Ispovest kanadskog novinara koji je preziveo kidnapovanje u Iraku Amerikanci nece uspeti u borbi protiv gerilaca
Skot Tejlor, urednik casopisa Espri de kor, pojavice se najverovatnije u januaru kao svedok odbrane Slobodana Milosevica BEOGRAD - Pomirio sam se sa Bogom i nisam mu obecavao da cu, ako prezivim, uraditi ovo ili ono - znao sam da cu umreti - prica Skot Tejlor, kanadski novinar i urednik magazina Espri de kor kojeg su u septembru u Iraku zarobili pripadnici zloglasne grupe Ansar al Islam, ogranka teroristicke mreze Al kaida. Pakao je trajao pet dana tokom kojih su Tejlora i njegovog prevodioca, tursku novinarku Zejnep Turgul, vise puta izvodili na streljanje. Bivsem vojniku koji je postao novinar i izvestavao sa sukoba na Balkanu i u Iraku, kaze da mu i dalje nije jasno zasto je osloboden. - Kidnapovali su me u Tal Afaru, novinarima gotovo nepoznatom gradicu na severu Iraka, a oslobodili su me u Mosulu. U proteklih nekoliko godina iz Iraka sam izvestavao dvadesetak puta - kako za vreme vladavine Sadama Huseina, tako i tokom poslednjeg americkog rata protiv te arapske zemlje. U Tal Afaru sam vec bio u junu, istrazivao sam za svoju novu knjigu "Od Beograda do Bagdada" koja je pre dva meseca objavljena u Beogradu. To je cudan, izolovan gradic sa 400.000 stanovnika, bez hotela. Tada sam uspostavio dobar kontakt s tamosnjim Turkmenima, o kojima sam napisao i knjigu. Nijedan zapadni novinar tamo ranije nije bio. Novinar cesto plati cenu ekskluzivnosti? - Ljudi me stalno pitaju kako je moguce da sam, posle toliko godina izvestavanja sa raznih ratista, bio otet. To je rizik kojem se novinar izlaze. Dosli smo na policijski punkt u predgradu Tal Afara. Imali smo pouzdanu informaciju da ce Amerikanci napasti grad u roku od 24 do 48 casova. Trebalo je da udemo u grad, smestimo se u kucu jednog turkmenskog lidera s kojim sam se sprijateljio u junu, i izvestavamo iz grada. Tako sam cinio i tokom bombardovanja Beograda i na Kosovu 1999. godine. Na tom punktu je dvadesetak policajaca nadgledalo evakuaciju reke izbeglica koja je napustala grad. Pitao sam jednog policajca gde je kuca tog mog prijatelja, poznatog lokalnog politicara. Cinilo se da je sve u redu - policajac je znao o kome govorim i rekao nam da udemo u kola u kojem su vec sedela cetvorica naoruzanih i maskiranih muskaraca. Nije mi to bilo neobicno, pomislio sam da se radi o maskiranim specijalcima, obezbedenju, jer je bilo logicno da nas specijalna policija uvede u grad koji je u nekoliko narednih sati trebalo da bude bombardovan. Usli smo, krenuli, i ubrzo sam shvatio da je grad pun maskiranih ljudi - pripadnika pokreta otpora - i da s nama u kolima nisu policajci. Znali ste da je sprega izmedu iracke policije i gerilaca veoma opasna? - To samo dokazuje da americka politika "irakizacije" rata - regrutovanja Iraka za borbu protiv gerilaca - nece uspeti. Ali 95 odsto Iracana je nezaposleno, a posao se moze naci jedino u sluzbama bezbednosti. Mnogi lekari nose kalasnjikove i rade za policiju i razne sluzbe bezbednosti. Dok su nas otmicari vozili, prosli smo kroz jos dva policijska kontrolna punkta usred bela dana. Policajci su nasim otmicarima davali cigarete i nazivali ih bracom. Ljudi koji su nas oteli bili su iz turkmenskog ogranka teoristicke grupe Ansar al Islam, koja slovi za kurdsku organizaciju. Predali su nas drugoj, arapskoj grupi, a u jednom trenutku su na pregovore sa Arapima dosli pripadnici nekadasnje Sadamove partije Baat. Dakle, turkmenski i arapski fundamentalisti saraduju medusobno, ali u sprezi su i sa batistima i sa policijom, koja otvoreno podrzava pokret otpora. Gerilci su mi rekli da ih policija placa tako sto svaki policajac odvaja deo plate, i veoma su ponosni na to. To znaci da se od americkih para kupuje naoruzanje koje se koristi u borbi protiv Amerikanaca. Je li pokusaj da se iracke snage bezbednosti angazuju u borbi protiv irackih gerilaca promasaj? - Kad su Amerikanci napali Faludzu, ukljucili su u akciju neke trupe iz Mosula. Svi strani izvestaci odvedeni su u Faludzu