Lukava igra na Kosovu i Metohiji <http://www.glas-javnosti.co.yu/pismo/17224/lukava-igra-na-kosovu-i-metohiji>
Posle proglašenja lažne države na Kosmetu, u našim javnim glasilima nisam zapazio komentar o jednom naizgled neobičnom fenomenu: Šiptari na Kosmetu više ne napadaju Srbe, ne ruše im domove, ne pale naše crkve. A toga su se mnogi bojali. Šta to znači, otkuda ta iznenadna miroljubivost i tolerancija inače agresivnih Šiptara? Nije moguće da su svi Šiptari, i oni koji Srbe atavistički mrze, preko noći postali demokrate. To nije ni teorijski moguće. Za odgonetanje te zagonetke nije nam potreban junak romana Agate Kristi, Herkul Poaro, jer je igra veoma jednostavna i lukava. Trenutna „miroljubivost“ Šiptara samo potvrđuje da rukovodstvo šiptarskog naroda čvrsto drži na uzici sve Šiptare, što, s druge strane, znači i da su svi šiptarski pogromi nad Srbima bili organizovani, podsticani i tolerisani od istog šiptarskog rukovodstva, zbog čeka nikada nije priveden sudu nijedan od hiljade šiptarskih razbojnika. Amerikanci i njihovi sateliti, trenutni stvarni gospodari Kosmeta, objasnili su Šiptarima da sada moraju da prestanu sa napadima na Srbe kako bi se potvrdila američka teza da će čim Šiptari proglase nezavisnost i dobiju svoju državu, preko noći prestati sukobi na Kosmetu i Kosmet će postati zona mira na Balkanu. Ako bude nemira, njih će izazivati Srbi, a Šiptari neće s tim ništa imati. Šiptarsku NATO državu će braniti oni koji su je i osnovali. Gde su u toj igri NATO i EU? Zar je moguće da svemoćna CIA ne zna šta Šiptari rade ili nameravaju? U stvari, istina je da Šiptari ništa samostalno ne rade. Ne smeju samostalno da zakažu ni sednicu njihovog Crvenog krsta, ili kako već takvu organizaciju nazivaju, niti udruženja ribolovaca i pčelara. Prirodno, jer Kosovo i nije njihova, već američko-zapadnoevropska takoreći država. Ovako smišljena predstava znači da će se ubuduće Srbi na Kosmetu sukobljavati ne sa Šiptarima, već sa američkim marincima i legijom stranaca Evropske unije. Prvi nagoveštaj tog scenarija su krvavi napadi plaćeničkih stranih vojnika sa tenkovima na goloruki narod severne Mitrovice. Tu nije bilo Šiptara, oni s tim nemaju ništa. Amerikanci su zaduženi da brane svoju veštačku državu. Sada se postavlja pitanje: možemo li i mi Srbi da izbegnemo američke tenkove, borna kola i vojne helikoptere, i pozovemo onaj većinski deo međunarodne zajednice da ugasi motore tenkova, bornih kola i helikoptera agresivnog NATO? Bar do „velikog (ekonomskog) praska“. Posle će kosovski Šiptari moliti da se Kosmet vrati u granice Srbije. Neophodni sastavni deo ovog napisa je i razjašnjenje pojma „međunarodna zajednica“. Prosto je neverovatno da naši političari i novinari ne prihvataju jednostavnu, očiglednu istinu da proamerička koalicija, koja čini daleko manji deo međunarodne zajednice, sebe i nadalje i u našim javnim glasilima naziva međunarodnom zajednicom. Iako Rusija, mnogoljudna Kina, Indija i niz drugih država nisu deo te američke zajednice i protive se agresivnoj politici Amerike. Zar u ovoj zemlji nema nekog nadležnog organa koji će objasniti našim javnim glasilima i političarima, prijateljima (poslušnicima) Amerike i Evropske unije da te dve grupe država nemaju prava da sebe nazivaju međunarodnom zajednicom? A ako su u tome uporni, bar mi ne moramo da ih podržavamo. Amerika, Evropska unija i njihovi malobrojni sateliti nisu „međunarodna zajednica“, već samo „proamerička koalicija“. To je jedini logičan termina za američku koaliciju. Petar Simić Zemun http://www.glas-javnosti.co.yu/
