Title: Message
PREDSEDNIK SRJ KOSTUNICA U POSETI NR
KINI
KINASRJ: KOSTUNICA DOPUTOVAO U PEKING
PEKING,
9. januara (Tanjug) Predsednik SRJ Vojislav Kostunica doputovao je danas u
Peking, u prvu zvanicnu posetu Kini na poziv predsednika Djiang Cemina.
Sa
jugoslovenskim predsednikom u delegaciji su i potpredsednik Savezne vlade
Miroljub Labus i MIP Goran Svilanovica, kao i oko 40 privrednika iz najvecih
jugoslovenskih preduzeca.
Predsednika
Kostunicu primice u Svekineskom narodnom kongresu njegov domacin predsednik
Djiang Cemin. Dva predsednika ce posle ceremonije doceka i obilaska pocasne
jedinice kineske armije, odrzati razgovore u kojima ce, kako se ocekuje, biti
reci o unapredjenju tradicionalno dobrih odnosa izmedju dve zemlje i
unapredjenje ekonomske saradnje i trgovinske razmene.
Kako se
ocekuje, dva lidera ce osim o bilateralnoj saradnji razgovarati i o globalnoj
situaciji u svetu, aktuelnom pitanju terorizma i posebno o resavanju nagomilanih
problema na prostoru Balkana, cemu je Kina kao stalni clan Saveta bezbednosti UN
i do sada davala aktivni doprinos.
Potpredsednik
Savezne vlade Labus i ministar Svilanovic imace tokom dana odvojene razgovore sa
resornim kolegama, a najvise paznje u tim susretima bice posveceno regulisanju
jugoslovenskog naftnog duga i otplati 200 miliona dolara kredita dobijenog od
Kine.
Tokom
trodnevne posete jugoslovenska delegacija, osim Pekinga, boravice i u Sangaju,
posle Hong Konga najvecem kineskom privrednom i finansijskom centru.
PEKING,
8. januara 2002. (Beta) - Kinesko-jugoslovenski odnosi nalaze se u novom
istorijskom periodu, izjavio je predsednik Jugoslavije Vojislav Kostunica
kineskim medijima uoci svoje posete Kini.
List "Zenmin
zibao" prenosi danas Kostunicinu ocenu da ce njegova poseta, koja pocinje sutra,
doprineti razvoju saradnje dve drzave u svim oblastima.
"Kina je
jedna od glavnih ekonomskih snaga u savremenom svetu i zauzima veoma vazno mesto
u medjunarodnim odnosima", ocenio je jugoslovenski predsednik u intervjuu
dopisnicima kineskih listova u Beogradu.
Prema
njegovim recima, "Kina je dala ogroman doprinos zastiti svetskog mira i
stabilnosti. Jugoslavija poklanja veliku paznju kineskoj politici reforme i
otvaranja prema svetu i raduje se uspesima Kine. Mada Jugoslavija i Kina imaju
razlicite nacionalne uslove, kineska uspesna iskustva na putu modernizacije
korisna su i za jugoslovensku reformu", rekao je Kostunica kineskim
novinarima.
"Kinesko
iskustvo da sledi vlastiti put sa kineskim karakteristikama veoma inspirise
Jugoslaviju danas", prenosi Kostunicinu ocenu drugi pekinski dnevnik "Guangming
zibao".
Taj list
takodje navodi misljenje jugoslovenskog predsednika o 50-godisnjim prijateljskim
odnosima dve zemlje, u kome je bilo perioda kada je Jugoslavija pomagala Kini da
se brze otvara prema svetu, a da je poslednjih deset godina Kina pruzila
Jugoslaviji veliku pomoc u razbijanju izolacije i embarga.
Kina je
pruzila ruku prijateljstva i podrske i odmah posle uspostavljanja nove vlasti u
Jugoslaviji, ocenio je Kostunica.
"Guangming
zibao" takodje posvecuje paznju ocenama jugoslovenskog predsednika koji "cvrsto
veruje da ce sve znacajnija uloga koju ima Kina pomoci miru i stabilnosti u
Jugoslaviji i na citavom Balkanu".
Kineska
stampa detaljno prenosi i stavove jugoslovenskog predsednika o problemu Tajvana
i punu podrsku koju Jugoslavija, s tim u vezi, pruza vladi Narodne Republike
Kine.
SRJ-KINA-IZJAVA: KINA PODRZAVA INTEGRITET SRJ,
JUGOSLAVIJA "JEDNU KINU"
PEKING,
9. januara (Tanjug) Kao stalni clan Saveta bezbednosti UN, Kina ce
nastaviti da predano ulaze napore u pravcu brzog, pravednog, trajnog i mirnog
resenja pitanja Kosova i Metohije, u okviru Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti
UN, navodi se u zajednickoj jugoslovenskokineskoj izjavi, koju su danas u
Pekingu potpisali predsednik SRJ Vojislav Kostunica i njegov kineski kolega
Djijang Cemin.
U izjavi se
navodi da je u "sveobuhvatnoj razmeni misljenja o bilateralnim odnosima,
situaciji u regionu i medjunarodnim pitanima od zajednickog interesa", koju je
predsednik Kostunica u Pekingu imao sa predsednikom Djijangom, predsednikom
Stalnog komiteta Svekineskog narodnog kongresa Lijem Pengom, premijerom Drzavnog
saveta Dzuom Zundjijem i ostalim kineskim liderima, "ostvarena siroka
saglasnost".
