KO JE NARUCCILAC TERORISTICCKOG AKTA U BESLANU 16.9.2004. 23:26 KO JE NARUCCILAC TERORISTICKOG AKTA U BESLANU Dmitrij MAKAROV, naucni saradnik Instituta za Istok Ruske akademije nauka (Moskva, RIA "Novosti")
"Nassa zemlja - sa nekada najmocnijim sistemom odbrane svojih spoljnih granica - za tili cas nassla se nezasticenom ni sa Zapada, ni sa Istoka. Jedni zele da od nas otrgnu sto "masniji" komad, drugi im u tome pomazu. Terorizam je, naravno, samo instrument za postizanje tih ciljeva", - tako je predsednik Rusije Vladimir Putin prokomentarisao dramu sa uzimanjem talaca u Beslanu, u Severnoj Osetiji. Ko je konkretno smislio, organizovao i platio taj i druge teroristicke akte na teritoriji Rusije? Ko su njihovi izvrsioci, koje ciljeve oni svaki put postavljaju sebi i kako se protiv njih boriti? Dopustite, danas nema ni jednog Rusa koji sebi ne postavlja takva pitanja. Tim pre sto se mnogi pribojavaju, da uzimanje talaca u Beslanu nije i poslednja akcija terorista. Za nestabilnost u Rusiji, na Severnom Kavkazu, zainteresovane su mnoge snage, ali je veoma slozeno pronaci konkretne narucioce zlocina. Akcije, slicne uzimanju talaca u Beslanu, korisne su radikalnim islamistima, koji vec dugi niz godina pokusavaju da se ubace na Severni Kavkaz i otrgnu ga od Rusije, ili pak da tamo stvore za nju stalno zariste napetosti i postepeno sire svoj uticaj u pravcu Povolozzja. Odredjeni interes za destabilizaciju Severnog Kavkaza imaju oni, koji su zainteresovani za transport kaspijske nafte po juznoj marsruti - preko Gruzije i Azerbajdzana. Ovde se presecaju interesi i juznokavkaskih republika, i krupnih zapadnih naftnih kompanija. Istovremeno, ne sme se zaboravljati ni to, da nestabilnost na Severnom Kavkazu u odredjenoj meri prozivodi i Zapad, jer to stvara tlo za vrsenje pritiska na Rusiju. Nisu tajna ni veze severnokavkaskih ekstremista sa bliskoistocnim dzihadistima. Jos pocetkom 90-ih godina oni su poceli aktivno osvajati severnokavkaski prostor, implantirati tamo svoju ideologiju, upucivati svoje proverene kadrove, kako vojne strucnjake, koji su se kalili u "vrucim tackama", tako i ideologe. Izmedju ostalog, poznato je da je jedan od glavnih ideologa cecenskog dzihada, Saudijac Muhamed Abu Omer Al-Sejf. Dodjossi sa arapskog istoka cesto su se nalazili i nalaze na celu najubojitijih teroristickih odreda. Najpoznatiji medju njima su Hatab i Abul Valid. Arapi, koji su dosli na Kavkaz, ne veruju bas uvek lokalnom zzivlju, odnosi koji se uspostavljaju medju njima ne mogu se okvalifikovati dobrima. One umerenije severnokavkaske islamisticke grupe ne kriju u privatnim ragovorima svoj odnos prema Arapima. Njima se ne dopada to, sto oni namecu svoje vidjenje kako treba delovati, staraju se da promovisu one ljude koji su im po volji, ne fermajuci za to mogu li oni doneti i realnu korist stanovnistvu, dati doprinos preporodu islamskog obrazovanja itd. I sto je najznacajnije, Arapi polaze od sopstvenih arapskih ubedjenja da je neophodno stvaranje islamske drzave, ne shvatajuci da severnokavkasko drustvo nije spremno na to. Sa svoje strane, radikalne severnokavkaske grupe mire se sa prisustvom tudjina, bez obzira na to stro ih cesto iritiraju neumesni ponos i sumnja Arapa. Medjutim, pragmatizam pobedjuje, jer upravo zahvaljujuci Arapima kavkaski ekstremisti su dobili dostup finansijskim izvorima. Do 1999. godine u republikama Severnog Kavkaza aktivno su funkcionisale filijale razlicitih islamskih humanitarnih organizacija i fondova. Danas je dokazano da su mnogi od njih bili sponzori teroristickih grupacija. Izmedju ostalog, preko odelenja saudijske organizacije "Al-Haramejn" u Bakuu, doznacavana su znacajna sredstva za severnokavkaske radikalne dzamaate, pocev od Dagestana pa do Karaccajevo-Ccerkasije. Posle 1999. godine legalna aktivnost tih fondova na ruskoj teritoriji je obustavljena. Medjutim, nije moguce zatvoriti sve kanale finansiranja teroristickih grupacija, jer se pare mogu davati i u gotovini, ne koristeci se bankarskim uslugama. Istovremeno, situaciju olakasava okolnost da su mnogi arapski rezimi, izmedju ostalog Saudijske Arabije, suoceni sa eksplozijom ekstremizma i terorizma na sopstvenoj teritoriji, poceli preispitivati svoju politiku. Oni su spoznali da se