s tim u vezi, šef srpske diplomatije Vuk Jeremić poslao čelnicima EU i NATO. Uzvraćajući na primedbe da Srbi žele da upravljaju sobom na neki dugi rok, Lene je rekao da to prvenstveno ne prihvataju SAD, a ni neki evropski partneri i da se očekuje da ovaj "bolni trenutak" za srpsku stranu posle proglašavanja nezavisnosti postepeno prođe. Na sastanku PBK je ostalo nedorečeno kako će Euleks moći da preuzima ovlašćenja, kad još nije nađeno ni konačno rešenje za primenu pravne osnove, iako većina partnera u EU smatraju da to jeste rezolucija 1244 SBUN. Lene je istakao da nije isključeno da se ponovo pokuša s nagodbom u SB UN i da bi i tehnička rezolucija za Euleks bila prihvatljiva, ali da to zasad odbijaju i kosovski Srbi i Beograd. Prema evropskim diplomatskim izvorima, u EU postoji zabrinutost i zbog toga što još uvek nema dovoljno policajaca, a delom i sudija i tužilaca koji bi trebalo da se brinu o vladavini zakona na Kosovu. Međunarodni izvori u Briselu su Beti takođe rekli da je Vašington, izgleda, bez ikakve prethodne konsultacije s EU i NATO doneo odluku o isporuci lakog naoružanja Kosovu i da je to već delom u toku. Taj potez Vašingtona se tumači i kao znak da SAD ne nameravaju da popuste u opštem odmeravanju snaga i sukobljavanju s interesima Rusije. Moskva je, navodno, u poslednjim susretima s američkim zvaničnicima stavila do znanja da bi pristala na izvesnu širu nagodbu, pod uslovom da Vašington odustane od ponude Ukrajini i Gruziji za ulazak u NATO. http://www.beta.co.yu/
