11. april 2002.
BEOGRAD -- Generala Momcila Perisica, kao i oficire VJ u penziji Vuka
Obradovica, Miodraga Jokica, Milana Aksentijevica, Nedeljka Boskovica i
Ljubodraga Stojadinovica vojna obavestajna sluzba pratila je jos od
1999. godine, sto proizilazi iz dokumenta iz tog vremena do kojeg je
dosao beogradski ^ÓNedeljni Telegraf^Ô. U predlogu za pokretanje
operativne akcije ^ÓGrabez^Ô, koji je potpisao nacelnik Uprave
bezbednosti Generalstaba VJ general-potpukovnik Geza Farkas, kao
sumnjivi se navode i (tada aktivni) pripadnici VJ, general-potpukovnik
Blagoje Grahovac, pukovnik Dragan Vuksic, pukovnik Rade Rajic i
potpukovnik Vlatko Vukovic. Akciju je odobrio nacelnik GS VJ general
armije Dragoljub Ojdanic. Prema pisanju lista, cilj akcije je bio
otkrivanje, pracenje i sprecavanje ^Óstranacke, ekstremisticke i druge
destruktivne delatnosti u VJ i prema njoj...^Ô. Akcija je pokrenuta u
vreme kada je general u penziji Momcilo Perisic najavljivao svoje
opoziciono delovanje, tokom 1999. godine, pise "Nedeljni Telegraf".
PRISTINA -- Predstavnik Komisije za izbeglice i demografiju Saveta
Evrope, Boris Litijevic, izjavio je juce u Pristini da ce ^Óproces
povratka raseljenih biti tezak i da ce potrajati^Ô. On je, takodje,
rekao "da kosmetska vlada treba da preuzme obaveze, i da uspostavi
osnovna nacela za postovanje prava manjina i toleranciju unutar
drustva". Nebojsa Covic, sef Koordinacionog centra za Kosmet je, sadruge
strane, jos ranije izjavio da je ova godinakljucna u procesu povratka
srpskog stanovnistva na Kosmet. On, naime, smatra da ce proces povratka,
u znacajnoj meri biti doveden u pitanje, ukoliko se u tekucoj godini na
tom polju ne postignu neki opipljivi rezultati.
BEOGRAD -- Predsednik Socijalisticke narodne partije Crne Gore Predrag
Bulatovic je, u Beogradu, izjavio da "bi bilo nezakonito ako neko bude
izrucen Haskom tribunalu, a ne nalazi se na spisku onih, protiv kojih su
podignute i potvrdjene optuznice za ratne zlocine^Ô. "To bi bio
nezakonit cin i ko to uradi, snosice posledice^Ô, naglasio je on.
Bulatovic je istakao da je ^Ózakon jasan, i da se odnosi samo na
podignute i potvrdjene optuznice^Ô. ^ÓAko budu podignute optuznice posle
donosenja zakona o saradnji sa tribunalom u Hagu, procesi treba da se
vode pred domacim sudovima", rekao je Bulatovic u Saveznoj skupstini,
koja danas razmatra Predlog zakona o saradnji SRJ sa Haskim sudom.
LONDON -- Britanski dnevni list ^ÓIndipendent^Ô upozorava da bi izvestaj
holandske vlade o masakru u Srebrenici, kojim se skida krivica sa
nekadasnjeg predsednika SRJ, Slobodana Milosevica, ^Ómogao da oslabi
argumente haskog tuzilastva u procesu koji se vodi protiv Milosevica^Ó.
Bivsi jugoslovenski predsednik je, izmedju ostalog, optuzen za genocid,
pri cemu je ubistvo muslimana u Srebrenici jedno od najtezih dela koje
mu se stavlja na teret, pise ovaj list. Kako pise ovaj list "u
holandskom izvestaju se jasno konstatuje da vlasti u Beogradu nisu
krive, dok uloga bivseg lidera bosanskih Srba, Radovana Karadzica nije
jasna, jer Karadzic i general Ratko Mladic, u to vreme nisu bili u
najboljim odnosima^Ó. Izvestaj u otezava posao glavnog tuzioca Haskog
tribunala, Karle del Ponte, kojoj, inace, nije lako da poveze Milosevica
sa Srebrenicom, ocenjuje ^ÓIndipendent^Ô. List, ipak, dodaje da "bi del
Ponteova mogla da dodje do dokaza koji nisu bili dostupni autorima
izvestaja holandske vlade^Ó.
PODGORICA -- Predsednik Socijalisticke narodne partije Predrag Bulatovic
je uveren da ce glasaci te partije razumeti poslednji preokret u stavu
SNP-a, u odnosu na Haski tribunal. ^ÓTreba da vide da je ovo nesto sto
je moralo da se uradi pod pritiscima i zbog pretnji sankcijama i
izolacijom, i zbog toga sto je realno moglo da se ugrozi potpisivanje
postizanja saglasnosti o Sporazumu u skupstinama, i moguce, rast
separatizma u Srbiji. Vidite kako stranka Vladana Batica i on licno, i
jedan broj separatista i autonomasa podsticu anticrnogorsko raspolozenje
i raspolozenje protiv zajednicke drzave. Ja jednostavno smatram da smo
mi tesko mogli da rizikujemo, da povucemo neki potez koji bi ugrozio te
programske ciljeve za koje se mi zalazemo^Ô, rekao je Bulatovic.
PODGORICA -- Potpredsednik Demokratske partije socijalista Svetozar
Marovic je izjavio da ne razmislja o premijerskom mestu u novoj
crnogorskoj republickoj vladi. ^ÓNemamo pravo da mesto premijera
prepustimo bilo kome, bez uvazavanja raspolozenja gradjana. DPS, kao
najjaca partija, sa pravom polaze pravo na mesto premijera^Ô, rekao je
Marovic u intervjuu za najnoviji broj nedeljnika ^ÓMonitor^Ô. Prema
njegovim recima, broj minstarskih mesta, funkcije i zvanja ne bi smeli
da budu prepreka za dogovor, koji je bitan za buducnost Crne Gore. ^ÓAli
taj dogovor mora da pretpostavlja realnu snagu svakog politickog
partnera. Ko to ne zeli da uvazi, moze da trazi nove izbore i na njima
da pokusa da stvari promeni^Ô, rekao je Marovic.