"Kineska
strana ceni pozitivne napore Jugoslavije da ostvari unutrasnju stabilnost i
etnicki sklad", navodi se u dokumentu, u kome se istice da Peking "podrzava i
postuje suverenitet i teritorijalni integritet SRJ i apeluje da se Rezolucija
1244 SB UN sprovodi potpuno i iskreno, da se garantuje puna jednakost, licna i
imovinska bezbednost, zastita kulturne bastine, kao i interesi svih etnickih
grupa na Kosovu i Metohiji, da se obezbedi siguran i slobodan povratak izbeglica
i raseljenih lica sto pre i da se na toj osnovi dodje do politickog resenja za
pitanje Kosova i Metohije".
Kina se,
takodje, zalaze za mirno resavanje spornih pitanja u regionu, u skladu sa
Rezolucijama 1345 i 1371 Saveta bezbednosti UN, navodi se u izjavi.
Jugoslovenska
strana, pak, u dokumetu ponovo istice "svoj poznati stav da u svetu postoji samo
jedna Kina, da je Vlada NR Kine jedina legalna vlada koja predstavlja Kinu u
celini i da je Tajvan neodvojivi deo kineske tetitorije" i ponovo potvrdjuje da
nece stupiti ni u kakve zvanicne odnose, nece obavljati razmenu ni u kakvom
zvanicnom obliku sa Tajvanom, niti ce podrzati clanstvo Tajvana u medjunarodnim
organizacijama "tamo gde se zahteva drzavni status".
U dokumentu
se ponavlja stav Jugoslavije da je pitanje Tajvana iskljucivo unutrasnje pitanje
Kine i naglasava da Jugoslavija "uvazava i podrzava napore Kine da se ocuva
nacionalno jedinstvo i nada se da ce skoro doci do ujedinjenja Kine".
Jugoslovenska
strana, navodi se u zajednickoj izjavi, visoko ceni vaznu ulogu Kine u
medjunarodnim odnosima i aktivan doprinos te zemlje, kao stalnog clana Saveta
bezbednosti UN, odrzavanju svetskog mira i stabilnosti u jugoistocnoj Evropi.
Kina, pak,
vidi Jugoslaviju kao vazan faktor za ostvarivanje svetskog mira, odrzavanje
regionalne stabilnosti i unapredjivanje saradnje u jugoistocnoj Evropi, "razume
i uvazava izbor i opredeljenje Jugoslavije, kao evropske zemlje, da postane deo
evropskih integracionih procesa i ceni jugoslovnesku politiku dobrodusedstva i
prijateljstva".
Uz zajednicku
ocenu da "multipolaran svet ispunjava zahteve vremena u pravcu napretka i u
saglasnosti je sa zeljom velike vecine zemalja i naroda u okviru medjunarodne
zajednice", dve strane u dokumentu isticu da su "sve zemlje, velike ili male,
bogate ili siromasne, jake ili slabe, ravnopravne clanice medjunarodne zajednice
i imaju jednako pravo da se bave svetskim pitanjima".
Sve zemlje,
takodje, imaju pravo da samostalno biraju svoj drustveni sistem i sopstveni put
razvoja, u svetlu sopstvenih nacionalnih okolnosti, ocenjuje se u zajednickoj
jugoslovenskokineskoj izjavi, uz naglasavanje da su "i Jugoslavija i Kina
spremne da saradjuju sa medjunarodnom zajednicom u cilju uspostavljanja
pravednog i ravnopravnog novog medjunarodng politickog i ekonomskog poretka".
Obe strane su
energicno protiv svih oblika terorizma, koji smatraju univerzalnim zlom i
flagrantnim izazovom celokupnoj ljudskoj civilizacijii. U izjavi se, medjutim,
istice da ne treba dozvoliti dvostruke standarde u borbi protiv terorizma,
odnosno da medjunarodna zajednica treba da zauzme dosledan stav u pogledu svih
oblika terorizma, da najstrozije osudi sve takve akte i da se beskrompromisno
obracunava sa njima.
Obe strane
smatraju da u borbi protiv terorizma treba dalje ojacati medjunarodnu saradnju,
treba potpuno omoguciti UN i Savetu bezbednosti da igraju vodecu ulogu i treba
preduzeti mere da se iz korena eliminisu uzroci terorizma.
U zajednickom
dokumentu se takodje istice da su Jugoslavija i Kina "cvrsto uverene da
autoritet i vaznu ulogu UN, kao najreprezentativnije medjuvladine organizacije u
svetu za cuvanje medjunarodnog mira i stabilnosti, za resavanje globalnih i
regionalnih sporova, ne moze da zameni ni jedna medjunarodna ili regionalna
organizacija".
Dve strane
isticu cvrstu privrzenost ciljevima i principima Povelje UN i drugim univerzalno
privhacenim principima medjunarodnog prava i normi u medjunarodim odnosima i
spremnost da nastave da jacaju blisku saradnju u okviru UN i drugih
medjunarodnih organizacija.
Jugoslavija i
Kina su zadovoljne uspesnim napretkom svojih bilateralnih odnosa i odlucne da
zajednicki ulazu napore kako bi oni bili unapredjeni u novom veku, "kako u
pogledu obima, tako i u pogledu sustine".
