naslovna Evropa Doga?aj dana Dijalog Ekonomija Hronika Globus Terazije Vojvodina Kultura Sport Feljton Deurna Periskop TV Program Biznis --------------- ---------------
Nadbiskup Ho?evar sluio boi?nu misu u Crkvi svetih ?irila i Metodija u Beogradu Ljubav i zajednitvo u svetlu Hristovog ro?enja Svetlost koja je stvorila Evropu: Nadbiskup Ho?evar na boi?noj misi Beograd - Predsednik Me?unarodne biskupske konferencije "Svetih ?irila i Metodija" nadbiskup Stanislav Ho?evar sluio je ju?e boi?nu misu u Crkvi svetih ?irila i Metodija u Beogradu. U propovedi u prepunom hramu na Banovom Brdu, nadbiskup Ho?evar pozvao je sve vernike i ljude dobre volje da praznik Hristovog ro?enja slave "punom snagom, srcem, delom i duom, kako bi prihvatanjem ovog svjetla svako postao pun istine i milosti". - Ako svjetlo nae istine i ljubavi bude jako, mo?i ?emo se svi sporazumevati i ose?ati da nam svjetlo Krista Novoro?enog svima daje dovoljno prostora za ljubav, stvaranje i zajednitvo - rekao je nadbiskup Ho?evar. VUJANOVI?: Tradicija tolerancije - garancija suivota Podgorica - Predsednik Crne Gore Filip Vujanovi? ?estitao je danas Boi? vernicima i svetenstvu u Crnoj Gori koji slave taj verski praznik po gregorijanskom kalendaru. U ?estitki nadbiskupu barskom Zefu Gaiju i biskupu kotorskom Iliji Janji?u, Vujanovi? je ocenio da je "crnogorska tradicija tolerancije - garancija kvalitetnog suivota i u budu?nosti". "Zajednitvo me?u ljudima je osnovni hri?anski princip", naveo je Vujanovi? u ?estitki. Beta On je podsetio da su "oni koji su primili svjetlo Kristovo zapo?eli novu civilizaciju umjetnosti, ljubavi, kulture, radosti, ivota" i da je "upravo ovo svjetlo i izgradilo na kontinent". BISKUP SOPI: Nova realnost na Kosovu - Ro?enje Hrista moe se uporediti sa ro?enjem nove realnosti na Kosovu - rekao je biskup Marko Sopi na centralnoj boi?noj misi na Kosovu i Metohiji, koju je sluio u Crkvi svetog Ndua u Pritini, prenose agencije. Biskup Sopi, koji se nalazi na ?elu Apostolske administrature za Kosovo, pozvao je vernike da se "mole za nezavisnu i suverenu dravu Kosovo i za zdravlje predsednika Ibrahima Rugove". On je kazao da je "Boja pomo? bila potrebna uvek, ali da je u ovom vremenu jo potrebnija kako bi i gra?ani Kosova, kao i svi drugi slobodni gra?ani, mogli da osete sve blagodeti koje donosi sloboda". U agencijskim izvetajima napominje se da su pored velikog broja vernika Rimokatoli?ke crkve misi u Pritini prisustvovali i gra?ani muslimanske veroispovesti. Apostolska administratura za Kosovo sa seditem u Prizrenu ustanovljena je dekretom koji je Rimska kurija donela je u maju 2000, a od 22. decembra 2004. kada su odlukom Vatikana Biskupskoj konferenciji SCG pridruene rimokatoli?ka biskupija i grkokatoli?ki egzarhat u Makedoniji, nalazi se u okviru Me?unarodne biskupske konferencije "Svetih ?irila i Metodija", sa seditem u Beogradu. - Briu?i ovo svjetlo unitavamo ne samo svoje lice, unitavamo svoje bi?e. Zanimljivo je da je upravo onaj narod, ?iji su predstavnici najvie nastojali da se iz evropskog ustava brie rije? Bog, rekao ne takvoj Evropi - naglasio je nadbiskup Ho?evar. On je rekao da ?e samo "potpuno otvaranje vlastitog bi?a, obiteljskog i drutvenog ivota Isusu Kristu omogu?iti da u svjetlu njegovog ro?enja ponovo uzrastu u punom sadraju i plodovima kultura, civilizacija, ljubav i razumevanje". ?estitaju?i Boi? "bra?i i sestrama koji ovaj praznik slave po julijanskom kalendaru", nadbiskup Ho?evar poeo je da "mir Isusa Krista bude sa svima nama kako