Tragom novih
ha�kih optu�nica protiv Srba za rat u Hrvatskoj
Agresija vrhovni�tva nad sopstvenim narodom srpske
nacionalnosti
�ta su izjavljivali Milan Marti�, dr Biljana
Plav�i�, dr Branko Kosti�, dr Zoran �in�i�, Vladimir �tambuk i drugi dr�avnici,
politi�ari i strana�ki prvaci. U EZ znali za izjavu Mesi�a da �e biti �poslednji
predsednik Jugoslavije�, a insistirali da bude izabran � Hrvatska se
naoru�avala, Armija snimala, a niko nije reagovao � Srbi u Hrvatskoj se
samoorganizovali da bi se za�titili
Ha�ki tribunal se ove nedelje opet oglasio i, �to je na�alost ve�
�poslovi�no� u praksi tog ad hok �suda� � protiv Srba. Karla del Ponte je
podigla novu optu�nicu protiv biv�eg predsednika SRJ Slobodana Milo�evi�a,
obelodanila spisak njegovih saradnika za tragi�ne doga�aje u Hrvatskoj i
zatra�ila da se �to br�e isporu�e Hagu �etvorica visokih oficira biv�e JNA za,
kako se ka�e, �razaranje Dubrovnika�. �To je stvar politi�ke celishodnosti�,
ka�e ugledni ekspert me�unarodnog prava i politi�ki analiti�ar prof. dr Kosta
�avo�ki i podse�a da se �Srbi optu�uju za najte�a dela�, da su najbrojniji u
ha�kim kazamatima, a da su zlo�inci poput Izetbegovi�a, Ta�ija i drugih za njih
jo� �nedodirljivi�. Stvar je, dakle, politi�ke celishodnosti.
U takvu ocenu mo�e da stane i pitanje � za�to ba� sada, jer o nekakvoj �krivici� je besmisleno govoriti? Odgovor je dosta jednostavan: Amerika je u�la, kako ka�e, u obra�un sa �svetskim terorizmom� i ovo je prilika da se izbri�u njeni uticaji na tragediju koju je do�iveo srpski narod od terorista koje su oni pripremali, formirali, finansirali i obu�avali, s jedne, a s druge strane, grubom agresijom na na�u zemlju pogazili sve me�unarodne pravne norme. To mora da se jednostavno zaboravi i � amnestira. Uz pomo� �iznutra�. A nije te�ko pretpostaviti koliko je ��apta�a� iz Srbije i Jugoslavije uticalo na novu optu�nicu protiv Milo�evi�a i listu petnaestorice novih!
Umesto da puca, armija � snimala
Nova optu�nica se odnosi na period maj 1991. � juni 1992. godine. Bilo je to vreme kada su Srbi u Hrvatskoj izba�eni iz Ustava te republike kao konstitutivni narod, kada se Hrvatska tajno naoru�avala pod nadzorom generala �pegelja, a Armija sve to tajno snimala i ni�ta nije preduzimala!? Bilo je to vreme kada se Predsedni�tvo SFRJ �cepalo�, kada je Stjepan Mesi� u�inio sve da bude �grobar� Jugoslavije, kada su Srbi u Hrvatskoj i vojska u kasarnama napadani i ubijani, kada se vodio jednostavno � gra�anski rat.
Milan Marti�, u to vreme ministar unutra�njih poslova SAO Krajina, rekao je u emisiji �Pe�at vremena� Radio Kragujevca 10. juna 1991. godine: �Rasporedili smo snage da branimo svoj narod. Sukob ne �elimo, ali ga hrvatsko vrhovni�tvo name�e. Masakrirali su Srbe na Plitvicama, u Klini. Predsedni�tvo SFRJ i JNA su dozvolili pred o�ima celog sveta masovno naoru�avanje Hrvata i povratak fa�izma na ove prostore. Predsednik SIV-a Ante Markovi� je po inostranom nalogu poslao goloruke vojnike u Sloveniju. Radi se o sprezi unutra�njeg i spoljnjeg neprijatelja da nas rasture. Tu�man i Mesi� �ine ne�uvene zlo�ine nad Srbima, a sve to pripisuju drugoj strani�. (10. jun 1991).
