B I L T E N V E S T I
06. SEPTEMBAR 2002.
SR JUGOSLAVIJA
KOSTUNICA 12. SEPTEMBRA GOVORI U UN
BEOGRAD, 5. septembra 2002. (Beta) Jugoslovenska vlada usvojila
je
danas Prvi izvestaj SR Jugoslavije o zakonodavnim i prakticnim merama za
ostvarivanje Okvirne konvencije za zastitu nacionalnih manjina koji ce
biti
dostavljen Savetu Evrope.
"Iz tog izvestaja se vidi da SRJ pokazuje spremnost da ipunjava
medjunarodne obaveze iz oblasti manjina, trudeci se maksimalno da
umanpredi
njihov polozaj cak i iznad medjunarodnih standarda", istice se u
saopstenju
sa sedista vlade.
Kako se navodi, u postojecim politickim i ekonomskim uslovima
manjinskim organizacijama se pruza finasijska i druga pomoc, pripadnici
manjina se edukuju o njihovim pravima i unapredjuje se obrazovanje i
informisanje na jezicima manjina.
Savezna vlada razmotrila je i usvojila Izvestaj o razgovorima
Jugoslovenske delegacije sa Misijom medjunarodnog monetarnog fonda u
prvoj
polovini jula.
Dve delegacije su, dodaje se, konstatovale da su ostvarena
makroekonomska kretanja u SRJ u skladu sa ciljevima programa dogovorenog
u
okvitu aranzmana za produzeno finasiranje i da je Savezna vlada ispunila
sve preuzete obaveze. U tom izvestaju je procenjeno da ce u ovoj godini
biti ostvareni dogovoreni ekonomsko ciljevi.
Savezna vlada je usvojila i Informaciju o nastupu jugoslovenske
delegacije na 57. redovnom zasedanju Generalne skupstine Ujedinjenih
nacija, koja ce bit odrzana od 10. seprtembra do decembra 2002. godine.
Predsednik SRJ Vojislav kostinica ce 12. septembra govoriti na
generalnoj debati, navodi se u saopstenju Saveznog sekretarijata za
informisanje.
LABUS I MADJARSKI ZVANICNICI O PROCESU EVROPSKE INTEGRACIJE
SUBOTICA, 5. septembra 2002. (Beta)-potpredsednik Savezne
vlade,
Miroljub Labus izjavio je danas u Subotici, posle razgovora sa
zvanicnicima
madjarskog parlamenta i vlade, da je u interesu i SRJ i Madjarske
ubrzani
proces integracije u Evropsku uniju (EU) i da ce u tom okviru biti
razvijana i bilateralna saradnja.
"Madjarska ce u prvom krugu 2004. godine postati clanica EU, a
mi
cemo vrlo brzo zakljuciti ugovor o stabilizaciji i asocijaciji i interes
je
obe zemlje da se ti procesi odvijaju po planu, iako mogu i da se
ubrzaju",
rekao je Labus novinarima nakon razgovora s predsednikom Odbora
madjarskog
parlamenta za integraciona pitanja Istvanom Sent Ivanjijem i politickim
drzavnim sekretarom u kabinetu premijera Madjarske Vilmosom Saboom.
On je naglasio da izmedju dve zemlje nema otvorenih pitanja i
da
se odnosi veoma uspesno razvijaju i na politickom i na ekonomskom planu.
"Stabilne valute, otvorene granice i sloboda ljudi da sami
odlucuju sta ce da rade jesu velike vrednosti evropske integracije, a
ujedno, to su i standardi na osnovu kojih nasi narodi medjusobno
saradjuju,
kao i nase dve drzave", rekao je Labus.
On je dodao da je dogovoreno da se intenzivna saradnja dve
zemlje
nastavi na politickom i ekspertskom nivou.
Labus je ponovio i stav da "Vojvodina mora da pripadne
Vojvodjanima", koji bi trebalo da "upravljaju svojim poslovima", ali i
da
"vode racuna o drzavi" kako bi ona bila stabilna i kako bi dobro
saradjivala sa susedima.
Ljajic sa Sabom
BEOGRAD, 6. septembra 2002. (Beta) Jugoslovenski ministar
nacionalnih i etnickih zajednica Rasim Ljajic razgovarao je danas u
Subotici sa drzavnim sekretarom zaduzenim za pitanje manjina Madjarske
Vilmozom Sabom o unapredjenju saradnje u oblasti manjinskih prava.
