B92 Info Vesti Politika est godina bez Zorana Ðinðiæa 12. mart 2009. | 01:29 | Izvor: B92, Beta Beograd -- Prvi demokratski izabrani premijer Srbije Zoran Ðinðiæ ubijen je pre taèno est godina na radnom mestu.
Zoran Ðinðiæ (Arhiv B92) Taèno u 12.25 pogoðen je sa dva metka iz snajperske puke na samom ulazu u Vladu. Ubrzo je preminuo u Urgentnom centru. Prvooptueni Milorad Ulemek i Zvezdan Jovanoviæ jo nisu pravosnano osuðeni za taj zloèin. Oni su prvostepenom i drugostepenom presudom osuðeni na po 40 godina zatvora, a èeka se se poèetak treæestepenog postupka. Ðinðiæ je u jednom od poslednjih intervjua pred ubistvo, a nakon neuspelog atentata 24. februara 2003. godine na autoputu ispred beogradske Arene, demantovao tvrdnje da je sa takozvanim "crvenim beretkama", pripadnicima JSO, sklopljen dogovor da 5. oktobra 2000. pomognu u zbacivanju Slobodana Miloeviæa u zamenu za "neko pravo iznad zakona". "Nisu zatiæeni. Stvari su se posle izjave Ljubie Buhe drastièno promenile i celo odeljenje za suzbijanje organizovanog kriminala radi intenzivno na tome. Stvar ima apsolutni prioritet i brzo æemo saoptiti javnosti ta se dogaða. Pojavljuju se veæ neki obrisi razreenja i to je ogromna ansa da se konaèno i poslednje tvrdo jezgro kriminala razbije", naglasio je Ðinðiæ. Ðinðiæ je sahranjen 15. marta u Aleji zaslunih graðana, uz prisustvo vie od 70 stranih dravnih delegacija. U pogrebnoj povorci na ulicama Beograda bilo je vie stotina hiljada graðana. Povodom este godinjice od ubistva Zorana Ðinðiæa, premijer Mirko Cvetkoviæ i èlanovi Vlade Srbije poloiæe venac na spomen-ploèu u dvoritu Vlade, dok æe funkcioneri DS-a poloiti vence na grob ubijenog premijera u Aleji velikana na Novom groblju. Vence na spomen ploèu u dvoritu Vlade posle podne æe poloiti i nekadanji èlanovi Ðinðiæeve vlade. Funkcioneri LDPa iæi æe u tradicionalnu etnju od sedita stranke do Vlade Srbije i Aleje velikana. Posle toga æe LDP u Domu sindikata odrati tribinu "Odgovor za buduænost" na kojoj æe govoriti Latinka Peroviæ i Èedomir Jovanoviæ. Na istom mestu æe LDP organizovati projekciju filma "Zavrna reè" koji razjanjava èinjenice sa suðenja za ubistvo Zorana Ðinðiæa. ta je za Srbiju Zoran Ðinðiæ Jedni su verovali da je heroj i èovek sa vizijom, drugi se nisu libili da ga optuuju da je kriminalac i strani plaæenik. Sigurno je meðutim da nije bilo osobe u Srbiji ili izvan nje koja je bila ravnoduna prema Zoranu Ðinðiæu. Lider Socijaldemokratske unije i potpredsednik vlade ubijenog premijera, arko Koraæ za B92 kae da se sada vrlo jasno vidi kakav je politièar bio Ðinðiæ. "Sad se vidi ono to je ustvari bilo njegovo glavno svojstvo kao politièara - hrabrost da se preuzme odgovornost i vrlo èista politièka pozicija", smatra on. "Dakle, ima mnogo onih koji tvrde da se bore za ulazak u Evropu, ali niko od njih nema sposobnost da preuzme najdirektniju odgovornost za to to radi, a jo manje ima sposobnost da zauzme èistu politièku poziciju", ocenjuje Koraæ. "Kotunica i Ðinðiæ su bili dva pola srpske politike. Sad su svi na svakom polu i svi sa svima saraðuju", navodi on. U èast Zoranu Ðinðiæu pravljene su besede i spomenici, ulice i bulevari dobijali su ime po prvom demokratskom premijeru. Poslanica Vesna Peiæ iz LDP-a, jedna od bliskih Ðinðiæevih saradnica, objanjava zato divljenje liku i delu Zorana Ðinðiæa ne jenjava s godinama. "Tako da su ideje Zorana Ðinðiæa, ba politièke ideje Zorana Ðinðiæa, sigurno ono to je ostalo. Mislim da je to ono èega se seæamo. Ja se recimo seæam toga da sam se onda nekako oseæala kao da smo mi veæ u Evropi i da je to pitanje sata, a ne, vidimo sada, i decenije da stignemo u Evropsku uniju", kae Peiæeva. Od ubistva