Vecernje novosti,
Drustvo::
Krivotvorena Haška
optužnica (1)
LJiljana BULATOVIĆ 02.01.2005, 18:56:04
KAO ekspert Haškog tribunala za slučaj generala Galića, kaže general Radinović, proučio sam brojna dokumenta ratujućih strana u BiH, međunarodna dokumenta, izvore muslimanske i neke naše, koji su se tim bavili. Razgovarao sam sa ljudima koji su bili na tom ratištu - od komandanata brigada do boraca. U tri navrata sam išao u Sarajevo po nekoliko dana. Snimao sam panoramu Sarajeva i prohodao sva mesta i sve tačke koje se pominju u optužnici. Proučavajući dokumenta i saznavajući objektivno kako su se odvijali događaji, ja sam shvatio da se činjenično stanje bitno razlikuje od onog prikazanog u optužnici. Daleko su i od uvreženog javnog mnjenja u Srbiji i Bosni, i u svetu, o ponašanju ratujućih strana.
Na suđenju u Hagu svedoci, bilo da se radilo o stanovnicima Sarajeva, članovima raznih stranih delegacija i vojnim posmatračima Ujedinjenih nacija, izgovarali su neverovatne laži. Toliko prosutih laži u javnosti, da bi se srpska i međunarodna javnost uverile kako je sva ratna krivica na srpskoj strani, nagnalo me je da napišem ovu knjigu. Čini mi se da bih eksplodirao da je nisam napisao.
Zašto je težište vaše knjige na ponašanju muslimanske strane i njenih saveznika?
- Zato što je srpska krivica već pretpostavljena, a ja sam želeo da je istinom osporim. Ali to nikako ne može da znači i da sam pristrasan, jer sam preko 200 dokumenata citirao i dao kao faksimil, proučio sam 70 velikih fascikli dokumenata, koje su mi bile dostupne u predmetu generala Galića, obavio silne razgovore. Galić je osuđen na 20 godina zatvora, s tim što je jedan sudija već izdvojio svoje mišljenje. On je tražio deset godina.
Koje su,po Vašem saznanju, to najčešće laži o sarajevskom ratištu?
- Prva gnusna laž, kojom sam se pozabavio, jeste da su 1992. godine namerno gomilani efektivi srpske vojske, kako bi se BiH mogla okupirati.
Radi se o tome da je u strategiji opštenarodne odbrane bivše SFRJ Bosna bila strateško težište JNA, kao bastion oko kojeg se okreće strateška odbrana dražve i državnih granica. To je bio prostor u cenru državne teritorije SFRJ, brdsko-planinski prostor u kojem je moguće voditi dugotrajne borbe i vojska je tu mogla najduže da ostane i opstane. Bilo je potpuno prirodno da se tu lociraju i vojni efektivi, da bi se odatle branila cela ondašnja država od radikalne agresije. U toj viziji takve odbrane Sarajevo je imalo strategijski značaj, jer je ono, sa svojom okolinom, moglo da primi ogromne količine vojnih, odbrambenih snaga, spremnih za odbranu države od desantnih snaga agresora...
A šta je sa opsadom i blokadom Sarajeva?
- To je druga gnusna laž - da je Vojska RS izvršila klasičnu opsadu Sarajeva i da je iz tog opsadnog stanja granatirala, snajperisala i terorisala civile u Sarajevu. Nažalost, ta laž široko je rasprostranjena i u svetu i u srpskom mnjenju. Da bih objasnio suštinu te laži ja sam opisao kako su te jedinice došle na svoje ratne pozicije.
Naravno, jedan deo jedinica bio je u Sarajevu pozicioniran još za vreme mira, pre raspada SFRJ i pre rata u BiH. To je bilo u Lukavici, Nedžarićima, Hadžićima, Visokom, Ilijašu, Rajlovcu, školski centar u kasarni “Maršal Tito”, komanda u Bistriku. Svaka vojska na svetu, kada proceni da je rat već izvestan, izlazi iz svojih mirnodopskih lokacija na mesta tzv. mobilizacijskih zborišta i tu se popunjava, uvežbava i tome slično. Tako su se i te jedinice bivše JNA našle na prilazima Sarajevu. Pre toga, deo jedinica JNA došao je u BiH, povlačeći se iz Slovenije i Hrvatske. Najveći deo tih snaga do 19. maja 1992. je otišao iz BiH.
