26. oktobar 2001.
26. oktobar 2001.
"Guardian", 24. oktobar 2001.
PENTAGON ODOBRAVA RAZVIJANJE SUPER VIRUSA
Pise Julian Borger iz Vasingtona
Pentagon je odobrio razvijanje genetski modifikovane bakterije
"super-anthrax" kako bi se testirala americka odbrana od bioloskih
napada, prenebregavajuci bojazni da bi to istrazivanje moglo da
narusi
sporazum o upotrebi mikroba u ratnim uslovima iz 1972. godine.
Kako kaze Milton Leitenberg, ekspert za biolosko ratovanje na
univerzitetu Maryland, ministarstvo odbrane je jos pre napada od 11.
septembra nameravalo da dotera svoju vakcinu, ali je projekat odlozen
jer je vest procurila u stampu. Posle napada 11. septembra plan je
"pnovo odobren", kaze Leitenberg.
The New York Times je objavio da je obavestajnoj sluzbi odbrane
nalozeno da razvije potencijalno mocniju varijantu anthraxa kako bi
se
testirala vakcina kojom Sjedinjene drzave nameravaju da zastite
sostvene vojnike. Pentagon je juce odbio da prokomentarise ovu
informaciju.
Ruski naucnici su prvi napravili supervirus pocetkom devedesetih, a
tvrdi se da su do 1997. uspeli na naprave mutaciju koja je nadjacala
njihovu sopstvenu vakcinu testiranu na hrckovima.
Upravo je taj "skok" izazvao nespokojstvo u Americi u vezi sa
odbranom
nacije od anthraxa.
Lansiranje ovog americkog projekta odbrane bilo je odlozeno za
nekoliko nedelja dok su Pentagonovi advokati pokusavali da utvrde da
li ce projekat predstavljati krsenje konvencije o bioloskom oruzju iz
1972.
Kako pise The New York Times, advokati su zakljucili da je projekat
supervirusa "u apsolutnoj saglasnosti" sa sporazumom o mikrobima.
Konvencija dozvoljava drzavama da proizvode biolosko oruzje i da ga
skladiste "u preventivne, zastitne ili druge mirovne svrhe".
John Wolfshal, specijalista za razmozavanje organizama pri
Karnegijevoj fondaciji za medjunarodni mir [Carnegie Endowment for
International Peace] kaze da je definicija te klauzule diskutabilna.
"Pitanje namere takodje ima uticaja, i tu zakon postaje nejasan,"
kaze
on.
Wolfshall dodaje i da je domasaj projekata jedan od faktora kojim se
utvrdjuje da li je rec o ofanzivnom ili defanzivnom istrazivackom
poslu.
On je izrazio sumnju u mogucnost znacajnijih medjunarodnih protesta
povodom Pentagonovih predloga u vezi sa tekucom kampanjom protiv
terorizma.
Medjutim, samo dva meseca pre teroristickih napada na Njujork i
Vasington, Sjedinjene drzave su posle sedmogodisnjih pregovora i na
zaprepascenje mnogih saveznika Vasingtona, odbile nacrt sporazuma
kojima bi se stavila zabrana na biolosko naoruzanje.
Americke zamerke su se odnosile na potencijalnu pretnju pravu
intelektualne svojine i nacionalnoj bezbednosti koja proizlazi iz
medjunarodnne kontrole predvidjene sporazumom.
Glavni americki predstavnik na pregovorima, Donald Mahley, izjavio je
da bi neogranicene posete stranih eksperata farmaceutskim i
odbrambenim postrojenjima mogle biti iskoriscene za prikupljanje
strateskih i komercijalnih podataka.
"Blic", 26.oktobar 2001.
Nebojsa Glogovac: To sto se mi i u filmovima ubijamo medjusobno,
jeste
odraz nase stvarnosti. Srbi se istovremeno ubijaju i ljube, tuku pa
posle zajedno analiziraju ko je koga bolje udario. To je valjda taj
neobjasnjivi vir Srbije
NIN, 25. oktobar 2001.
