Srbija i Crna Gora Strah od dvojnih državljana
O dvojnom državljanstvu do sada se jedino nije izjasnio premijer Milo Đukanović. Opozicija upozorava da je slučaj predsednika Crne Gore Filipa Vujanovića, koji je rođen u Srbiji, veoma delikatan (N. Kocić) Podgorica, 29. avgust – Oprečne izjave o mogućem postizanju sporazuma između Crne Gore i Srbije o dvojnom državljanstvu unele su dodatne nedoumice među građane obe zemlje, koji su u prvom redu životno zainteresovani da se ovo pitanje što pre i što kvalitetnije reši. Čvrste veze između ove dve države, koje su do juče živele u zajednici, danas su postale teret njihovom stanovništvu, jer su pred njih postavljene zasad nepremostive administrativne barijere u rešavanju veoma važnih egzistencijalnih pitanja – zaposlenja, penzija, imovine... Takođe je činjenica da se problem dvojnog državljanstva u Crnoj Gori sve više politizuje, jer je veoma teško odgovoriti zašto vlast u Podgorici govori o restriktivnom pristupu ovom pitanju, insistirajući na ekskluzivnosti crnogorskog državljanstva. U delu opozicionih političkih partija vlada mišljenje da bi, ukoliko Crna Gora to dozvoli, državljanstvo Srbije moglo da zatraži i oko trista hiljada građana, čime bi se, prema njihovom mišljenju, pokazalo „kako je Crna Gora stekla nezavisnost na referendumu pre dve godine”. Takođe se ne isključuje ni mogućnost da bi davanjem dvojnog državljanstva veliki broj građana Srbije, koji imaju poreklo iz Crne Gore, mogao da ostvari biračko pravo i tako u značajnoj meri poremeti sadašnje političke odnose. Podsetimo da se, pre nekoliko godina, na poslednjem popisu stanovništva u Crnoj Gori oko 32 odsto ispitanika izjasnilo kao Srbi, dok je gotovo 75 odsto kazalo da govori srpskim jezikom. Ovi pokazatelji, međutim, ako je suditi prema svim dosadašnjim izjavama predstavnika crnogorske vlasti, ne znače mnogo vladi u Podgorici, koja gotovo na svim nivoima insistira na dvojnom državljanstvu kao izuzetku. Interesantno je, takođe, da se o sistemu dvojnog državljanstva do sada jedino nije izjasnio premijer Milo Đukanović, iako bi se prema stavovima drugih državnih zvaničnika moglo protumačiti da su za takvu retoriku dobili zeleno svetlo od njega. Crna Gora restriktivno dozvoljava dvojno državljanstvo, a Ustav je dao mogućnost da se do 22. oktobra ove godine može izabrati između crnogorskog ili državljanstva druge zemlje. Prema procenama državnih službi u Crnoj Gori postoji veliki broj građana koji uz crnogorski imaju i srpski ali i hrvatski pasoš. Bez obzira na za sada prilično tvrdo ušančenu poziciju Podgorice, činjenica je da će rešavanje pitanje dvojnog državljanstva, u prvom redu sa Srbijom, pored praktičnih i političkih dimenzija imati i veoma naglašenu emotivnu notu. A da se ipak nešto pomera svedoči i poslednja izjava ministra unutrašnjih poslova Crne Gore Jusufa Kalamperovića, koji je saopštio da pre bilo kakvih pregovora sa Srbijom i susednim državama o dvojnom državljanstvu, Crna Gora treba da zauzme državni stav. On je takođe rekao da je Vlada Crne Gore pripremila platformu za razgovore o dvojnom državljanstvu koja će biti ponuđena vladama država nastalih iz nekadašnje SFRJ. Prema ovom dokumentu, svi građani Crne Gore koji su dvojno državljanstvo stekli do 6. juna 2006. godine, kada je proglašena njena nezavisnost, moći će da zadrže duple pasoše, dok će status onih građana koji su dvojno državljanstvo stekli nakon ovog datuma biti rešavan međudržavnim sporazumima. Kalamperović je u saopštenju medijima istakao da državni vrh treba da zauzme „politički stav oko svega toga”, te da će od toga zavisiti kada će sporazum biti ponuđen drugim državama. Iako će predmet razgovora sa susednim državama biti rešavanje posledica dvojnog državljanstva, Kalamperović napominje da se restriktivna politika Crne Gore „po tom pitanju neće menjati”. „Bitno je da vidimo koje su posledice dvojnog državljanstva. To u Evropi nije praksa, a te posledice će rešiti i pitanje readmisije i ekstradicije, pitanje krivičnog gonjenja i drugo. Onda, posedovanje dva pasoša je vrlo kompromitujuće u našim naporima za realizaciju viznog režima – tvrdi on. – Treće, Crna Gora je mala država i kad je u pitanju davanje državljanstva mora da bude jako obazriva. I na kraju, stvar je države kako će i kome dati državljanstvo. Srbija tu ima liberalnu politiku, kao i Hrvatska. Crna Gora mora tu imati restriktivniju politiku, kao zemlja sa malom populacijom. Gde ćemo se u svemu tome naći, ostaje da se vidi.” Stav vlade o ovoj vrsti restriktivne politike podržao je i predsednik Filip Vujanović. „Treba poštovati restriktivan pristup”, ocenio je Vujanović. „Crna Gora u pogledu dvojnog državljanstva treba da sledi praksu zemalja sa sličnom demografskom strukturom, ali i da što pre ponudi sporazum drugim državama o regulisanju pitanja dvojnog državljanstva.” Da i Srbija veoma ubrzano