-----BEGIN PGP SIGNED MESSAGE----- Hash: SHA1
====================================================================== Dragi prijatelji, molimo vas da se ukljucite u diskusiju koja se vodi na nasem sajtu (http://www.b92.net/phpBB/index.php). - --- Zbog slucaja falsifikovanja, vesti Radija B92 su digitalno potpisane koriscenjem PGP sistema. Na ovaj nacin mozete proveriti autenticnost primljenih informacija. Kljuc kojim je potpisana ova poruka se nalazi na adresi: http://www.b92.net/pgp/freeb92.asc Softver kojim se utvrdjuje autenticnost moze se naci na adresi: http://www.pgp.com (US) ili http://www.pgpi.org (international) ====================================================================== BUDUCNOST JUGOSLAVIJE BICE RESENA REFERENDUMOM U CRNOJ GORI Beograd -- Nakon razgovora najvisih predstavnika republickih i savezne vlasti u petak, odluceno je da buducnost zajednicke drzave bude resena na referendumu u Crnoj Gori, koji bi trebalo da bude odrzan na prolece naredne godine. Vojislav Kostunica, Miroljub Labus, Zoran Djindjic, Milo Djukanovic i Filip Vujanovic, koji su se u ovom sastavu sastali po prvi put, slozili su se da je buducnost Srbije i Crne Gore u Evropi, ali se nisu slozili oko puta koji do tog cilja vodi. Jugoslovenski predsednik Vojislav Kostunica izjavio je da je posle razgovora jos vise uveren da je zajednicka drzava najbolje resenje za obe republike, i to, kako iz istorijskih i ekonomskih, tako i iz bezbednosnih razloga. "Osnovni povod za nas razgovor bio je da vidimo da li se dva razlicita pogleda na drzavu mogu pribliziti. Razgovor koji smo vodili doveo nas je do zakljucka da to nije mogucno", rekao je Kostunica. "To prakticno znaci da predstoji da se o ovim pitanjima izjasni javnost u Crnoj Gori, jer ta dilema, kada je rec o opstanku zajednicke drzave, postoji u Crnoj Gori i ona je podelila Crnu Goru. Ta dilema ne postoji u Srbiji. Na Crnoj Gori je da se izjasni po vazecim pravilima, bilo nasim, govorim o nasem pozitivnom pravu i imam posebno u vidu crnogorski Ustav, i naravno, pravilima vazecim u svetu, kad je rec o referendumskom izjasnjavanju", rekao je Kostunica. Vojislav Kostunica je istakao da ovo nije kraj srpsko-crnogorskog dijaloga jer ce sastanaka DOS-a i koalicije "Zajedno za Jugoslaviju", kao i sastanaka dveju suprotstavljenih koalicija u Crnoj Gori, sigurno biti jos. Nastavak dijaloga sa Srbijom, kao i dijaloga vlasti i opozicije u Crnoj Gori, najavio je i crnogorski predsednik Milo Djukanovic, koji je rekao da je realno da referendum u Crnoj Gori bude odrzan na prolece sledece godine. On je naglasio da insistiranje na obnovi crnogorske drzavnosti nije posledica zakasnelog nacionalnog romantizma, niti nervoze ili bilo cijeg politickog hira, jer Crna Gora treba da zadrzi svoju autonomnu bezbednosnu, spoljnu, monetarnu i carinsku politiku. "Zivim u uvjerenju da cemo u Crnoj Gori imati referendum na proljece iduce godine, da ce to biti referendum po resenjima koja cemo koncesualno usvojiti u crnogorskom parlamentu. Zivim u uvjerenju da ce Crna Gora na tom referendumu obnoviti svoju drzavnost i da ce nakon toga nastaviti da njeguje prijateljske i bratske odnose sa Srbijom, i da uspostavlja isto takve odnose sa svima drugima u regionu, stvarajuci time pretpostavke da ovaj region u kojem zivimo bude istinski po svim parametrima, dio evropskog kontinenta i evropske civilizacije". Milo Djukanovic istakao je da ce put Srbije i Crne Gore u ujedinjenu Evropu biti sinhronizovan i da ce to, kako je rekao, "biti realna sansa da odnose Srbije i Crne Gore ocuvamo u skladu sa dobrom tradicijom i kvalitetnom istorijom nasih medjusobnih odnosa". I srpski premijer Zoran Djindjic istakao je da je evropska integracija osnovni prioritet srpske vlade. "I Srbija i Crna Gora su u 19. i 20. veku isprobale razlicite drzavne opcije - i samostalnih drzava i drzava u razlicitim savezima. Ono sto nikada nismo imali, to je evropska integracija i to je istorijska sansa. Zbog toga mi smatramo da svaki drugi cilj, ma koliko bio vredan - manje je vredan nego ta jedinstvena istorijska mogucnost da prvi put u istoriji nasoj mi budemo ravnopravni clanovi jedne evropske asocijacije, koja sada ima svoju politicku formu, a to je Evropska zajednica. Mi cemo gradjanima Crne Gore samo tu poziciju izneti. Necemo sigurno biti aktivni ucesnici u kampanji, jer to je pitanje za gradjane Crne Gore, ali naravno, objasnicemo gradjanima Crne Gore zasto zastupamo ovu poziciju koju zastupamo", rekao je Djindjic. PEROVIC: DPS SHVATIO DA JE REFERENDUM NEIZBEZAN Podgorica -- Portparol Liberalnog saveza Crne Gore Slavko Perovic ocenio je da je Demokratska partija socijalista konacno shvatila da je referendum neizbezan. On je istakao da smesno izgleda "upornost DPS-a crnogorskog predsjednika Mile Djukanovica u istrajavanju u jednoj bezpredmetnoj ponudi, koja se zove savez suverenih drzava Crne Gore i Srbije". CANAK OSTAJE PREDSEDNIK SKUPSTINE VOJVODINE Novi Sad -- Na sednici Skupstine Vojvodine, koja se zavrsila u petak, nije