http://www.politika.co.yu/detaljno.php?nid=15247
POLITIKA - Cetvrtak, 21. decembar 2006. Marti Ahtisari i kosmetski èvor Misija na nizbrdici Srða Trifkoviæ Premda njegove preporuke tek slede, vie je nego jasno da je Ahtisarijeva misija doivela krah Ima zlobnika koji Vojislava Kotunicu podrugljivo nazivaju legalistom, uz implikaciju da je njegovo insistiranje na potovanju slova i duha zakonskih odredbi prevaziðeno i neprimereno politici kao umetnosti moguæeg kako ju je razumeo i vodio npr. pokojni Zoran Ðinðiæ. U natezanju izmeðu njega i dela meðunarodne zajednice olièenog u Martiju Ahtisariju oko buduænosti Kosova i Metohije, meðutim, legalizam se pokazao kao veoma efikasan element odbrane srpskih nacionalnih i dravnih interesa.Stav da reenje problema mora da bude u skladu s meðunarodnim pravom, sa rezolucijom UN SB 1244, sa Poveljom UN i Helsinkijem 1975, moe biti relativizovan samo uz saglasnost Srbije. Ahtisari i njegovi nalogodavci to, naravno, znaju, ali su se isprva pravili kao da se radi samo o sitnoj, neprijatnoj formalnosti. Njihovo ponaanje podseæa nas na savet Josipa Broza sudijama u SFRJ da se ne dre zakona kao pijan plota. Ahtisarijev nezgrapni pokuaj da isporuèi Srbe ukazuje da su vaingtonski i briselski scenaristi izabrali pogrenu osobu za taj posao. On se posrednièke uloge prihvatio kao veæ deklarisani zagovornik odvajanja Kosova od Srbije, svojim angamanom u okviru Meðunarodne krizne grupe. Veæ na startu pokuao je da ubedi Kotunicu da, toboe, zaista eli da pomogne Srbiji da se rei tog problema (Kosova) glatko i bezbolno, jer naravno svesni smo da je Srbija de fakto veæ izgubila junu pokrajinu i da nema svrhe gubiti vreme sa pravnim formalnostima. Ahtisarijev pristup bio je zasnovan na pogrenim signalima koje su tokom proteklih est godina on i meðunarodna zajednica dobijali od zapadnih diplomata u Beogradu i od male, ali uticajne konklave prozapadnih zvaniènika i analitièara u Srbiji. Oni su istovremeno tvrdili da æe Srbija da popusti ukoliko joj se ponudi neki smokvin list (uslovna nezavisnot, meðunarodne garancije za prava manjina, obeæanja o ubrzanom prikljuèenju EU itd.) i zduno zagovarali takav ishod. Da je Srbija legla na rudu, Rusija i Kina bi glatko prihvatile koreografisano reenje u Savetu bezbednosti jer niko na Ist riveru ne bi bio veæi katolik od pape, tj. veæi Srbin od samih Srba. Po tom scenariju, problem bi bio reen do kraja ove godine sveèanim primanjem jo jednog dela bive Jugoslavije u meðunarodnu zajednicu. Za scenariste manje je bitno ta bi Kosovo bilo (meðunarodni protektorat, EUNATO kondominijum, ili buduæa pokrajina Velike Albanije) veæ ta ono vie ne bi bilo: deo Srbije. Uverenje da je takav scenario savreno realan u Vaingtonu su pothranjivali i pojedini gosti iz Beograda èije su izjave odisale dvosmislenoæu. Oni bi u javnim nastupima iznosili argumente za ostanak Kosova u sastavu Srbije, a u privatnim razgovorima uveravali svoje amerièke sagovornike da valja iznaæi formulu da se gorka kosovska pilula obloi eæernim prelivom kako bi je Srbija lake progutala. Suoèen sa Kotunièinom nespremnoæu da prihvati navedene polazne pretpostavke, Ahtisari je pokuao da ga privoli na razgovore u èetiri oka. Svestan moguænosti Ahtisariju svojstvenih intriga i manipulacija koje bi pristanak na takve aranmane mogao da prouzrokuje, Kotunica je insistirao da svi susreti budu zvanièni, uz voðenje zapisnika i uz prisustvo savetnika. Usledili su beèki pregovori koji su propali jer drukèije nije moglo da bude: Albanicima je nagoveteno da je ishod ionako zacrtan, pa nisu imali razloga da ozbiljno pregovaraju. Èinjenica da je Ahtisari morao da pomeri rok prvobitno postavljen za kraj ove godine ima