BEC -- Guverner Narodne banke Jugoslavije (NBJ), Mladjan Dinkic, izjavio
je, juce, u Becu da je "u toku supervizija inostranih banaka i da ce
protiv "Majkrofajnans banke", zbog nesavesnog poslovanja, biti preduzete
ostre mere^Ó. "Mi smo krenuli i u superviziju stranih banaka^Ó, naglasio
je Dinkic, i dodao da su u toku kontrole u ^ÓMajkrofajnans banci^Ô i
^ÓRajfajzen banci^Ô. On je rekao da su kod ^ÓMajkrofajnans banke^Ô
uocene "neke nepravilnosti u poslovanju, koje treba da budu uklonjene^Ó.
Njihovo knjigovodstvo je, naime, neazurno, i ne pruza blagovremen uvid u
finansijske transakcije, koje ova banka obavlja. ^ÓMajkrofajnans banka^Ô
je neazurno poslovala na Kosovu i Metohiji, pa su njeni predstavnici,
verovatno, mislili da tako mogu da se ponasaju i u Srbiji, rekao je
Dinkic. ^ÄToj banci ce biti izrecene ostre mere", najavio je guverner
NBJ, Mladjan Dinkic.
BEOGRAD -- "Novi Zakon o privatizaciji se ne odnosi samo na
privatizaciju novih preduzeca, vec i na zavrsetak privatizacije u
preduzecima koja su otpocela taj proces", stoji u referatu prof. dr
Dragana Djuricina, clana Programskog saveta Naucnog drustva ekonomista
Jugoslavije (NDEJ), na temu: "Tranzicija u Srbiji u 2002. izmedju
reformizma i populizma". Referat je sastavljen povodom skupa NDEJ, koji
je odrzan proslog meseca na Ekonomskom fakultetu u Beogradu. U referatu
pise da novi Zakon o privatizaciji daje mogucnost reprivatizacije
privatizovanih preduzeca, sto uz posredovanje drzave, moze dovesti do
toga da preduzece preuzme strani investitor, bez odluke menadzmenta i
zaposlenih, koji su interni vlasnici. Gubitak kontrole nad preduzecem od
strane zaposlenih moze da dovede do gubitka materijalne osnove srednje
klase, stoji u ovom referatu. Nov Zakon o privatizaciji, kroz aktivnost
Akcijskog fonda (AF), naime, nudi mogucnost prodaje ne samo akcija vec i
preduzeca, jer predvidja tri zakonske mogucnosti: pretvaranje
prioritetnih akcija AF, posle prodaje, u upravljacke akcije, ukidanje
prava prece kupovine pri prodaji akcija i mogucnost vezane prodaje
akcija AF i drugih vlasnika.
BEOGRAD -- Prema poslednjim podacima Zavoda za obracun i placanje, u
prva tri meseca u Srbiji je, povremeno ili stalno, bilo nelikvidno
44.345 firmi sa 1.200.379 radnika. Neprekidno nelikvidno je bilo 25.546
preduzeca, sa 699.870 zaposlenih, ciji dug je dostigao cifru od 95,5
milijardi dinara. U 24.444 firme sa 245.808 radnika i dugom od 75,4
milijarde dinara, za ova tri meseca, podnet je predlog za pokretanje
stecajnog postupka. Stecaj je otvoren u 749 preduzeca sa 9.394 radnika,
a zavrsen je u 82 firme.
BEOGRAD -- U Beogradu na prezentaciji rezultata regionalnog projekta o
monitoringu korupcije u zemljama jugoistocne Evrope, istaknuto je da je
jugoslovensko drustvo u kriticnoj meri podmiceno. Istrazivanje korupcije
u nasoj zemlji vrsili su Centar za proucavanje alternativa (CPA) i
Istrazivacki i analiticki centar "Argument". U Srbiji prema misljenju
1.509 ispitanih i u Crnoj Gori, prema misljenju 563 ispitanih, u nasoj
zemlji je korumpirano cak 79% carinika, 70% lekara, 67% policajaca. U
nesto manjem procentu kao korumpirani oznaceni su advokati, politicari,
biznismeni i sudije. "U svim zemljama u tranziciji korupcija predstavlja
veliki drustveni problem", rekao je direktor CPA Milan Nikolic, i dodao
da tako misli i dve petine ispitanih Jugoslovena. Prema rezultatima
istrazivanja, u 35% slucajeva u Srbiji i 25% slucajeva u Crnoj Gori,
gradjani se nalaze pred iskusenjem da li da podmite sluzbenika kako bi
sto pre zavrsili neki posao, bez veceg maltretiranja. Prema proceni 43%
gradjana u Srbiji i 60% u Crnoj Gori, male plate su jedan od tri vazna
faktora koja su presudna u pojavi korupcije. Kao druga dva faktora, koji
uticu na rasprostranjenost korupcije, 37%, odnosno 46% ispitanih navelo
je neodgovarajuce zakonodavstvo, a 45%, odnosno 52%, navelo je teznju
ljudi na vlasti da se obogate.
SARAJEVO -- Tokom pretresa prostorija organizacije "Bosanska idealna
futura" i stana direktora te organizacije, Muniba Zahiragica, koji je
optuzen za krivicno delo spijunaze, pronadjeno jevise od 80 dokumenata
sa oznakom dzavne tajne, saznaje list "Dnevni Avaz". Zahiragic, bivsi
sluzbenik "Agencije za istrazivanje i dokumentaciju BiH" (AID), uhapsen
je, inace, sredinom proslog meseca. Pronadjena dokumenta su, naime, bila
namenjena osobama afroazijskog porekla, za koje postoji sumnja da u BiH
nisu dosle sa "cistim namerama", tvrdi list. Federalno ministarstvo
unutrasnjih poslova u saradnji sa AID-om, sa druge strane, intenzivno
prikuplja dokaze i informacije, koje bi mogli da potvrde sumnje da je
Zahiragic pomagao nekim strancima, koji su vec bili pod prismotrom i
"markirani" od nadleznih vlasti, da napuste BiH. U tome su mu itekako od
pomoci bili i podaci koje je tajno izneo iz AID-a, zakljucuje "Dnevni
Avaz".