izglasano nepoverenje predsedniku parlamenta Nenadu Canku. Naime, za tu inicijativu Demokratske stranke nije glasao neophodan broj poslanika. Za smenjivanje Canka glasala su 54 poslanika, 36 je bilo protiv, a 23 su bila uzdrzana, a za izglasavanje nepoverenja bili su potrebni glasovi vise od polovine od 113 poslanika. Skupstina Vojvodine usvojila je i izvestaj Anketnog odbora o ponasanju Nenada Canka povodom odluke Upravnog odbora RTS da imenuje novo rukovodstvo TV NS. Prema oceni Anketnog odbora, Cankovi postupci na TV NS nisu bili primereni njegovoj funkciji, ali ni dogadjaji koji su prethodili tome, nisu bili u skladu sa odlukama pokrajinske Skupstine. Anketni odbor nije dao nikakve preporuke za pokretanje odgovornosti Nenada Canka. Inace, Nenad Canak je rekao da ga rezultat glasanja nije zanimao, vec da ga interesuje pitanje "da li se u ovoj Skupstini nesto radi". Prema njegovim recima, u ponedeljak ce biti zakazane konsultacije sa svim strankama iz pokrajinske skupstine. "Pozivam Demokratsku stranku na razum, da se ostavi svojih iracionalnih, pa mogu reci i estremnih postupaka i da se ipak vrate jednoj umerenoj politici dogovora, razgovora, i da vidimo sta dalje radimo", rekao je Canak. Totalnu konfuziju u citavu situaciju uneo je stav Demokratske stranke, koja je prvo najavila izlazak iz svih pokrajinskih institucija, zatim tu odluku povukla, da bi poslednje izjave Gordane Comic, predsednika pokrajinskog odbora DS-a ipak isle u pravcu izlaska DS-a iz pokrajinskih organa vlasti. "Cinjenica da je Skupstina okarakterisala cin upada u Televiziju kao nesto sto je moguce, nas nije ubedila. Znaci, na svakoj sledecoj sednici Skupstine, mi cemo podnositi inicijative za smenu za svaki neprimeren, incidentan, javni gest ili proizvedenu krizu od strane predsednika Skupstine", rekla je Gordana Comic. Canak nije iskljucio ni mogucnost raspisivanja vanrednih pokrajinskih izbora u slucaju paralize rada Skupstine. "NUDJENO 5000 MARAKA POSLANIKU DS-A IZ SREMSKE MITROVICE" Novi Sad -- Poslanik Demokratske stranke u Skupstini Vojvodine Tomislav Bogunovic izjavio je da je Liga socijaldemokrata Vojvodine u Sremskoj Mitrovici nudila 5000 nemackih maraka poslaniku DS-a iz tog grada samo da ne dodje na skupstinsko zasedanje u petak, na kome se glasalo o smeni predsednika parlamenta Nenada Canka. "Ime poslanika nase stranke za sad vam ne mogu da vam kazem, kao ni imena onih koji su mu ponudili mito, ali cu sve prijaviti nadleznim organima Sekretarijata unutrasnjih poslova", rekao je Bogunovic novinarima. Predsednik Skupstine Vojvodine i lider LSV Nenad Canak rekao je novinarima da Skupstina Vojvodine nema nikakve veze sa tvrdnjama Bogunovica i da policija, ukoliko se utvrdi da je to istina, mora uhapsiti "vinovnika takvog skandaloznog postupka". ISAKOV: KASA CE MORATI DA PODNESE OSTAVKU Novi Sad -- Mislim da ce Jozzef Kasa, pre ili kasnije, biti primoran da podnese ostavku na funkciju vicepremijera Srbije, izjavio je predsednik Reformista Vojvodine Miodrag Isakov, ocenjujuci da je Kasin polozaj "sada veoma osetljiv" i da ce mu, po svemu sudeci, biti sve teze da odrzi tu delikatnu ravnotezu, buduci da je kao potpredsednik Vlade u koaliciji s Demokratskom strankom, dok u borbi za vojvodjansku autonomiju Savez vojvodjanskih Madjara vazi za saveznika Reformista Vojvodine i Lige socijaldemokrata Vojvodine. Kako pise "Madjar so", Isakov je konstatovao da se na vojvodjanskom nivou Kasa "zaista trudi da bude saveznik i time zastupa volju vecine svog partijskog clanstva". Za Isakova je zamislivo da ce pokrajinski poslanici SVM glasati protiv inicijative za smenu predsednika PIV Djordja Djukica, koju su pokrenuli reformisti. "Mislim da je to, nazalost, pogresan metod, jer prouzrokuje jedino odlaganje resenja vaznih pitanja", zakljucio je Isakov. PATEN: EU PROTIV RASPARCAVANJA Beograd -- Uoci dolaska najvisih crnogorskih predstavnika u Beograd, predsednik Evropske komisije za spoljne poslove Kris Paten, koji je u cetvrtak boravio u Beogradu, ponovio je da se Evropska unija protivi daljem rasparcavanju Balkana. Posle razgovora s premijerom Srbije Zoranom Djindjicem, Paten je izrazio nadu da ce razgovori uroditi plodom. "Mislim da je premijeru Djindjicu i predsedniku Djukanovicu vrlo dobro poznat stav EU kada je o tome rec. Mi smatramo da dalja dezintegracija politickih subjekata u regionu nije pozeljna. EU bi zelela da vidi demokratsku Crnu Goru u okviru demokratske Jugoslavije. To vec neko vreme govorimo i javno i privatno i mislim da oko tog stava ne bi trebalo da bude nikakve sumnje", zakljucio je Paten. KOSTUNICA RAZGOVARAO S PATENOM Beograd -- Predsednik Jugoslavije Vojislav Kostunica primio je u petak u Palati Federacije komesara Evropske unije za spoljne poslove Kristofera Patena. U saopstenju iz kabineta predsednika SRJ se navodi da je razmatrana mogucnost unapredjenja odnosa i ubrzanja procesa priblizavanja SRJ i EU. "Paten je naglasio vaznost zaustavljanja dalje fragmentacije na Balkanu. Izrazavajuci ocekivanje