politika.rs <http://www.politika.rs/scc/clanak/429408/Nuklearna-diplomatija-i-slucaj-Srb ije>
Нуклеарна дипломатија и случај Србије Бојан Билбија 6-7 minutes _____ Од нашег специјалног извештача Москва – Недавно одржана Осма међународна московска конференција о безбедности била је прилика да се на истом месту окупи око хиљаду делегата из 95 држава, укључујући 35 министара одбране и више десетина њихових заменика и начелника генералштабова. Међу њима само тројица Американаца, пензионисаних официра и експерата. Разлог је једноставан, званичници САД придржавају се закона по којем им је забрањено учешће на свим званичним манифестацијама у организацији руске државе. Ова „принципијелност” у маниру хладног рата, међутим, онемогућује нуклеарне суперсиле да размене ставове – и макар чују једна другу. Кога онда треба да чуди што се Москва и Вашингтон све чешће гледају преко нишана? Лајтмотив скупа било је рушење међународног права на примеру НАТО-а и Југославије, што је посебно актуелно у данима када обележавамо две деценије од агресије на нашу земљу. И посебно, бомбардовања зграде РТС-а, путничких возова и других цивилних објеката. На ту тему говорили су готово сви руски званичници, на челу са министром иностраних послова Сергејом Лавровом. „Поразно је што шефови НАТО-а говоре о овим својим злочиначким акцијама као о успесима у борби за демократију, покушавајући да оправдају акт агресије против суверене државе, чланице УН. Својом политиком комадања Југославије натовци су срушили принцип неповредивости граница у Европи, успостављен Завршним актом из Хелсинкија. Руше се правила успостављена после Другог светског рата. Пре 20 година НАТО је бомбардовао Југославију. Пре пет година снаге НАТО-а су испровоцирале и подржале антиуставни преврат у Украјини. Желимо да лекције Југославије и Украјине, као и Ирака, Либије и Сирије, буду усвојене у западним престоницама”, поручио је Лавров и указао да то, ипак, данас не видимо, што потврђује ситуација у Венецуели, праћена претњама Куби и Никарагви. САД са својим савезницима желе да напишу нова правила у свету, која одговарају искључиво њиховим интересима, а затим их намећу целој међународној заједници без икакве демократичности, додао је руски министар. „Жалосно је што се намеће доминација. Захтев САД био је да се бојкотује ова конференција, али представници европских НАТО земаља ипак су присутни у довољном броју, упркос притиску из Вашингтона. Ако неко бежи од садржајног разговора, значи да му је аргументација танка”, нагласио је Сергеј Лавров. Уочи саме конференције одјекнуле су речи америчког амбасадора у Москви Џона Хантсмана да је побољшање односа са Русијом могуће само ако она прекине „своју дестабилизујућу активност по целом свету”. Амбасадор САД обишао је америчке носаче авиона на Медитерану и објавио да они представљају „сто хиљада тона међународне дипломатије”. Москва му је одмах одговорила преко свог заменика шефа дипломатије Сергеја Рјабкова, поручујући да свет клизи ка нуклеарном сукобу: „Хтели бисмо да верујемо да америчка дипломатија мегафона неће на крају довести до дипломатије мегатона. У том случају победника неће бити, а америчке дипломате жалиће што нису могле да нађу могућност за нормалан, конструктиван дијалог са партнерима у свету.” То и јесте главни сигнал који се зачуо са Московске конференције – безбедности у свету је све мање, претњи је све више, а односи кључних актера су све гори. Ако слушамо Русе, за то су криви првенствено Американци и НАТО. Ако верујемо америчком професору Харлану Улману из Атлантског савета, „најјачем представнику САД” на конференцији – Владимир Путин и Доналд Трамп подједнако сносе кривицу. Како уверава творац америчке ратне доктрине „Шокирај и запањи”, примењене у Ираку и Југославији, „Трамп и Путин треба да проведу недељу дана у преговорима да пронађу решења за све проблеме”. „Обоје смо подједнако слепи, и ми и ви. Победника не може бити ако дође до употребе нуклеарног наоружања”, истакао је Улман. Као да је преписао Рјабкова... Или Лаврова, који позива Вашингтон на „отворен и конструктиван разговор у било којем форуму”, али и поручује да је глобална и регионална безбедност постала „талац геополитичких игара оних који теже доминацији по било коју цену, не признајући реалности полицентричног светског система који настаје на темељу Повеље УН”. Домаћин скупа руски министар одбране Сергеј Шојгу био је још директнији, оценивши такође да „расте конфликтни потенцијал у свету”, али и „мешање у послове других држава”, за шта је као пример узео Венецуелу. „НАТО спроводи активности у близини наших граница. Реакција Русије неће изостати, али неће обавезно бити симетрична. У званичним документима САД о противракетној одбрани (ПРО) јасно је назначена антируска усмереност. Дестабилизујући карактер ПРО је очигледан, али не може да осигура безбедност, већ ствара темељ за фалсификовање реалности. Предузимамо све мере да осигурамо безбедност, у сарадњи са нашим савезницима и партнерима”, нагласио је Шојгу, поручујући да је развој ПРО „усмерен на подривање потенцијала обуздавања Русије и Кине”, али да „никад не може да обезбеди стопроцентну заштиту објеката”. И док Американци и Руси једни друге оптужују за дестабилизујућу делатност по свету, уместо конференција, форума и билатералних сусрета, на дело ступа нуклеарна „дипломатија мегатона” о којој говори Рјабков. Како се могло видети из излагања Лаврова и других руских функционера, међународно право је убијено у Србији 1999. године, после чега свет више није исти. О томе је у Москви говорио и српски министар одбране Александар Вулин, што је изазвало буру негодовања код малобројне америчке делегације. Догађаји који су после Србије уследили у Ираку, Либији и Сирији, а затим и у Украјини, Криму и Донбасу, показују да, када се Пандорина кутија једном отвори, онда је точак историје тешко вратити уназад. То је страх који последњих година све више обузима Европу. Она се – добрим делом и својом кривицом – нашла на линији ватре нуклеарних суперсила.
