|
Vašington -- U Vašingtonu je
održan okrugli sto o Kosovu, u organizaciji Instituta za mir, a povodom izveštaja MKG.
Predstavljajuci izveštaj, Aleks Anderson
iz Medunarodne krizne grupe je rekao da je ekonomska kriza na Kosovu posledica
nerešenog statusa Pokrajine, dodajuci da Albanci na Kosovu žele nezavisnu državu
i da ocekuju od medunarodne zajednice da pocne proces rešavanja statusa.
"Bezbednosna situacija je krhka i Kosovo se suocava s rizikom obnove nasilja ako
medunarodna zajednica ove godine ne pocne rešavanje statusa", kaže
on.
Anderson smatra da se Beograd akcijama iz 1999. ranijih godina
diskvalifokovao kao faktor u izgradnji Kosova kao stabilnog i razvijenog
društva, ali da se ni Albanci nisu kvalifikovali za to. "Kriminalci su još u
sitaciji da odreduju planove, a Albanci nisu poslali pouzdane signale da
shvataju da Srbi nisu dovoljno zašticeni", rekao je Anderson.
Anderson
se založio za kontrolisanu nezavisnost Pokrajine, uslovljenu tretmanom manjina,
i za ucešce Beograda u izradi Ustava Kosova.
Majer: Ucenjivacki
razlozi
Stiven Majer sa Nacionalnog univerziteta za odbranu smatra da
su razlozi zbog kojih MKG smatra da treba dati nezavisnost Kosovu ucenjivacki.
On je rekao da slicni argumenti nisu ozbiljno uzeti u obzir prilikom rešavanja
sudbine Republike Srpske. "Ako nešto može da deluje destabilizujuce na Zapadni
Balkan, to nije transformacija granica, vec primer koji bi bio dat popuštanjem
pred tom vrstom pritisaka. To bi Srbima u RS ili Albancima u Makedoniji
sugerisalo da je pravi nacin za postizanje ciljeva ogorcenje i nasilje", rekao
je Majer.
Server: Zajednicka akcija
Danijel Server iz
Instituta za mir kaže da problemi na Balkanu mogu biti rešeni samo zajednickom
akcijom SAD i Evropske unije. "Izgleda mi da citava istorija Balkana pokazuje da
stvari uspevaju samo kada ih SAD i EU rade zajedno. To je MKG propustila da
istakne. Rešenje može da bude pod mandatom UN, ali su izgledi na uspeh mnogo
veci ako je rec o zajednickom poduhvatu", rekao je Server.
Vesli
Klark za nezavisnost Kosova
Penzionisani general Vesli Klark se
zalaže da se konacni status Kosova reši "pre nego što bude prekasno da se spreci
tragedija".
U tekstu objavljenom u "Vol strit džornalu" u utorak, šef
NATO snaga tokom rata na Kosovu 1999. godine, piše da nakon šest godina od
bombardovanja, Srbi i Albanci na Kosovu još uvek ne mogu da žive zajedno:
"Kosovska albanska vecina posmatra srpsku manjinu kao petu kolonu i nijedna
strana nije spremna za rad na dijalogu. Kosovska se zagonetka zasigurno nece
rešiti sama od sebe".
Klark procenjuje da tenzije na Kosovu ponovo
narastaju i da se nasilje može ponoviti do kraja ove godine: "Novi sukobi, kao
oni sa proleca prošle godine, u kojima je 20 ljudi ubijeno, a 800 ranjeno, mogu
dovesti do hitnosti podele kosovske teritorije". U tom kontekstu, Klark optužuje
deo srpskog medijskog, sigurnosnog i politickog establišmenta da se nije odvojio
od Miloševicevog pristupa problemu Kosova, te da sada radi na provokacijama i
izazivanju nasilja, da bi time doveo do podele Kosova.
Za udaljavanje i
izbegavanje "grozomornog scenarija" pobune kosovskih Albanaca, koja ce dovesti
do borbi oko Mitrovice i intevrenciju srpske armije, po Klarku je neophodno da
SAD sada preuzmu glavnu ulogu u rešenju statusa Kosova: "Okvir za buducnost
Kosova treba da bude sledece: nema povratka vladavine Beograda, nema podele
teritorije i nema ujedinjenja sa Albanijom ili sa bilo kojom susednom
teritorijom", kaže Klark u autorskom tekstu u Vol strit džornalu i dodaje da
brzinu kretanja Kosova ka punoj nezavisnosti, treba povezati sa odnosom prema
manjinama.
Kao deo procesa koji vodi ka nezavisnosti, Klark vidi i
potrebu za organizovanjem medunarodne konferencije krajem 2005. godine: "Ako
Srbija saraduje, to ce joj obezbediti uticaj prilikom odredivanja garancija za
Srbe u novom kosovskom ustavu. Medutim, ako Srbija bojkotuje proces i odbije da
prepusti suverenitet nad Kosovom, ne treba dopustiti da Kosovo postane talac",
kaže Klark i dodaje da ustav Kosova mora sadržavati grancije za manjine i
nastavak medunarodnog pracenja procesa.
Ako rezolucija o Kosovu bude
blokirana u Savetu bezbednosti UN, Sjedinjene Americke Države treba da sa
evropskim saveznicima organizuju konferenciju, podrže referendum na Kosovu za
usvajanje novog ustava pocetkom 2006. i tada priznaju Kosovo kao novu državu".
Trenutno, Vesli Klark je clan Medunarodne krizne grupe.
Yahoo! Groups Links
|
