[SNN] PRIJATELJ SRBA U KANDZAMA AL KAIDE

[ANTIC.org-SNN]

VEST iz Frankfurta 16.SEPTEMBAR 2004. KANADSKI NOVINAR I PUBLICISTA SKOT TEJLOR BIO OTET U IRAKU PRIJATELJ SRBA U KANDZAMA AL KAIDE • Posle pet dana zatočeništva, mučenja i pretnji, kidnaperi bez ikakvog objašnjenja, odlučili da oslobode poznatog pisca i izdavača • TEJLOR bezbedan u Ankari Ratni izveštač saosećao sa Iračanima: Skot Tejlor Kanađanina Skot TEJLORa iz Otave, ratnog izveštača i veterana kanadskog novinarstva, pisca i izdavača vojnog magazina "Esprit de Corps"" kidnapovali su islamski teroristi u Iraku 7. septembra. Posle pet dana mučenja i pretnji da će mu odseći glavu, kidnaperi su iznenada, bez objašnjenja, odlučili da ga puste na slobodu. Posle prelaska turske granice, u ponedeljak, Skot TEJLOR je uspeo da telefonira svojoj porodici, javila je Slobodanka Boba Borojević iz Otave, urednik tamošnjeg srpskog radio programa Pronađena tri tela Severno od Bagdada juče su pronađena tri obezglavljena tela za koja se veruje da pripadaju strancima, saopštile su iračke snage bezbednosti. Muška tela imaju tetovaže na arapskom i turskom jeziku i da su glave bile ostavljene na telima koja su bila umotana u najlonske kese. Pobunjenici u Iraku trenutno drže četiri zapadna taoca - dvojicu francuskih novinara i dvije italijanske humanitarne radnice. Mnogi strani vozači iz susednih zemalja, poput Turske i Jordana, vode se kao nestali. - Skot TEJLOR je iskreni prijatelj Srba. Napisao je nekoliko knjiga o ratu na Balkanu od 1991-1999, opisujući srpska stradanja i nepravde počinjene protiv Srba u Krajini, BiH, kao i na Kosovu i Metohiji. NJegove dve knjige, "Inat" i "Dnevnik ne civilizovanog rata" su prevedene na srpski jezik. Skot TEJLOR je neumorni branilac istine i pravde, a time i Srba u svim svojim medijskim nastupima i predavanjima širom sveta - kaže Borojevićeva. Saosećao je, dodaje ona i sa iračkim narodom i pisao protiv američke intervencije u tom delu sveta. "TEJLORa su kidnapovali turkmenski teroristi i predali ga grupi povezanoj sa Al Kaidom, koja ga je pet dana držala sa lisicama na rukama i maramom preko očiju. Pretili su mu smrću i tukli do iznemoglosti", navodi se u dopisu Borojevićeve. Vlada znala za otmicu Kimberli Filips portparol MIP Kanade izjavila je za list "Otava-sitizen", da je kanadska Vlada upoznata sa otmicom Skota TEJLORa, da je sve vreme bila svesna ozbiljnosti situacije, kao i da sad održava kontakte sa njim. Rekla je da su detalji kidnapovanja još nepoznati i najavila da će TEJLOR i njegova porodica dobiti svu potrebnu pomoć. - Pod tim strašnim mukama i pretnjama smrću čovek samo čeka da se to desi. Ubeđuješ sebe da će da boli samo nekoliko sekundi i posle toga mrak i pomisliš da to možeš da izdržiš - prenosi reči Skota TEJLORa Slobodanka Borojević. Skot TEJLOR se sada, kaže ona, nalazi na bezbednom mestu u Ankari gde mu je pružena lekarska pomoć. U kontaktu je sa kanadskim diplomatskim predstavnicima i očekuje se da će se krajem nedelje vratiti kući u Otavu. R. Lončar    --------------------------------------- VESTI, 17.septembar 2004. ISPOVEST SKOT TEJLORA, OSLOBOĐENOG IZ ROPSTVA U IRAKU NE