da ce predstojeci dijalog o buducnosti Federacije uroditi plodom, on je ponovio da bi Evropska unija zelela da vidi demokratsku Crnu Goru u zajednici sa Srbijom u okviru demokratske federalne zajednice", navodi se u saopstenju. Kostunica je upoznao Patena s naporima savezne i republicke vlasti u pravcu postavljanja sporazuma sa UNMIK kojim bi se dale cvrste garancije srpskom i nealbanskom stanovnistvu za resavanje problema i stvorili elementarni uslovi za ucesce na predstojecim izborima. PAVLOVIC: KONFEDERACIJA NEPRIHVATLJIVO RESENJE Beograd -- Saradnik beogradskog Instituta G17 Dusan Pavlovic ocenio je da je predlog crnogorske vlade o uspostavljanju konfederalnih odnosa Srbije i Crne Gore u funkcionalnom smislu "potpuno neprihvatljiv". Pavlovic je dodao da i u platformi beogradskog Centra za liberalno-demokratske studije, koja u sustini predstavlja prosirenu verziju predloga jugoslovenskog predsednika Vojislava Kostunice, ima "nepreciznih i nedorecenih resenja", ali ocenio da se tim predlogom ipak predvidja postojanje jedne funkcionalne savezne drzave. "Ako imate dve nezavisne drzave, onda nema nikakve potrebe, ni funkcionalne opravdanosti, da se neke nadleznosti prebacuju na konfederalnu drzavu. Dovoljno je da se medjusobni odnosi tih drzava regulisu medjunarodnim ugovorima i clanstvom u odredjenim medjunarodnim organizacijama", istakao je Pavlovic na konferenciji za novinare u petak. Kao drastican primer "nedoslednosti" i "apsurdnosti" crnogorske platforme Pavlovic je naveo resenja koja se predvidjaju za organizovanje vojske i spoljne politike. "Kaze se da je spoljna politika zajednicka, a onda se navodi da obe nezavisne drzave vode sopstvenu spoljnu politiku, da imaju svoje ambasade, konzulate i druga predstavnistva. To je apsurdno", naglasio je Pavlovic. Pavlovic je izjavio da bi u buducim ustavnim resenjima Jugoslavije i Srbije trebalo ukinuti institut predsednika drzave i ocenio da ne postoji funkcionalna opravdanost za postojanje te funkcije. "Umesto da bude integrisuci faktor, praksa je pokazala da je predsednik drzave bio smetnja i da je unosio samo zabunu, kako pre 5. oktobra, tako i posle toga", naglasio je Pavlovic. POCINJE PRINUDNA NAPLATA POREZA NA EKSTRAPROFIT Beograd -- Ministar finansija Srbije Bozidar Djelic najavio je da prinudna naplata poreza na ekstraprofit pocinje u petak dostavljanjem resenja, ali to ne znaci da odmah pocinje i plenidba imovine onih koji nisu na vreme platili porez. On je, takodje, najavio da ce uskoro biti oporezovani i oni koji su se obogatili svercom i utajom poreza. Rok za placanje poreza na ekstraprofit u cetvrtak je istekao "Astra banci", a u petak istice "Simpu" iz Vranja i Kompaniji "Stankom". "Astra banka" bi trebalo da plati 67,8 miliona maraka, "Simpo" 24,9 miliona, a "Stankom" 20,9 miliona maraka. Djelic je rekao da je "Astra banka" ponudila 2 instrumenta za placanje svoje poreske obaveze, ali ce verovatno biti prihvaceno samo oko 7,5 odnosno 5 miliona maraka, koliko je zaista ulozila u neka preduzeca preko Fonda za razvoj. "Ostatak ce biti naplacen oduzimanjem imovine", istakao je Djelic. "'Astra banka' je ponudila 2 instrumenta za placanje prve rate. Jedan, prema strucnom misljenju NBJ, nije mogao da bude prihvacen, a s druge strane je ponudjeno 7,5 miliona maraka koje je ta banka pozajmila kroz Fond za razvoj preduzeca i to je Republicka uprava javnih prihoda voljna da prihvati, ali cifra koja je stvarno isplacena privredi je bliza 5 miliona maraka. To nije dovoljan iznos, sto znaci da ce proces prinudne naplate poci od nekih povezanih lica i imovine. Zelim da pomenem nesto, a to su stambeni objekti, odnosno vile na Dedinju, a to je da je Karicima uruceno resenje koje je zbirno oko 8,6 miliona maraka", kaze Djelic. Direktor Republicke uprave javnih prihoda Aleksandar Radovic je u cetvrtak uvece najavio je da ce u ponedeljak poceti prinudna naplata poreza na ekstraprofit firmi "Dibek", posto njena zalba nije uvazena. Radovic je za Studio B rekao da je prihvacena molba "Astra banke" da u skladu sa zakonom svoje obaveze plati u 3 rate, dok je "Simpu" smanjena poreska obaveza. Prema recima Bozidara Djelica, drzava je voljna da kao instrument placanja prihvati i akcije "Mobtela", ukoliko ih porodica Karic kao suvlasnik ove firme ponudi. Radio B92 nezvanicno saznaje da je Bogoljub Karic obecao da ce skupiti 30 miliona maraka za isplatu dela poreza na eksprofit i to tako sto ce novac pozajmiti u Crnoj Gori. Momir Kijanovic, jedan od nacelnika Republicke uprave javnih prihoda, kaze da urucenje resenja ne znaci i automatsku plenidbu imovine onima koji nisu u propisanom roku platili porez. "Postupak prinudne naplate se pokrece dostavljanjem resenja o prinudnoj naplati poreskom obvezniku. U petak isticu rokovi za placanje obaveza u redovnom, odnosno zakonom utvrdjenom roku. Republicka uprava javnih prihoda pokrece postupak prinudne naplate dostavljanjem resenja o naplati poreskim obveznicima. Kada se kaze da u petak pocinje prinudna naplata, to