Laž o opsadi Sarajeva se najlakše opovrgava istinom o rasporedu snaga VRS oko Sarajeva. A čitav koncept haške optužnice, ne samo protiv komandanta Romanijsko-sarajevskog korpusa, nego i protiv čitave srpske vojske, izveden je iz ciljeva srpske političke strategije, koji su definisani na sednici Skupštine Republike Srpske BiH u Banjaluci 12. maja 1992. tako što su krivotvoreni.
Dakle, Vi tvrdite sa Sarajevo nije bio opsednut grad?
- Da, Sarajevo je bilo podeljeni grad. Ta podela je izvršena na osnovu stava da i muslimanska i srpska strana imaju istorijsko i nacionalno pravo da Sarajevo smatraju svojim glavnim gradom. Do rata je u Sarajevu živelo 180.000 Srba, po čemu je, posle Beograda, to bio najveći srpski grad u bivšoj Jugoslaviji.
Sarajevo je podeljeno, na muslimanski i srpski deo posle prvih barikada, marta 1992. Podela je išla po etničkom pravu: od Vraca prema Miljacki, pa Miljackom do “Željinog” stadiona, pa onda Ozrenskom ulicom do Dobrinje. Sve do kraja rata, linije fronta u Sarajevu samo su se pomerile kada je muslimanska strana decembra 1992. osvojila brda Orlič i Žuč i tako stekla odlučujuću operativnu prednost na severozapadnom i zapadnom delu sarajevskog fronta. Odnosno, potpuno su zatvorili mogućnost Srbima da kontrolišu i Vogošću sa sarajevske strane i urbani deo grada sa severne strane.
Sarajevsko-romanijski korpus VRS je osvajanjem Otisa u približno isto vreme, unekoliko skratio i ispravio liniju fronta u rejonu Ilidže. Sve vreme rata trajala je linija podele Sarajeva na Grbavici, Dobrinji, Nedžarićima, padinama Trebevića, na Igmanu i prema Vogošći, Rajlovcu, Ilidži, Hrasnici i Vojkovićima.
Ilidžanska brigada, koja je bila u Nedžarićima bila je u poluokruženju od strane muslimanskih jedinica, jedino su im leđa bila sigurna prema Ilidži. I na Grbavici su Srbi takođe bili u poluokruženju. Jedino su one srpske snage koje su bile prema Lukavici bile slobodne.
lZar muslimanske snage i Muslimani u Sarajevu nisu bili sve vreme rata u apsolutnoj izolaciji?
- Ne. Muslimanske snage su povezane među sobom i sa svetom preko butmirskog aerodroma, koji je stavljen pod kontrolu UNPROFOR-a juna 1992. godine i koji im je to lagodno omogućavao. Osim toga, marta, aprila 1993. probijen je tunel ispod aerodroma od Dobrinje do Butmira i on je korišćen za manevar vojnih snaga, za trgovinu, a posle su otvoreni i “plavi putevi”, koridori za doturanje razne pomoći Sarajevu, za dolazak i evakuaciju muslimanskih vojnih snaga. Humanitarnu pomoć nisu koristili Srbi, nego isključivo muslimanske snage. U tim konvojima često su se nalazili muslimanski ratnici ili oružje za muslimansku vojsku.
VOJNI EKSPERT
LJiljana BULATOVIĆ 02.01.2005, 18:56:04
KAO ekspert Haškog tribunala za slučaj generala Galića, kaže general Radinović, proučio sam brojna dokumenta ratujućih strana u BiH, međunarodna dokumenta, izvore muslimanske i neke naše, koji su se tim bavili. Razgovarao sam sa ljudima koji su bili na tom ratištu - od komandanata brigada do boraca. U tri navrata sam išao u Sarajevo po nekoliko dana. Snimao sam panoramu Sarajeva i prohodao sva mesta i sve tačke koje se pominju u optužnici. Proučavajući dokumenta i saznavajući objektivno kako su se odvijali događaji, ja sam shvatio da se činjenično stanje bitno razlikuje od onog prikazanog u optužnici. Daleko su i od uvreženog javnog mnjenja u Srbiji i Bosni, i u svetu, o ponašanju ratujućih strana.