bismo mogli u tom svjetlu ja?e se povezivati i zajedni?kim snagama, nastojanjima i suradnjom stvoriti svet svjetla". Na kraju boi?ne mise on se zahvalio na saradnji Srpskoj pravoslavnoj crkvi, patrijarhu srpskom Pavlu, ostalim crkvama i verskim zajednicama, kao i dravnim vlastima Srbije i SCG. Boi?nu misu iz Crkve svetih ?irila i Metodija ju?e je prenosio Drugi program RTS, dok je BK televizija u no?i izme?u subote i nedelje prenosila pono?ne mise iz Crkve svetog Petra u Rimu i Jerusalima. Prvi dan Boi?a prema gregorijanskom kalendaru osim hri?anskih crkava zapadne tradicije, ju?e su proslavile i pravoslavne crkve koje su prele na novi kalendar. Julijanskog kalendara dre se jo samo Jerusalimska, Ruska, Srpska, Gruzijska, Ruska pravoslavna zagrani?na crkva i Sveta Gora. J. Tasi? U Srbiji i Republici Srpskoj tvrde da se pribliava vreme hapenja najtraenijih hakih optuenika Intenzivna potraga za pomaga?ima Beograd - O?ekujem da iza ovakvih najava sledi hapenje Ratka Mladi?a, pa da onda pre?emo na druge teme - kae profesor Fakulteta za civilnu odbranu Zoran Dragii? povodom prolonedeljnog upozorenja Vojislava Vuk?evi?a, tuioca za ratne zlo?ine Srbije, da su locirani ljudi koji komuniciraju sa najtraenijim hakim optuenicima. Kako Dragii? smatra, to je "glas koji se puta u javnost o stezanju obru?a oko Mladi?a i da ?e on brzo biti izru?en Hagu". - Radi se o vrlo vanim operativnim podacima. Treba mnogo toga znati, na primer, u kakvim je odnosima Vlada Srbije sa Mladi?em, da li se vode nekakvi pregovori sa njim, da li lica koja ga ?uvaju predstavljaju eventualnu prepreku tim pregovorima... Mnogo je otvorenih pitanja bez kojih je teko dati odgovor na pitanje o hapenju Mladi?a - naglasio je Dragii? za Fonet. Ministar policije Dragan Jo?i? upozorava da je vreme za hapenje ograni?eno, te da od brzine delovanja i MUP i BIA, a pogotovu delovanja vojnih obavetajnih struktura zavisi kad ?e "taj posao" da se privede kraju. Prema dostupnim informacijama, Mladi? je do 2002. ?esto boravio u Srbiji, ali je bio pod mo?nom zatitom pa njegovo hapenje nije dolazilo u obzir. Kasnije, me?utim, sa poja?anim pritiskom me?unarodne zajednice, a posebno nakon poslednjeg izvetaja hake tuiteljice Karle del Ponte i predsednika tog suda Fausta Pokara Svetu bezbednosti UN da je saradnja Beograda "pogorana", zvani?na Srbija je promenila stav. Prvi je, prolog ?etvrtka, istupio specijalni tuilac. Kako je na list ve? izvestio, do otkrivanja mree pomo?i hakih optuenika dolo je posle presretnutog telefonskog razgovora Ratka Mladi?a sa jednim od "jataka". Prema navodima naeg izvora, ratni komandant nema volje da se preda i preti onima koji bi ga, eventualno, prijavili i uhapsili. I druge strane Drine u Republici Srpskoj je podignuta gotovost. Prema re?ima ministra unutranjih poslova Republike Srpske Darka Matijaevi?a, pripadnici MUP intenzivno rade na pronalaenju hakih optuenika, kao i njihovih pomaga?a. - Svakodnevno radimo na prikupljanju obavetajnih podataka o svima koji se mogu na bilo koji na?in dovesti u vezu sa bilo kojim licem sa liste Hakog tribunala - kae Matijaevi?. Ovakvo ponaanje dve policije, pre svega one pod upravom Dragana Jo?i?a, postaje jasnije ako se zna tvrdnja Pedija Edauna da su vlasti Srbije glavni krivci za neuspeh hapenja hakih optuenika. Odlaze?i predstavnik me?unarodne zajednice u BIH izjavio je u intervjuu za Bi-Bi-Si da su vlasti Bosne i Hercegovine sada po?ele da sara?uju s Hakim tribunalom, naglasivi da je hapenje Karadi?a i Mladi?a klju?no za budu?nost