ogroman psiholoki i politièki znaèaj: kao to analitièari meðunarodnih odnosa dobro znaju, najsigurniji naèin nedonoenja neke odluke jeste odugovlaèenje njenog donoenja. Tek sada zagovornici nezavisnog Kosova sa zakanjenjem sagledavaju da je postavljanje èvrstih rokova bila velika greka, pogotovu s obzirom na to da nemaju spreman scenario B. Dodatni za sada nereiv problem im predstavlja èvrst stav Rusije da neæe podrati ma kakvu rezoluciju Saveta bezbednosti koja ne bi bila prihvatljiva Srbiji. Pitanje je da li bi podrka Moskve bila toliko èvrsta da su SAD dopustile moguænost da Kosovo poslui kao presedan za Pridnjestrovlje, Abhaziju, Junu Osetiju i Nagorno-Karabah; ali poto je jasno odbio takvu moguænost, zvanièni Vaington nije dao Putinu nikakav motiv da se ponaa kao to bi se Jeljcin ponaao jednu deceniju ranije. to se tièe Kine, pak, Peking je svestan da bi pruanjem podrke nezavisnom Kosovu postupao u korist svoje tete, tj. pripomogao stvaranje presedana koji bi ubuduæe i te kako mogao da se primeni po pitanju Tajvana, Tibeta ili inkjanga. Agim Èeku je poèetkom decembra izneo svoj scenario B: skuptina Kosova æe proglasiti nezavisnost bez obzira ta UN odluèe i zatraiæe bilateralno priznanje po modelu Slovenije, Hrvatske i BiH. Problem je u tome to Evropljani zaziru od takvog reenja, èak i oni (Velika Britanija i Nemaèka, na primer) koji se zalau za nezavisnost. Plan B ne moe da se primeni ukoliko ga ne podri EU kao celina. Neke zemlje èlanice veæ su jasno izrazile protivljenje takvom reenju panija, Portugalija, Grèka, Rumunija i Slovaèka to oteava saglasnost o priznanju u Briselu. Vaington neæe olako pokuati da zaobiðe Savet bezbednosti ukoliko bi to bio uzrok razdora sa Evropom: Vaington i te kako raèuna na njih za sanaciju u Avganistanu i za predstojeæi dezangaman iz Iraka. Nasuprot jo uvek prisutnoj neverici da i za Srbe neto, negde, napokon moe da krene nabolje, kako sada realno stoje stvari Kosovo neæe postati nezavisno. Gospoda Server, Bugajski, Lanto ili Holbruk, Njujork tajms, Vaington post i zapadni medijski mejnstrimzagovaraæe svakakve pritiske i obeæanja, ali ni posle 21. januara nita se bitno neæe izmeniti. Ni posle izbora Srbija neæe popustiti, Rusija neæe promeniti stav, a Albanci neæe odustati od onog to im je obeæano od strane onih faktora u meðunarodnoj zajednici koji nikada nisu posedovali pravo ili ovlaæenja da im takva obeæanja daju. Iz Pritine sada prete novim nasiljem, ali te pretnje samo pothranjuju stav da Kosovo nije spremno ni za ta. Kako ruski ambasador u UN reèe svojim zapadnim kolegama 13. decembra, vi ste moda spremni da popustite pred ucenama Albanaca, ali mi nismo. Kada se sagleda stvarna slika na svetskoj sceni, negde poèetkom februara 2007. imaæemo konaèno priliku za pokretanje istinskih pregovora. Ne znamo kakav æe biti njihov krajnji rezultat, ali to je i priroda pravih pregovora: ishod ostaje nepoznat do samog kraja. Ahtisarijeva misija je propala, a njegovi mentori i navijaèi postaju sve nervozniji. Navedimo primera radi veoma indikativno vajkanje Mie Glenija bivem ambasadoru SAD u Beogradu Viliamu Montgomeriju, u poruci od 7. decembra: Ozbiljno sam zabrinut za situaciju oko Kosova meðu nama budi reèeno, Martijev uèinak duboko me je razoèarao. Na pragu godine koja æe se verovatno pokazati prelomnom i za buduænost Srbije i za status njene june pokrajine, ova konstatacija predstavlja ohrabrujuæu vest. Stvarni pregovori iziskuju stvarnog posrednika, a to Marti Ahtisari nikada nije bio. Autor je spoljnopolitièki urednik amerièkog èasopisa Chronicles i direktor Centra za meðunarodne odnose Rokford Instituta u Ilinoju (SAD) Sent using cyberus.ca WebMail - http://www.cyberus.ca/
