Zašto je Jugoslavija i posle deset meseci bez ambasadora u Sjedinjenim Državama?
Ko još haje za Ameriku! Vašington na repu domaće diplomatije. DOS misli ili da nema pravih kandidata ili zna da ih ima, ali ne želi da ih potraži (dr D. Nikoliš). Zar među deset miliona Srba u zemlji i dijaspori nema časnih, uvaženih i sposobnih Srba za tu dužnost! ( dr D. Georgijević) Od 1991. do danas, naša država je imala samo jednog ambasadora u SAD, i to samo šest meseci, a već je prošlo deset meseci kako je Milan St. Protić vraćen u zemlju. U međuvremenu je licitirano nekoliko putnika za Vašington, ali je mesto i dalje prazno. Koliko je značajno da zemlja ima diplomatu tog ranga tamo gde se kroji svetska politika, "Glas" je u nekoliko navrata podsećao. O tome opet pišemo, jer se u međuvremenu stvari nisu makle s mrtve tačke. - Odsustvo ambasadora naše zemlje u najmoćnijoj i najuticajnijoj državi postbipolarnog - unipolarnog - sveta današnjice, zemlje koja iz dana u dan odlučujuće utiče na unutrašnji život, politiku i sudbinu mnogih malih država, a među njima, dakako, i naše, baca tamnu senku, čak mrlju, na nas same, na državu, odnosno one koji danas njom rukovode, i na naše odnose sa SAD. Neko može da se upita i da li je SRJ, u ovom trenutku, uopšte potreban ambasador u SAD, iz ovog ili onog razloga. Naići ćemo na mišljenje da nam ne treba ambasador, već dobra konsalting, PR kompanija, koja za dobre novce - a sve je u SAD, doslovce, na prodaju - može da vas zastupa daleko bolje od vas samih. Tu je i radikalniji pristup: da ova izuzetno važna državna funkcija može slobodno da se prepusti Amerikancima - "neka nas oni zastupaju, ionako toliko snažno utiču na unutrašnju politiku zemlje, prisustvuju sednicama vlada, kadriraju, planiraju" - objašnjava za "Glas" dr Dušan Nikoliš, saradnik Instituta evropskih studija i direktor Beogradskog centra za američke studije. Od septembra prošle godine kao potencijalni kandidati pominjani su novinar Stojan Cerović, profesori Svetozar Stojanović i Ivan Vujačić, zatim Miroslav Majkl Đorđević, osnivač i predsednik Kongresa svesrpskog ujedinjenja, samopredloženi Nikola Mišljenović, poznatiji kao bivši Miloševićev zet, Aleksa Đilas, analitičar, Vladeta Janković, već ambasador u Velikoj Britaniji, i, konačno, Ivan Živković, otpravnik poslova ambasade u Vašingtonu. Oni su ostavili pečat Jedna od najupečatljivijih ličnosti u istoriji jugoslovensko - američke diplomatije bio je Konstantin Fotić. Kao stalni delegat u Ligi naroda u Ženevi od 1927. do 1935, suprotstavljao se narastajućem fašizmu i komunizmu u Evropi. Time je izazvao podozrenje starešina u Beogradu, te biva premešten u Vašington za šefa poslanstva. Ambasador Kraljevine Jugoslavije je postao 1942. zalažući se da istorijsko stradanje srpskog naroda izađe na videlo. Svojim delovanjem zapečatio je sudbinu kod novih vlasti, koje ga posle tri godine smenjuju. Dalje se borio protiv komunističke vlasti u Beogradu, kao vođa "Srpske narodne odbrane" i "Komiteta za slobodnu Evropu". Sledeći predstavnik naše države u Americi bio je Stanoje Simić, koji je zdušno podržavao Titove partizane, ali je zbog zagovaranja komunizma opozvan posle godinu dana. Za njim sledi Sava Kosanović, od 1946. do 1950, visoki činovnik izbegličke vlade Kraljevine Jugoslavije, koji je pokazao simpatije prema NOB i Titovim idejama. Dalje se nižu politički podobnici onog vremena, a poslednji ambasador je bio Dževad Mujezinović, od 1989. do 1991. godine. Ćutanje Prošlo je gotovo 20 dana otkad je "Glas" ministru spoljnih poslova Goranu Svilanoviću poslao telefaks s pitanjima o problemu izbora ambasadora u Vašingtonu. I pored obećanja pres službe da će ministar naći vremena, "Glas" nikada nije dobio odgovor. Antologijski Sam Protić će ostati ubeležen u antologiju svetske diplomatije izjavom da je njegovo Ministarstvo spoljnih poslova nula i da će biti onako kako on kaže dok je ambasador u SAD. Međutim, ispostavilo se da koliko je predsednik Vojislav Koštunica bio za prof. Stojanovića, a protiv Cerovića, jer ga dijaspora nije htela, toliko je ostatak DOS-a vodu navodio na suprotnu stranu. Javila se i "domaća" javnost iz SAD i Kanade. Predsednik Koštunica, savezna vlada i ministar Goran Svilanović u jednom trenutku su bili zasuti protestima mnogih srpskih organizacija i uglednih Srba iz rasejanja. Jedan od najuticajnijih Srba i predsednik najveće organizacije u dijaspori, Kongresa srpskog ujedinjenja, Miroslav Majkl Đorđević, napisao je sredinom oktobra Koštunici da su on, njegovi saradnici i prijatelji "zabrinuti vestima iz Beograda u vezi novog ambasadora u Vašingtonu" i da se moli da se "nanovo ne napravi greška, jer vremena za popravni ispit nema" kako bi Jugoslavija dobila sposobnog, uglednog, upućenog i od američke vlade uvaženog ambasadora u Vašingtonu. Prof. dr Dragoslav Georgijević je, u pismu Koštunici, rekao da je "neshvatljivo da Jugoslavija nastavlja s istim greškama kao i u slučaju Protića, koji nije imao ni najosnovnije kvalifikacije za tu dužnost". "Mi smo to znali", kaže dr Georgijević, "ali ko nas pita! Sada vidimo da je kandidat Cerović, koga smo mi ovde u Americi upoznali za vreme nesrećnog građanskog rata, kad je s velikim neprijateljem srpskog naroda Sonjom Biserko, bacao blato na sve Srbe i naš narod. Očigledno je da DOS nema državotvorne odgovornosti i da neke male partije, s jednim ili dva odsto biračkog tela, učestvuju ravnopravno u najdalekosežnijim odlukama. Za ime milog Boga, gospodine predsedniče, zar među deset miliona Srba u zemlji i dijaspori nema nekoliko časnih, uvaženih i sposobnih Srba za tu dužnost!" Profesor Stojanović je, zbog ugleda i mnogih poznanstva s ljudima iz vašingtonskog establišmenta, koje je stekao držeći kao gostujući profesor predavanja na prestižnim američkim univerzitetima, ali i kao dobar poznavalac razuđenog američkog političkog sistema, pokupio najviše poena kod dijaspore. Istovremeno, najveći kritičar imenovanja Cerovića za ambasadora bio je dr Srđa Trifković, nekada sekretar kabineta prestolonaslednika Aleksandra Karađorđevića, a danas direktor Fondacije lord Bajron za Balkan. U "Književnim novinama" Trifković piše da i sama kandidatura Cerovića "ukazuje na poodmaklu šizofreniju jednog dela srpske političke scene". Trifković kaže da Cerović nije osuđivao samo Miloševićev režim već je težio "nemilosrdnoj dekonstrukciji srpske kulture, istorije, kolektivnog duha i mentaliteta". Borka Pavićević je izjavila da je "strašno da se dijaspora meša u stvari jedne suverene države i ima pravo veta. Skandalozno je šta su neki ljudi iz dijaspore pisali o gospodinu Ceroviću koji bi, po mom uverenju, bio dobar ambasador". Majk Đorđević je tim povodom u januaru rekao za "Glas" da je skandalozno upravo što tako misli Pavićevićeva - "a sličan stav je pokazala i gospođa Aleksandra Joksimović prilikom posete SAD". "Srbija je i naša majka i niko nema monopol nad njom. Konačno, mnogi od nas su i jugoslovenski građani", rekao je Đorđević. - S neozbiljnim prilazom u odnosima s uglednim i autoritativnim subjektom, kao što su SAD, s kojim je, sportski rečeno, svaki nerešen rezultat ravan osvajanju šampionske titule, gubimo polako utakmicu. Pri tom je najlošije to što je ubedljiva većina golova koje smo primili upravo naše delo - autogolovi na koje protivnikova igra nije čak ni uticala. Autogolovi mogu samo da budu predmet ismevanja, sažaljenja, pa i prezira - dodaje dr Nikoliš. Kandidat za ambasadora u SAD, kaže dr Nikoliš, ne bi mogao da bude neko ko u životu i radu nije već bar proučio neku značajnu studiju o spoljnoj politici, istoriji, unutrašnjem društvenom biću SAD, ko nije pročitao memoare neke od ključnih ličnosti novije istorije i diplomatije ove zemlje, dela književnosti i sveta umetnosti iz raznih epoha, ko nije, bar u nekom periodu svog života, redovno pratio američku štampu, periodiku i druge medije, kao i studije američkih istraživača o Jugoslaviji. - Argumenti da takvih kandidata možda kod nas trenutno još nema samo su prozirna demagogija stranačkog politikanstva. Potrebno je samo sastaviti komisiju visoke kompententnosti za izbor kandidata. Misija ambasadora u SAD zahteva vrlo ozbiljne i temeljne pripreme - čak pod uslovom ispunjenih prethodnih pretpostavki. Nekada su one, u decenijama socijalističke, Titove Jugoslavije trajale od šest meseci do godinu dana. Nova vlast u Beogradu već je napunila godinu i po dana. Međutim, nikakva" idealna" ličnost ambasadora ne može sama ništa da uradi ukoliko nije na čelu tima isto tako visokoosposobljenih i kompetentnih saradnika, prvenstveno za politička, ekonomska, vojno-bezbednosna i medijska pitanja. Tek se u takvoj jednoj simbiozi može očekivati rezultat. Uzgred, nekim domaćim partijskim ljudima, čija su imena poslednjih meseci "licitirana" u čudnom procesu i postupku "priprema" za funkciju u Vašingtonu, čini se da ne bi bili od pomoći ni čitavi instituti i istraživački centri - smatra dr Nikoliš. DANIJELA ĆIROVIĆ http://www.glas-javnosti.co.yu/danas/srpski/T02041101.shtml Srpska Informativna Mreza [EMAIL PROTECTED] http://www.antic.org/