taktika izvoza ekstremizma, kada su vlasti precutno stimulisale lokalnu mladezz da ide vojevati u Avganistanu, u Bosni, na Kosovu i Ceceniji, samo da bi se ratosiljali problema u sopstvenoj kuci, kao bumerang vraca toj vlasti. I mladjani Saudijci, koji su "okusili ccari" na vrucim tacckama, vracaju se kuci i pocinju da predstavljaju opasnost po tamosnju vlast. Zato se danas i pojavljuje kudikamo vise mogucnosti za saradnju izmedju Moskve i El-Rijada u sferi suprostavljanja ekstremizmu. Ocigledno je da bi bez finansijske potpore izvana nivo teroristicke aktivnosti na teritoriji Rusije bio nizi. Medjutim, ne treba zaboravljati da cecenski konflikt vec sam po sebi generisse ekstremizam, a i izvan granica Cecenije, u drugim regionima Severnog Kavkaza, politicka i socijalna situacija stvara povoljno tle za pojavljivanje uislamskih grupacija. Problem je i u tome, sto radikale simpatissu mnogi od onih koji apsolutno ne dele idejne principe islamista, niti zele da zive u drzavi kojom bi upravljali ti ljudi. Jednostavno, oni su uspeli da se pozicioniraju kao nepomirljivi borci protiv korupcije, koja se aktivno siri u severnokavkaskim republikama, boraca za socijalnu pravicnost. I zaista, malo je aktivnih dzihadista koji su uvuceni i diverzionisticko-teroristicke akcije na Severnom Kavkazu, iako je njihova baza medju omladinom prilicno velika. Tesko je navesti precizne brojke, jer su proracuni veoma spekulativni. Cak sredinom 90-ih godina, kada su mnogi islamisticki dzamaati delovali javno, navodjene su razlicite brojke. Na primer, jedni su govorili da je u Dagestanu izmedju 2 i 3 procenta stanovnistva uvuceno u rad islamistickih grupacija ili da ih simpatise, dok su drugi govorili o 10-15 procenata stanovnistva kavkaskih republika. Ukoliko procenat simpatizera radikala i zaista dostize 10 procenata, to je vec opasna tendencija. Eksplozija se moze dogoditi u svakom trenutku. Za to je dovoljno da se pogorsa socijalno i vojno-politicka situacija na Kavkazu pa da nastanu zarista novih konflikata. Upravo smo to uocavali u poslednje vreme u Ingussetiji i u Severnoj Osetiji. Sem toga, za mnoge kavkaske republike aktuelan je problem smene vlasti. Na primer, u Dagestanu se sada aktivizira konfrontacija izmedju vlasti i opozicije uoci prvih direktnih predsednickih izbora, predvidjenih u 2006. godini. Problemi sa prelaskom vlasti mogu nastati i u Kabardino-Balkariji i u Ingussetiji. U takvim uslovima bez po muke se moze destabilizovati situacija. Rzume se, takve oruzane akcije kao sto je zauzimanje skole u Beslanu, ne izazivaju saosecanje medju stanovnistvom Severnog Kavkaza. To je bilo ocigledno nakon upada terorista u Dagestan 1999. godine. Kada dodje do nasilja, narocito ako se radi o teritoriji Kavkaza, vecina lokalnog zivlja okrece ledja radikalima i proklinje ih. Medjutim, odnos stanovnistva prema njihovim akcijama ne zaustavlja teroriste. Stvar je u tome sto danas na Severnom Kavkazu ne postoji jedinstveni islamisticki pokret niti postoje vise-manje centralizovane islamisticke strukture. Pokusaji ujedinjavanja islamskih grupa preduzimani su sredinom 90-ih godina. Oderdjeni uspeh na tom pravcu postignut je 1999. godine. Stvoreni su, na primer, "Islamski dzamaat Dagestana", na celu sa Bagautdinom, "Kongres naroda Icckerije i Dagestana" i drugi. Nakon 1999. godine, kada su teroristi upali na teritoriju Dagestana i kada su federalne snage pocele uzvratnu operaciju, sve te strukture su prakticno unistene. Mnogi njihovi vodje ili su poginuli, ili su se probili na Kavkaz i presli u druge zemlje. Danas se preduzimaju pokusaji obnavljanja centralizovanih uislamisickih struktura. Periodicno se u medijima pominju nazivi novih organizacija. Izmedju ostalog, "Zdruzzena komanda mudzahedina Dagestana", "Dzamaat mudzahedina Dagestana", promovissu se prezimena nekih islamistickih lidera, kao sto je Rabani Halilov, kome pripisuju organizaciju terioristickih akata u Kaspijsku 2002. godine. Medjutim, te organizacije i njihovi lideri nemaju znacajniju tezinu cak ni na nivou Dagestana, a kamo li na citavom Severnom Kavkazu. Na toj pozadini izdvaja se organizacija "Rijad us-salihiin", na celu sa Ssamiljom Basajevom. Licno Basajev je svojevrsni etalon za sve dzihadisticke grupe, ali je tesko kazati