O Vojislavu Kostunici, Zoranu Djindjicu, Velimiru Ilicu, Vuku
Draskovicu, Legiji, Jovici Stanisicu, Karli del Ponte...
DEL PONTE NIJE TRAZILA STANISICA
DRAGAN BUJOSEVIC
Goran Petrovic, nacelnik Resora drzavne bezbednosti, pasionirani
citalac knjiga, nije u rukama imao "Montazu" u kojoj Vladimir Volkov
pripoveda kako tajne sluzbe svojim pricama-montazama vladaju svetom,
mozda i zato sto to za njega nije fikcija vec stvarnost. Svoj prvi
intervju za bilo koji medij doziveo je izuzetno ozbiljno. Za sat i po
razgovora nije pipnuo veliku porciju vocne salate koja je stajala
pred
njim. Nije dozvolio da bude prekinut u bilo kom odgovoru, zeleci da
uvek do kraja isprica pricu koju je zapoceo. Autorizujuci intervju
uporno je zahtevao da se tekstu doda neka za njega ocigledno izuzetno
vazna formulacija. I konacno, mozda zbog stvaranja prijatne
atmosfere,
novinar i fotoreporter NIN-a osim ostavljanja mobilnih telefona kod
sekretarice nisu bili izlozeni drugim bezbednosnim merama, nisu
pretresani, te tako u rancu potpisnika Sluzba nije otkrila nozic
svajcarske vojske.
Sta je Karla del Ponte trazila od vas: podatke o lesevima iz
hladnjaca, akcijama Jedinice za specijalne operacije na Kosmetu, o
aktivnostima Jovice Stanisica u Slavoniji, Bosni?
- Karla del Ponte bila je u poseti premijeru Srbije Zoranu
Djindjicu. Prisutni su bili potpredsednici republicke vlade Covic,
Mihajlovic i ministar pravde Batic. A ja sam tu bio kao pomocnik
ministra policije. Ona je rekla da je nezadovoljna saradnjom.
Razgovarano je o dostupnosti drzavnih i drugih arhiva istraziteljima
Tribunala, mogucnosti da oni razgovaraju sa potencijalnim svedocima,
o
zajednickom vestacenju nekih DNK uzoraka iz grobnica u Batajnici i
Glodjanu.
Jovica Stanisic se u nedavnom spisu Tribunala tretira kao
svedok ili moguci optuzenik. Da li je Karla del Ponte pominjala
Jovicu
Stanisica?
- Ne. Nije konkretno pominjala nijedno lice.
A da li bi sluzba, ako dodje do toga, hapsila Jovicu
Stanisica,
i isporucila ga kao Milosevica?
- Klasicna zamena teza. Resor drzavne bezbednosti nema nikakve
veze sa Jovicom Stanisicem. On je penzioner i ako predstavnici
Tribunala zele da sa njim razgovaraju, moraju njemu da se obrate
preko
nasih pravosudnih organa. Gradjanin sam procenjuje da li ce
saradjivati sa Tribunalom.
Svojevremeno ste rekli "svi smo mi Jovicini ljudi". On je dugo
bio vas nadredjeni?
- Tako smo svi bili i Titovi pioniri. Prvo, Jovicu Stanisica
sam video dva puta u zivotu, pre sedam godina i mozda pre deset
godina. Sreli smo se na hodniku, rekli "dobar dan". Stanisic sigurno
ne bi mogao da se seti ko sam ja, a ne poznaje ni vecinu sadasnjeg
rukovodeceg sastava, posto se radi o predstavnicima srednje
generacije, ljudima koji imaju cetrdesetak godina, i koji nisu bili
eksponirani ni kod Jovice Stanisica, a kamoli kod Radeta Markovica.
Bila su druga ili treca linija profesionalaca koji nisu zauzimali
nikakva rukovodeca mesta.
Bili ste sef operativne grupe u okviru kontraobavestajnog
odeljenja u Beogradu. To je funkcija?