VERUJEM DA SAM ŽIV • Kanadski novinar i turska koleginica Zejnep Tugrul upali u ruku pobunjenika i prošli pravi pakao: od mučenja do lažnog streljanja Kanadski novinar Skot Tejlor, čovek koji je svojevremeno bio jedan od retkih koji su izneli istinu o srpskom stradanju u najnovijim ratnim sukobima na Balkanu, u opširnom članku za svoj vojni magazin "Esprit de korps" opisao je pet paklenih dana u zarobljeništvu u iračkom gradu Tal Afar. Telor je u četvrtak u zoru, po srednjoevropskom vremenu, odnosno u sredu kasno u noć  po lokalnom kanadskom vremenu, stigao u Otavu iz Ankare.  Dan prvi Tejlor je tamo krenuo kao novinar pre najavljenog napada američkih snaga zajedno sa Zejnep Tugrul, turskom novinarkom koja je ujedno bila i njegov prevodilac. Pokušavajući da stupi u kontakt sa ljudima koje je odranije poznavao, Tejlor i Zejnep nesrećnim sticajem okolnosti upadaju u ruke pobunjenika. - Dovedeni smo u jednu kuću. Kada su se teška metalna vrata za nama zatvorila, jedan od naših tamničara rekao je na čistom engleskom: "Vi ste špijuni i sada ste naši zarobljenici". Sva naša oprema, fotoaparati i dokumenta su nam oduzeti. - Amerikanci će ubrzo napasti. O vama ću odlučiti kad se vratim - rekao je tamničar. Već je bio mrak kada su četvorica naoružanih ljudi ušla u sobu. Pre nego što sam uspeo da reagujem, bio sam dignut sa stolice, licem pritisnutim uza zid, sa rukama iznad glave. U isto vreme čuo sam rafale iz kalašnjikova, dok su meci prštali oko mene. Kada sam postao svestan da će nas ubiti, čuo sam Zejnep kako na turskom vrišti "nemojte ga ubiti, on ima sina", svedoči Tejlor. - Naoružani ljudi počeli su da objašnjavaju da je neophodno ubiti "jevrejskog špijuna". Diskusija je još trajala kada se naš prvi otmičar vratio. On je naredio da je Zejnep stavi crni povez preko očiju i ona je odvedena na ispitivanje. Posle dva sata i ja sam došao na red. Iako nisam mogao da vidim, osetio sam da ulazim u neki "landrover", stigli smo do neke kuće... - Ne znam koliko vremena je prošlo, kada su mi skinuli povez, a jaka svetlost bila mi je uperena direktno u oči. Jedan čovek skinuo je masku i predstavio se kao Emir. Govorio sam da nisam špijun, nego novinar na zadatku. Emir je rekao da se sada naspavam i da će oni proveriti moju priču. Dan drugi Sledeće jutro, probuđen sam udarcima, opet mi je stavljen povez i odveden sam u treću kuću. Tamo su mi skinuli povez i poslužili me bogatim doručkom, a zatim premestili u malu sobu. Morao sam da sedim na slomljenoj stolici, na sred sobe, dok je temperatura bila oko 45 stepeni Celzijusovih. Ipak, do večeri je sve postalo tako opušteno da smo Zejnep i ja večerali i ćaskali sa stražarima. U to se vratio i Emir rekavši da se uverio da su naše priče istinite. Dao nam je "muslimansko obećanje" da ćemo ujutro biti slobodni, a da smo mi sada njegovi gosti. Dan treći Međutim, odmah nakon ponoći počeo je američki napad. Sledećeg dana dobili smo vest da je Emir poginuo. Oko podneva po nas je došla grupa ljudi, a Zejnep je govorila na turskom da treba da budemo pušteni. - Nismo dobili takve instrukcije - rekao je jedan od vojnika. - Vi ste špijuni. U četvrtoj kući, na