KNIN -- Milorad Pupovac, predsednik Srpskog narodnog veca, ostro je
osudio napad na vecnika Samostalne demokratske srpske stranke (SDSS)
Dragoljuba Cupkovica, koji se dogodio u ponedjeljak u Kninu, prenosi
Slobodna Dalmacija. Napad flasom, popracen vredjanjem i udaranjem
nogama, bio je, prema Pupovcevom misljenju, motivisan nacionalnom
mrznjom, buduci da se napadac i zrtva nisu poznavali. Napadac Cacic,
inace, u svojoj biografiji vec ima cetrdesetak kaznenih i prekrsajnih
prijava, pa zbog toga Pupovac smatra da je nedopustivim postupak
policije, koja je napadaca pustila na slobodu, deset minuta posle
privodjenja. ^ÓPolicija je obavila svoj posao, ali zato pravosudje nije.
Upravo ovaj napad je pokazatelj dramaticnog, nedopustivog i neodgovornog
stanja u hrvatskom pravosudju, koje dopusta da visestruki nasilnik da
mirno hoda ulicama^Ô, rekao je Pupovac, povodom prvog ozbiljnijeg
incidenta u Kninu, od 1997. godine. On je dodao da je ovo prvi put da se
napada javna licnost, samo zato sto je srpske nacinalosti.
LJUBLJANA -- Medjunarodna fondacija za uklanjanje mina i pomoc zrtvama
mina (ITF) iz Ljubljane, uklanjace mine i neaktivirane eksplozivne
naprave iz Beograda, Batajnice, sa Avale i iz drugih krajeva
Jugoslavije, saopstila je danas grupa strucnjaka za odstranjivanje
neeksplodiranih ubojitih sredstava. Strucnjaci iz Slovenije, koji su
proteklih dana boravili u SRJ, pruzili su strucnu pomoc Jugoslaviji u
lociranju neeksplodiranih bombi, a posao ce nastaviti unistavanjem tih
neeksplodiranih naprava.
LJUBLJANA -- U Slovenackom ministarstvu inostranih poslova je odrzan
juce, iza zatvorenih vrata, sastanak zajednickog odbora za podelu
diplomatsko-konzularne imovine bivse SFRJ, prenose slovenacki mediji. Na
sastanku je, kako se navodi, nastavljena predaja lista za podelu
diplomatskih nekretnina, nakon sto je prva podela, u kojoj je Hrvatska
dobila na cuvanje objekat u Cileu i ambasadu bivse SFRJ u Parizu u
vlasnistvo, vec obavljena. Slovenacki predstavnik na skupu, Borut
Trekman, izjavio je za slovenacke medije da do pregovora o podeli
preostale imovine jos nije doslo, kao i da sve drzave naslednice ocekuju
da ce dobiti vecu imovinu, od one koja je propisana kvotama preciziranim
sporazumom o sukcesiji iz Beca. Slovenija je, kako isticu izvori iz
Ljubljane, ponovo naglasila da je zaintesovana za objekte bivse SFRJ u
Italiji, Austriji i Madjarskoj.
LONDON -- Izraelska vojna akcija na palestinskim teritorijama i izvestaj
Holandske vlade o masakru u Srebrenici, dominirju stranicama svih
vodecih britanskih listova, dok se nekoliko listova osvrce na
predstojece osnivanje Medjunarodnog krivicnog suda za ratne
zlocine.^ÔTajms^Ô istice da je izvestaj holandske vlade o masakru u
Srebrenici, skinuo krivicu sa bivseg jugoslovenskog predsednika
Slobodana Milosevica, i odgovornost za ubistva pripisao generalu Ratku
Mladicu i Ujedinjenim Nacijama, ^Ókoje su mirovnim snagama davale
nejasna naredjenja^Ô. Izvestaj ce, navodi ^ÓTajms^Ô, iskoristiti i
advokati, koji u Hagu pomazu Milosevicu. Vise nevladinih organizacija
je, inace, takodje optuzilo holandsku vladu i UN da nisu dovoljno
ucinile da sprece stradanja civila u Srebrenici. Kao glavni propust
medjunarodnih snaga se, naime, navodi to sto nije obezbedila prevoz za
izbeglice iz Srebrenice, po padu tog grada.
LONDON -- ^ÓFajnensal tajms^Ó navodi deo izvestaja holandske vlade o
masakru u Srebrenici, u kome se navodi da "holandski vojnici nisu mogli
da sprece ubistvo srebrenickih Muslimana zbog gresaka politicara^Ó. Kako
pise u izvestaju, Mirovna misija je bila ^Äpogresno postavljena i
prakticno nemoguca^Ó. Holandska vlada je u potrazi za medjunarodnim
ugledom pristala da njeni vojnici izvrse zadatak koji druge zemlje nisu
prihvatile, pise "Fajnensl tajms^Ó, ocenjujuci da "masakr u Srebrenici i
danas muci savest holandskih politicara^Ó. Prema recima Hansa Bloma,
direktora Holandskog instituta za ratnu dokumentaciju, koji je objavio
izvestaj, "general Ratko Mladic je krivac za organizovani pokolj, ali su
holandski vojnici predajom muslimanskih civila srpskoj vojsci, postali
saucesnici u etnickom ciscenju^Ó, navodi list.
