http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2009&mm=03&dd=10&nav_category=9&nav_id=349217
Bajec: Opasnost od recesije 10. mart 2009. | 00:35 -> 11:07 | Izvor: B92, Tanjug Beograd -- Skraćenje radne nedelje značiće i smanjenje proizvodnje, a samim tim se povećava opasnost od recesije, kaže član Ekonomskog saveta Vlade Srbije Jurij Bajec. Jurij Bajec sa Mlađanom Dinkićem i Božidarom Đelićem (FoNet, arhiv) Januarski podaci već pokazuju pad proizvodnje, kao i pad uvoza i izvoza, a to su, kako kaže Bajec, elementi koji već nagoveštavaju recesiju. "U tom smislu je, naravno, važno da se nađe nekakvo rešenje koje ima efekat solidarnosti, ali koje mora da sadrži i neku dozu ekonomske racionalnosti, i konačno, da sadrži i nekakav efekat pravde", rekao je Bajec. "Sigurno je da bi, ukoliko bi ljudima bila skraćena radna nedelja, onda oni pokušali da to slobodno vreme iskoriste za neku vrstu dopunskih aktivnosti jer, u krajnjoj liniji, nije uvek siva ekonomija zlo, nego često je bilo i pitanje da se na taj način obezbedi neki element preživljavanja", dodao je on. Bajec, ipak, kaže da ideja o skraćenju radne nedelje nije loša, ali da zahteva ozbiljnu analizu. "Verovatno će neka preduzeća, ne očekujući sada baš neka konkretna i zaokružena rešenja Vlade, početi sama da primenjuju neke oblike, kao recimo 'Ju-Es stil', jer je to jedan od načina privremenog rešavanja tog problema, ali se otvara pitanje koliko to dugo može da traje, kako će se to odraziti na neka pitanja koja se tiču radnog staža i druga pitanja", kaže Bajec. "Vlada je lansirala paket mera preko banaka putem subvencionisanih kamatnih stopa, uz obećanje da će se na taj način održati zaposlenost. Dakle, ovo bi bila nova mera, neke zemlje to primenjuju i imaju raspoloživa budžetska sredstva", dodaje Bajec. U Srbiji, s druge strane, nije budžetom predvidela pokrivanje troškova skraćenja radne nedelje. Podsetimo, sindikati su poručili da ne pristaju na smanjenja plata, a poslodavci smatraju da ne bi trebalo da plaćaji punu dnevnicu za dan koji radnici provode kod kuće. Tako je radnicima "Ju-Es stila" juče saopšteno da će za neradni petak dobiti 60 odsto pune dnevnice. To preduzeće je prvo u Srbiji uvelo skraćenu radnu nedelju. Ministar za rad i socijalnu politiku Rasim Ljajić pokrenuo je inicijativu da Vlada usvoji preporuku poslodavcima da umesto otpuštanja uvedu manji broj radnih sati, ali još nema najava da će Vlada razmatrati tu temu. Knežević: Skraćenje je besmisleno Potpredsednik Asocijacije malih i srednjih preduzeća Milan Knežević predlog o skraćenju smatra besmislenim. "To bi samo povećalo troškove poslodavca, sa druge strane povećalo bi participaciju fiksnih troškova po jedinici proizvoda i ne bi dalo nikakve rezultate. Neko ko je u krizi, u krizi je, i sa četiri dana, i sa pet dana radnog vremena” rekao je Knežević gostujući u "Kažiprstu" na B92. Knežević kaže da je to preuzeto iz modela koji se koriste u nekim drugim državama, ali je razlika što se tamo u fazi kad privreda radi dobro formiraju fondovi, koji posle služe za sanaciju određenih kriznih situacija. "Tamo ima novca i tamo država plati subvencionisanje, evo Slovenija je donela odluku da da 60 ili 70 evra po zaposlenom. Da nam neko stalno pomaže tako što nas sve više opterećuje, stavrno je besmislena logička forma" smatra on. Problem bi, prema Kneževiću, mogao da se reši smanjenjem poreza i doprinosa za zaposlene, a da se za taj iznos povećaju plate. Da bi se održala mala i srednja preduzeća, potrebno je svesti sivu i crnu ekonomiju na minimum. Asocijacija malih i srednjih preduzeća insistira na sazivanju sednice Skupštine koja bi se bavila isključivo načinima izlaska iz krize, a već od naredne nedelje ova asocijacija planira da izađe pred Vladu sa svojim zahtevima. Ćirić: "Prebijanje dugova" među preduzećima Državni sekretar u Ministarstvu ekonomije Nebojša Ćirić najavio je da će to ministarstvo u naredne dve nedelje pripremiti predlog o uvođenju multilateralne kompenzacije među preduzećima, kao i između preduzeća i države, kako bi se poboljšala njihova likvidnost. On je objasnio da bi takvo "prebijanje dugova" trebalo da poboljša "finansijsku sliku" kompanija u Srbiji. Ćirić je naveo da će taj model naročito koristiti firmama koje imaju nasleđene obaveze, pogotovo poreske iz prošlosti, ali i privatizovanim preduzećima u kojima posluju dobri vlasnici, a koji zbog krize nisu u stanju da servisiraju svoje obaveze. On nije mogao da precizira u okviru kog zakona će to biti predviđeno, ali je naglasio da će taj predlog sadržati načine kompenzacije i šta je od regulative potrebno promeniti, kao i da će prethodno biti podnet vladi na mišljenje.