- Najniza moguca funkcija. Postoji operativac, prva sledeca
kategorija je sef grupe, slede pomocnik ili nacelnik odeljenja, a
zatim nacelnici centara, uprava ...
Tvrdite da je Sluzba pocela da radi profesionalno. Sto bi
rekao
narod, koliko ste spijuna nahvatali?
- Nije to prevashodno merilo kontraobavestajnog rada. Sustina
je da neprekidno pratite neke ljude i saznate njihove namere i
interesovanja. Nije sustina da kazete "ovo je spijun", pa on ode
kuci,
a umesto njega dodje drugi. Mi smo podneli nekoliko krivicnih prijava
uglavnom protiv agenata hrvatske obavestajne sluzbe. Uskoro cemo
podneti jos nekoliko krivicnih prijava. To su poslovi koji se rade i
desetak godina unazad.
A sta je sa terorizmom? Ima li u Srbiji Bin Ladenovih ljudi
ili
nema?
- Nemamo informacije da se na nasoj teritoriji (govorim za
teritoriju Srbije bez Kosmeta) nalaze pripadnici teroristickih grupa
koji su u direktnoj vezi s Bin Ladenom ili bilo kojom drugom
teroristickom organizacijom. Ali, u zargonu receno, arapski djaci
kojih je nekada bilo dosta u Beogradu rasprsili su se po Bosni,
Kosovu, Makedoniji. Oni za tri ili cetiri sata mogu da dodju do bilo
kog grada u Srbiji. Zato je tesko dati jednu decidiranu bezbednosnu
procenu za duzi vremenski period.
Amerikanci su se raspitivali kod beogradskog muftije o
njegovim
vezama s tim islamskim svetom. Da li ste vi razgovarali s muftijom?
- Ne znam da li su Amerikanci razgovarali sa njim. Mi nismo
razgovarali s muftijom. Ali morate da shvatite da je to sto se desilo
u Americi, najblaze receno, poruka celom svetu da niko nije zasticen,
bezbedan i nedostupan. Amerika se trudi da preduzme stravicne mere
prevencije. U tom kontekstu oni se povode za najmanjim tragom, za
svakom informacijom. Sada njihove sluzbe proveravaju oko deset
hiljada
kamiondzija koji voze bilo kakve hemikalije ili bilo sta sto moze da
ima vezu s bioloskim agensima ili hemijskim materijama. Dakle,
bukvalno svaka informacija, svaki trag, svako ime se proverava, svi
spiskovi putnika, svi oni koji su zavrsili letacki kurs bilo gde u
svetu. Totalni presing. U tom kontekstu je i razgovor s beogradskim
muftijom jedno zrnce prasine u pustinji. Na drugi nacin se ne mozete
boriti protiv terorizma.
Nikada kraja prici, koja se koristi i u politickim obracunima,
o dokumentima, podacima, tragovima koje je od 5. oktobra Rade
Markovic, bivsi sef Sluzbe unistio?
- Kada je rec o kriminalnim aktima koja zaokupljaju javnost
(ubistvo Slavka Curuvije, Ibarska magistrala...), tu se nikad nije ni
stvarala dokumentacija. Iluzorno je ocekivati da je neko dao pismeni
nalog nekome da nekoga ubije ili da ga kidnapuje ili da uradi bilo
sta
drugo. Ne mozete da dokazete da je Rade Markovic dao nalog Radonjicu
ili bilo kome da se ubije Vuk Draskovic ili da je on taj nalog dobio
od nekoga drugog.Takve informacije nema. Kada sam razgovarao s
novinarima, bio sam vrlo oprezan u davanju izjava. Rekao sam da je
ponasanje Milana Radonjica i Radeta Markovica potpuno atipicno kad je
u pitanju operativni rad. Ja nisam rekao da je Milan Radonjic pomagao
Radetu Markovicu u ubistvu jer je to kvalifikacija koju daje tuzilac.