Zajednicka je
ocena da su "dugorocan, stabilan i sveobuhvatan razvoj jugoslovenskokineskih
odnosa na bazi principa medjusobnog postovanja suvereniteta i teritorijalnog
integriteta, medjusobnog nenapadanja, nemesanja u unutrasnje stvari, jednakosti
i uzajamne koristi i mirne koegzistencije u sustinskom dugorocnom interesu dveju
zemalja i naroda i da doprinose regionalnom i svetskom miru i razvoju".
U dokumetu se
navodi spremnost dveju strana za politicki dijalog na razlicitim nivoima,
ukljucujuci i najvisi, "u cilju unapredjivanja razumevanja i poverenja izmedju
dve zemlje" i obostrana namera da se "efikasno unapredjuje saradnja i razmena u
ekonomskoj, naucnotehnoloskoj, kulturnoj, obrazovnoj, zdravstvenoj i drugim
oblastima".
U
zajednickoj jugoslovenskokineskoj izjavi, koju su danas potpisali predsednici
dveju zemalja Vojislav Kostunica i Djijang Cemin, izrazava se i spremnost dveju
strana da nastave da podrzavaju saradnju svojih preduzeca "u skladu sa
principima trzisne ekonomije", u cilju unapredjivanja bilateralne trgovinske
razmene, turizma i drugih vidova privredne saradnje i da podsticu i podrzavaju
ceste kontakte vlada, parlamenata, lokalnih vlada i nevladinih organizacija, u
cilju unapredjivanja medjusobnog upoznavanja i poverenja i ucvrscivanja
tradicionalnog prijateljstva izmedju Jugoslavije i Kine.
Dve strane
ce, navodi se takodje, podsticati i omogucavati kontakte i cirkulaciju ljudi i
jacati saradnju u borbi protiv organizovanog kriminala, ilegalne trgovine
ljudima, narkoticima i oruzjem i falsifikovanja novca i dokumenata.
SR JUGOSLAVIJA
SRJ-RS-CESTITKA:
KOSTUNICA CESTITAO SAROVICU DAN REPUBLIKE I KRSNU SLAVU
BEOGRAD,
8.januara 2002. (Beta) - Jugoslovenski predsednik Vojislav Kostunica cestitao je
danas predsedniku Republike Srpske (RS) Mirku Sarovicu Dan Republike i Krsnu
slavu Svetog Arhidjakona Stefana.
"Zelim da vam
naredna godina i sve koje dolaze, donesu mir i blagostanje. I da vam Sveti
Apostol Prvomucenik da snagu da istrajete i pretrajete, da sacuvate dejtonsku
Bosnu i Hercegovinu i Republiku Srpsku u njoj", naveo je u cestitki predsednika
SRJ.
VANREDNO ZASEDANJE JUGOSLOVENSKOG PARLAMENTA 16. JANUARA
BEOGRAD,
8. januara (Tanjug) Savezna vlada je na danasnjoj sednici, kojom je
predsedavao premijer Dragisa Pesic, utvrdila dnevni red za vanredno zasedanje
oba veca jugoslovenskog parlamenta, koje ce se odrzati 16. januara.
Rec je o
zakonima cije je donosenje prioritetno i koji su ranije upuceni u skupstinsku
proceduru.
VLADA: UMESTO SAVEZNOG BUDZETA PRIVREMENO
FINANSIRANJE SRJ
BEOGRAD,
8. januara (Tanjug) Umesto saveznog budzeta za ovu godinu, koji na izmaku
protekle godine nije usvojen u jugoslovenskom parlamentu, nadleznosti savezne
drzave u januaru ce biti privremeno finansirane prema budzetu iz 2001.
Tako je,
prema Uredbi Savezne vlade o finansiranju SRJ u januaru ove godine, koja je
objavljena u najnovijem broju "Sluzbenog lista SRJ", u tu svrhu odredjena suma
od blizu 5,5 milijardi dinara.
Sekretar
Odbora Veca gradjana Savezne skupstine za budzet Dusan Lazic je izjavio Tanjugu
da su oba skupstinska doma 26. decembra usvojila zakon o budzetu, ali ne u
istovetnom tekstu, sto prakticno znaci da zakon nije usvojen. On je izrazio
ocekivanje da ce se parlament sastati do 20. januara, do kada bi trebalo da
zavrsi posao Komisija za usaglasavanje zakona koji nije usvojen u istovetnom
tekstu. Po oceni Lazica, razlike su minimalne i ne zadiru u cifarske iznose
predvidjene budzetom.
Ustavom SRJ
je precizirano da ce u slucaju kada se savezni budzet ne usvoji do pocetka
godine na koju se odnosi, do donosenja novog, nadleznosti SRJ privremeno biti
finansirane prema budzetu iz prethodne godine.
VLADA: STECAJ U
BANKAMA NEMINOVNA ODLUKA
BEOGRAD,
8. januara 2002. (Beta) - Jugoslovenska vlada zakljucila je danas da je
uvodjenje stecaja u cetiri banke u Srbiji "izuzetno teska ali neminovna odluka",
saopstio je Savezni sekretarijat za informisanje.
Vlada je
ocenila da nije bilo mogucnosti da u postupku sanacije ozdrave Jugobanka,
Beogradska banka, Investbanka i Beobanka, u kojima je proglasen stecaj.