Na suđenju u Hagu svedoci, bilo da se radilo o stanovnicima Sarajeva, članovima raznih stranih delegacija i vojnim posmatračima Ujedinjenih nacija, izgovarali su neverovatne laži. Toliko prosutih laži u javnosti, da bi se srpska i međunarodna javnost uverile kako je sva ratna krivica na srpskoj strani, nagnalo me je da napišem ovu knjigu. Čini mi se da bih eksplodirao da je nisam napisao.
Zašto je težište vaše knjige na ponašanju muslimanske strane i njenih saveznika?
- Zato što je srpska krivica već pretpostavljena, a ja sam želeo da je istinom osporim. Ali to nikako ne može da znači i da sam pristrasan, jer sam preko 200 dokumenata citirao i dao kao faksimil, proučio sam 70 velikih fascikli dokumenata, koje su mi bile dostupne u predmetu generala Galića, obavio silne razgovore. Galić je osuđen na 20 godina zatvora, s tim što je jedan sudija već izdvojio svoje mišljenje. On je tražio deset godina.
Koje su,po Vašem saznanju, to najčešće laži o sarajevskom ratištu?
- Prva gnusna laž, kojom sam se pozabavio, jeste da su 1992. godine namerno gomilani efektivi srpske vojske, kako bi se BiH mogla okupirati.
Radi se o tome da je u strategiji opštenarodne odbrane bivše SFRJ Bosna bila strateško težište JNA, kao bastion oko kojeg se okreće strateška odbrana dražve i državnih granica. To je bio prostor u cenru državne teritorije SFRJ, brdsko-planinski prostor u kojem je moguće voditi dugotrajne borbe i vojska je tu mogla najduže da ostane i opstane. Bilo je potpuno prirodno da se tu lociraju i vojni efektivi, da bi se odatle branila cela ondašnja država od radikalne agresije. U toj viziji takve odbrane Sarajevo je imalo strategijski značaj, jer je ono, sa svojom okolinom, moglo da primi ogromne količine vojnih, odbrambenih snaga, spremnih za odbranu države od desantnih snaga agresora...
A šta je sa opsadom i blokadom Sarajeva?
- To je druga gnusna laž - da je Vojska RS izvršila klasičnu opsadu Sarajeva i da je iz tog opsadnog stanja granatirala, snajperisala i terorisala civile u Sarajevu. Nažalost, ta laž široko je rasprostranjena i u svetu i u srpskom mnjenju. Da bih objasnio suštinu te laži ja sam opisao kako su te jedinice došle na svoje ratne pozicije.
Naravno, jedan deo jedinica bio je u Sarajevu pozicioniran još za vreme mira, pre raspada SFRJ i pre rata u BiH. To je bilo u Lukavici, Nedžarićima, Hadžićima, Visokom, Ilijašu, Rajlovcu, školski centar u kasarni “Maršal Tito”, komanda u Bistriku. Svaka vojska na svetu, kada proceni da je rat već izvestan, izlazi iz svojih mirnodopskih lokacija na mesta tzv. mobilizacijskih zborišta i tu se popunjava, uvežbava i tome slično. Tako su se i te jedinice bivše JNA našle na prilazima Sarajevu. Pre toga, deo jedinica JNA došao je u BiH, povlačeći se iz Slovenije i Hrvatske. Najveći deo tih snaga do 19. maja 1992. je otišao iz BiH.
Laž o opsadi Sarajeva se najlakše opovrgava istinom o rasporedu snaga VRS oko Sarajeva. A čitav koncept haške optužnice, ne samo protiv komandanta Romanijsko-sarajevskog korpusa, nego i protiv čitave srpske vojske, izveden je iz ciljeva srpske političke strategije, koji su definisani na sednici Skupštine Republike Srpske BiH u Banjaluci 12. maja 1992. tako što su krivotvoreni.
Dakle, Vi tvrdite sa Sarajevo nije bio opsednut grad?
- Da, Sarajevo je bilo podeljeni grad. Ta podela je izvršena na osnovu stava da i muslimanska i srpska strana imaju istorijsko i nacionalno pravo da Sarajevo smatraju svojim glavnim gradom. Do rata je u Sarajevu živelo 180.000 Srba, po čemu je, posle Beograda, to bio najveći srpski grad u bivšoj Jugoslaviji.