Tih dana, Predsedni�tvo SFRJ nikako da izabere predsednika s obzirom na to da je mandat Borisavu Jovi�u istekao. Na red je do�la Hrvatska koja tra�i da to bude Mesi�. Predstavnici Srbije i Crne Gore to ne�e, jer je Mesi� izjavio da �e biti �poslednji predsednik Jugoslavije�. I Makedonija se �ne�ka�. EZ pritiska da se Mesi� izabere. Istovremeno, u Borovo selu redarstvenici napadaju kolonu Srba, a u Splitu � napadnuta vojska. U sarajevskom hotelu �Stoj�evac�, podno Igmana, predsednici republika, posle sastanka na Brdu kod Kranja, razgovaraju kako da izgleda nova dr�ava. Izetbegovi� i Gligorov predla�u �asimetri�nu� federaciju. Oglasila se odmah dr Biljana Plav�i�, �lan Predsedni�tva BiH i predsednik Saveta za za�titu ustavnog poretka:
�To �to su predlo�ili Izetbegovi� i Gligorov ima sve elemente konfederacije. Konfederacija isklju�uje dr�avu. To je prvi korak da se na mudar na�in sru�i Jugoslavija. Nema govora o tome� (10. jun 1991).
Ultimatum i presuda
Uz nevi�ene pritiske inostranih faktora 30. juna 1991. izabran je Stjepan Mesi� za predsednika Predsedni�tva SFRJ uz prisustvo �evropske trojke� � �ak Posa (Luksemburg), Van Den Bruka (Holandija) i �ani de Mikelisa (Italija). Prave namere EZ je iskazala u tekstu Deklaracije od 27. avgusta 1991. Toje bio pravi ultimatum sa izra�enom osudom Srbije i JNA, a ni jednom re�ju se ne pominju oni koji razbijaju SFRJ. Zatra�ili su u Deklaraciji i organizovanje mirovne konferencije i ultimativno nabrajaju ko treba da u�estvuje.
Strana�ki prvaci su to ovako komentarisali:
�Ne sla�emo se da bude odr�ana mirovna konferencija kako tra�i EZ koja sebe uspostavlja kao vrhovnog arbitra. Jugoslavija nije �lan EZ, a EZ ignori�e Sovjetski Savez i neke druge dr�ave va�ne za stabilnost evropskog poretka. Ton saop�tenja je ultimativan. Unutra�nje granice na kojima insistiraju nemaju nikakav zna�aj. Nikakvu ulogu u tome ne mogu imati Nema�ka i Austrija� (Zoran �in�i�, Demokratska stranka, 1. septembar 1991).
�Ne treba odbijati posmatra�e, ve� treba postaviti uslove pod kojima �e do�i� (dr Jovan Marjanovi�, SPO, 1. septembar 1991).
�Na sceni je zamena teza: jedan deo Zapada i novinara prave od Srbije agresora. U Hrvatskoj je sukob izme�u gra�ana Hrvatske: Srba koji se bore za svoja prava, jer niko nije hteo da prihvati politi�ki razgovor, pa su morali da se late oru�ja, jer su ugro�eni. Ovo je agresija hrvatskog vrhovni�tva nad sopstvenim gra�anima srpske nacionalnosti� (dr Vladimir �tambuk, SPS, 1. septembra 1991).
Stjepan Mesi� bez sednice Predsedni�tva donosi 15. septembra naredbu da vojska ne sme da napu�ta kasarne. Ako ne prihvati, bi�e progla�ena okupatorskom. Hrvatska je time objavila rat JNA. Iz te republike sti�u pretnje o �preme�tanju rata� na BiH.
Vojsci isklju�ena voda
Na dubrova�kom podru�ju � hrvatski gardisti granatiraju Trebinje, zatvaraju slavine na Platu, odakle se crnogorsko primorje snabdeva vodom. JNA uzvra�a. U Cavtatu 20. novembra 1991. sastanak predstavnika JNA i lokalne vlasti. Potpukovnik Radoslav Svi�evi�, pregovara� u ime JNA, ka�e da je dogovoreno da prestanu �provokacije�. Biv�i javni tu�ilac Dubrovnika Ivo Lang zahteva demilitarizaciju Dubrovnika, stvaranje republike Dubrovnik, pod nadzorom UN. �Tu�man je ovde doveo 2.000 gardista. Neka idu, ho�emo sa svima da �ivimo u miru. Ho�emo autonomiju� (Ivo Lang, 23. novembra 1991).