ne znaci da ce u petak da se krene u oduzimanje, nego se pokrece postupak prinudne naplate", kaze Kijanovic. Prema Djelicevim recima, medjutim, zaplena imovine moze biti i brza uz namensko tumacenje odredjenih clanova Zakona o ekstraprofitu. "Ako pogledate clanove od 22. do 30. tog zakona videcete da je prinudna naplata uredjena i da je mnogo brza nego ona predvidjena u redovnim situacijama. Oni koji treba da plate porez nece moci da odugovlace primenu ili da sacuvaju nekretnine unedogled", kaze Djelic. Pomenuti clanovi ovog zakona ostavljaju mogucnost da se zaplena imovine izvrsi i u roku od 10 dana od dana urucenja resenja. U petak ce poresko resenje na iznos od 2,6 miliona maraka biti uruceno i Kompaniji "Pink", rekao je Djelic. On je kazao da se firma "Dibek", vlasnistvo bivseg ministra za privatizaciju Milana Beka, zalila na resenje o poreskoj obavezi, kao i "Stankom", koji uz zalbu nije dostavio "svrsishodnu dokumentaciju". Od vecih obveznika kojima su urucena resenja, "Delta" je platila i drugu od ukupno 3 rate, sva 3 preduzeca kompanije "Lutra" platila su svoju obavezu, a i "Komercijalna banka" svoju obavezu izvrsava ustaljenom dinamikom. Djelic je istakao da se ova 3 obveznika jedina nisu zalila na resenje o naplati poreza. Djelic je najavio i donosenje Zakona o poreskoj administraciji koji ce omoguciti vlastima da naplate porez i onima koji su svercom, utajom poreza i drugim nedozvoljenim radnjama napravili bogatstvo. Ovaj zakon podrazumeva uporedjivanje placenog poreza u proteklih 10 godina sa stvarno stecenom imovinom. "Imamo problem poreske utaje, a oni koji su svercovali kafu, cigarete, naftu, a da nisu dobijali nikakve pogodnosti kroz kvote i ostalo, za njih imamo nov zakon koji ce omoguciti unakrsnu kontrolu zvanicnih prihoda i stanje imovine. Tako cemo sigurno doci do novih poreskih obveznika", rekao je Djelic. INA CE TUZITI "BEOPETROL"? Beograd -- Privatizacija u Srbiji se tek zahuktava, a vec izlaze na videlo prve manjkavosti. Stari vlasnici Beocinske cementare sve agresivnije traze da se u ovom preduzecu prvo izvrsi denacionalizacija, a potom privatizacija. Novu buru nezadovoljstva nagovestavaju i nerascisceni vlasnicki odnosi firmi bivse Jugoslavije. Zagrebacka INA je posle, najave ministra za privatizaciju u Vladi Srbije Aleksandra Vlahovica da pocinje prodaja "Beopetrola", zapretila sudom, jer smatra da polaze pravo na deo imovine ove firme. Direktor pravnih poslova INA Mirko Misetic je u izjavi za B92 rekao da ce od begoradskog sudstva zatraziti da zaustavi rad "Beopetrola" do okoncanja imovinskog spora dve firme. On, medjutim, nije iskljucio mogucnost da INA pravdu potrazi i pred medjunarodnom arbitrazom. Misetic je istovremeno zapretio i inostranim naftnim kompanijama zainteresovanim da kupe deo prodajne mreze "Beopetrola". "'Beopetrol' moze ocekivati tuzbu za utvrdjivanje prava vlasnistva i vracanje imovoine sa zahtevom za odredjivanje privremene mere zabrane raspolaganja do okoncanja sudskog postupka. Verovatno cemo obavestiti potencijalno zainteresovane da se maknu od nase imovine", izjavio je Misetic. Prema recima Vlahovica, za kupovinu dela "Beopetrola" zainteresovani su multinacionalna kompanija "Sel", madjarski MOL, ruski "Luk-oil", grcki "Helenik Petrol", austrijski OMV i slovenacki "Petrol". PRIVATIZACIJA HOTELA Beograd -- Ministar za privatizaciju u Vladi Srbije Aleksandar Vlahovic najavio je za kraj godine privatizaciju 8 beogradskih hotela. On je rekao da ce izrada dokumetacije za aukcijsku privatizaciju hotela "Ekscelzior", "Prag", "Rojal", "Sumadija", "Turist", "Union", "Astorija" i "Splendid" poceti sledece nedelje i biti gotova do kraja godine. Vlahovic je u razgovoru s predstavnicima hotela objasnio zasto resorno ministarstvo planira aukcijsku prodaju ovih objekata. "Privatizacija bi trebalo da bude obavljena kroz takozvanu medjunarodnu aukciju zbog toga sto je takva aukcija prilagodjena velicini preduzeca. Za ove hotele postoji interesovanje strateskih partnera", kaze Vlahovic. On je dodao da su se za te hotele vec interesovali Francuzi, Italijani i Grci i prve rezultate njihove privatizacije ocekuje krajem februara i pocetkom marta 2002. "Prodajom do 70 odsto vlasnistva tih hotela omogucicemo bolju zaradu, bolji kvalitet usluga i podici kredibiltet zemlje u pogledu turisticke usluge", istakao je Vlahovic. Predstavnik interesa radnika zaposlenih u hotelijerstvu iz sindikata "Nezavisnost" Jacim Milunovic kaze da oni podrzavaju prodaju hotela strancima, ali pod uslovom da i radnici odlucuju o procesu privatizacije. "Mi cemo radnicima pruzati logisticku podrku u procesu privatizacije, u smislu obezbedjivanja literature i eksperata i da bi radnici valjano mogli da se ukljuce u proces privatizacije. Nas stav je da nijednu privatizaciju u koju nisu bili ukljuceni radnici necemo priznati kao valjanu", kaze Milunovic. On je napomenuo da je u ovoj privrednoj grani zaposleno oko 35.000 radnika, koji su po mesecnim zaradama od 4.000 dinara poslednji na