Sarajevo je podeljeno, na muslimanski i srpski deo posle prvih barikada, marta 1992. Podela je išla po etničkom pravu: od Vraca prema Miljacki, pa Miljackom do “Željinog” stadiona, pa onda Ozrenskom ulicom do Dobrinje. Sve do kraja rata, linije fronta u Sarajevu samo su se pomerile kada je muslimanska strana decembra 1992. osvojila brda Orlič i Žuč i tako stekla odlučujuću operativnu prednost na severozapadnom i zapadnom delu sarajevskog fronta. Odnosno, potpuno su zatvorili mogućnost Srbima da kontrolišu i Vogošću sa sarajevske strane i urbani deo grada sa severne strane.
Sarajevsko-romanijski korpus VRS je osvajanjem Otisa u približno isto vreme, unekoliko skratio i ispravio liniju fronta u rejonu Ilidže. Sve vreme rata trajala je linija podele Sarajeva na Grbavici, Dobrinji, Nedžarićima, padinama Trebevića, na Igmanu i prema Vogošći, Rajlovcu, Ilidži, Hrasnici i Vojkovićima.
Ilidžanska brigada, koja je bila u Nedžarićima bila je u poluokruženju od strane muslimanskih jedinica, jedino su im leđa bila sigurna prema Ilidži. I na Grbavici su Srbi takođe bili u poluokruženju. Jedino su one srpske snage koje su bile prema Lukavici bile slobodne.
lZar muslimanske snage i Muslimani u Sarajevu nisu bili sve vreme rata u apsolutnoj izolaciji?
- Ne. Muslimanske snage su povezane među sobom i sa svetom preko butmirskog aerodroma, koji je stavljen pod kontrolu UNPROFOR-a juna 1992. godine i koji im je to lagodno omogućavao. Osim toga, marta, aprila 1993. probijen je tunel ispod aerodroma od Dobrinje do Butmira i on je korišćen za manevar vojnih snaga, za trgovinu, a posle su otvoreni i “plavi putevi”, koridori za doturanje razne pomoći Sarajevu, za dolazak i evakuaciju muslimanskih vojnih snaga. Humanitarnu pomoć nisu koristili Srbi, nego isključivo muslimanske snage. U tim konvojima često su se nalazili muslimanski ratnici ili oružje za muslimansku vojsku.
VOJNI EKSPERT
GENERAL Radovan Radinović završio je sve vojne škole i sve oblike generalštabnog usavršavanja. Uporedo diplomirao je i magistrirao na Fakultetu političkih nauka, a doktorirao na vojnim naukama u oblasti Metodologije vojnonaučnih istraživanja. Redovni je profesor na Vojnoj akademiji. Za naučne radove dobio je najviša vojna priznanja i nagrade, a objavio je veliki broj studija i priloga iz oblasti geopolitike i geostrategije.
U odbrani vojnih rukovodilaca VRS u više slučajeva je pred Haškim tribunalom nastupao u ulozi akreditovanog vojnog eksperta. Jedan od njih je general Galić, komandant Sarajevsko-romanijskog korpusa. Nedavno Radinović je objavio knjigu pod imenom “LAŽI O SARAJEVSKOM RATIŠTU”, koja je izazvala veliko interesovanje u javnosti i sa ove i sa one strane Drine...
Štivo je posebno aktuelizovano prinudno-dobrovoljnim odlaksom u Hag još jednog generala Vojske RS Dragomira Miloševića, optuženog gotovo istovetnom optužnicom Haškog tribunala, kao i general Galić.
Tužilac je mehanički primenio na Miloševića sve tačke optužnice za generala Talića, što i datumski ne može da bude primenjivo. Milošević je 1994. primio od Galića dužnost komandanta korpusa.
Yahoo! Groups Links
- To visit your group on the web, go to:
http://groups.yahoo.com/group/SrpskaInformativnaMreza/
- To unsubscribe from this group, send an email to:
[EMAIL PROTECTED]
- Your use of Yahoo! Groups is subject to the Yahoo! Terms of Service.
