Devet godina od agresije 19 članica NATO alijanse na Srbiju koja je ostavila stravične posledice na zdravlje stanovništva (2)
Ubili zemlju, umiranje se nastavlja Broj obolelih od raka u našoj zemlji raste zastrašujućom brzinom, ali, s obzirom na to da je vreme inkubacije maligniteta od pet do 50 godina, najgore se, izgleda, tek može očekivati. uuu Najteže stanje je na Kosovu i Metohiji, koja je praktično svakodnevno zasipana bombama sa osiromašenim uranijumom. Italijanski ministar odbrane Arturo Parisi oktobra prošle godine izjavio da je 255 italijanskih vojnika obolelo, a 37 umrlo posle boravka na Kosmetu Odluku o napadu je, prvi put mimo Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, doneo tadašnji generalni sekretar NATO Havijer Solana 23. marta 1999. godine, pošto su propali pregovori u Rambujeu i Parizu, jer su tadašnje srpske vlasti, s predsednikom Slobodanom Miloševićem na čelu, odbile da prihvate vojni aneks ugovora za rešenje kosovske krize. Savezna vlada premijera Momira Bulatovića je iste večeri proglasila stanje neposredne ratne opasnosti, a vazdušni udari NATO počeli su 24. marta u 19.45. Bombardovanje je, kako je objašnjavano na Zapadu, počelo da bi bio „zaustavljen teror Miloševićevog režima nad kosovskim Albancima“, a završeni je 10. juna donošenjem Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN. Na osnovu ove rezolucije i potpisanog Vojnotehničkog sporazuma, srpske snage su se povukle sa Kosmeta, prepuštajući upravu nad ovom pokrajinom međunarodnoj zajednici i privremenim kosovskim institucijama. Po zvaničnim izveštajima, tokom agresije je izvršeno 2.300 vazdušnih udara po 995 objekata širom zemlje, učestvovalo je 1.150 borbenih aviona NATO, lansirano je oko 1.300 krstarećih raketa i bačeno 2.900 bombi ne samo na vojne, već i na civilne ciljeve. Severnoatlantska alijansa je izručila 36.000 „kasetnih bombi“ i 15 tona municije sa radioaktivnim primesama, kojom je, zvanično, bombardovano ukupno 112 lokacija. Pored vojnih ciljeva, bombardovane su i izbegličke kolone na području Kosova, putnički voz u Grdeličkoj klisuri, most u Varvarinu, pijaca u Nišu... Pogođeni su i bolnica „Dragiša Mišović“ i kineska ambasada u Beogradu. U bombardovanju je uništeno 45 mostova, 28 železničkih mostova i 148 stambenih i poslovnih objekata, a stradalo je i više od 300 škola, od kojih su tri potpuno uništene. Pogođeno je i više desetina bolnica, zgrada državnih organa, uključujući i zdanja Ministarstva odbrane i MUP-a Srbije u centru Beograda. Teže i lakše je oštećeno 176 spomenika kulture, od kojih 23 srednjovekovna manastira i veliki broj crkava širom Srbije, ali i nekoliko džamija i objekata islamske kulture u Đakovici, Peći, Prizrenu... Uništena je trećina elektronskog kapaciteta zemlje, bombardovane su dve rafinerije (Pančevo i Novi Sad), a snage NATO su prvi put upotrebile i takozvane „grafitne bombe“, kojima je onesposobljavan elektroenergetski sistem Srbije. I pored toga što se beleži stalni rast obolelih od raka u Srbiji, koji godišnje premašuje stravični broj od 30.000 osoba, stručnjaci iz oblasti onkologije naglašavaju da je ipak još veoma rano da se taj trend veže za NATO bombardovanje. Oni, međutim, dodaju da ćemo u narednih pet do deset godina i te kako primetiti dramatičnu ekspanziju kancera. Vreme inkubacije malignosti je, naime, od pet do 50 godina, pa to može da znači da je tek pred nama dramatičan period u borbi protiv ove opake bolesti. Prošlo je već devet godina od kada je „Milosrdni anđeo“ prosuo svoju razornu milost po Srbiji, ali gotovo je sigurno da će još vidljive ruševine Srbija lakše prevazići nego ogromne količine radioaktivnih materija kojom smo tri meseca zasipani. Mnogo opasniji po život građana, a posebno onih koji žive na Kosovu i Metohiji su golim okom nevidljivi tragovi te „humanitarne misije“, odnosno sadržaji kojim su bombe bile napunjene i čije će se tragične posledice, nažalost, osećati i onda kada sve porušene zgrade budu ponovo izgrađene. Prema tvrdnjama naučnika, nerastvorljiva jedinjenja osiromašenog uranijuma i posle 800 godina, preko genetstkog materijala, mogu da izazovu rađanje dece sa deformitetima. NIKOLINA ROĐENA BEZ OČIJU Mala Nina Petković, je rođena u Boru bez očiju, možda i prvi zvanični primer posledica zračenja osiromašenim uranijumom. Nina