lestvici plata u Srbiji. NEMACKA BANKA KREDITIRA EPS Beograd -- "Elektroprivreda Srbije" i Nemacka kreditna banka za obnovu ugovorili su kredit vredan 51,2 miliona evra, saopstio je informativni centar EPS. Polovinom tog iznosa bice finansiran deo ovogodisnjeg remonta elektroenergetskih postrojenja, a druga polovina bice iskoriscena za projekte koji ce u narednim godinama znacajno povecati proizvodnju uglja u Rudarskom basenu "Kolubara" i proizvodnju elektricne energije u termoelektrani "Nikola Tesla B". Prva rata kredita treba da bude isplacena u naredne 2 sedmice. Ugovor su potpisali Mark Engelhart, direktor beogradske kancelarije Nemacke kreditne banke za obnovu, i Lubomir Geric, generalni direktor EPS, uz prisustvo Joakima Smita, ambasadora Nemacke u Jugoslaviji. OSNOVAN SAVETODAVAN CENTAR ZA POLITICKA I PRAVNA PITANJA Beograd -- Potpredsednik Vlade Jugoslavije Miroljub Labus rekao je novinarima u Beogradu da je EU finansirala osnivanje Savetodavnog centra za politicka i pravna pitanja u ukupnoj vrednosti 5 miliona evra, kojim ce rukovoditi Evropska agencija za rekonstrukciju. "PLAK se osniva s ciljem da obezbedi davanje pravnih i politickih saveta Vladama SRJ i Srbije, u vezi s tranzicijom zemlje ka trzisnoj privredi, ekonomsko-politickim reformama i ucescu u procesu stabilizacije i asocijacije EU", istakao je Labus posle sastanka s komesarom EU za spoljne poslove Krisom Patenom. Labus je naglasio da je EU odobrila dodatnu pomoc za SRJ vrednu 300 miliona evra. VOJNI ROK 9 MESECI? Beograd -- Izmene i dopune Zakona o Vojsci Jugoslavije, koje bi Savezna skupstina trebalo da usvoji tokom novembra, predvidjaju da vojni rok traje 9, a civilno sluzenje vojske 18 meseci. Za sve regrute koji su otisli u vojsku po sada vazecem zakonu, vojni rok trajace 12 meseci, ali moguce je da posebnim ukazom predsednika drzave ili nacelnika Generalstaba bude skracen za 60 dana, pod uslovom da potrebe popune i borbena gotovost Vojske to dozvoljavaju. To je na konferenciji za novinare saopstila Milina Nenadovic Petkovic iz Pravne uprave Saveznog minstarstva za odbranu. "Vojni rok u civilnoj sluzbi vrsi se u privrednim, zdravstvenim, opstim spasilackim organizacijama, za rehabilitaciju invalida i drugim organizacijama koje se bave delatnoscu od javnog interesa, znaci van vojnih struktura. Novina je u tome sto je to do sada bilo u ustanovama i jednicama Vojske", kaze Nenadovic Petkovic. Izmenama i dopunama Zakona o Vojsci ukida se i mogucnost otkupa vojnog roka. Milina Nenadovic Petkovic objasnila je da je to zato sto je po Ustavu SRJ vojna obaveza opsta i vazi za sve sposobne gradjane, a izuzetak od toga je civilno sluzenje vojnog roka. "Da bismo bilo koji drugi oblik regulisanja vojne obaveze mogli da uredimo smetnja nam je Ustav", kaze Nenadovic Petkovic. Izmenjen i dopunjen Zakon o Vojsci Jugoslavije predvidja da se granica za odlazak u vojsku spusta sa 21 na 19 godina i da se regrut na odsluzenje vojnog roka moze uputiti do 30, a ukoliko je bio privremeno nesposoban ili boravio u inostranstvu, i do 35. godine. Posto je vojni rok skracen na 9 meseci, redovno odsustvo skracuje se sa 15 na 10 dana, ali ce vojnici i vise puta tokom roka moci da idu na odsustvo zbog privatnih poslova u trajanju do 7 dana. ZASTITA LJUDSKIH PRAVA PO EVROPSKOJ KONVENCIJI Beograd -- Evropska konvenvencija o ljudskim pravima jedini je institut na koji se gradjani, kao pojedinci, mogu pozvati ukoliko smatraju da su im ugrozena prava, istaknuto je u petak na medjunarodnom seminaru koji je organizovao Forum za novu Srbiju. Za sporove na osnovu Evropske konvencije nadlezan je Evropski sud za ljudska prava u Strazburu, koji sacinjavaju 43 sudije iz isto toliko drzava, a sude u vecima od 7 ili 17 sudija kada je rec o komplikovanijim slucajevima. Prema recima Nule Mor, direktorke AIRE-centra u Londonu, Evropski sud za ljudska prava u Strazburu je "ponudio, pored ostalog, i definicije nekih reci i pojmova koji ne postoje u nacionalnim zakonodavstvima 41 zemlje". Na ovom jednodnevnom seminaru bilo je reci ne samo o primeni Evropske konvencije o ljudskim pravima, radu suda u Strazburu, pojedinacnim sporovima na kojima su objasnjeni principi rada ove ustanove, vec i o slobodi izrazavanja i odnosu religije i obrazovanja. Pored gostiju iz inostranstva, ucestvovali su i brojni jugoslovenski pravni strucnjaci. BATIC O KOSOVSKIM IZBORIMA Beograd -- Odluku o eventualnom izlasku Srba na kosovske izbore lideri DOS donece vrlo brzo posto sef UNMIK Hans Hakerup odgovori na predlog sporazuma koji mu je urucio jugoslovenski predsednik Vojislav Kostunica, izjavio je ministar pravde u Vladi Srbije Vladan Batic. Sporazum podrazumeva odredjene uslove i garancije za Srbe i ako najbitniji delovi budu prihvaceni situacija ce biti jasna, ali ako to ne bude prihvaceno tesko da ce neko biti u prilici da pozove Srbe da izadju na izbore, rekao je Batic. "Pod iole normalnim uslovima na izborima treba ucestvovati buduci da ih organizuju Ujedinjene nacije i buduci da ce