NBJDINKIC: STECAJ BANAKA BIO NUZNA, NEIZBEZNA I PLANIRANA
INTERVENCIJA
BEOGRAD,
8. januara (Tanjug) Guverner NBJ Mladjan Dinkic izjavio je veceras da je
tokom dana podeljeno 830 radnih knjizica radnicima cetiri banke u stecaju i da
je od tog broja njih 450 podiglo novac u Zavodu za obracun i placanje.
Dinkic je,
gostujuci na JU Info televiziji, rekao da je stecaj ovih banaka bila "nuzna,
neizbezna i planirana intervencija", jer drzava nije imala 8,3 milijarde
nemackih maraka za njihovu sanaciju.
On je istakao
da postoji veliko interesovanje domacih i stranih banaka za preuzimanje imovine
i zaposlenih u bankama u stecaju i da ce vredni i sposobni radnici uvek naci
posao, najavljujuci uskoro raspisivanje konkursa za zaposljavanje radnika u oko
25 filijala Nacionalne stedionice, koja pocinje sa radom 14. januara, kao i u
nekoliko drugih banaka.
Pre stecaja
preduzeca napravljen je memorandum o razumevanju izmedju Agencije za
privatizaciju i Agencije za sanaciju banaka, tako da taj proces ne krece
automatski i ne krece se sa stecajem cele privrede, rekao je on. "Imamo
kontrolisani postupak stecaja tako da ce preduzeca imati 18 meseci za
restrukturiranje i pokretanja procesa privatizacije u kome ce poverioci biti
primorani da otpisu deo dugovanja, da bi zastitili deo imovine", objasnio je
guverner NBJ.
"Sustina je
naterati te poverioce da ako hoce da izvuku svoje pare uloze u to preduzece",
naglasio je Dinkic isticuci da ce to biti veliki podstrek ubrzanju privatizacije
i drustvenih reformi.
"Tesko je
rascistiti ovakve stvari, ali ako ih ne rascistimo, ako zbog korupcije ili
unistavanja preduzeca i banaka niko ne odgovara, vi stvarate osnov da i sutra to
neko ponovo uradi i da mu nista ne bude", kazao je Dinkic.
NEMACKA-SRJ: NEMACKA ODOBRILA HERMES-GARANCIJE ZA POSLOVE U
SRJ
BERLIN,
9. januara 2002. (Beta) - Nemacka vlada odobrila je hermes-garancije za poslove
nemackih firmi u Jugoslaviji, saopstilo je Savezno ministarstvo privrede. Ova
odluka, koja odmah stupa na snagu, postala je moguca jer je Jugoslavija prosle
godine potpisala sporazum sa Pariskim klubom.
Savezni
kancelar Gerhard Sreder je premijeru Srbije Zoranu Djindjicu prilikom nedavnog
susreta u Berlinu najavio skoro odobravanje hermes-garancija.
Nemacke
drzavne garancije odnose se na kratkorocne poslove nemackih firmi sa trajanjem
do 360 dana kao i na kratkorocne poslove za koje postoje i nesto dugorocniji
krediti, navodi se u saopstenju Ministarstva privrede.
Dodaje se da
postoji mogucnost "pokrivanja" finansiranja projekata u privredi, kao i
projekata infrastrukture od posebnog privrednog znacaja.
"Ovom odlukom
nemacka vlada zeli da podrzi angazman nemackih preduzeca u Jugoslaviji i
istovremeno doprinese obnovi Jugoslavije. To je znacajan signal za inostrane
investitore i poslovne banke", kaze se u saopstenju Ministarstva privrede.
Podseca se da
je Jugoslaviji nuzan privatan inostrani kapital da bi obnovila proizvodnju i
stvoriola nova radna mesta.
Medjutim,
obnavljanje poslovnih veza koje su postojale pre sankcija, kao i otpocinjanje
sire i dugorocne privredne saradnje dve zemlje postaje moguce tek sa skidanjem
zabrane na dodelu drzavnih garancija za poslove sa Jugoslavijom.
Izvoznici se
hermes-garancijama osiguravaju od situacija da im partnerska firma ili zemlja u
kojoj posluje postane platezno nesposobna. Odnosno, ukoliko se isporuka, na
primer, preduzecu u Srbiji, ne naplati u dogovorenom roku, potrazivanje
privremeno preuzima nemacka drzava.
SRJ I HRVATSKA ZATRAZILE
PRODUZENJE MANDATA MISIJI UN
U N, 9.
januara 2002. (Beta-Rojters) - SRJ i Hrvatska zatrazile su, u odvojenim pismima
Savetu bezbednosti UN, produzenje do 15. jula mandata vojnim posmatracima
svetske organizacije na jadranskom poluostrvu Prevlaka.
Clan misije
SRJ pri UN Vladislav Mladenovic rekao je da bi novo produzenje mandata misiji UN
na Prevlaci na sest meseci, do 15. jula, bilo "vrlo korisno" u resavanju spora
izmedju SRJ i Hrvatske oko granice na kopnu i moru na podrucju tog
poluostrva.
Hrvatski
ambasador Ivan Simonovic izrazio je spremnost Hrvatske da prihvati jos jedno
produzenje mandata vojnih posmatraca UN na Prevlaci, ali je pozvao da to bude i
poslednje produzenje mandata. "Uz pozitivan stav nove vlasti u Beogradu,
dve zemlje su spremne da ovo pitanje rese uspesno", rekao je Simonovic.