je rođena u Boru 2005. godine bez oba oka. NJeni roditelji, bračni par Petković sa još dvoje dece i malom Ninim živeli su dvadesetak kvadrata sobe u hotelu „Srbija“, u kojem žive raseljena lica sa Kosova i Metohija. Ova porodica pobegla je 1999. godine iz Đakovice pred albanskim ekstremistima prateći povlačenje tadašnje JNA i ostavili su sve što su imali. Upravo na područje odakle su došli je palo najviše raketa sa radioaktivnim česticama. Razna udruženja su napadala medije koji su objavili fotografije Nine bez poveza, u kontekstu povređivanja ljudskih i dečjih prava, pomalo ukazali na problem siromašne porodice Petković koja nema sredstva za lečenje Nine i, kao što obično biva, ova strašna tragedija je pala u medijski zaborav. KRŠENJE MEĐUNARODNIH PROTOKOLA NATO snage su bombardujući SR Jugoslaviju prekršile sledeće međunarodne konvencije, rezolucije i protokole: - Konvenciju o delovanju na životnu sredinu donetu 1977. - Konvenciju o zaštiti svetske prirodne baštine 1982. - Stokholmsku deklaraciju o životnoj sredini 1972. - Dodatni protokol broj 1 u Ženevskoj konvenciji. U oblasti zaštite žrtava međunarodnih ratnih konflikata 1949. - Konvenciju o zabrani upotrebe određenih ubojnih sredstava. - Bečku konvenciju o zaštiti ozonskog omotača - Montrealski protokol o supstancama koje oštećuju ozon (1987. sa izmenama 1997) - Rezoluciju Potkomiteta za prevenciju diskriminacije i zaštitu manjina komisije UN za ljudska prava iz 1996. i 1997. Direktor Instituta za onkologiju u Sremskoj Mitrovici profesor doktor Dušan Jovanović za Glas kaže da na području Vojvodine nije zabeležen enormni rast obolelih, jer na ovu pokrajinu nisu bacane bombe sa osiromašenim uranijumom, ali ne isključuje mogućnost da će na „duže staze“ posledice biti primetne. - Ako na teritoriji Vojvodine i ima uslova za porast kancera, zasada je rano govoriti o tome jer će štetne posledice biti primetne u narednih pet do deset godina - objašnjava doktor Jovanović. On naglašava da se jedino leukemija javlja kratko posle štetnog dejstva ovih opasnih materija, ali, na svu sreću, povećani trend te bolesti u Vojvodini nije primećen. Naša južna pokrajina je, međutim, ozbiljno kontaminirana uranijumom. U poslednje vreme u javnost sve češće stižu podaci o tome da su prosute i tone „radioaktivnih koktela“, odnosno da je u bombama bilo i radioaktivnog otpada. Posledice upotrebe municije sa osiromašenim uranijumom, koji je pronađen i obeležen na 128 lokacija na Kosmetu, svoje pogubno dejstvo će verovatno pokazati i na znatno široj teritoriji. Nažalost, ne postoje pouzdani podaci o broju osoba na toj teritoriji koje su dobile rak „zahvaljujući“ delovanju Alijanse. Specifični uslovi života i rada medicinskih i naučnih radnika u pokrajini učinili su da se ovaj zdravstveni aspekt ne prati na adekvatan način, ali je u istraživanjima koja se sprovode ipak veoma vidljiv trend porasta broja obolelih od svih vrsta kancera. - Kancer pluća, kostiju, jetre i drugih organa samo je u prva dva meseca 2005, u odnosu na isti period 2004, višestruko uvećan na celoj teritoriji Kosmeta. Stanje je praćeno od pre rata, od 1997. godine, a poslednje istraživanje obuhvatilo je 2005. i 2006. godinu. Na početku istraživanog perioda posle bombardovanja došlo je do porasta raka pluća, što nije tipično za dejstvo osiromašenog uranijuma, ali je potom počeo nagli porast oboljenja krvi, za koja je utvrđena direktna veza sa zračenjem - kaže Nebojša Srbljak iz nevladine organizacije „Milosrdni anđeo“ iz Kosovske Mitrovice. Srbljak takođe upozorava da se ovi podaci odnose samo na registrovane slučajeve raka u zdravstvenim centrima i bolnicama, ali da veliki broj ljudi u pokrajini umire, a da i ne zna od čega. - Osnovni razlog ovom porastu malignih oboljenja, koji se u zavisnosti od vrste kreće od dva do pet puta, treba tražiti u povećanju radioaktivnog zračenja i stresa na području čitavog Kosmeta. Potvrda tome je pojava malignih oboljenja kod dece. U toku 2002. godine zabeležena je česta pojava malignih oboljenja hematopoeznih organa kod dece, kao i pojava čestih abortusa zbog degeneracije ploda - kaže za Glas doktor Srbljak. On dodaje da i epidemiološki podaci govore u prilog povećanja malignih oboljenja kod starosne grupe od 30 do 40 godina, dok je ranije ta starosna grupa bila od 65 