tamo neki Srbi ipak na tim izborima ucestvovati, sto ce biti dovoljno za drugu stranu da kaze da su izbori legitimni. Eventualan bojkot stvara problem zbog cinjenice da izbore organizuju UN, a insistiranje na ucescu u ovako nemogucim uslovima nije ni ljudski ni politicki opravdano. Tesko je biti pametan u ovoj situaciji, treba sacekati jos dan ili dva na odgovor Hakerupa, pa ce onda DOS odlucivati o tome", kaze Batic. HAKERUP OPTIMISTA DA CE SRBI IZACI NA IZBORE Pristina -- Sef civilne misije na Kosovu i Metohiji Hans Hekerup izjavio je u petak da je optimista da ce narednih dana vlasti u Beogradu potpisati zajednicku deklaraciju sa UNMIK kojom ce biti podrzano ucesce Srba na izborima zakazanim za 17. novembar, ali i da odrzavanje izbora "nece biti ugrozeno" ako Srbi odluce da ne izadju, javlja KosovaLajv. "Smatram da su lideri u Beogradu blizu saglasnosti da podrze ucesce na predstojecim izborima i mi cemo im pomoci da donesu takvu odluku", izjavio je Hekerup novinarima u Pristini i dodao - "Ukoliko oni ne izadju, mi cemo razmotriti kako da na drugi nacin popunimo 10 mesta". OEBS: BEOGRAD NE DOZVOLJAVA PRIPREMU IZBORA Pristina -- Misija OEBS na Kosovu u petak je saopstila da je, kao i civilna misija Ujedinjenih nacija, veoma zabrinuta sto vlasti Jugoslavije jos nisu dozvolile tehnicke pripreme izbora za kosovsku skupstinu. "Odavno je trebalo poceti operativne pripreme, nezavisno od politickke odluke da li se podrzava ucesce na izborima. Vlasti SRJ stavljaju ogroman teret na misiju OEBS da pripremi medjunarodno prihvatljive izbore", kaze se u saopstenju. Sef Misije OEBS Dan Everts je izjavio da je "definitivno potrebno zeleno svetlo Vlade u Beogradu, dozvola za pripremu". "Kako prolaze dani, nama je sve teze da se spremimo za dobre izbore. Postajemo veoma zabrinuti zbog mogucnosti da ce 100.000 ljudi s pravom glasa u Srbiji i Crnoj Gori ostati bez glasa, posto Beograd odlaze nas pocetak", kaze Everts. U saopstenju se navodi da je "uspostavljenim demokratijama s regulisanim procedurama, izbornim mestima, osobljem, potrebno najmanje mesec dana za organizovanje izbora". "Misija OEBS na Kosovu, u saradnji s vlastima SRJ, poput Komesarijata za izbeglice, mora da pronadje biracka mesta, zaposli i obuci osoblje o pravilima i procedurama koje je usvojila Centralna izborna komisija. Ovo je neophodno kako bi se usluzilo vise od 100.000 biraca u 100 birackih centara, sa 191 birackim mestom. Neki biracki centri ce imati i do 7.000 biraca, sto zahteva dodatno planiranje", naglasava OEBS. Ukoliko posao ne pocne u najskorije vreme, moguce je da biraci nece znati gde da glasaju, da nece biti mogucnosti da biracki centri usluze velik broj glasaca, zbog guzve i nereda, da osoblje nece znati kako da pomogne", kaze se u saopstenju. "ZA MIROLJUBIVU ZAJEDNICU" Kosovska Mitrovica -- Predstavnici Saveta zajednica za mir i toleranciju u Kosovskoj Mitrovici, koji okuplja pripadnike 5 etnickih grupa, saopstili su u petak da su protiv svih predrasuda i da ce se angazovati na izgradnji miroljubive zajedinice, javlja KosovaLajv. Predsednik tog Saveta, albanski predstavnik Redzep Ljusa, rekao je da oni kao predstavnici 5 etnickih i 3 verske zajednice ne pripadaju nijednoj politickoj partiji i da ce biti u sluzbi gradjana Kosovske Mitrovice. Prvoj konferenciji za novinare prisustvovao je i predstavnik Srba Radomir Janicijevic, kao i predstavnik turske, bosnjacke, askalijske i romske zajednice Nedzat Ugljanin. Ljusa je naglasio da je njihova misija "ublazavanje svih etnickih, relgioznih ili polnih predrasuda". UHAPSENA 2 SRBINA ZBOG UBISTVA RUSKOG VOJNIKA Kosovska Kamenica -- Policija Ujedinjenih nacija saopstila je u petak da je uhapsila Blagoja i Vukosava Stanoka zbog sumnje da "imaju veze" sa ubistvom ruskog pripadika Kfora u blizini sela Ogradje, nadomak Kosovske Kamenice. Blagoje i Vukosav Stanok su u istraznom zatvoru zbog sumnje da su ruskog vojnika ubili u sredu vece, izjavio je portparol policije UN Karl Scrank. On je rekao da je ruski vojnik pogodjen s ledja u glavu i rame mecima iz automatske puske "Tompson", koja je pronadjena i oduzeta, javlja KosovaLajv. HRV: DOKAZI PROTIV MILOSEVICEVIH LJUDI, OVK I NATO Kosovo, SRJ -- U novom izvestaju Hjuman Rajts Voca povezuje se bivse rukovodstvo Srbije i Jugoslavije s "brojnim zlocinima nad Albancima", a u 3 poglavlja dokumentuju se "zloupotrebe koje je pocinila OVK", koja je otimala i ubijala civile za vreme i posle rata, kao i "prekrsaji NATO" prilikom bombardovanja Jugoslavije. U poglavlju u pod nazivom "Snage konflikta" detaljno se pominju razne Vladine snage koje su ucestvovale u sukobu, kao i kljucni pripadnici OVK. Vazni komandanti MUP Srbije i Vojske Jugoslavije, koji se pominju u dokumentu su: General Dragoljub Ojdanic, bivsi nacelnik Generalstaba VJ, Nebojsa Pavkovic, bivsi komandant Trece armije VJ, Vladimir Lazarevic, bivsi komandant Pristinskog korpusa Trece armije VJ, Vlajko Stojiljkovic, bivsi ministar MUP, Radomir Markovic, bivsi sef Drzavne bezbednosti