Radonjicevi branioci su vam zamerili da uticete na sud?
- Rekao sam cinjenice: nas aparat je pratio Curuviju, Radonjic
je s tim bio upoznat, trazio je da ga stalno obavestavaju,
obavestavao
je o tome Radeta Markovica. To su cinjenice, dalje od toga su
spekulacije.
U takvim slucajevima nema dokumentacije, kao sto je nema ni o
prisluskivanju sedamnaest lica, medju kojima sam ja, moj zamenik
Zoran
Mijatovic, Jovica Stanisic... Nama su to rekli ljudi koji su
neposredno sprovodili mere. Nema o tome nijednog papira.
Znaci, nemate dokaze za sud?
- Mi cemo to dokazati na sudu na osnovu izjava tih ljudi...
...Ako se oslonite na izjave tih ljudi moze vam se desiti kao
u
slucaju Ibarske magistrale da one budu poreknute na sudu?
- To je delimicno zasluga SPO-a. Rekao sam Danici i Vuku
Draskovicu, da svojim aktivnostima ne pomazu vec odmazu istrazi, mada
ja ni u kom kontekstu nisam zainteresovan za tu istragu. To je u
nadleznosti pravosudnih organa. Resor drzavne bezbednosti je sve cime
je raspolagao predocio pravosudnim organima. Nisam rekao da je neko
nekoga ubio ili nesto organizovao, vec sam skupio izjave 60-70 ljudi,
zapisnike, nase arhive, delovodnike, i to predocio tuzilastvu.
Na koji nacin Vuk i Danica Draskovic odmazu istrazi?
- Nekoliko desetina ljudi sam oslobodio cuvanja drzavne tajne
za potrebe sudskog postupka. A izjave koje su oni dali date su
istraznom sudiji, a ne javnosti. A "Srpska rec" je objavila od prve
do
poslednje sve izjave tih ljudi vec u toku tog postupka. Znaci,
krajnje
je nemoralno, neprofesionalno, kontraproduktivno u toku sudskog
postupka na kojem su neki ljudi optuzeni za dela za koja su zaprecene
smrtne kazne sada stampati sve te izjave po novinama. Ljudi su se
osetili prozvani i ugrozeni. Mi smo imali velike probleme da te ljude
pripremimo i da im kazemo da to sto oni imaju da kazu nama moraju da
ponove pred istraznim sudijom, jer jedino tada oni koji su uradili
nesto protivzakonito odgovaraju... Sada se na sudjenju kaze da smo mi
podmetnuli te ljude, da smo im rekli da se prijave dobrovoljno. To je
nevidjena glupost.
Pocevsi da se po nalogu vlade i ministarstva bavimo tim
slucajem, mi smo razgovarali s desetinama i desetinama ljudi,
proveravali cinjenice. To nije bilo bas mnogo tesko. Zna se kad se
desio dogadjaj, ko je toga dana bio dezurni u bazi u Lipovici, ko je
izveo taj kamion... Vrlo brzo smo nedvosmisleno utvrdili da su ta dva
lica pocinioci. Priveli smo ih na razgovor i oni su priznali delo.
Potom su na vrlo emotivan nacin ispricali da su dve godine znali da
ce
se prica otkriti, da su njima rekli da treba da likvidiraju opasnog
siptarskog teroristu. Tom prilikom je, radi potpunije istine, njima
receno da oni ne mogu izbeci odgovornost.
Optuzuje vas SPO da ometate istragu stiteci Milorada Ulemeka
Legiju, komandanta Jedinice specijalnih operacija, koju oni nazivaju
eskadron smrti?
- Srpski pokret obnove i Danica i Vuk Draskovic imaju opsesiju
bivsim komandantom jedinice Miloradom Ulemekom Legijom. Niko od tih
50-70 ljudi nije pominjao Legiju. Prica da je Legija bio u kombiju i
da su ga prepoznali neki milicioneri potice od ekspertskog tima
SPO-a.