koliko je on i realni rukovlodilac za omanje ekstremisticke celije rasute po svim republikama Kavkaza. Jer njegovi interesi i interesui sitnih lokalnih grupa apsolutno se mogu i ne podudarati. I cak prilikom organiacije zajednikcih akcija medju teroristima mogu nastati razlike. U svakom slucaju, teroristicke akte vrse one snage, koje pljuju na simpatije ili antipatije drustva i koje su zainteresovane samo za realizaciju sopstvene strategije. Prema tome, i drzava mora imati strategiju borbe protiv terorizma i ekstremizma. Ocigledno da je potrebno reformisati oruzane strukture koje se bave borbom protiv terorizma, uspostaviti efiksniju korodinaciju svih sistema vlasti i slojeva drustva, stabilizovati socijalnu i politicku situaciju u regionima. A nije na poslednjem mestu ni borba protiv korupcije. Po mom uverenju, znacajno je takodje diferencirati prilaz politickom islamu. Tojest, ne tretirati sve islamisticke grupacije kao neposredne protivnikje, protiv kojih se treba boriti jedino oruzanim metodama. Bezuslovno, to nije lako uraditi. Postoje takozvane umerene islamisticke grupe koje, priznajuci neophodnost i pozeljnost stvaranja islamske drzave na Severnom Kavkazu, smatraju da se to ne moze ostvariti uz pomoc nasilja. Takvih na Severnom Kavkazu ima podosta. Najpoznatiji lider medju umerenim islamistima u 90-im godinama bio je Ahmed - Kadi Ahtajev, osnivcc i lider Islamske partije Prepororoda. Nakon sto se ta organizacija raspala, on je formirao novu - "Al-Islamija" i delovao na kulturno-prosvetmom planu, kritikujuci rad radikalnih islamista. On je predskazivao da ce njihov put dovesti do katastrofe, i pokusavao unapredjivati dijalog sa vlasscu, nikada ne pozivajuci na njeno nasilnicko svgravanje. Na zalostr, 1999. godine umereno krilo islamista na Severnom Kavkazu se raspalo. Ahtajev je umro ranije - jos 1998. godine. Sada neki mladi islamisti, narocito predstavnici inteligencije, oni koji su istiovremeno stekli i svetsko, i islamsko obrazovanje, pokusavaju preosmisliti basstinu Ahtajeva. Ali ipak novih briljantnih figura medju njima nema. Medjutim, i umereni islamisti sa aspekta nacionalnih ruskih interesa predstavljaju zabrinjavajucu pojavu. Nema jasnosti da li umereni islamizam tretirati kao nekakvu protivtezu radikalnom, ili kao prvu stepenicu na putu ka njemu. Zato drzava i nema strategiju delovanja u odnosu na politicki islam, nema resenja - pokusati razvijati dijalog sa umerenim elementima, jacati ih, racunajuci da ce oni postati protivteza dzihgadistima ili, obrnuto, njih treba marginalizovati, posto, ojacavsi, oni mogu stvoriti novu opasnost po vlast. Pitanje nije reseno, iako u praksi vlast pre koristi taktiku totalnog pritiska na svako ispoljavanje islamizma, ne deleci njegove pristalice na umerene i radklane. Svakako da ne treba zaboraviti da umereni islamisti uzivaju odredjeni autoritet, i njihov uticaj moze biti upotrebljen da bi se otrgnuo od terorista makar deo ekstremisticki raspolozene mladezzi. Sem toga, drzava mora da se ukljuci u proces preporoda islamskog obrazovanja, pored ostalog da finansira proucavanje svetskih disciplina u islamskim ustanovama, ako sami muslimani govore da za to oni nemaju para. Rusiji je takodje potrebno da stvori solidne islamske skolske ustanove, u kojima bi predavali i istaknuti strani predavacci. Bolje je da oni predaju ovde i da se studenti nalaze ovde, u toj socijalnoj sredini, nego u arapskim ili drugim muslimanskim zemljama, i da potpadaju pod uticaj druge kulture i druge situacije. Spisak recepata za borbu protiv ekstremizma i terorizma mogao bi se nastaviti, ali je problem - kako ih realizovati. - 0 - Moskva, 17. septembra 2004. RIA "Novosti" Kod objavljivanja, obavezno se pozvati na izvor. ------------------------ Yahoo! Groups Sponsor --------------------~--> $9.95 domain names from Yahoo!. Register anything. http://us.click.yahoo.com/J8kdrA/y20IAA/yQLSAA/NfOolB/TM --------------------------------------------------------------------~-> Yahoo! Groups Links <*> To visit your group on the web, go to: http://groups.yahoo.com/group/SrpskaInformativnaMreza/ <*> To unsubscribe from this group, send an email to: [EMAIL PROTECTED] <*> Your use of Yahoo! Groups is subject to: http://docs.yahoo.com/info/terms/