BIH. - Ne moete imati mir bez pravde. Na mnogo na?ina BIH ostaje disfunkcionalna drava, ali je u pore?enju sa sukobima u Severnoj Irskoj i na Kipru ?udo Bosne to je dola tako daleko tako brzo. BIH se oporavila do te mere da bi mogla da bude ozbiljan kandidat za ?lanstvo u EU - kae Edaun. S druge strane posebno u Srbiji ima skepse. - Prevelika galama me samo uverava u to da nema nekih ozbiljnih rezultata u traganju za hakim optuenicima i da je to vie stvaranje magle. Klju?no je da je savreno jasno da Vlada nema mo? da kontrolie vojno-obavetajne slube i da se do kraja zarije u ceo taj problem - smatra predsednik Politi?kog saveta Demokratske stranke Dragoljub Mi?unovi?. R. D. Premijer Kosova u intervjuu za pritinsku agenciju KOSOVALIVE KOSUMI: Nikada ne?u potpisati neto manje od nezavisnosti Pregovori o kona?nom statusu po?inju u januaru: Deo Orahovca nastanjen Srbima Pritina - Premijer Kosova Bajram Kosumi kae da ne?e potpisati nita to je manje od pune nezavisnosti i naveo da je ube?en da to ne?e u?initi ni drugi ?lanovi Pregovara?ke grupe Kosova. - Ne?u prihvatiti tako neto, ali verujem da nijedan ?lan delegacije Kosova to ne bi trebalo da prihvati, nezavisno od nekih izjava koje ja shvatam kao politi?ke - rekao je Kosumi u intervjuu za pritinsku agenciju KOSOVALIVE. Kosumi kae da sve politi?ke partije koje su predstavljene u Skuptini Kosova imaju mandat samo za stvaranje nezavisne i suverene drave Kosovo, isti?u?i da svako ko bude "trgovao" ne samo da grei, ve? govori i deluje izvan mandata koji ima. - Nezavisnost nema kompromisa - rekao je Kosumi i istakao kako sa Srbijom "ima mnogo pitanja koje treba razmatrati iz prolosti, probleme koji se vezuju i sa sadanjo?u, ali ?e biti pitanja i problema koji ?e biti i u budu?nosti, recimo kada se radi o verskom nasledstvu na Kosovu ili individualnim vezama kosovskih Srba sa Srbijom". Kosumi isti?e da se moe pregovarati o svim pitanjima, ali "nikako ne smemo da na sto stavimo nau volju ili sudbinu, kako bismo je delili. To ne?emo raditi sa Beogradom, jer je to naa sudbina i mi ?emo o njoj odlu?ivati", rekao je on. On je izrazio uverenje, zasnovano na stavovima Kontakt grupe, politi?kog faktora na Kosovu ali i u susednim zemljama da se proces utvr?ivanja politi?kog statusa Kosova okon?a negde "do sredine slede?e godine". Kosovski premijer je odbacio miljenja da zbog odugovla?enja procesa utvr?ivanja statusa moe do?i do nemira, ali je dodao da odugovla?enje procesa teti sutini tog procesa. Kosumi je ocenio da bi uspean po?etak ostvarivanja pilot-optina i u srpskim sredinama bio doprinos reavanju mnogih problema koji su prisutni. Me?utim upravo zato on o?ekuje da ?e se o decentralizaciji govoriti i tokom procesa utvr?ivanja statusa. Neu?e?e kosovskih Srba u institucijama Kosumi vidi kao pokuaj ovdanjih Srba da izbegnu sukob sa zvani?nim Beogradom, poto su od njih dobili nalog da u njima ne u?estvuju. Me?utim, on misli da takvo ponaanje moe samo da uspori, ali nikako da onemogu?i proces. On je rekao da su politi?ki predstavnici kosovskih Srba javno govorili da je bojkot institucija pogrena politika, ali da nastavljaju da bespogovorno sluaju zvani?ni Beograd. Kosumi je izrazio zadovoljstvo saradnjom koalicionih partnera i posebno istakao da su on li?no i vlada uvek imali podrku predsednika Kosova Ibrahima Rugove i da su sve odluke vlade do sada donete konsenzusom. Beta JAKOV GERASIMOV: Moskva protiv nametanja reenja Moskva - Rusija je protiv nametanja reenja za kona?ni status Kosova, izjavio je