nekoj farmi, osetio sam kako je jedan čovek uperio cev "kalašnjikova" u moj vrat. U tom trenutku, u sobu je ušla grupa ljudi i počela da nas ispituje o našem identitetu. Ubrzo su nam dozvolili da skinemo poveze i tada sam video još jednom zatvorenika, Iračanina iz Mosula koji je takođe optužen za špijunažu. Dan četvrti - Sledećeg dana, slušajući razgovor, Zejnep je povikala: "O, moj Bože, oni će nas ubiti!" Spopala me je panika. Tada je progovorio i treći zatvorenik, na čistom engleskom "Da li si sigurna?" U sobu su ušla četvorica ljudi, rekli su mi da ustanem: "Ti si prvi na redu, američka svinjo". Stavili su mi povez na oči i preko kapuljaču. Plač i vriska Zejnep pobudili su pažnju jedine žene koja se nalazila u kući. Ušla je u našu ćeliju i posle burne rasprave - bili smo spaseni. Poveli su nas sa sobom, bežali su od napada Amerikanaca. Otišli smo u pustinju. Tamo smo pali u nemilost mudžahedina. Rekli su da će Turkinja preživeti, a da se nas dvojica pripremimo za smrt. Poslužen nam je i poslednji obrok - pečena piletina i krompir. Rekli su nam da će nam odseći glave, drugi zatvorenik počeo je da se trese. Međutim, još jedna neverovatna okolnost spasla je Tejlora već najavljene smrti. Bili su pošteđeni još jednom. Upavši u ruke druge grupe ljudi, Tejlor je bio ponovo pod istragom, smatrali suga špijunom CIA ili Mosada. - Jedva da sam uklonio povez sa očiju, kada je u ćeliju ušao jedan čovek noseći konopce i šipke. Počeo je surovo da me udara, ruke su mi bile vezane iza leđa. Vezali su mi noge i počeli da me udaraju po tabanima. Obećao sam sebi da im neću pružiti zadovoljstvo da me čuju kako vrištim, bar do dvadesetog udarca. Bol je eksplodirao u mojoj glavi, a telo počelo refleksno da se drma i trese. Udarali su me po celom telu, uključujući i genitalije. Nakon ovog tretmana, počelo je ispitivanje. Nekoliko minuta kasnije rekli su mi da legnem, licem o pod, i uperili puščanu cev u moj vrat. Bio je red na Zejnep da je tuku. "Priznaj sve i rešićeš je muka", rekao mi je jedan čovek. Nekoliko sati nakon toga bio sam u sobi, sav u bolovima i čuo reči: "Pripremi se da umreš noćas". Još jednom , poslužen sam poslednjom večerom. U to vreme, to nisam znao, ali Zejnep i drugi zatvorenik bili su oslobođeni. Dan peti "Biće mi čast da te pogubim" - rekao je jedan čovek. Odlučio sam da igram na poslednju kartu. Zejnep mi je uvek govorila da mudžahedinima kažem da želim da se preobratim u islam. "Želim da me naučite islamsku molitvu, pre nego što me ubijete", zamolio sam. Tada mi je rečeno da to nije neophodno, jer sam ionako slobodan. Mislio sam da je to još jedan test, pa sam rekao "Tim pre, Bog je potreban čoveku da mu se zahvali za to što je ostao u životu". Ipak, rekli su mi da je procedura kasnila, ali da sam ja, na kraju, slobodan. Bilo mi je teško da poverujem da sam još jednom izbegao smrt.   Yahoo! Groups Sponsor ADVERTISEMENT Yahoo! Groups Links To visit your group on the web, go to: http://groups.yahoo.com/group/SrpskaInformativnaMreza/   To unsubscribe from this group, send an email to: [EMAIL PROTECTED]   Your use of Yahoo! Groups is subject to the Yahoo! Terms of Service.