prvog demokratski izabranog premijera napisano je nekoliko biografija. Ipak prava slika o onome ta je Zoran Ðinðiæ znaèio Srbiji ili ta je za njega bila Srbija objektivno æe se sagledati tek za za dve-tri decenije, smatra istorièar Èedomir Antiæ. "Naalost, u Srbiji su sve politièke uspomene, koliko god mnogo vremena prolo od ljudi i dogaðaja koji su vezani za njih, duboko ispolitizovan", upozorava Antiæ. "I ova druga strana koja je nastojala da saèuva spomen na Zorana Ðinðiæa i da ga na neki naèin rehabilituje, vrlo èesto je upotrebljavala Zorana Ðinðiæa u politièke svrhe i pokuavala da se zakloni iza njega i njegovog nasleða koje je nesumnjivo veliko", smatra on. Jedan od prvih koraka ka objavljivanju èinjenica o ivotu i smrti Zorana Ðinðiæa je veæ napravljen. U Istorijskom arhivu Srbije prvi put æe biti izloeni spisi i lièni predmeti premijera Ðinðiæa, o èemu vie moete èitati u naoj posebnoj vesti. Ko je bio Zoran Ðinðiæ Ðinðiæ je bio prvi premijer Srbije posle pada reima Slobodana Miloeviæa 2000. godine i dolaska na vlast DOS-a. Vlada na èijem je èelu bio izabrana je 25. januara 2001. godine. Za vreme njegovog mandata otpoèeo je proces demokratizacije drutva i korenitih ekonomskih i socijalnih reformi. Prema oceni zapadnih diplomata, Ðinðiæ je doprineo izgradnji dobrih odnosa sa svim zapadnim zemljama, posebno sa SAD, nakon perioda viegodinje nestabilnosti. Ðinðiæeva vlada se snano zalagala za saradnju sa Hakim tribunalom, i za vreme te vlade uhapeno je nekoliko hakih optuenika, meðu kojima je i bivi predsednik SRJ Slobodan Milsoseviæ. U obraæanju poslanicima u Skuptini Srbije 25. januara 2001. godine, po izboru èlanova njegovog kabineta, Ðinðiæ je poruèio da nova vlada eli da od Srbije napravi "demokratsku civilizaciju, odnosno da uspostavi osnovne demokratske temelje" drave. Ðinðiæ je probleme Kosova i juga Srbije video i prihvatao kao "nasleðene", one koje je napravila prethodna vlast koja kako je ocenio, "nije umela da probleme reava politièkim sredstvima". "Prepustite nama nau ansu da probamo na na naèin. Mi hoæemo novu politiku, da drugim sredstvima reimo probleme koje vi niste reili. Od ekonomije do Kosova problemi su katastrofalni, ali ste ih vi napravili. Od ekonomije do Kosova, sve sami porazi", rekao je Ðinðiæ, obraæajuhi se poslanicima Socijalistièke partije Srbije i Srpske radikalne stranke koji su kritikovali program nove vlade. "elimo da pokuamo da uspostavimo vezu izmeðu Srbije i Kosova, odnosno Albanaca i Srbije, i da Srbija ima neki uticaj na Kosovu i da pokuamo da pojaèamo taj uticaj", poruèio je Ðinðiæ. Na primedbe da nije patriota, Ðinðiæ je odgovarao otro: "Za mene je patriotizam da moja deca ostanu da ive u mojoj zemlji, da govore maternji jezik, a da ne moraju da idu po belom svetu trbuhom za kruhom. Patriotizam je to da cene moju zemlju, da ja sa svojim pasoem mogu da idem ponosno preko bilo koje granice. Za taj patriotizam æe se ova vlada zalagati i mi smo u ovom smislu velike patriote". Roðen je 1. avgusta 1951. godine u Bosanskom amcu. Diplomirao je na Filozofskom fakultetu u Beogradu 1974, a pet godina kasnije doktorirao na Univerzitetu u Konstancu gde je radio kao asistent. Jedan je od osnivaèa Demokratske stranke u kojoj je bio predsednik Izvrnog odbora, a od januara 1994. do ubistva predsednik DS-a. Bio je prvi nekomunistièki gradonaèelnik Beograda izabran u februaru 1997. ispred koalicije "Zajedno" i na toj dunosti je bio sedam meseci kada je smenjen na zahtev koalicionog partnera SPO. Ðinðiæ je bio jedan od veterana srpske opozicije i jedan od najistaknutijih lidera Demokratske opozicije Srbije, koja je porazila reim Slobodana Miloeviæa na izborima 2000. godine.