zamenik direktora Tre?eg evropskog departmana Ministarstva inostranih poslova Rusije Jakov Gerasimov i objasnio da takva opcija ne bi bila trajna, jer otvara mogu?nost revizije. U razgovoru sa novinarima FONETA, Danasa i Pregleda, Gerasimov je u Moskvi rekao da je Rusija otvorena i spremna da podrava legitimne interese Beograda i da sa njim zajedno radi, ali ne kao "nekakav advokat, jer sa takvom pozicijom ne moete raditi kao me?unarodni u?esnik". Zapad uti?e na Albance Upitan o uticaju me?unarodne zajednice na vo?stvo kosovskih Albanaca, Gerasimov je odgovorio da na "tome rade Ahtisari, Amerikanci i zapadnoevropske zemlje, jer je kosovsko-albanskoj strani jasno poru?eno da ?e u svakom slu?aju status Kosova biti poseban, u smislu da ?e due vreme postojati limiti svakojake suverenosti, ako takva odluka bude donesena. I to ?e biti, kako je rekao, "veoma limitiraju?i faktori". Na pitanje o regionalnim bezbednosnim posledicama reavanja statusa Kosova, Gerasimov je rekao da ta opasnost postoji. - Ali, ono to vi smatrate da je va najvaniji interes, na tome ?emo, u okviru realnog, raditi i moemo zajedno raditi - dodao je Gerasimov, ?iji je departman zaduen za zemlje jugoisto?ne Evrope. On je podsetio da je proces odre?ivanja statusa Kosova tek zapo?eo i napomenuo da su "sve mogu?nosti i sve varijante sada u igri". U ovoj fazi nijedna od ?lanica Kontakt grupe ne eli da iskazuje svoje posebno miljenje, poto je teko re?i kako ?e te?i razgovori izme?u Beograda i Pritine i na koje ?e kompromise pristati obe strane. - Od toga ?e zavisiti kakva ?e biti pozicija zapadnih zemalja, ali i kakva ?e biti naa pozicija u toku razgovora. to se statusa Kosova ti?e, me?u balkanskim zemljama ponekad se polazi od onog to se eli i pokuava se realnost adaptirati i prilagoditi sopstvenoj elji. Naalost, kada se vode razgovori me?unarodnog formata, i kada se radi o tako sloenim, tekim i bolnim pitanjima kao to je Kosovo, a to jeste bolno pitanje, polazi se pre svega od fakti?kog stanja stvari na terenu - objasnio je Gerasimov. Usudio bih se da kaem, rekao je Gerasimov, "da ni za jednu zemlju koja radi u Kontakt grupi nije najmilije da vidi, recimo, cepanje Srbije i Crne Gore, niti cepanje Srbije. Ali je situacija takva - vi bolje od bilo koga znate kakva je sada situacija na Kosovu". On je istakao da je Moskva uo?i po?etka pregovora o statusu Kosova u Kontakt grupi insistirala na nekoliko principa, me?u kojima klju?ni zna?aj ima da se "zadri rukovode?a uloga Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija". Prema re?ima Gerasimova, Rusija je insistirala i na tome da se, nezavisno od toka statusnih pregovora, moraju primeniti standardi koji su bili dogovoreni za Kosovo: - Znamo kakva je situacija, i ne gajimo neke velike iluzije u tom smislu, ali insistiramo na tome iz principa, da bismo kosovsko-albansku stranu naterali da radi neto za dobrobit nacionalnih manjina. Tre?a stvar na kojoj smo insistirali - i tu smo isto tako uspeli - jeste da se uzme u obzir interes Beograda i da se Beogradu obezbedi ravnopravno u?e?e u celokupnom statusnom procesu, kao ravnopravnoj strani u pregovorima. Kako je Gerasimov napomenuo, Moskva je insistirala i na tome da se ne ograni?i vremenski rok za pregovore, da statusno reenje ima nekoliko razli?itih opcija i da se unapred ne prejudicira kakvo ?e to reenje biti. - Oko svega toga postoji na?elna saglasnost, ali naravno da pod tom na?elnom saglasno?u, naalost, postoje velike razlike izme?u nas i naih partnera, u smislu kava ?e