Srbije, Sreten Lukic, bivsi sef policije Srbije na Kosovu, Vlastimir Djordjevic, bivsi sef odeljenja Republicke javne bezbednosti, Obrad Stevanovic i bivsi sef policijskog odeljenja Srbije. Slobodan Milosevic i njegov unutrasnji krug politickih i vojnih lidera odgovorni su, tvrdi HRV, za ratne zlocine i zlocine protiv covecnosti pocinjene na Kosovu. U izvestaju se dokumentuju i "prekrsaji NATO i OVK". "Bombe NATO ubile su oko 500 jugoslovenskih civila od marta do juna 1999, a NATO nije preduzeo adekvatne korake da svede na minimum taj broj", zakljucuje se u izvestaju. HRV tereti i OVK za "ozbiljne zloupotrebe tokom 1998. i tokom borbi koje su dovele do NATO bombardovanja". "Elementi OVK su, takodje, odgovorni za napade na Srbe, Rome i drugo nealbansko stanovnistvo posle sukoba, kao i na albanske politicke protivnike. Kriminalne bande ili osvetoljubivi pojedinci mozda su ucestvovali u nekim incidentima, ali pripadnici OVK jasno snose odgovornost za mnoge od ovih zlocina", navodi HRV. HELMAN: ZA SADA NEMA POTREBE DA SESELJ IDE U HAG Beograd -- Predstavnik beogradske kancelarije Haskog tribunala Matijas Helman izjavio je da za sada nema potrebe da predsednik SRS Vojislav Seselj ide u Hag, pise "Danas". Helman je rekao da je Seselj na listi ljudi koji su ucestvovali u zajednickom kriminalnom poduhvatu na prostorima Hrvatske, ali da nije direktno optuzen. Prema njegovim recima, Seselj se moze obratiti kancelariji Haskog tribunala u Beogradu, ili bilo kojoj kancelariji Suda, ukoliko ima dokaze koji bi pomogli u procesima koji se vode pred tim sudom. SPS ORGANIZOVALA MITING PODRSKE MILOSEVICU Beograd -- Socijalisticka partija Srbije organizovala je u petak u centru Beograda miting podrske Slobodanu Milosevicu i ostalim Srbima koji su u pritvoru Haskog tribunala. Mitingu, koji je poceo u 17:00 na Trgu Republike, prisustvovalo je oko 2000 ljudi. VERONAUKA I GRADJANSKO VASPITANJE U SKOLAMA OD 31. OKTOBRA Beograd -- Ministar prosvete i sporta Gaso Knezevic i ministar vera Vojislav Milovanovic usaglasili su stavove i veroucitelji i profesori gradjanskog vaspitanja ulaze u skole u sredu 31. oktobra, a redovna nastava pocinje po predvidjenom rasporedu casova, saopstilo je Ministarstvo prosvete i sporta u petak. U saopstenju se navodi da je ucenicima i roditeljima data jos jedna mogucnost da odluce hoce li da prihvate jednu od ponudjenih opcija, odnosno imace jos sedam dana od pocetka nastave da eventualno promene svoju odluku. DA LI SE SESELJ VRACA NA PRAVNI FAKULTET? Beograd -- Tokom sastanka predstavnika republickog Ministarstva pravde i lokalne samouprave s delegacijom Beogradskog pravnog fakulteta u petak su dogovoreni konkretni oblici saradnje tokom buduce zakonodavne aktivnosti. Povodom odluke Prvog opstinskog suda da lidera radikala Vojislava Seselja vrati na mesto redovnog profesora Pravnog fakulteta, republicki ministar pravde Vladan Batic je rekao da on ni na koji nacin ne zeli da utice na sudska resenja. "Sudska odluka moze se izvrsiti na razne nacine. Pretpostavljam da je to samo jedna faza u postupku, prema tome, ako sam dobro shvatio, to je odluka prvostepenog suda, to znaci da to nije konacno ili pravosnazno resenje, ali ne zelim da se upustam u sudsku nadleznost", rekao je Batic. Sud je ponistio resenje Pravnog fakulteta, koje je 15. januara ove godine doneo vrsilac duznosti dekana Dragutin Soskic, o oduzimanju zvanja redovnog profesora Vojislavu Seselju. Komentarisuci odluku Suda, sadasnji dekan Vladimir Milic je rekao da "sudstvo treba da bude nezavisno i da je svaki pritisak nepotreban". "Sudski postupak traje, a dok traje komentar je izlisan. Razliciti nivoi sudjenja mogu razlicito da odluce, ali ja se ne bih upustao u to. kada odluka bude izvrsna, tada svako moze da kaze sta o tome misli i dekan ce tda vrlo rado reci sta misli o tome", kaze Milic. IZRECENE PRESUDE U VEZI SA UBISTVOM ARKANA Beograd -- Okruzni sud u Beogradu u petak je osudio grupu optuzenih za ubistvo Zeljka Raznatovica Arkana Milenka Mandica i Dragana Garica na ukupno 59 godina i 6 meseci zatvora. Sudsko vece je osudilo Dobrosava Gavrica, kao neposrednog izvrsioca ubistva, na 20 godina zatvora, dok su Milan Djuricic Miki i Dragan Nikolic Gagi, koji je u bekstvu, osudjeni na po 15 godina zatvora kao saizvrsioci ubistva. Dejan Pitulic, Vujadin Krstic i Stojan Rankovic osudjeni su na po 3 godine zatvora, dok je Djordje Grubacic osudjen na 3 godine i 6 meseci zbog pomaganja posle ubistva. Lekar iz Loznice Milomir Vasiljevic osudjen je na kaznu zatvora od 8 meseci, uslovno na 3 godine. U obrazlozenju presude, sudija Dragoljub Djordjevic rekao je da je tokom sudjenja utvrdjeno da su okrivljeni sa umisljajem ucinili krivicna dela. On je rekao da, i pored toga sto je utvrdjena odgovornost okrivljenih, presuda nije u potpunosti rasvetlila ubistvo u Hotelu "Interkontinental" 15. januara prosle godine, niti je otkriven motiv ubistva. "Iako je saslusano 70 svedoka, mnogi od njih ocigledno nisu smeli da kazu sta znaju, jer zaista je