Pre nekoliko meseci rekao sam i gospodinu Draskovicu da istragu vodi
istrazni sudija. Obezbedio sam, kao nacelnik Resora, da se svaki
radnik Resora odazove pozivu istraznog sudije. I tadasnji radnik
Resora Legija odazvao se pozivu istraznog sudije. Samo on moze da
suoci svedoke.
Mnogi misle da ta jedinica ne treba vise da postoji, jer i
vojska i policija imaju antiteroristicke grupe?
- Jedinica za specijalne operacije je u sistematizaciju sluzbe
usla 1996. godine, dotad je bila neregularna poluvojna formacija koja
je koriscena za ratna dejstva. Sluzba joj je promenila namenu i ona
sada sluzi za borbu protiv raznih oblika otmica i terorizma, a imace
i
ulogu u borbi protiv organizovanog kriminala.
Posle istrage povodom Ibarske magistrale jasno je da Jedinica
nije eskadron smrti. Dvojica njenih pripadnika su ucestvovala u tome
i
mi smo ih otkrili i podneli materijal tuzilastvu. Pripadnici Jedinice
vise nisu vojnici po ugovoru, vec stalno zaposleni u Sluzbi za koje
vaze sva njena disciplinska pravila.
U jednom trenutku je izgledalo kao da ce za dva dana biti
poznato ko je ubio Slavka Curuviju. Onda ponovo nastaje tisina?
- Stalno trpim pritiske javnosti kad su u pitanju ti slucajevi
i po ko zna koji put ponavljam da je Resor iz nekih moralnih razloga
dao svoj doprinos u resavanju tih slucajeva, ali da mi ne vodimo
istragu o ubistvu ni Curuvije, ni Badze, ni o nestanku Ivana
Stambolica niti imamo bilo kakva dosijea po tom osnovu. Kada su u
pitanju ubistva, istragu vodi Uprava kriminalisticke policije. Ne
mogu
ja, poput politicara, da kazem sve sto sam cuo o mogucim ubicama, jer
bi se to shvatilo kao konacna presuda.
Nema kraja prici, koja sve vise ima prevashodno politicku
notu,
da je deo te dokumentacije, deo arhive ili dosijea ljudi koji su sada
na vlasti prebacen na kompakt-disk i da je to sad dostupno nekima od
njih?
- Taj disk zbog koga su vec osudjeni Rade Markovic i Curcic i
Crni sadrzi desetak ili petnaest dosijea nekih vidjenijih opozicionih
lidera.Tu je presnimljeno sve ono cime se raspolagalo, sto se
nalazilo
u dosijeima, nekih 9 000 stranica. Postoje dva diska koja su izasla
iz
Sluzbe i ne zna se gde su. Ali ne treba praviti famu od toga da tu
ima
strasno bitnih informacija koje mogu da kompromituju i da posluze za
ucenjivanje nekog politicara. U vecini tih dosijea, kad su u pitanju
opozicioni lideri, nalaze se izvestaji o kontroli telefona.
I dalje je mrlja na obrazu Sluzbe fotografija odlaska
Slobodana
Milosevica u Hag? Ministar Dusan Mihajlovic i vi ste obecali da ce se
utvrditi kako je ta fotografija nastala i kako je objavljena u jednim
beogradskim novinama?
- Nije bilo moje obecanje. Milosevic je bio pritvorenik koji
se
nalazio u zatvoru, bio je u nadleznosti pravosudnih organa. Sluzba je
jedino imala zadatak da ga helikopterom prebaci u Tuzlu. Imamo
helikopter, ovde je relativno izolovan prostor, ali ako odete dole
videcete da 50 metara od prijavnice imate potpunu cistinu gde se
nalazi taj famozni heliodrom. Mozete da gadjate kamenom helikopter a
ne da ga fotografisete.
Nikakve instrukcije od Ministarstva pravde nismo dobili. To je
formalno trebalo da bude akcija Ministarstva pravde kome mi dajemo
samo jednu tehnicku uslugu. Ministarstvo pravde je trebalo da se
ozbiljnije organizuje po tom pitanju.