odluka pasti. O tome se razgovara i o tim detaljima ne bismo sada, jer su ti pregovori manje-vie u zatvorenom reimu - objasnio je ruski diplomata sa bogatim iskustvom na Balkanu. FONET U DVE RE?I USPENO ZAVRENA PRVA FAZA OBNOVE VERSKIH OBJEKATA NA KOSOVU Visoki De?ani, Beograd - Komisija za sprovo?enje obnove objavila je da su zavreni radovi zatite i konsolidacije na 30 pravoslavnih verskih objekata ote?enih u martu 2004. godine, kao i da je u potpunosti postignut cilj da ovi objekti budu zati?eni od daljeg propadanja pre dolaska zime, prenosi KIM info-sluba. Komisija je po?ela sa radom u junu 2005. posle "sklapanja sporazuma izme?u Srpske pravoslavne crkve i privremenih kosovskih institucija koje su finansirale intervencije na svim objektima, osim na Crkvi svetog Nikole u Prizrenu, gde su radovi sprovo?eni zahvaljuju?i donaciji Kancelarije SAD. U saoptenju se navodi da su "me?unarodni partneri, SE, UNMIK i Evropska unija izrazili zadovoljstvo ne samo zbog konkretnih rezultata rada Komisije, nego i zbog izuzetne saradnje koja je ostvarena izme?u privremenih kosovskih institucija, SPC, institucija Srbije kao i albanskih, srpskih i me?unarodnih profesionalaca i institucija koji su omogu?ile izvo?enje radova". Uz saoptenje dostavljen je i spisak radova izvedenih u toku 2005. godine. J. T. VETON SUROI "AMBASADOR PREEVSKE DOLINE" Preevo - Albanci sa juga Srbije zalaga?e se za to ve?a prava Srba na Kosovu i Metohiji da bi za sebe mogli da trae ista takva prava, rekao je FONETU predsednik Skuptine optine Preevo Ragmi Mustafa, koji je i v.d. predsednika optine i predsednik Demokratske partije Albanaca (DPA). Mustafa podse?a da su pre deset dana svi predstavnici politi?kih stranaka, koje deluju me?u Albancima na jugu Srbije, na sastanku u Parlamentu Kosova sa ?lanom pregovara?kog tima Vetonom Suroijem, odlu?ili da ih on zastupa. Suroi ?e u ovim pregovorima biti "ambasador Preevske doline". "Mi ?emo posredstvom Suroija traiti puna prava Albanaca u optinama Preevo, Bujanovac i Medve?a i trai?emo puna prava za Srbe na Kosovu", rekao je Mustafa. Albanci ?e, kako je rekao, traiti unapre?ivanje prava u prosveti, razvijanje privrede, upotrebu nacionalnih simbola, demilitarizaciju regiona, decentralizaciju. - Zalaga?emo se za realizovanje tih prava na nivou na kome to bude obezbe?eno za Srbe na Kosovu - tvrdi Mustafa. On kae da ?e odluke Albanaca da ostanu da ive u Srbiji "zavisiti od ishoda pregovora izme?u Pritine i Beograda i ostvarenja zahteva Srba na Kosovu". - Albanci u Preevskoj dolini ima?e iste zahteve kao Srbi na Kosovu - kae Mustafa. FONET Lycos email has now 300 Megabytes of free storage... Get it now at mail.lycos.co.uk [Non-text portions of this message have been removed] ------------------------ Yahoo! Groups Sponsor --------------------~--> Help save the life of a child. Support St. Jude Children's Research Hospital. http://us.click.yahoo.com/f4eSOB/lbOLAA/E2hLAA/1dTolB/TM --------------------------------------------------------------------~-> =============== Group Moderator: [EMAIL PROTECTED] page at http://magazine.sorabia.net for more informations about current situation in Serbia http://www.sorabia.net Slusajte GLAS SORABIJE nas talk internet-radio (Serbian Only) http://radio.sorabia.net Yahoo! Groups Links <*> To visit your group on the web, go to: http://groups.yahoo.com/group/sorabia/ <*> To unsubscribe from this group, send an email to: [EMAIL PROTECTED] <*> Your use of Yahoo! Groups is subject to: http://docs.yahoo.com/info/terms/