VASINGTON -- Americki predsednik Dzordz Bus i dalje dobija vrlo visoku
ocenu americkih gradjana za obavljanje svoje duznosti, ali ne i za svoju
bliskoistocnu politiku, rezultat je ankete koju je u SAD sprovela
agencija za ispitivanje javnog mnjenja ^ÓZogbi Internacional^Ô.
generalno pozitivnu ocenu Busovom vodjenju drzave je dalo 82% ispitanih
gradjana, dok je samo 17% dalo negativnu ocenu. Pozitivnu ocenu Busovoj
bliskoistocnoj politici je, sa druge strane, dalo 54% ispitanika, dok je
44% tu politiku ocenilo losom. Ova anketaje sprovedena, inace, od 2. do
4. aprila, medju 1005 americkih gradjana sirom SAD-a. Rezultati pokazuju
da dva od tri ispitanika, ili 69%, krivi i Izraelce i Palestince za slom
mirovnog procesa u tom delu sveta. Oko 23% ispitanih krivi samo
Palestince za prekid mirovnog procesa, dok samo 3% krivi samo Izraelce.
Ispitanici su takodje podijeljeni oko pitanja da li veruju da se, u
angazovanju na Bliskomm istoku Bus oslanja samo na Izraelce (44%), ili
se oslanja i na Izraelce i Palestince (45%). Samo 1% Amerikanaca je, sa
druge strane, odgovorilo da se Busova administracija oslanja samo na
Palestince u mirovnim inicijativama.
JERUSALIM -- Izraelska sluzba drzavne bezbednosti, "Sabek" navodi da je
za samoubilacke napade, poslednjih meseci, naodgovorniji pokret "Fatah",
palestinskog lidera Jasera Arafata (na slici). Navodi se, naime, da su
do septembra prosle godine, bombaske napade uglavnom izvodili pripadnici
pokreta "Hamas" i "Islamski dzihad", kao i da je do tada bila na snazi
"Fatahova" zabrana na samoubilacke napade. U poslednje vreme je,
medjutim, upravo "Fatah" izveo vecinu napada, monogo vise nego prethodno
pomenute teroristicke organizacije. Taj pokret je, inace, najpopularniji
medju Palestincima, jer se, izmedju
ostalog, bori vise decenija za nevzavisnu palestinsku drzavu. Izraelski
premijer Ariel Saron je, takodje, u vise navrata Arafata nazvao
"teroristom" i optuzio ga da je direktno odgovoran za smrt izraelski
civila. Palestinski lider je, inace, izrazito nepopularan u Izraelu,
medju "obicnim" ljudima, pa je tako, prema nekim anketama, cak 25%
Izraelaca opredeljeno za vojnu akciju, u kojoj bi glavni cilj bio
likvidacija samog Arafata. Negativno mislenje o njemu, inace, ima preko
75% Izraelaca. Upravo zbog takvog raspolozenja u Izraelu, neki
analiticari strahuju da bi se vlasti u Jerusalimu mogle odluciti da
likvidiraju Arafata, sto bi moglo da dovede do jos vecih sukoba na
Bliskom istoku.
JERUSALIM -- Neposredno pred dolazak ministra spoljnih poslova SAD,
Kolina Pauela, na Bliski istok, Izraelska vojska privodi kraju ofanzivu
na Zapadnoj obali. Posle samoubilackog atentata u blizini Haife,
izraelski premijer Arijel Saron je, jos jednom, naglasio da ce se
^Ävojna intervencija izraelske vojske, na palestinskim teritorijama
nastaviti, uprkos kritikama koje izraelskim vlastima upucuje
medjunarodna zajednica. Izraelci su se povukli iz 3 palestinska grada,
ali su pojacali njihovu opsadu, javili su palestinski izvori. Ovi izvori
navode da je, u najnovijim sukobima, poginulo na stotine ljudi. Zestoke
borbe se vode, pre svega, oko Vitlejema, Dzenina i Nablusa. Medjunarodna
zajednica, Eu i SAD su se inace, slozili da je za otpocinjanje mirovnih
pregovora neophodno povlacenje izraelskih trupa, sa okupiranih
teritorija. Teroristicka organizacija ^ÄHamas^Ó je, sa druge strane,
najavila da ce intezivirati napade na Izraelsku teritoriju iz Libana.
BERLIN -- Ruski predsednik Vladimir Putin i nemacki kancelar Gerhard
Sreder su se dogovorili oko pitanja ruske isplate duga bivsoj
Demokratskoj Republici Nemackoj, koji je nasledjen iz perioda SSSR-a,
saopstili su predsednici, posle razgovora odrzanih u Vajmaru. "Uspeli
smo da se dogovorimo, i prema sporazumu Rusija bi u tri dela trebala da
isplati sumu od ukupno 500 miliona evra. Prvi deo bi iznosio 350 milona
evra, a ostatak duga bi se platio tokom naredne dve godine", rekao je
ruski predsednik na konferenciji za novinare. "Zahvaljujuci ovom
sporazumu, resen je komplikovan finansijski problem, a pri pronalazenju
resenja je u obzir uzet poseban politicki karakter odnosa izmedju
Nemacke i Rusije", rekao je, sa druge strane nemacki ministar finansija.
Dug od 6,4 milijardi rubalja je, uglavnom, nastao tokom 80-ih godina
proslog veka, kao posledica trgovine SSSR-a sa DDR-om.
VASINGTON -- Americka sluzba za useljavanje poostrila je pravila za
izdavanje turistickih i studentskih viza stranim drzavljanima, za ulazak
u SAD, objavili su americki mediji. Od sada ce, naime, studenti morati
da dobiju vizu pre nego sto dodju na studije u SAD, dok su, do sada,
studenti u Ameriku mogli da dodju sa turistickom ili poslovnom vizom, i
da se upisu na univerzitet, pa da u toku studija cekaju na dodelu
studentske vize. Sluzba za useljavanje se, inace, nasla na udaru kritika
americke javnosti, kada je proslog meseca izdala studentske vize dvojici
terorista, koji su poginuli u napadima od 11. septembra prosle godine.