Upravnik Centralnog zatvora Dragisa Blanusa pise da je tu bilo
mnogo specijalaca. Vi ste to obezbedjivali?
- Pokusavam da ispricam pricu. Prvo, nije bilo specijalaca.
Nije izdata instrukcija da je zabranjeno fotografisanje, da je
zabranjeno kretanje, da se mora isprazniti ceo Institut, da se mora
izolovati prostor. Milosevic je dosao i tu su ga docekali
predstavnici
Haskog tribunala. Za vreme njegovog boravka na Institutu bezbednosti
koji je trajao sat vremena on je bio u nadleznosti Haskog tribunala.
Izvrsena je primopredaja izmedju pravosudnih organa Srbije i
predstavnika Haskog tribunala. Mi smo bili samo posmatraci svega
toga.
Posto akcija nije bila nasa, mi nismo propisivali pravila,
rezim ponasanja i kretanja, i ne snosimo nikakvu odgovornost niti se
osecamo prozvanim po tom pitanju.
Ono sto je fama, navodna je veza izmedju mog zamenika Zorana
Mijatovica i "Nedeljnog telegrafa". Za vasu informaciju, Zoran
Mijatovic stanuje u kompleksu Instituta bezbednosti, sa tri cerke, i
Natasom koja je vec nekoliko godina novinar Telegrafa. Kada je takav
splet okolnosti lako se iskonstruise neka prica.
Mene je iritiralo u toj prici da je Resor drzavne bezbednosti
trgovao informacijama odnosno prodao "Nedeljnom telegrafu"
informaciju
za 50 ili 100 hiljada maraka. To je odvratna laz. Izvolite, ja nemam
imunitet, ja nisam poslanik, ako imate dokaze i to tvrdite pa tuzite
me sudu, bicu uhapsen i smenjen za pet minuta ukoliko je to istina.
Oko 150 dnevnih i nedeljnih listova se utrkuju za
ekskluzivitet. Ako urednik "Blica" ne zeli da otkrije izvor
senzacionalisticke vesti o korupciji republicke vlade, ne znam zasto
bi "Telegraf" otkrivao kako je dosao do fotografije. Ja ne znam ko je
te fotografije napravio iz jednog banalnog razloga - ne zelim da
znam,
ne zanima me. Ne dozvoljavam da mi se Milosevic namece kao tema. Ne
zanima me ni ko je slikao Milosevica ni zasto ga je slikao ni da li
je
to neko nekome prodao ili nije, da li je zvanicno napisao memoare o
njemu, da li je Milosevic rekao "Zdravo, braco Srbi" ili mu je
zadrhtala ruka kada je palio cigaretu...
Zar nije bila drzavna tajna transport Milosevica, zar niste vi
cuvari tajne, zar nije fotografija provala tajne?
- Akcija nije bila nikakva drzavna tajna.
Ta fotografija je posluzila kao dokaz da ste vise naklonjeni
jednoj strani u DOS-u i na osnovu tog dogadjaja se pojavila vest da
cete vi i vas zamenik biti ekspresno smenjeni?
- Upravo se na tome otkriva i cela sustina price. Ona je
trebalo da posluzi kao odskocna daska za neku pricu da smo mi uradili
ne znam sta nezakonito. Imputirana nam je odgovornost za
isporucivanje
Stakica i Milosevica. Savezno ministarstvo pravde je trazilo hapsenje
Stakica. Utvrdjeno je da je Stakic strani drzavljanin. Znaci, mi smo
ispostovali nalog Ministarstva unutrasnjih poslova Srbije koje je
dobilo nalog od Ministarstva pravde Republike, a koje je taj nalog
dobilo od Saveznog ministarstva pravde.