POLJSKA-SRJ: NOVAKOVIC PREDAO AKREDITIVE PREDSEDNIKU LITVANIJE
BEOGRAD,
8. januara 2002. (Beta) - Ambasador Jugoslavije na nerezidencijalnoj osnovi u
Litvaniji Zoran Novakovic predao je danas akreditivna pisma predsedniku te
drzave Valdasu Adamkusu. Novakovica su primili i MIP Antanas Valionis i
funkcioneri litvanskog MIP, saopstila je ambasada SRJ u Varsavi.
FRANCUSKA-AMBASADA: AMBASADA SRJ U PARIZU IZNAJMILA NEKADASNJU
AMBASADU SFRJ
PARIZ, 8.
januara 2002.(Beta) - Ambasadori SRJ i Hrvatske u Francuskoj, Radomir Diklic i
Bozidar Gagro, potpisali su ugovor o najmu zgrade nekadasnje ambasade SFRJ u
Parizu, potvrdjeno je Beti u ambasadi SRJ u Parizu.
"Ugovor o
najmu su sklopila dva ministarstva inostranih poslova, i mi smo ih samo tehnicki
sproveli u delo. Prethodno, tokom decembra, komisije ministarstava inostranih
poslova SRJ i Hrvatske izvrsile su primopredaju zgrade ambasade, tako da je SRJ
izvrsila svoju obavezu prema Hrvatskoj na osnovu sporazuma o sukcesiji", izjavio
je ambasador SRJ u Francuskoj Radomir Diklic.
On je dodao
da je slican postupak predvidjen i za zgradu nekadasnjeg konzulata SFRJ u
Parizu, koja prema ugovoru o sukcesiji treba da pripadne Republici
Makedoniji.
Ugovor je
zakljucen na sest meseci, sa mogucnoscu produzenja, a u skladu sa interesima obe
strane, rekao je ambasador Diklic.
SRJ - RAZGOVORI O
FEDERACIJI
DJUKANOVIC: INSISTIRANJE NA CLANSTVU U UN
PODGORICA,
9. januara (Tanjug) Crnogorski predsjednik Milo Djukanovic izjavio je
danas da Crna Gora "ne moze racunati na adekvatnu zastupljenost svojih
autenticnih interesa u medjunarodnim organizacijama kroz posredovanje
Beograda".
U
intervjuu za britanski radio BBC, Djukanovic je ocenio da je logika
disproporcije takva da Beograd "nikada nece imati dovoljno senzibiliteta za ono
sto su autenticni ekonomski, politicki, bezbjedonosni i svaki drugi interesi
Crne
Gore".
"Zato
je pitanje medjunarodnopravnog subjektiviteta, zapravo pitanje svih pitanja za
Crnu Goru", kazao je Djukanovic, naglasavajuci da je to i razlog zbog kojeg ce
Crna Gora i dalje insistirati da dobije clanstvo u UN i svim drugim
medjunarodnim organizacijama.
"Mislimo da
to moze biti od interesa i za Srbiju i za Crnu Goru, jer vjerujem da ce nas dva
glasa u medjunarodnim organizacijama bolje i ubjedljivije predstavljati nego
jedan", zakljucio je Djukanovic.
IZVORI U BRISELU: NE POSTOJI
PREDLOG UZMI ILI OSTAVI
BRISEL,
8. januara 2002. (Beta) - Zvanicnici EU su, u dogovoru sa celnicima SRJ, Srbije
i Crne Gore, predlozili da se u pregovorima o buducnosti federacije "utvrdi
drugaciji postupak i da prvenstvo bitnim podrucjima", rekli su danas agenciji
Beta izvori u Savetu ministara EU u Briselu.
Prema
njihovim recima, ne postoji nikakav "poseban globalni plan EU, koji bi
predstavljao neko cudesno resenje, odnosno predlog 'uzmi ili ostavi'"
.
Zamoljeni da
se osvrnu na pisanje medija u Beogradu da je EU pripremila preporuke o buducoj
zajednici Srbije i Crne Gore u vidu predloga "uzmi ili ostavi" i da ce
sutrasnji, treci susret strucnjaka Srbije i Crne Gore o buducnosti federacije
navodno "biti i poslednji", zvanicnici u Briselu su rekli da bi uskoro trebalo
da se odrzi i susret "na politickom nivou" predstavnika Beograda i Podgorice na
kojem bi se "sveo, procenio dosadasnji rad".
Na
dosadasnjim sastancima predstavnika Srbije i Crne Gore su, receno je,
"razmatrana bitna pitanja i sve se odvijalo na vrlo razlozan nacin i u dobroj,
radnoj atmosferi. Ali jasno je da jos nema nekog spektakularnog zaokreta, buduci
da dve delegacije imaju razlicita polazista i ponudjene teme".
Zvanicnici u
Savetu ministara EU su objasnili da je rasprava o "bitnim pitanjima ekonomskim,
trgovinskim, monetarnim, pravosudnim i slicnim, neminovna zato sto su ona
nezaobilazna bilo da pregovori dovedu do ojacane, preuredjene federacije ili
odvajanja. To su sustinska i vrlo slozena pitanja i ona su pretresana na
dosadasnjim sastancima", navode zvanicnici EU.