Potpisano je izme�u Knina i Zagreba jo� jedno primirje � 14. po redu, na isteku 1991. Potpredsednik Predsedni�tva SFRJ dr Branko Kosti� je najavio:
�Bli�i smo prekidu ratnih sukoba. Iz vi�e razloga: prvi, hrvatsko vrhovni�tvo kome nije odgovarao mir do�lo je do zaklju�ka da ratnom opcijom ne mo�e posti�i ono �to je o�ekivalo i da eskalacija oru�anih sukoba ne�e dovesti do br�eg priznavanja Hrvatske i Slovenije zbog �ega su oni stalno i�li u eskalaciju sukoba. Drugo, u samoj Hrvatskoj je do�lo do ozbiljnih gibanja i, tre�e, �toje posebno va�no, uklju�ili su se sada i UN, kao i SAD i Sovjetski Savez, neposrednije i ja�e. Ako do�e do anga�ovanja mirovnih snaga UN, u kratkom roku do�i �e do prekida ratnih sukoba, a politi�ko re�enje na�e krize re�ava�emo u mirnim uslovima. Italija i Nema�ka, mada najavljuju, ne�e brzo priznati Hrvatsku i Sloveniju� (dr Branko Kosti�, 1. decembar 1991).
Na�alost, prognoza Branka Kosti�a se nije ostvarila. Nema�ka je ubrzo unilateralno priznala Hrvatsku i Sloveniju, rat se prenosi u Bosnu i Hercegovinu.
Na osnovu citiranih izjava mo�e se
ste�i utisak o po�etku eskalacije sukoba u Hrvatskoj za �ta se optu�uje
Milo�evi� i petnaestorica njegovih �sau�esnika� kao i �etvorica visokih oficira
JNA. Ali, kako re�e, prof. �avo�ki �stvar je politi�ke celishodnosti�.
S.
S.
|
Jezivo
svedo�enje � biv�eg pripadnika hrvatske vojne
policije ZAGREB � Da su se u splitiskoj ratnoj luci Lora 1992. godine doga�ali stravi�ni zlo�ini protiv srpskih i cnogorskih civila i zarobljenika pokazuje i svedo�enje bi�eg pripadnika hrvatske Vojne policije Marija Bari�i�a. On je u istrazi koja se u Splitu ovih dana vodi protiv osmorice osumnji�enih zbog ratnih zlo�ina u Lori izjavio da je ga je po dolasku u inspekciju u taj zatvor pred posetu delegacije Me�unarodnog crvenog krsta, Tvrtko Pa�ali�, �ef vojne policije u �ibeniku, odveo u deo zatvora gde su bili neevidentirani zatvorenici, rekav�i mu da �od njih mogu da rade �ta �ele�. Zastra�uju�i prizor Iza vrata okovanih gvo��em Bari�i�a je �ekao zatra�uju�i prizor. U prostoriji poprskanoj krvlju bio je samo jedan sto na kome je bio takozvani poljski telefon za mu�enje zatvorenika strujom. Bari�i� je izjavio da se �ulo zapomaganje zatvorenika koji su molili da ih neko ubije jer nisu mogli da izdr�e torturu. To su bila devetorica zaroboljenih crnogorskih rezervista, od kojih su neki, kako je rekao, krkljali kao da nemaju jezik, a neki su bili bez o�iju i u�iju. Kad je posle nekoliko dana ponovo do�ao u zatvor u Lori, Bari�i� je video dva vojna policajca kako se tuku, jer se nisu mogli dogovoriti ko �e dalje da bije zatvorenika, koji je, izobli�en od mu�enja, le�ao kraj njih. Smaknu�a i bacanja u jamu Bari�i� je o svemu �to je video podneo izve�taj, ali se ni�ta nije dogodilo, osim �to je 30-tak neidentifikovanih zatvorenika, pre dolaska delegacije Crvenog krsta, preme�teno u �ibenski zatvor Kuline. Me�utim, prethodno su morali da pro�u kroz �palir vojnih policajaca koji su ih tukli letvama i bezbol palicama. Bari�i�
ka�e da je kasnije saznao da su sedmorica od tih zatvorenika ubijena i
ba�ena u Kevinu jamu na Kozjaku, gde su obavljana smaknu�a u prisustvu
Tvrtka Pa�ali�a. |
<<un.jpg>>