Kad je u pitanju isporucenje Milosevica, Vlada Srbije je
donela
tu odluku. Vi mozete sad da polemisete godinama da li je to ustavno,
zakonito, legalno, prakticno, korisno, ali Vlada Srbije je donela tu
odluku, Milosevic je bio u nadleznosti pravosudnih organa Srbije,
dakle, Ministarstva pravde, obavljen je transfer izmedju Ministarstva
pravde Srbije i Haskog tribunala u kome smo mi pruzili jednu tehnicku
uslugu.
I pored najbolje volje ne vidim gde smo se mi u Resoru drzavne
bezbednosti na bilo koji nacin ogresili o zakone ove zemlje i uradili
nesto nedozvoljeno i nezakonito sto bi nekoga iritiralo ili nama
prisilo epitet nekakvih izdajnika ili ljudi koji su naklonjeni nekom
klanu, struji ili politickoj partiji.
Povodom izrucenja Milosevica govorilo se da Kontraobavestajna
sluzba Vojske Jugoslavije nista o tome nije znala, odnosno da
predsednik Kostunica kontrolise KOS, a da premijer Djindjic
kontrolise
DB.
- Ustavom i zakonima ove zemlje data je nadleznost svakoj od
tih institucija. U nekim sferama postoji saradnja, ali ne
obavestavamo
jedni druge o svakom poslu koji radimo.
Nisam u KOS-u i nisam Kostunica, pa ne znam da li Kostunica
kontrolise vojnu sluzbu bezbednosti, ali posto sam nacelnik Resora
drzavne bezbednosti, mogu odgovorno da kazem da Demokratska stranka
ne
kontrolise Resor drzavne bezbednosti. Resor drzavne bezbednosti
kontrolisu ministar policije Mihajlovic, Vlada Srbije i Odbor za
bezbednost u Skupstini Republike Srbije.
Da li je Odbor raspravljao o vasem radu?
- Jeste. I jednom prilikom, prvi put u istoriji tog odbora,
resorni ministar se pojavio tamo i dao odredjena objasnjenja. Inace,
premijer Djindjic je vise okrenut ekonomskim temama, a manje je
zainteresovan za rad Sluzbe drzavne bezbednosti. Ni ja licno ni Resor
nismo od premijera Djindjica, a kamoli od pripadnika bilo koje
stranke
imali nezakonite ili zahteve koji bi zadirali u privatnost drugih
ljudi.
Da li ste od 26. januara, otkad ste ovde nacelnik, dobili bilo
kakve specificne zahteve od predsednika Kostunice i od premijera
Djindjica?
- Ne. Apsolutno ne.
Ljudi predsednika Kostunice vas optuzuju da ga prisluskujete?
- Jos jedna opasna izmisljotina. Tehnicki je nemoguce da mi
prisluskujemo bez znanja KOS-a, kao sto oni ne mogu da prisluskuju
bez
nas.
Velimir Ilic vas optuzuje da ga pratite i da je vas zamenik
"smrad koji treba da bude obesen"?
- Sluzba je informaciju o Ilicu dala ministru Mihajlovicu,
ovaj
je s njom upoznao DOS. Ilic je cutao, a kasnije nije radio u DOS-ovoj
komisiji koja je trebalo da ispita rad Ministarstva policije.
A da li ste vi covek Gorana Svilanovica? Znate ga 20 godina.
- Nismo se videli sigurno mesec dana, a za ovih osam meseci
koliko sam na ovoj funkciji jedva smo uspeli da se vidimo nekoliko
puta.
Uverenje je javnosti da su se ljudi Sluzbe bavili kriminalom,
pre svega svakakvim svercom. Uverenju je doprinelo i pronalazenje 600
kilograma droge u sefu Sluzbe kao i vreca sa milion maraka i pet
miliona dinara?
- Sasvim je pogresna teza da se Resor drzavne bezbednosti
bavio
tim. Tvrdim da 99,9 odsto sastava cine normalni, posteni ljudi koji
nikakve veze nemaju s tim aferama. Zloupotrebe su cinili pojedinci i
mi se upravo trudimo da ta odgovornost bude individualizovana i da se
ona dokaze na sudu.