Uostalom,
naglasili su, "EU je veoma pozvana da i na balkanskom podrucju ponudi svoje
sugestije, tehnicke i usluge pomoci i dobre volje, zato sto je evropska
dimenzija sve snaznija i u tom regionu".
"Stav EU je
vrlo dobro poznat i jasan: mi zelimo demokratsku Crnu Goru u demokratskoj,
preuredjenoj jugoslovenskoj federaciji. EU daje razjasnjenja, tehnicke savete,
podstice dijalog, ali nema unapred pripremljenih odgovora na sva pitanja, niti
celovito paketresenje kojim bi se diktirala buducnost odnosa Srbije i Crne
Gore", naveli su zvanicnici EU.
Oni su
podvukli da "nekakva ponuda EU o sveobuhvatnom 'kljuc u ruke' resenju odnosa
Srbije i Crne Gore u okviru savezne drzave ne bi odgovarala ni ulozi koju EU
ima, niti pozeljnim vremenskim okvirima" za postizanje sporazuma Beograda i
Podgorice o buducim odnosima.
Sutrasnjim,
trecim susretom strucnjaka Srbije i Crne Gore bi, po recima izvora u Briselu,
mogao biti "okoncan prvi krug njihovih sastanaka", posle cega bi usledio skup na
politickoj ravni.
"Sve ostaje
otvoreno, tako da uopste ne treba iskljuciti nove susrete na strucnom nivou.
Dakle, to nije ni kraj dijaloga, niti trenutak kad bi EU mogla staviti na sto
neko potpuno u pojedinostima unapred utvrdjeno i zaokruzeno resenje", istakli su
funkcioneri EU.
Po njihovim
recima, "to uopste i nije cilj EU niti kraj dijaloga, vec da se na sto iznesu i
rasprave sva pitanja i posledice. EU zeli da sve to podstakne, a nikako da
nametne bilo kakvo resenje i spremna je da pruzi svaku 'tehnicku ocenu i
misljenje', ako to neka od strana zatrazi od EU", navode izvori u Briselu.
REPUBLIKA SRBIJA
LJAJIC KOORDINACIONOM
CENTRU ZA JUG SRBIJE PREDSTOJI REKONSTRUKCIJA
NIS, 8.
januara 2002. (Beta) - Clan Koordinacionog tela za jug Srbije Rasim LJajic
izjavio je veceras da tom telu predstoji "ozbiljna rekonstrukcija". Na
konferenciji za novinare u Nisu Ljajic je rekao da je predsedniku opstine
Presevo Rizi Halimiju ponudjeno jedno potpredsednicko mesto u Koordinacionom
telu, kao i da je planirano da u okviru Koordinacionog tela bude formirano osam
komisija.
On je kazao
da ce komisije Koordinacionog tela biti sastavljene od po tri predstavnika
srpske i albanske zajednice i tri predstavnika odgovarajucih
ministarstava.
Ljajic je
ocenio da ce "tako rekonstruisano Koordinaciono telo doprineti integraciji
Albanaca u politicki i drustveni zivot Srbije". On je kazao i da je
Koordinaciono telo spremno da organizuje lokalne izbore u Bujanovcu i Medvedji,
ali tek nakon sto bude izvrsena registracija biraca u tim opstinama.
Ljajic je
ocenio kao zabrinjavajuce to sto vecina Albanaca tvrdi da promene u Srbiji nisu
dale ocekivane rezultate na jugu Srbije.
On je dodao
da jos nije odluceno da li ce predstavnik Albanaca i Bosnjaka u rekonstruisanoj
Vladi Srbije dobiti ministarstko mesto bez portfelja ili konkretna
zaduzenja.
O'SALIVEN: SVETSKA BANKA OVE GODINE POMAZE SRPSKOM
BUDZETU
BEOGRAD,
8. januara 2002. (Beta) - Sef misije Svetske banke u Beogradu Rori O'Saliven
najavio je da ce ta medjunarodna finansijska institucija u ovoj godini znatnim
sredstvima pomoci Vladu Srbije i podrzao njenu odluku o stecaju nekih velikih
drzavnih banaka.
On je, za
beogradski list "Danas", izjavio da bi vec tokom januara trebalo da bude
potpisan ugovor o zajmu Vladi Srbije od 70 miliona dolara.
"Takodje,
pokusacemo da podrzimo vladu u resavanju slozenog problema privatizacije,
restrukturiranja preduzeca i banaka, jer, prema nasem misljenju, ova tri procesa
moraju da se odvijaju simultano", kazao je O'Saliven.
Prema
njegovim recima, SRJ je atraktivna za ulazak stranih banaka, ali je preduslov za
to uspostavljanje zakonske regulative koja ce tim bankama omoguciti nesmetan
rad.
O'Saliven je
ocenio da je bankarski sistem "Ahilova peta srpske ekonomije" posto, kako je
istakao, novac investitora ima gde da ode, ali nema kuda da prodje.
Komentarisuci
likvidaciju nekoliko velikih srpskih banaka, on je rekao da je njihova sanacija
bila teorijski moguca, ali i ocenio da cak ni Federalne rezerve SAD ne bi
izdvojile sumu od pet milijardi dolara za saniranje neke od tamosnjih
banaka.