Ova Sluzba je, takodje, predlozila da se izmeni duzina trajanje viza,
koje su dosada obicno izdavane na period od 6 meseci. Prema novom
predlogu, turisticke i poslovne vize bi se izdavale na period od 30
dana.
DREZDEN -- U okviru visednevne posete Nemackoj, predsednik Kine, Djijang
Cemin, danas ce sa suprugom doci u posetu Drezdenu. Cemin je, inace
tokom posete, istakao znacaj Nemacke podrske njegovoj zemlji, i izrazio
zelju za "intenziviranjem kontakata Kine i Nemacke^Ó. Kineski predsednik
je, obracajuci se udruzenju za inostranu politiku u Berlinu, rekao da se
^Äu slucaju ne slaganja dve zemlje, po nekim pitanjima, resenje problema
mora traziti u aktivnom dijalogu^Ó. "Nemacka je, za Kinu, jedan od
najvaznijih saradnika u Evropi^Ó, istakao je Djijang. On, naime, boravi
u sestodnevnoj poseti Nemackoj, povodom godisnjice uspostavljanja
diplomatskih odnosa dve zemlje.
VASINGTON -- Americki predsednik Dzordz Bus je podstakao Senat da ucini
isto sto je ucinio i Predstavnicki dom americkog kongresa, i izglasa
zakon koji ce zabraniti svako eksperimentisnje sa kloniranjem ljudi.
Tokom govora koji je odrzao u Beloj kuci, predsednik Bus je rekao da je
"ljudski zivot nije potrosna roba, i da Amerikanci smatraju da je
kloniranje ljudi problematicno^Ó. Americki Senat razmatra dva predloga
zakona, od kojih bi jedan zabranio kloniranje ljudi, dok bi drugi
dozvolio ogranicena istrazivanja koja bi pomogla u lecenju bolesti.
Americki predsednik je izjavio da je ^Äsvaki oblik kloniranja ljudi
eticki problematican, i da predstavlja veliki korak ka stvaranju drustva
u kome su ljudska bica uzgajana zbog delova tela, a deca su genetski
stvorena u skladu sa predvidjenim kriterijumima.
NJUJORK -- Zvanicna ceremonija osnivanja Medjunarodnog krivicnog suda za
ratne zlocine danas ce, uprkos protivljenju Sjedinjenih Americkih
Drzava, biti odrzana u njujorskom sedistu Ujedinjenih Nacija. Mnoge
drzave ce ratifikovati Rimske statute tog tribunala iz 1998. godine,
cime ce broj drzava-potpisnica uveliko premasiti potreban broj od 60
zemalja. "Osnivanje tog suda ce biti znacajan trenutak u svetskoj
istoriji^Ó, ocenio je Dejvid Sefer, bivsi americki ambasador za pitanja
ratnih zlocina u administraciji nekadasnjeg predsednika SAD Bila
Klintona. Neki americki politicari i analiticari strahuju, da bi se pred
ovim sudom mogli da nadju i neki americki gradjani, sto bi bio presedan
u dosadasnjoj istoriji SAD. To je i osnovni razlog, zbog koga se
zvanicni Vasington protivi osnivanju ovakvog suda.
BEOGRAD -- Ovogodisnjim Programom odrzavanja ulica i lokalnih puteva
predvidjena je rekonstrukcija vise od sto saobracajnica na teritoriji
deset opstina grada Beograda. ^ÄZa obnavljanje saobracajne
infrastrukture na ovim opstinama, koja spada u nadleznost Direkcije za
puteve Skupstine grada u gradskom budzetu predvidjeno je 240 miliona
dinara. Prilikom odlucivanja o tome koje ce se ulice obnavljati,
prihvatili smo direktno opstinske predloge^Ó, rekao je, tim povodom,
Aleksandar Spasic, potpredsednik gradske vlade. Tako je ove godine
planirana sanacija 14 saobracajnica na teritoriji opstine Vozdovac,
zasta je predvidjeno 40 miliona dinara, dok ce na Vracaru novo ruho
dobiti sest ulica. Za obnavljanje ulica Njegoseve, Krunske, Makenzijeve,
Vukice Mitrovic i Svetog Save i Juznog bulevara predvidjeno je devet
miliona dinara. Bice obnovljene i mnoge ulice u drugim delovima grada.
BEOGRAD -- U okviru kampanje "Da ne sude predrasude", na Internet je
postavljena nova prezentacija Omladine JAZAS-a. Na web strani,
www.diskriminacija.org , nalaze se informacije u vezi sa projektom
"Suzbijanje diskriminacije", audio spot, video spot i sadrzaj predavanja
dr Dragana Popadica, prof. dr Vojina Dimitrijevica i doc. Dr Ivana
Dimitrijevica o pravnom, socioloskom i psiholoskom aspektu
diskriminacije osoba koje zive sa HIV-om i sidom. Posebno mesto na sajtu
posveceno je forumu na kome posetioci mogu da diskutuju o
diskriminaciji, zastiti od HIV-a i side. "Suzbijanje diskriminacije" je
projekat koji Omladina JAZAS-a realizuje u saradnji sa Kanadskom
agencijom za medjunarodni razvoj i ambasadom Kraljevine Holandije i uz
podrsku Saveznog sekretarijata za sport i omladinu i Ministarstva
zdravlja i zastite zivotne okoline Republike Srbije, saopstio je Odsek
za odnose sa javnoscu Omladine JAZAS-a. saopstila je Narodna Stranka.
"Nakon popisa", prema recima Popovica, "izvrsilo bi se uporedjivanje
baze podataka crnogorskog MUP-a, sa bazom podataka iz Centralnog
birackog spiska, koju vodi Republicki sekretarijat za razvoj". U
saopstenju NS-a se navodi i da je dogovoreno da se ^Ó o svim dosadasnjim
malverzacijama i zloupotrebama birackih spiskova, upozna ovlasceni
predsednik OEBS-a Nikolaj Vulcanov, koji ce uskoro, tim povodom,
boraviti u Crnoj Gori.
