ENCODING (UTF-8) СРПСКИ СУСРЕТИ У ЛАС ВЕГАСУ
Павловићи, народни људи Огроман капитал није променио Миру и Слободана из Чикага (Од нашег специјалног извештача) ЛАС ВЕГАС, новембра – Намеравају да у Србији инвестирају више од 12 милиона америчких долара у сектору некретнина, а у Републици Српској улазе у производњу квалитетне пијаће воде, окупљајући и кредитирајући наше људе као партнере у несумњиво профитабилном послу. Највећи српски добротвори, брачни пар Мира и Слободан Павловић, из Чикага, објединили су својим досадашњим животом подухвате какве су у прошлости остварили капетан Миша Анастасијевић, Сава Текелија, Илија Коларац, Сима Игуманов... Диче се градом Слобомиром, на самој обали Дрине са погледом на Србију, Павловића ћупријом, која спаја Србе раздвојене Дрином, и још којечим, црквом и школом у свом селу, спомеником кнезу Иви од Семберије. Својим сународницима у расејању даривали су црквено помирење којим је превазиђен раскол стар 35 година, враћали су се свом огњишту и народу када му је било најтеже. И ту није крај. Или, како рече владика Василије, „Павловићи су жртвовали себе за народ, зато што су они народни људи”. Због свега тога Конгрес српског уједињења, чија је конвенција недавно завршена овде, даривао је Павловиће значајним признањем „Родољубље” за све што су ови скромни и упорни људи учинили за свој род. Павловићи су с разлогом постали узорна институција српске дијаспоре. За то им је признање одала и Српска православна црква и патријарх Павле, када су их пре неколико година овенчали Орденом светог Саве првог реда. „Морамо да се помажемо” – Наш народ је способан и паметан, само нам је потребно јединство, јединство и јединство. Не морамо да се волимо, али морамо да се помажемо. Ако то знамо, имамо све – вели Слободан, објашњавајући суштину свега што ради, истовремено рушећи многе предрасуде о припадницима исељеништва који су заборавили на своју отаџбину. Већ скоро четири деценије у браку, Мира и Слободан и данас делују као давне 1966. године када су се скромно венчали, без бурми, венчаница, кола и класичног свадбеног ручка. Почастили су се тајно у српској кафани „Ћуп” у Чикагу, уз „севен-ап” и „кока-колу”, јер није било пара за више. А на ручак су отишли код Слободанове тетке, у Геру у Индијани, одакле је највећи српски добротвор и кренуо у освајање Америке. Иако су после нешто више од деценије направили свој први милион долара, данас у гаражи имају паркираног „ролс-ројса”, а имовина у некретнинама им се мери стотинама милиона „зелених”, ни Мира ни Слободан нису престали да функционишу као уигран брачни и пословни тим у коме он вели да „Мира држи три стуба”, а она да је „Слободан тај који ствара, јер џаба су стубови ако немају шта да држе”. – Најтежи је и најважнији први корак. Није било лако стварати ни из чега, а све што смо створили, створили смо својим радом, вели Мира, преузимајући вербалну штафету од супруга који је, присећајући се времена када су јели бајати хлеб и више од пола њене зараде трошили на Слободаново студирање електротехнике, чак и – засузио. Вредан и радан Слободан је и данас већ у 5.30 сати у свом офису, а кад се враћа с посла – не зна да одговори. Ужива у ономе што ради, вели, напомињући да му додатну снагу даје кад види шта је све урадио. Тиме објашњава и чињеницу да је студије електротехнике, упркос немаштини, завршио за 33 месеца, да је инжењерски посао одмах уступио место промету некретнина, у чему је постао прави мајстор. Важније је сачувати него зарадити – Имам иза себе групу људи, изузетно материјално способних, који могу много тога да купе и плате и имају жељу да улажу у нашу земљу. Можемо много тога да урадимо заједно, само је неопходно минимално осигурање као и у осталом делу света. Што се мене тиче, улажем већ 15 година, али ја радим за свој народ и никад се нећу зауставити – каже Слободан, поздрављајући конкретне потезе које су на Првој конференцији српске привреде овде у Лас Вегасу објашњавали министри Бубало и Париводић, уз опаску да је очигледно да они имају визију како и шта треба радити да би се у Србији кренуло још брже. Стиче се утисак да је моћни и богати Слободан Павловић, упркос неправдама и зависти које су га непрестано окруживале, постао још осетљивији и – хуманији. Када је пре десет година именован за специјалног привредног изасланика РС у Америци и преко својих америчких адвоката понудио пројекте новог устава, закона и сарадње са Светском банком, са Пала му је изненада стигло писмо да више неће да сарађују са њим. Разлог – из Чикага је одмах по његовом именовању стигло 250 писама и факсова против њега. Захваљујући препознатљивом српском синдрому кредит је пропао, али Слободан није престао да ради и размишља као и до тада. – Морамо прво да будемо људи, како бисмо боље служили човеку. Поносни смо својим народом и зато све чинимо с вољом и радошћу. За мене је задовољство када знам да је 99 одсто оних којима сам дао савет успело. Моја девиза је да увек треба помоћи оном ко жели да стане на своје ноге и крене напред – вели. Подизање универзитета у Слобомиру и закључивање уговора са вашингтонским универзитетом, учешће наших студената у размени и пласирање по успеху на четвртом месту од 16 земаља учесница у том подухвату, само су неке од илустрација како размишљају и раде Мира и Слободан Павловић. – У знању је снага. Није важно колико човек заради, већ колико сачува. Годишње само у Чикагу банкротира 1,5 милиона људи. Зато нашим студентима кажемо да стално размишљају о будућности и да имају свој сан – веле углас на крају. Не престајући да остварују свој сан. Радивоје Петровић http://www.politika.co.yu/ ------------------------ Yahoo! Groups Sponsor --------------------~--> Get fast access to your favorite Yahoo! Groups. Make Yahoo! your home page http://us.click.yahoo.com/dpRU5A/wUILAA/yQLSAA/NfOolB/TM --------------------------------------------------------------------~-> Yahoo! Groups Links <*> To visit your group on the web, go to: http://groups.yahoo.com/group/SrpskaInformativnaMreza/ <*> To unsubscribe from this group, send an email to: [EMAIL PROTECTED] <*> Your use of Yahoo! Groups is subject to: http://docs.yahoo.com/info/terms/