"Srbiji je
potrebno izmedju 15 i 20 inostranih banaka. Neke od njih treba da budu velike,
neke specijalizovane. Vazno je da i medju tim bankama vlada konkurencija kako bi
uslovi i usluge koje pruzaju bili bolji", rekao je zvanicnik Svetske
banke.
KOSOVO
- METOHIJA
KOSTUNICA: NOVA UPOZORENJA DA SITUACIJA NA KOSOVU NIJE
BITNO PROMENJENA
BEOGRAD,
8. januara (Tanjug) Predsednik Jugoslavije Vojislav Kostunica izjavio je
danas Tanjugu da su poslednji dogadjaji na Kosovu i Metohiji jos jedno u nizu
upozorenja da situacija u toj pokrajini nije bitno promenjena ni posle
novembarskih izbora, "a kamoli poboljsana".
Kostunica je
upozorio da srpsko stanovnistvo na Kosovu i Metohiji ni ovog Bozica nije bilo
postedjeno "nasilja i divljastva albanskih ekstremista i osionog ponasanja
predstavnika medjunarodne zajednice".
"Pogibija
Dragoljuba Markovica u Kosovskoj Kamenici, fizicko maltretiranje knjizevnika
Petra Sarica na Brezovici i obracuni u Kosovskoj Mitrovici samo su jos jedno u
nizu upozorenja da situacija na Kosovu nije bitno promenjena, a kamoli
poboljsana ni posle novembarskih izbora".
Prema oceni
jugoslovenskog predsednika, ti izbori nisu ni mogli da donesu normalizaciju i
stabilizaciju stanja, ukoliko nisu doneli promene u politickim stavovima i
planovima vodecih snaga na Kosovu i Metohiji.
"Bez
spremnosti da se shvati sustina rezolucije 1.244 Saveta bezbednosti UN i potreba
za bezbednim povratkom nealbanskog stanovnistva niko ne moze ocekivati mir i
stabilnost na Kosovu i Metohiji", upozorio je Kostunica.
On je
podsetio da je srpska koalicija "Povratak" s pravom insistirala da uslov za
saradnju s albanskim strankama mora biti odricanje od planova o nezavisnom
Kosovu.
Ukazujuci da
je saradnja Srba i Albanaca, ne samo u Skupstini Kosova, pozeljna i potrebna
radi izgradnje mirne i prosperitetne buducnosti Albanaca, Srba i svih ostalih
etnickih zajednica, Kostunica je naglasio da ona ne moze biti predmet sitnih,
dnevnopolitickih pogadjanja i nagodbi, jer je "ulog suvise veliki".
"Albanci na
Kosovu sami medju sobom treba da odluce da li ce napraviti ozbiljan politicki
zaokret i poci putem mira i stabilizacije prilika... ili ce nastaviti da se
krecu u okvirima nasilja i zlocina, koje im postavlja i kojima ih ucenjuje
manjina ekstremista ogrezlih u organizovanom kriminalu".
"Njihov
hrabri zaokret i spremnost za pregovore sa Beogradom Srbi mogu samo da
pozdrave", rekao je jugoslovenski predsednik.
Prema oceni
Kostunice, potpisivanjem zajednickog dokumenta s UNMIK, izlaskom na izbore i
ucescem u Skupstini Kosova, Srbi su taj zaokret vec podstakli koliko je bilo u
njihovoj moci i sad je na potezu albanska zajednica, od koje zavisi hoce li se
prilike na Kosovu normalizovati.
COVIC: OVA GODINA, GODINA MASOVNOG
POVRATAKA SRBA NA KOSOVO
BEOGRAD,
8. januara (Tanjug) Predsednik Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju
Nebojsa Covic izjavio je da 2002. godina treba da bude godina masovnog povratka
Srba i nealbanaca na Kosmet. "Sve ostalo ostace zabelezeno kao veliki neuspeh
medjunarodne zajednice", jer je sa Kosova i Metohije raseljeno, odnosno prognano
226.000 lica, a za poslednje tri godine vratilo se samo njih 136, rekao je Covic
u emisiji "Narod pita" Radiotelevizije Srbije.
Covic je
rekao da savezna i republicka vlada, na osnovu zajednickog dokumenta koji je SRJ
potpisala sa UNMIK, rade na izradi programa povratka prognanih lica sa Kosmeta
koji ce biti zavrsen do kraja januara i prezentovan tokom februara.
Taj program
ima nekoliko planova, a jedan od njih je bezbedan povratak prognanih kucama, uz
slobodu kretanja i uz obezbedjivanje egzistencije za normalan zivot, rekao je
Covic naglasavajuci da se za sada nisu stekli uslovi za njihov povratak.
Savezna i
republicka vlada imaju plan i za smestaj Srba i nealbanaca u severnim delovina
Kosova i Metohije, i to u smislu dodeljivanja zemljista i pomoci u izgradnji
kuca i stanova, kazao je on. "Nas prvenstveni cilj je povratak kucama, ne
upotrebom sile, ne pritiskom i uz potpunu slobodu kretanja i bezbednost gradjana
koji bi se vratili", istakao je Covic.
UNMIK TRAZI HITNO FORMIRANJE
INSTITUCIJA NA KOSOVU
PRISTINA,
8. januara 2002. (Beta) - UNMIK je veceras pozvao parlamentarne stranke sa
Kosova i Metohije da sto pre okoncaju proces formiranja privremenih institucija
pokrajinske samouprave.