LECE -- U akciji carinske policije, u italijanskim gradovima Lece i
Brindizi, juce je uhapseno 57 clanova klana svercera cigareta iz oblasti
Pulje, odgovornih za krijumcarenje cigarete iz Crne Gore u Italiju. U
operaciji protiv te organizacije, koja je trajala dve godine,
italijanska policija je zaplenila ukupno 70 tona cigareta, a zaplenjeno
je i 13 kamiona, 12 automobila, pet glisera i tri radio stanice, koje su
sluzile krijumcarima za obavestavanje i upravljanje operacijama. Ova
organizacija imala je, prema saopstenju policije, ogranke u Crnoj Gori,
italijanskoj regiji Kampanji i Pulji. Pojedini italijanski ministri i
zvanicnici policije su, inace, u vise navrata izjavljivali da postoji
veoma rasiren sverc cigareta iz Italije u Crnu Goru. Ovo, inace, nije
prva zaplena svercovanih posiljki cigareta.
HANOVER -- "Nemacka ce smanjiti svoj vojni kontigent u BiH i na Kosmetu
zbog drugih vojnih obveza u inostranstvu, posebno u Avganistanu", rekao
je, nedavno, u Hanoveru, dosadasnji glavni inspektor nemacke vojske i
buduci predsednik Vojnog odbora NATO-a, general Harald Kujat, nakon
sastanka staresina nemacke vojske. Kujat je naglasio da su "operacije u
Avganistanu i rogu Afrike nova iskustva za Bundesver, koje Nemackoj
pokazuju granice njenih sadasnjih vojnih mogucnosti". Nemacki kontigenti
u bivsoj Jugoslaviji ce biti smanjeni, i to: nemacki kontigent od 4.647
vojnika KFOR-a na Kosovu ce biti smanjen za trecinu, dok ce u kontigentu
SFOR-a u BiH broj nemackih vojnika sa 1.710 sici na 1000 ljudi. U
Avganistanu je vec rasporedjeno 600 nemackih vojnika u sastavu ISAF-a, a
tamosnji nemacki kontigent ce, uskoro, iznositi 1.200 ljudi. Prvi put,
inace, nakon Drugog svetskog rata pripadnici nemackih specijalnih
jedinica ucestvuju u kopnenim operacijama u svetu.
ZAGREB -- Poboljsanje privredne saradnje Hrvatske i Crne Gore, posebno u
pogledu boljeg protoka robe i ljudi preko granicnih prelaza, ali i
problemi kao sto su pitanje Prevlake, koji opterecuju uzajamne odnose,
dominirali su u razgovorima zvanicnika hrvatske i crnogorske vlade u
Zagrebu. U ponedeljak je, naime, potpredsednik hrvatske Vlade Slavko
Linic primio potpredsjednika crnogorske vlade za ekonomsku politiku i
privredni razvoj Branimira Gvozdenovica. Kako je u zajednickoj izjavi za
novinare, posle sastanka, rekao Linic, sagovornici su najpre pokusali da
odrede danasnje pozicije privredi u Crnoj Gori i Hrvatskoj, obzirom na
nedavne ratove, izolaciju i vise ili manje sprovedenu tranziciju.
Razgovaralo se i o preuredjenju SRJ, koja ce se uskoro zvati Srbija i
Crna Gora, imajuci u vidu da je Hrvatska zapocela pregovore sa, kako
pise Vijesnik, ^Ódanas nepostojecom SRJ^Ô, o sporazumu o slobodnoj
trgovini i drugim ugovorima. Dogovoreno je i da ce dve vlade pomoci
privrednicima, resavanjem pitanja platnog prometa i carinskog rezima.
SARAJEVO -- "Svi drzavljani SRJ, kojima je priznat privremeni status u
BiH moraju da se ponovno registruju, najkasnije do 20. juna ove godine,
jer ce u protivnom izgubiti taj status", receno je na konferenciji za
novinare Ministarstva za ljudska prava i izbeglice BiH u Sarajevu. Radi
se, naime, uglavnom o osobama sa Kosmeta, koje su u zemlju dosle u
periodu bombardovanja SRJ. Prema podacima drzavnog resornog
ministarstva, u BiH je doslo vise od 40.000 drzavljana SRJ ali ih sada,
po slobodnim procenama, ima oko 15.000. kao i sa premijerom i ministrom
spoljnih poslova.
ZAGREB -- Nemacka vlada je donirala 800.000 evra za projekat
razminiranja u Hrvatskoj, saopstila je u utorak humanitarna nevladina
organizacija "Arbeiter-Samariter-Bund" (Radnicko-samaricanski savez)".
ABS je, od strane nemacke vlade, ovlascena da sprovede navedeni
projekat, koji ce doprineti razminiranju 380.000 kvadratnih metara
miniranog podrucja. Posebno ce se posvetiti paznja ciscenju od mina
kuca, skolskih dvorista, poljoprivrednih dobara i infrastrukture. ABS
je, inace, u svom dosadasnjem delovanju u Hrvatskoj razminirao prostor
od vise hiljada kvadratnih metara miniranog podrucja.
SPLIT -- Splitsko-dalmatinska zupanijska skupstina u ponedeljak je, na
predlog vladajuceg takozvanog Hrvatskog bloka, bez podrske poslanika
SDP-a, HSS-a i HNS-a, pocasnim gradjanima proglasila generale Mirka
Norca, Rahima Ademija i Antu Gotovinu, dok je ^ÓSredisnjem nacionalnom
stozeru za obranu digniteta Domovinskog rata^Ô dodelila zupanijsku
nagradu, pise list "Vijesnik". Obrazlazuci motive za dodelu nagrade
^ÓStozeru^Ô, predsednik Odbora za javna priznanja Kruno Peronja iz HDZ-a
je istakao ^Óda je Stozer preduzeo niz aktivnosti za ustrajnu obranu
digniteta Domovinskog rata i njegovih vrednosti^Ô."Organizirao je niz
prosvjeda diljem zupanije i Hrvatske, od kojih je svakako najznacajniji
prosvjedni skup na splitskoj rivi protiv uhicenja generala Mirka Norca.