Ta droga je zaplenjena negde 1996. na granicnom prelazu
Gradina
i neko je tada, ne znam zasto, doneo odluku, verovatno zbog kolicine
te droge, da ona zavrsi kod nas kao predmet izvrsenja krivicnog dela
iako bi, po pravilu, trebalo da bude deponovana u sudu na cuvanje.
Lica koja su svercovala drogu su pravosnazno osudjena, a zasto droga
nije unistena, ne znam.
Ko treba da istrazi zasto je droga tu ostavljena?
- Uvek je to posao policijskih i pravosudnih organa, to je
jedna od hiljadu istraga koje biste vi sada trebalo da vodite.
Osnovna
poruka te price bila je, da smo mi tu drogu nasli, da smo javno rekli
da to nama ne treba, zasto bi to bilo kod nas, i mi smo je unistili.
Mi smo i mnoge druge stvari koje se nalaze u nasem posedu vratili
vlasnicima. Danas vracamo nekoliko kilograma zlatnog nakita i nekih
predmeta koji su oduzeti jednom Albancu za vreme rata u Beogradu. Pre
nekoliko meseci dosao je kod mene direktor drustvene firme i rekao mi
da mu je Sluzba uzela za vreme rata 40 radio-stanica. Kupili smo nove
radio-stanice i vratili.
Kada vec pominjete tih milion maraka, moram da kazem da to
nije
onaj milion o kome govori supruga Radeta Markovica i koji je bio u
kasi za specijalne namene i upisan je u dokument o primopredaji posla
izmedju starog i novog nacelnika. Mimo tog novca, registrovanog u
primopredaji, nasli smo jos milion maraka koji je stigao sa granicnog
prelaza Gradina. Na omotnicama tog novca su imena i prezimena,
pecati,
brojevi sluzbenika sa Gradine. Tako je za vreme sankcija finansirana
Sluzba.
Strucnjaci koji se bave tajnim sluzbama misle da su nekadasnji
pripadnici Sluzbe sa novobogatasima napravili paralelnu organizaciju,
paralelni centar moci koji moze da bude jaci i od sadasnje Sluzbe i
od
sadasnje vlasti i da svima dodje glave?
- Mislim da ta teza nema nikakvog osnova. To je prica za koju
nikad niko nije izneo bilo kakav dokaz. Rade Markovic je u zatvoru,
Jovica Stanisic je penzioner.
Ali, Stanisic je bio 20 godina u sluzbi, poznaje na stotine
ljudi, mnogi su otisli s njim... Da li oni mogu da cine taj paralelni
centar moci?
- Ne. Uglavnom je rec o ljudima koji su penzioneri, koji
nemaju
apsolutno nikakav uticaj na ovaj sadasnji sastav Resora drzavne
bezbednosti. Naravno da ima ljudi u sluzbi koji sa sa njim vidjaju i
mi znamo za te kontakte. Sumnjam da bi Stanisic zeleo da bude
nacelnik
ili predsednik drzave ili ne znam sta. Covek je penzioner koji se od
tada nije pojavljivao u javnosti, nije imao nikakve javne pretenzije
na bilo kakvu funkciju, bilo kakav povratak.
Jeste li vi izabrali sve kljucne ljude Sluzbe ili su vam se u
to mesali Kostunica, Djindjic, Mihajlovic?
- Ponovicu hiljaditi put, jer je veoma vazno: niko se ni od
funkcionera ni savezne ni republicke vlade, niti bilo koje partije
nije ni u cemu pitao kad je rec o Resoru drzavne bezbednosti. Moj
posao je da od Sluzbe napravim profesionalnu i strucnu agenciju,
servis drzave i da vise nikome ne bude vazno ko se nalazi na njenom
celu, da to vise ne bude predmet stranackih bitaka i politickih
rasprava.
Srpska Informativna Mreza
[EMAIL PROTECTED]
http://www.antic.org/