do 75 godina. Albanski lekari koji se „bore“ sa kancerom u ekspanziji, međutim, retko govore o posledicama NATO agresije, jer je ona donela „slobodu“ njihovom narodu, pa nije zgodno dovoditi je u kontekst bilo čega negativnog. Slično se ponašaju i britanski i američki zvaničnici, koji ne dozvoljavaju da padne bilo kakva senka sumnje na ovu „dobro osmišljenu akciju“. Međutim, naš sagovornik doktor Srbljak ima podatke da je kod Albanaca, prema podacima Radiološkog instituta u osnivanju, samo u toku prvih šest meseci prošle godine bilo oko 2.600 novootkrivenih bolesnika, a kako on navodi, prema podacima farmaceutskih kuća, najveći broj hemioterapeutskih sredstava proda se upravo na Kosovu i Metohiji. Pored pokušaja SAD i Velike Britanije da prikriju stravične podatke o obimu i vrsti korišćenog oružja, svetsku javnost je „osvestio“ podatak da je italijanski ministar odbrane Arturo Parisi pred anketnim odborom parlamenta oktobra prošle godine izjavio da je 255 italijanskih vojnika obolelo, a 37 umrlo posle boravka na Kosmetu. U toj zemlji su izneti podaci da je najveći broj njihovih vojnika oboleo neposredno posle ulaska na teritoriju naše zemlje, većinom od raka limfnih čvorova, pre svega zato što od saveznika nisu dobili nikakve preporuke o zaštiti. Vlada Italije je isplanirala da izdvoji pet miliona evra za njihovo lečenje i kontrolu. Među belgijskim vojnicima zabeleženo je pet smrtnih slučajeva od leukemije, a četiri vojnika su obolela od raka. Uglavnom se u svim zemljama sprovodi kontrola zdravlja vojnika koji su boravili na Kosmetu i kod kojih su, pored raka, konstatovana i razna druga oboljenja koja su u terminologiji zapadnih lekara već nazvana „balkanskim sindromom“. DVANAEST „VRUĆIH TAČAKA“ Najozbiljniju, ali ne i sveobuhvatnu analizu izazivača ekocida bombardovanja naše zemlje napravio je BTF (Balkan Task Force) - Balkanska radna grupa u okviru Centra UN za ljudska naselja i životnu sredinu. BTF je locirao 12 „vrućih tačaka“ koje su pretrpele najveću ekološku štetu tokom bombardovanja 1999, među kojima su Pančevo, Kragujevac, Novi Sad, Bor, Barič, Kraljevo, Niš, Novi Beograd, Obrenovac, Prahovo, Priština i ceo prostor Kosmeta. DA SE NE ZABORAVI „Milosrdni anđeo“ je ubio 83 dece. Dvogodišnjeg Marka Simića, jedanaestomesečnu Bojanu Tošović, šestogodišnjeg Branimira Stanijanovića, petogodišnju Dejanu Pavlović... „Milosrdni“ moćnici NATO ubili su trogodišnju Milicu Rakić iz Batajnice 17. aprila 1999. godine u 21.45, dok je sedela na noši u malom kupatilu. Šrapneli su razbili prozorčić, proleteli pravo kroz vrata kupatila i ubili Milicu, čiji je jedini greh bio što je živela u užasu koji je snašao njenu domovinu. DANAK URANIJUMA U BOSNI Do danas je oko 30 odsto od 30.000 predratnih stanovnika Hadžića umrlo od raznih kancera, tumora i srčanih bolesti. Samo u Bratuncu je od 4.500 stanovnika koji su izbegli iz Hadžića umrlo njih 1.000, uglavnom od bolesti za koje se veruje da su povezane sa osiromašenim uranijumom. Autori: Branka <http://www.glas-javnosti.co.yu/autor/119> Lazić Snežana <http://www.glas-javnosti.co.yu/autor/54> Čelić * Dodaj novi komentar <http://www.glas-javnosti.co.yu/comment/reply/17193#comment-form> * <http://www.glas-javnosti.co.yu/node/17193/print> Verzija za štampu Ključne reči: * nato <http://www.glas-javnosti.co.yu/tagovi/nato> Komentari Pon, 24/03/2008 - 10:01 — Владислав Б. Сотировић Не би ме зачудило да се сада јави неки наш домаћи "Еуропејац" са објашњењем да поруку и суштину западног "Милосрдног Анђела" балкански Сораби на жалост ни до дана данашњег нису схватили вероватно услед недовољне наобразбене разине (кај би рекли наша братија Хрвати). Запад хтеде првобитно на један цивилизиран начин увести Сорабе у цивилизирани дио човечанства ал кад Сораби одбише потписат тако лијепу еуроатлантску интеграционистичку понуду у Рамбујеу 1999 морало се прибећи нешто драстичнијим мјерама јер цивилизацијске педагошке мере очито не помогоше. Нешто слично су убермен Еуро СС трупе радиле и по Крагујевци у Краљеву 1941. г. а необразовани Сораби бијежали са бесплатних часова про-еуропејских "Милосрдних Анђела" услед русофилске затуцаности да је цивилизација на Истоку а не на (дивљем) Западу. Владислав Б. Сотировић http://www.freewebs.com/ovsiste http://www.glas-javnosti.co.yu/
<<image001.gif>>