Prikupljanjem 400.000 potpisa za raspisivanje referenduma, Stozer je na
najbolji nacin afirmirao svoju ulogu kod hrvatskog pucanstva koje mu je
na taj nacin dalo potporu", objasnio je Peronja.
SIBENIK -- Zbog napada na Dragoljuba Curkovica, poslanika u gradsko vecu
Knina i predsednika Srpskog kulturnog drustva "Prosvjeta" u Kninu,
sibenska policija je u Zupanijski istrazni centar privela Hrvoja Cacica
(29) iz Vrpolja i protiv njega podnela krivicnu prijavu. Kako se navodi
u danasnjem saopstenju sibensko-kninske Policijske uprave, utvrdjeno je
da je Cacic pocinio kaznjiva dela nasilnickog ponasanja, nanosenja
teskih telesnih ozleda i pretnje. Hrvoje Cacic je, po navodima policije,
u ponedeljak u 17,30 sati u kaficu "Upitnik" u Kninu bezrazlozno, najpre
verbalno, a onda i fizicki nasrnuo na Dragoljuba Curkovica. Uz
ponavljanje pretnji, udario ga je u glavu praznom pivskom bocom, a kad
je pao na pod, nekoliko puta ga je udario nogom u grudni kos. Curkovic
je pri tome zadobio lakse povrede koje se, kako istice policija, mogu
prekvalifikovati i u teze, pa mu je pruzena pomoc u kninskoj bolnici.
Alkotestom je, inace, utvrdjeno da je u krvi Hrvoja Cacica bilo 1,19
promila alkohola.
KABUL -- Na jugu Avganistana se neprestano dele rucno napisani leci, u
kojima se upozorava stanovnistvo da bude spremno na osvetu, ukoliko
pomogne u pronazenju talibana ili boraca Al-Kaide^Ô, izjavili su u
utorak lokalni stanovnici. "Americke snage ce napustitti zemlju pre ili
kasnije, ali vi cete ostati ovde", pise u jednom letku, a dodaje se ^Óda
su ljudi koji pomazu avganistanskim snagama bezbednosti obelezeni".
Stanovnici podrucja Spinboldak, koje se nalazi odmah pored granice sa
Pakistanom, izjavili su da su leci koji sadrze pretnje baceni ispred
njihovih kuca. Americka vojska je, inace, saopstila u petak da se u
istocnom Avganistanu dele leci u kojima se nude nagrade za ubistvo
stranaca, koji su ukljuceni u medjunarodnu operaciju protiv talibana i
boraca ^ÓAl-Kaide^Ô.
JERUSALIM -- Vojno krilo radikalnog palestinskog pokreta "Hamas^Ó,
preuzelo je odgovornost za jutrosnji napad bombasa samoubice na jedan
autobus, u blizini izraelskog grada Haife, u kojem je poginulo najmanje
10 osoba. Izrael je optuzio palestinskog lidera Jasera Arafata da "snosi
odgovornost " za taj napad. Istovremeno, izraelska vojska preuzela je
danas kontrolu nad izbeglickim kampom u Dzeninu, koji je od petka
popriste velikih sukoba u kojima je poginulo vi^Úe od 100 Palestinaca i
23 Izraelca. Premijer Izraela Arijel Saron, prethodno je najavio
nastavak ofanzive na palestinske gradove. Arapski gerilaci gadjali su u
toku danasnjeg dana iz Libana sa desetak raketa Golansku visoravan i
severni Izrael. Najmanje jedna osoba je, tom prilikom, povredjena na
izraelskom vojnom punktu u blizini granice, saop^Útili su policija i
vojni zvanicnici. Ovo je, inace, jedan od najvecih sukoba od povlacenja
izraelske vojske iz Libana, pre dve godine. Jordana, dok je u samom
Jerusalimu, u borbama, ostecena crkva rodjenja Isusa Hrista. u
Jerusalimu, u koju su se sklonilo oko 200 palestinskih boraca, sto je
VASINGTON/BRISEL -- Americki predsednik Bus zatrazio je od Saveta NATO-a
da se obave razgovori u ucescu ove alijanse u antiteroristickim akcijama
u Avganistanu i drugim zemljama u svetu. Bus je izmedju ostalog porucio
Generalnom sekretaru Robertsonu da je neophodno, da se pored SAD i
njenih saveznika u antiteoriristicku brobu sirom sveta ukljuce i druge
zemlje NATO. Medjutim nekoliko zemalja clanica ove vojne alijanse je jos
ranije stavilo do znanja da nije spremno za akcije izvan evropskog
kontinenta.
VASINGTON -- Najnovije istrazivanje javnog mnjenja, koje su zajednicki
sproveli "Vol Strit Zurnal" i televizijska mreza "NBC", pokazuje da
vecina Amerikanaca veruje da ce na Bliskom istoku izbiti veci rat, a da
skoro polovina smatra da SAD treba da posalju svoje vojnike u tu regiju,
u okviru mirovnih snaga Ujedinjenih Nacija. Prema istom istrazivanju,
vecina Amerikanaca podrzava palestinske napore za dobijanje nezavisne
drzave, ali ne i palestinskog lidera Jasera Arafata. Prema drugom
istrazivanju koje je sproveo najtirazniji americki dnevnik "USA Tudej",
u saradnji sa "CNN-om" i "Galupom", americka javnost je podeljena oko
toga ima li predsednik SAD, Dzordz Bus jasnu politiku prema Bliskom
istoku ili ne. Vecina Amerikanaca veruje da Izrael i njegovi arapski
susedi nikada nece ziveti mirno jedni pored drugih. Uprkos svemu
Amerikanci i dalje pruzaju podrsku svom predsedniku, ali treba primetiti
da je ta podrska u padu. Sredinom septembra prosle godine, 90%
Amerikanaca podrzavalo je nacin na koji predsednik Bus obavlja svoju
duznost, dok ga danas podrzava 76% gradjana.