da izvestavaju o tome kako su Amerikanci pobili hiljade mudzahedina - sto se nikada nije dogodilo. Ubili su nekih 1.200 sve ukupno. Za to vreme su iracki pobunjenici zauzeli Mosul i drzali ga nekih pet-sest dana. Svih sest policijskih stanica bilo je zauzeto i ispraznjeno, a pet hiljada policajaca, koji rade u tim stanicama, "oterano" je bez ijedne zrtve. Ali gerilci su pokupili kompletno naoruzanje koje su zatekli u stanicama, a bilo je novo, tako da su sve sto su izgubili u Faludzi trostruko nadoknadili u Mosulu. To je dokaz potpune propasti tog pokusaja "irakizacije" borbe protiv pobunjenika. I pored toga, hiljadu tih policajaca se vratilo na posao. U januaru su izbori u Iraku. Da li ce oni povecati izglede za mir? - Nema izgleda na mir. Samo lud covek moze da veruje da ce ti izbori biti demokratski. Ne mozete zadobiti ljude oruzjem i Amerikanci lude zbog toga. Gerilci u Faludzi borili su se 18 meseci protiv najmocnije armije na svetu. Oni ce se boriti ponovo negde drugde jer su visoko motivisani. Amerikanci to nisu razumeli u Vijetnamu, cime dokazuju da nisu naucili lekciju, pa ne razumeju ni sada u Iraku. Nisu shvatili kako da pridobiju ljude. Kako stici do mira? - Svakako ne oruzana sila. U Iraku se predaleko otislo. Posto su pobili hiljade Iracana, Amerikanci ne mogu da ocekuju ni od koga u toj zemlji da se bori za njih ili za njihovu ideju demokratije. Dok iracka policija radi zajedno sa pobunjenicima, nema sansi za uspeh. U Beogradu ste se sastali i sa timom odbrane bivseg predsednika Jugoslavije Slobodana Milosevica kojem se sudi pred Haskim tribunalom. Vi cete biti svedok, i to na zahtev gospodina Milosevica. Kada cete se pojaviti pred tim sudom? - Trebalo bi da svedocim posle bozicnih praznika, mislim u januaru. Tim Slobodana Milosevica pozvao me je imajuci u vidu knjige koje sam napisao i koje su objavljene i u Srbiji - "Inat - slike iz Srbije i sa Kosova" i "Negradanski rat". Bio sam na licu mesta ne samo na Kosovu, vec prethodno i s kanadskim vojnicima u mestima kao sto je Krajina. Neki ljudi koji su pocinili ratne zlocine noseci hrvatske uniforme, zavrsili su na Kosovu u uniformama OVK. Dakle, to sto znam i sto sam video svojim ocima je znacajno. Imali ste retku priliku da posetite gospodina Milosevica u zatvoru. - Pre svega moram da vam kazem da zbog strogih pravila Haskog tribunala postoje stvari koje ne smem da kazem. Nisam ga posetio da bih ja njega intervjuisao, vec da bi on intervjuisao mene zarad mog moguceg svedocenja. Verovatno bih do sada vec svedocio da nisam bio kidnapovan u Iraku, sto je odlozilo sve. Ali to iskustvo, razgovor s njim uzivo, posle visegodisnjeg izvestavanja sa Balkana, za mene je vece od zivota. Gledao sam kako mu ljudi klicu, kako ga ruse, ali on je nesumnjivo najznacajnija licnost na Balkanu. Sedeo sam sa covekom koji je Napoleon u egzilu i za mene kao novinara to je neverovatno iskustvo. Covek koji je nekada vodio Jugoslaviju i Srbiju sada sprema sam sebi kafu u plasticnoj solji, pa je i mene posluzio. On sam sebi sprema i obroke. To je ogromna promena. Video sam da radi uveliko. Ne preterujem kad kazem da ga postuju cak i strazari. Taj covek je najveci svedok jedne epohe. Malo je bizarno to sto ljudi koji su godinama bili neprijatelji sada dele isti prostor, ali zaista su u istoj situaciji. Mere bezbednosti su jako ostre, ne smem o tome da govorim, ali mogu da posavetujem svakoga ko dolazi u posetu Slobodanu Milosevicu, na primer, da obuce cist ves. Vesna Popovic http://www.glas-javnosti.co.yu/ ------------------------ Yahoo! Groups Sponsor --------------------~--> $4.98 domain names from Yahoo!. Register anything. http://us.click.yahoo.com/Q7_YsB/neXJAA/yQLSAA/NfOolB/TM --------------------------------------------------------------------~-> Yahoo! Groups Links <*> To visit your group on the web, go to: http://groups.yahoo.com/group/SrpskaInformativnaMreza/ <*> To unsubscribe from this group, send an email to: [EMAIL PROTECTED] <*> Your use of Yahoo! Groups is subject to: http://docs.yahoo.com/info/terms/