radi na rešavanju ovog pitanja potvrdio je ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić koji je u izjavi Televiziji Crne Gore saopštio da Vlada Srbije intenzivno priprema nacrt sporazuma o dvojnom državljanstvu sa Crnom Gorom i da će dokument biti gotov za desetak dana, te da će istovremeno biti pripremljena i platforma za razgovore. U opozicionoj Socijalističkoj narodnoj partiji, kako su nam saopštili, smatraju da će Crna Gora i Srbija postići sporazum o dvojnom državljanstvu. Predsednik ove stranke Srđan Milić kaže da sadašnji stavovi crnogorske vlade u odnosu na period kada se donosio Ustav nisu isti, te da se „možemo dogovoriti na efikasan način u interesu svih građana bivše državne zajednice Srbija i Crna Gora”. „Očekujem da će se na najavljenim pregovorima poštovati Evropska konvencija o dvojnom državljanstvu i višestrukom državljanstvu i svemu onome što je uporedna praksa”, rekao je Milić. Lider Narodne stranke Predrag Popović takođe tvrdi da bi bilo korisno i za Srbiju i za Crnu Goru da građani dve države, koji to žele, dobiju dvojno državljanstvo. „Dvojno državljanstvo nije pitanje političke ili nacionalne opredeljenosti, već se to tiče građana dve države. Ovo pitanje mora da se reguliše zbog svih državljana Srbije koji imaju prebivalište ili misle da pređu u Crnu Goru da žive, ali i obratno. Oni sada imaju status stranca i sreća je što Srbija ne traži otpust iz državljanstva da bi dala svoje. Isti stav treba da zauzme i Crna Gora i pokaže brigu prema svojim državljanima”, kazao nam je Popović. Crnogorski mediji preneli su i stav direktora novosadskog Centra za regionalne studije Aleksandra Popova koji je ocenio da će Srbija i Crna Gora naći kompromis o dvojnom državljanstvu i da će se to otvoreno pitanje rešiti bilateralnim sporazumom dve države. On čak nije isključio ni mogućnost da Srbija promeni svoj Zakon o državljanstvu koji predviđa duple pasoše za sve Srbe van njenih granica. „Kompromis podrazumeva ustupke sa obe strane. Možda je malo teže menjati Zakon o državljanstvu zbog sporazuma sa jednom od susednih država, koja je uz to nekad bila deo zajedničke države, ali ništa nije nemoguće ako za to postoji dobra politička volja”, rekao je Popov, a prenose mediji u Podgorici. Prva reakcija crnogorske državne administracije na nerešeno pitanje državljanstva bila je brisanje građana iz biračkih spiskova. Prema preliminarnim procenama državljanstvo ne poseduje ili se ne može utvrditi kod oko 40.000 građana koji su do sada bili na spisku i glasali na svim proteklim izborima. U čišćenje spiskova prvi je krenuo gradski administrator Podgorice koji je, koliko je za sada poznato, doneo oko 500 ovakvih rešenja, pozivajući se na novousvojeni zakon o biračkim spiskovima. Upravni sud Crne Gore pre dva dana, međutim, poništio je jedno ovakvo rešenje Sekretarijata za lokalnu samoupravu u Podgorici, a u opoziciji smatraju da je „Upravni sud tako odlučio, jer u postupku donošenja rešenja nisu poštovana pravila upravnog postupka i građani nisu mogli da se izjasne o njemu”. Pored Socijalističke narodne partije koja je među prvima pokrenula akciju protiv brisanja glasača, reagovao je Pokret za promjene Nebojše Medojevića, koji tvrdi da je „aktuelnu vlast bez ikakvog osnova iz biračkog spiska izbrisala Podgoričanku Tatjanu Krkeljić”, inače odbornika te partije u parlamentu glavnog grada. Portparol PzP-a Koča Pavlović kazao je na konferenciji za novinare da Krkeljićeva ima sve uslove za sticanje crnogorskog državljanstva – već deset godina glasa u Crnoj Gori, ima ličnu kartu i crnogorski pasoš. Direktor i član pravnog tima PzP-a Boris Marić upozorio je da su građani dovedeni u zabludu, jer rok za rešavanje pitanja dvojnog državljanstva predviđen Ustavnim zakonom još nije istekao. ----------------------------------------------------------- Kandidatza dupli pasoš Iz crnogorske opozicije već nekoliko puta su upozorili da je slučaj predsednika Crne Gore Filipa Vujanovića, koji je rođen u Srbiji, veoma delikatan i pitaju kako država namerava da reši ovaj problem, posebno ako se zna da je veliki broj državnih službenika i visokih funkcionera rođen u nekoj od republika bivše SFRJ, čime stiču pravo i na njihovo državljanstvo. Govoreći o slučaju brisanja odbornika u Skupštini grada Podgorice Tatjane Krkeljić iz biračkog spiska, portparol PzP-a Koča Pavlović je rekao: „U obrazloženju se navodi da je administracija, odnosno crnogorska vlast, na volšeban način saznala da je Tatjana Krkeljić državljanin Srbije, što nije tačno. Ona je jednako zaslužila brisanje iz biračkog spiska kao i predsednik Crne Gore Filip Vujanović, koji je, takođe, rođen u Beogradu. Prilično sam siguran da Vujanović nije dobio rešenje o brisanju iz biračkog spiska.” Đorđe Brujić [objavljeno: 30/08/2008] http://www.politika.co.yu/rubrike/tema-dana/Strah-od-dvojnih-drzavljana.lt.html