Zamenik sefa
UNMIK Ricard Brajsou pozvao je kosovske parlamentarce da na predstojecoj sednici
parlamenta Kosova, zakazanoj za 10. januar, izaberu predsednika i premijera
Kosova.
EU: SOLANA TRAZI OD KOSOVSKOG PARLAMENTA DA SE IZABERE
PREDSEDNIK
BRISEL,
8. januara (Tanjug) Visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost
Havijer Solana pozvao je danas predstavnike multietnicke Skupstine Kosova da
uloze napore kako bi izabrali predsednika pokrajine.
Solana je,
kako je navedeno u saopstenju objavljenom u Briselu, ukazao da stanovnistvo u
Pokrajini i medjunarodna zajednica vec dva meseca "cekaju" da bude proglasen
prvi covek Kosova.
"Krajnje je
vreme da predstavnici izabrani u kosovskoj skupstini prihvate svoju odgovornost
i 10. januara izaberu predsednika", upozorio je Visoki predstavnik EU, ocenivsi
da su Kosovu "neophodni sposobni predstavnici i institucije koje funkcionisu".
KOSOVO-UNMIK: MARKOVIC AKTIVIRAO SOPSTVENU EKSPLOZIVNU NAPRAVU
PRISTINA,
8. januara 2002. (Beta) - Portparol UNMIK Suzan Manuel saopstila je danas da je
Dragoslav Markovic u Kosovskoj Kamenici nastradao slucajnim aktiviranjem
eksplozivne naprave ispred svoje radnje.
Manuel je u
telefonskoj izjavi agenciji Beta rekla da su istrazitelji zakljucili da je
Markovic, vlasnik pekare "Zora", napravio bombu kako bi se zastitio od
provalnika i da ju je dan pred Bozic slucajno aktivirao.
Sef
Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju Nebojsa Covic optuzio je danas Kfor i
UNMIK da nisu preduzeli dodatne bezbednosne mere, i pored upozorenja da albanski
teroristi pripremaju napade na "srpska geta na Kosovu i Metohiji". Prema
Covicevim recima, razlog za teroristicki napad na Dragoslava Markovica iz
Kosovske Kamenice je "dalje zastrasivanje Srba i nastavak etnickog
ciscenja".
HASKI
TRIBUNAL SUDJENJE SLOBODANU MILOSEVICU
SUDJENJE OD FEBRUARA
DO SEPTEMBRA, DOKAZI I NOVINSKI IZVESTAJI
HAG, 9.
januara (Tanjug) Sudjenje bivsem jugoslovenskom predsedniku Slobodanu
Milosevicu za zlocine na Kosovu, zakazano za 12. februar, trajace najduze do
kraja septembra sa pauzom u avgustu, a prvi od oko 90 "svedoka uzivo"
govorice pred sudom 13. februara, saopseno je danas u Medjunarodnom tribunalu za
zlocine pocinjene na tlu bivse SFRJ u Hagu.
Na poslednjoj
statusnoj konferenciji pred sudjenje Milosevicu za zlocine pocinjene na Kosovu
1998. i 1999. godine, najavljeno je da ce hasko tuzilastvo kao svedoke dovesti i
11 strucnjaka, medju kojima i jednog vojnog analiticara koji ce govoriti o
rasporedu srpskih trupa na Kosovu i istoricara od kojeg se ocekuje da
predstavi "opsti kontekst u kojem je sukob poceo" kroz istorijski osvrt na
srpskoalbanske odnose.
"Uzivo" ce na
sudu govoriti i 48 istrazitelja, 25 "svedoka u politici" i izmedju 25 i 30
Milosevicevih saradnika. Tacan broj jos nije poznat posto se, kako kazu tuzioci,
"sa njima tek radi".
Tuzilastvo je
pripremilo i 123 pismene izjave svedoka, kao i 1.474 "dokazna predmeta", medju
kojima 187 novinskih izvestaja.
Predsednik
Sudskog veca Ricard Mej je upozorio da tu ima "puno dokaza iz druge ruke" i
nalozio tuziocima da ponovo razmotre njihov konacan broj i relevantnost.
"Prijatelji suda"
(amici curiae), koji pomazu u Milosevicevoj odbrani, saopstili su da su
napravili sopstveni "strateski dokument", a jedan od njih, Branislav Tapuskovic
je ukazao da bi za strategiju te advokatske trojke i za sudjenje bilo vrlo
korisno da se prouci dokument o zlocinima "OVK" na Kosovu. Taj dokument na
27.000 stranica je decembra prosle godine Tribunalu uputila Vlada Srbije.
Sudija Mej je
na to rekao da ce "morati da se razmotri svaki eventualni novi materijal, kao
sto je materijal koji je pomenuo gospodin Tapuskovic".
Posle
jednoipocasovnog izlaganja tuzioca i "prijatelja suda" napravljena je pauza, a u
nastavku se ocekuje obracanje Milosevica, koji je odlucio da se na sudu koji ne
priznaje brani sam.
NSP Lista isprobava demokratiju u praksi
==^================================================================
This email was sent to: archive@jab.org
EASY UNSUBSCRIBE click here: http://topica.com/u/?bUrBE8.bVKZIq
Or send an email to: [EMAIL PROTECTED]
T O P I C A -- Register now to manage your mail!
http://www.topica.com/partner/tag02/register
==^================================================================
