IZ KNJIGE „ZABRANJENA ISTINA O
SREBRENICI” ALEKSANDRA PAVIĆA (1) - piše Rajko SarićNajveći trijumf
propagandeSrebrenica i njena istina,
koja je od samog početka obavijena maglom, a koja je imala presudan uticaj na
tok mnogih zbivanja od sredine 1995. godine do sada, koja je na optuženičku
klupu stavila mnoge srpske glave, a Srbe proglasila genocidnim narodom,
zaslužuju mnogo pažnje, sagledavanje činjenica iz raznih uglova, a ne samo one
koje odgovaraju kreatorima svetske politike. Priča o Srebrenici, dakle, važna je
prvo za žrtve i njihove porodice, za porodice nestalih, kao i za one koji su
nevino optuženi. Ona je, čini se ipak, više interesantna za Srbe jer ih
,,lažirana istina”, odnosno, ,,zvanična verzija” događaja u Srebrenici,
politički direktno pogađa. Upravo zbog toga u javnosti je veliku pažnju izazvala
knjiga koju je izdala ,,Legenda” iz Čačka ,,Zabranjena istina o Srebrenici”,
uglednog politikologa Aleksandra Pavića, čoveka koji je u Srebrenici bio dan-dva
po okončanju akcije pripadnika VRS na zauzimanju ovog grada, koji je u to vreme
imao status zaštićene, demilitarizovane zone.Za građu ove knjige, Pavić je uzeo strane izvore,
one koji u prvom trenutku, pa ni sada, nisu progutali zvaničnu verziju događaja,
izvore čije tvrdnje, svakako, imaju, i moraju da imaju, težinu koja prevazilazi
regionalni karakter.Tako Edvard Herman, profesor na jednom od najboljih
svetskih univerziteta, američkom Univerzitetu Pensilvanija, i vođa Srebreničke
istraživačke grupe, u zaključku članka ,,Politika srebreničkog masakra”, ovako
vidi ,,zvaničnu verziju”:- ,,Srebrenički masakr” predstavlja najveći trijumf
propagande u balkanskim ratovima. Neke druge tvrdnje i otvorene laži odigrale su
svoju ulogu u balkanskim sukobima ali, dok su neke dale svoj skroman doprinos
propagandnom repertoaru uprkos tome što su kasnije pobijene (Račak, Markale,
srpsko odbijanje da se potpiše sporazum u Rambujeu, 250.000 poginulih Bosanaca,
cilj stvaranja Velike Srbije kao motorne snage koja je pokretala balkanske
ratove), srebrenički masakr ostaje nedostižan u svojoj simboličkoj moći. To je
simbol srpskog zla i muslimanskog statusa žrtve, kao i pravednosti zapadnog
rasturanja Jugoslavije i intervencije na više nivoa, uključujući i bombardovanje
i kolonijalnu okupaciju Bosne i Hercegovine i Kosova. Međutim, veza između
ovog trijumfa propagande i istine i pravde je nepostojeća. Nepovezanost s
istinom simbolizovana je činjenicom da je izvorna procena od 8.000, uključujući
i 5.000 ,,nestalih” (po svim izveštajima sa terena, kao i Međunarodnog crvenog
krsta), koji su napustili Srebrenicu u pravcu teritorije pod kontrolom bosanskih
muslimana, zadržana čak i pošto je ubrzo utvrđeno da ih je nekoliko hiljada
stiglo do odredišta, dok je dodatnih nekoliko hiljada poginulo u
borbama”.Stela Džatras, američki kolumnista i supruga američkog pukovnika i
diplomate u penziji, u svom članku ,,Srebrenica - šifra za ućutkivanje kritičara
američke politike na Balkanu”, za poznati američki libertarijanski i antiratni
sajt, ovako karakteriše svrhu kampanje laži o Srebrenici:- Srebrenica
jednako je holokaust. Srebrenica jednako je genocid. Srebrenica jednako je
etničko čišćenje. I, pošto se sada diskredituju tvrdnje o masovnim grobnicama i
genocidu na Kosovu, postoji li bolji način da se nastavi s demonizacijom Srba
nego da se američki narod podseća na Srebrenicu? Jer ima još nezavršenog posla u
rasparčavanju Jugoslavije, putem amputacije Crne Gore, Sandžaka i Vojvodine.
Zver Novog svetskog poretka neće biti zadovoljna dok ne napuni želudac, a to
zahteva da američki narod prihvati sledeću intervenciju NATO-a na Balkanu;
međutim, američki narod mora ponovo da bude pripremljen da prihvati dodatne
vojne akcije, kao što je prihvatio 78 dana bacanja bombi na jedan nedužan narod.
Oni moraju da budu istrenirani da ponovo zaključe: ,,Srbi su to i
zaslužili!”U detaljnoj analizi srebreničkog fenomena za britanski Internet
sajt ,,Spajkd”, pod nazivom ,,Kako je Srebrenica postala poučna priča”?, Tara
Mekormak, postdiplomac na Vestminsterskom univerzitetu u Londonu,
konstatuje:- Od Kosova 1999. do Konga 2005. Srebrenica se ističe kao konačni
dokaz da je Zapad moralno obavezan da vojno interveniše u konfliktnim
situacijama. Džek Strou je branio zapadnu intervenciju u Makedoniji 2001.
koristeći Srebrenicu kao primer šta se dešava kada se Zapad ustručava da
interveniše. Liberalni komentator Dejvid Aronovič je upotrebio isti argument da
bi opravdao svoju podršku vojnoj akciji u Iraku. Govoreći o 60 kongoanskih
vojnika koje su ubili vojnici UN, general UN Patrik Kamert je iznosio argumente
u korist snažne vojne intervencije, zbog ,,lekcija iz Srebrenice, Somalije i
Ruande”.I australijanski analitičar Gali Hasan, u članku ,,Sećajući se
Srebrenice, razmišljajući o Faludži”, kaže da je srebrenički masakr bio samo
propagandna pobeda u ratu koji SAD - NATO vode protiv Jugoslavije, da je upravo
taj masakr poslužio za