neshvatljivo da od toliko ljudi koji su u tom trenutku bili u holu 'Interkontinentala' niko nista nije video", rekao je sudija Djordjevic. Citanju presude prisustvovali su Arkanova majka i sestra, ali ne i udovica Svetlana Raznatovic. Arkanova sestra Jasna Diklic rekla je novinarima, nakon izricanja presude, da je zadovoljna sto nije izrecena smrtna kazna, jer se takvoj kazni protivi, ali je naglasila da slucaj nije zavrsen i da iza svega stoji DB, odnosno njen bivsi sef Radomir Markovic. Advokat porodice Raznatovic Dusan Slijepcevic izjavio je za B92 da je ovo sudjenje pokazalo da se u zemlji konacno mora uspostaviti vladavina prava. "Mora jednom biti uvedeno to da se ne moze uticati na tok postupka, bez obzira na to o kakvim se informacijama radi. Spoljni pritisak ne moze vise da se pokazuje u sudjenju. Zakon o krivicnom postupku mora biti promenjen, i to sustinski, da bismo eliminisali mogucnost da dodjemo u ovakvu situaciju. Visinu kaze ne bih komentarisao dok presuda ne bude pravosnazna", kaze Slijepcevic. Jedan od branilaca okrivljenih Momcilo Bulatovic najavio je da ce se odbrana zaliti visoj instanci. On je izrazio nezadovoljstvo obrazlozenjem presude, tvrdeci da se sudija Djordjevic u svom govoru "izasao van okvira optuznice trazeci motive ucinjenog dela". "Ovo je vidjenje dokaza suda, videcemo sta ce reci visi sud", rekao je Bulatovic. BIVSI POLICAJCI UHAPSENI ZBOG KRADJE Pozarevac -- Iz izvora koji su zeleli da ostanu anonimni, dopisnik Radija B92 Radoslavka Despotovic saznaje da je pozarevacka policija u cetvrtak uhapsila Zorana Markovica i Paju Mihajlovica, bivse pripadnike MUP Srbije, zbog osnovane sumnje da su bili ukljuceni u pljacku. Oni su oteli sluzbeno vozilo pozarevacke filijale Zavoda za obracun i placanje, 4. oktobra, i opljackali blizu 4 miliona maraka. Isti izvor navodi da je deo otetog novca pronadjen. SUBOTICKI RADIO NAJAVIO STRAJK Subotica -- Madjarska, srpska i hrvatska redakcija Subotickog radija najavile su da u ponedeljak nece pripremati uobicajene informativne emisije i da ce umesto njih slusaocima biti pustana muzika, pise "Madjar so". Razlozi za jednosatan strajk upozorenja su u zahtevu sindikata zaposlenih da im osnivac, Skupstina opstine, poveca plate na nivo prosecnih plata u ostalim javnim preduzecima u ovoj opstini. Zaposleni u Subotickom radiju traze i da se kod republickih organa u slucaju medija kojima je osnivac lokalna samouprava inicira suspendovanje uredbe o zamrzavanju plata, da se omoguci potpisivanje kolektivnog ugovora i da se ugovorom precizira odnos osnivaca i Subotickog radija. POLITICKI LIDERI MAKEDONIJE POSTIGLI DOGOVOR Skoplje -- Makedonski politicki lideri u petak su postigli sporazum o kljucnim ustavnim promenama, kojima se otvara put punoj primeni mirovnog plana, saopstili su diplomatski izvori. "Imamo sporazum o preambuli Ustava i o kompletnom ustavnom paketu", izjavio je za Rojters izvor blizak pregovorima koji se vode uz posredovanje predstavnika EU za spoljnu politiku i bezbednost Havijera Solane. Solana se u petak dva puta sreo s makedonskim predsednikm Borisom Trajkovskim u pokusaju da se spasi mirovni plan prema kome su albanski pobunjenici dobrovoljno predali oko 4.000 komada oruzja, kao i da makedonski parlament ozvanici veca prava Albanaca. 16 LJUDI POGINULO U NAPADU NA HERAT Avganistan -- Najmanje 16 ljudi je poginulo, a 25 ranjeno tokom americkog napada na Herat u sredu, javila je iranska televizija. Izvestaci iz Herata su javili da su americki avioni u 4 talasa napali cetvrt Kuhsan u Heratu u momentu kada su vernici isli u dzamije na molitvu. U izvestaju se navodi da su mnoge zrtve izgubile zivot zbog nedostatka prevoza do bolnice. Taibanski zvanicnici saopstili su da su americki avioni u cetvrtak pogodili autobus pun putnika, ali da broj zrtava jos nije poznat. Nezavisne potvrde ove informacije nije bilo. PREGLED STAMPE Beograd -- U Pregledu stampe mozete procitati intervju s Goranom Petrovicem, nacelnikom Resora drzavne bezbednosti, kome je ovo prvi intervju medijima, iz nedeljnika NIN. Iz "Blica" prenosimo intervju s glumcem Nebojsom Glogovcem, dobitnikom nagrade Zoran Radmilovic" za ulogu Jaga u predstavi "Zlatno runo" po tekstu Borislava Pekica. Strana stampa: Pentagon je odobrio razvijanje genetski modifikovane bakterije "super-anthrax" kako bi bila testirana americka odbrana od bioloskih napada, prenebregavajuci bojazni da bi to istrazivanje moglo da narusi sporazum o upotrebi mikroba u ratnim uslovima iz 1972, pise britanski "Guardian". BBC News pise o nesrecama u alpskim tunelima. -----BEGIN PGP SIGNATURE----- Version: PGP 6.5.1i iQA/AwUBO9nYMkMYhVuIcyHKEQK6NgCgm8RZwO3gYqg7E4lAVL1sna52zrcAoMty bZ1jQriLvpaR2l2nojZLsoQn =YLYJ -----END PGP SIGNATURE----- ==================================================================== b92-s je otvorena mailing lista koja sluzi za distribuciju vesti Radija B92. Vesti se salju u blokovima svakog dana u 23:55 CET. Vise informacija o RTV B92 mozete dobiti na: http://www.b92.net/