KALSRUE -- Nemacki Ustavni sud je juce odlucio da je obaveza sluzenja
vojnog roka u Bundesveru u skladu sa nemackim ustavom. Vise mirovnih
udruzenja i pojedinaca od pocetka mirovnih akcija u kojima je nemacka
armija - Bundesver uzela ucesce, podnelo je tuzbe protiv obaveze
sluzenja vojnog roka, a posebno protiv upucivanja regruta koji sluze
vojni rok u mirovne misije. U toj zemlji inace postoji vec godinama
institucija "zamene sluzenja vojnog roka" alternativnim radom u raznim
humanitarnim i drugim organizacijama u duplom vremenskom trajanju. I
pored toga desetak hiljada mladih Nemaca godisnje se ne odaziva pozivima
za odlazak u vojsku, vodeci procese protiv Ministarstva odbrane. Rudolf
Sarping nemacki ministar odbrane je podrvrgnut u poslednje vreme
zestokim kritikama, zato sto kasni reforma Bundesvera i potpuna
profesionalizacija vojske. Prema njegovom tumacenju, vojni budzet
Nemacke je jos uvek nedovoljan da izdrzava armiju od cetvrt miliona
profesionalnih vojnika, a narocito sada kada nemacka armija ucestvuje u
mirovnim akcijama na Balkanu i u Avganistanu, troskovi armije su
prevazisli planirani godisnji budzet. palestinskih podrucja, a
istovremeno bi bila proglasena i prelazna, demokratska
BERLIN -- Nemacki policijski strucnjaci procenjuju da je ukraden svaki
drugi, od oko 200 hiljada automobila, koji su trenutno u posedu
stanovnika Kosmeta. ^ÓFrankfurter algemajne cajtung^Ô tako navodi reci
nemackog komesara policije Markusa Novaka, koga je policija UN
angazovala na rasvetljavanju kradja automobila, koji tvrdi da je 100
hiljada automobila na Kosmetu prijavljeno kao ukradeno, dok ostali nisu
dovoljno bezbedni za voznju. Strucnjaci, inace, smatraju da je Kosmet
postao centar trgovine drogom, belim robljem i svercovanom robom. Prema
nekim izvorima, droga na Kosmet dolazi iz Azije, a distribuira se
kanalima albanske mafije sirom Evrope. Mnogi policijski strucnjaci u
Evropi takodje tvrde da je albanska mafijatrenutno najmocnija na starom
kontinentu. O ranije su inace, poznati navodi, objavljivani u medijima,
da se i sada rasformirana teroristicka organizacija OVK finansirala
novcem od prodaje droge.
KARAKAS -- Posle skoka cene nafte na svetkom trzistu zbog obustavljanja
prodaje od strane Iraka u znak podrske Palestincima u sukobu sa
Izraelom, preti i dalje tendencija porasta cena, posto je u Venecueli
nastavljen strajk drzavne industrije za proizvodnju nafte. Najvece
rafinerije u zemlji su zaustavile proizvodnju, zbog visednevnog strajka
zaposlenih, zbog visine nadnica, kao i zbog spora poslodavaca u vezi sa
obecanjima drzave smanjenju poreza, koji bi cenu venecuelnaske nafte
ucinile konkurentnijom. Inace SAD su najveci uvoznik nafte iz ove zemlje
i skoro je izvesno, da ce doci do skoka cena nafte i naftnih derivata na
severno americkom kontinentu.
VASINGTON -- Americki dnevni list ^ÓNjujork tajms^Ô dobio je rekordnih
sedam Pulicerovih nagrada za izvestavanje o teroristickim napadima na
Njujork i Vasington, od 11.septembra 2001. godine, i njihovim
posledicama, prenose americki mediji. Imena dobitnika ovih prestiznih
nagrada, koje se dodjeljuju i za literaturu, dramu i muziku, objavljena
su nedavno, na njujorskom univerzitetu Kolumbija. Odbor za dodelu
Pulicerovih nagrada, ove godine, je polovinu nagrada za novinarstvo
dodelio radovima koji su povezani sa napadima od 11. septembra, njihovim
posledicama u Njujorku i SAD, i sa ratom u Avganistanu. Profesor
novinarstva sa Kolumbija univerziteta, Sejmor Toping, najavio je imena
dobitnika. "U 14 novinarskih kategorija, ^ÓNjujork tajms^Ô, koji je bio
nominovan za rekordnih 12 nagrada, dobio ih je sedam. Ni jedan dnevni
list nije dobio veci broj Pulicerovih nagrada u jednoj godini, otkako su
ove nagrade uvedene 1917. godine", rekao je Toping. Novinari ^ÓNjujork
tajmsa^Ô nagradjeni su Pulicerima za izvestavanje o svakodnevnom ratu u
Avganistanu, i komentare o ^Ósvetskom ucinku terorizma.
VASINGTON -- Predsednik SAD, Dzordz Bus, je pozvao Amerikance da pomognu
u radu svoje lokalne policije, vatrogasaca i sluzbi hitne pomoci. Bus
je, takodje, pozvao Kongres da usvoji zakonsku meru koja bi omogucila
kompanijama da dobiju osiguranje za moguce teroristicke napade. Americki
predsednik se zalozio i za program po kome bi policija i sluzbe hitne
pomoci bile pojacane volonterskim radom. Jedan od najuspesnijih programa
ove vrstese, inace, sprovodi u Knoksviliju u saveznoj drzavi Tenesi, gde
je Bus obisao centar za obuku vatrogasnih volontera. Prema njegovim
recima, taj centar je ^Óuzor celoj naciji^Ô. "Zelim da se zahvalim gradu
Knoksviliju zato sto je pokazao Amerikancima kako na najbolji nacin mogu
da pomognu svojim zajednicama", rekao je predsednik Bus.
Srpska Informativna Mreza
[EMAIL PROTECTED]
http://www.antic.org/