Ljajic i Sabo su razgovarali i o usaglasavanju sporazuma o
zastiti
nacionalnih manjina, navodi se u saopstenju Saveznog sekretara za
informisanje.
Dogovoreno je da naredne nedelje jugoslovenska strana predlozi
svoju verziju sporazuma na osnovu koje ce eksperti dve vlade, do kraja
meseca, pokusati da usaglase konacnu verziju ovog teksta, navodi se u
saopstenju.
POTPREDSEDNIK SVM RAZGOVARAO SA DELEGACIJOM MADJARSKE
SUBOTICA, 5. septembra 2002. (Beta) Potpredsednik Saveza
vojvodjanskih Madjara (SVM) Laslo Joza razgovarao je danas u Subotici sa
delegacijom Vlade i parlamenta Madjarske o aktuelnim politickim
procesima u
Jugoslaviji i Madjarskoj.
U razgovorima su ucestvovali predsednik Odbora za integraciona
pitanja madjarskog parlamenta Istvan Sent Ivanji i drzavni sekretar u
Uredu
premijera Madjarske Vilmos Sabo.
Vimos Sabo je ocenio da je "zadovoljavajuci polozaj
vojvodjanskih
Madjara" u SRJ "veoma znacajno pitanje u odnosima dve zemlje i dodao da
je
"elementarni interes" madjarske vlade da pomogne ulazak Jugoslavije u
EU.
SentIvanji je povodom uvodjenja viznog rezima za gradjane SRJ,
kada Madjarska postane clan EU, naglasio da se ta drzava "mora
pridrzavati
Sengenskog sporazuma", ali da on "ipak nudi dosta fleksibilnih resenja"
za
drzavljane buduce drzave Srbije i crne Gore.
Razgovorima su prisustvovali i ambasador Madjarske u SRJ Jozef
Pandur i generalni konzul te drzave u Subotici Janos Husar.
Nedjelje nemacke kulture u Jugoslaviji
BEOGRAD, 5. septembra (Tanjug) - Otvaranjem izlozbe u
beogradskom
Muzeju 25. maj u utorak, 10. septembra, zapocece "Nedjelje nemacke
kulture", tokom kojih ce u prestonicama Srbije i Crne Gore, i vise
gradova
u unutrasnjosti, u naredna dva meseca biti predstavljena izuzetna
dostignuca nemackih stvaralaca.
Ovaj veliki projekat samo je pocetak, jer na pragu smo
potpisivanja sporazuma o odnosima u oblasti kulture, saopstila je tim
povodom zamenik ministra inostranih poslova Jugoslavije, Aleksandra
Joksimovic. Vlade dve zemlje dogovorile su se da nedelje kulture imaju
bilateralni karakter pa ce tako vec sledece godine biti odrzane "Nedelje
jugoslovenske kulture" u Nemackoj, rekla je ona i dodala da ce to biti
prilika da se dve zemlje jos vise zblize putem tesnje i bolje kulturne
saradnje.
Pokrovitelji ove velike manifestacije su predsednici SRJ i SRN,
"sto predstavlja ocigledan znak dobre saradnje i bilateralnih odnosa dve
zemlje", izjavio je danas prvi sekretar nemacke ambasade u Beogradu
Folker
Timerman. "Dani nemacke kulture se organizuju samo u dve do tri zemlje
godisnje i to sto smo izabrali Jugoslaviju ove godine, pokazuju koliki
znacaj tim odnosima pridaje nase Ministarstvo spoljnih poslova", istakao
je
on na konferenciji za novinare. "Odnosi Jugoslavije i Nemacke nisu uvek
bili jednostavni, ali su se posle 5. oktobra i politicki i privredni
odnosi
znacajno poboljsali", rekao je Timerman. Podsetivsi da su dve zemlje,
bez
obzira na te oscilacije tradicionalno "uvek bile prepretene uskim
kulturnim
vezama", on je podvukao da predstojeca manifestacija treba da doprinese
da
one budu jos uze. Govoreci o konceptu manifestacije koja je pripremana
osam
meseci, direktor Gete (Goethe) instituta u Beogradu, Hervig Kemp je
istakao da su nastojali da vlastiti program delom uklope u nasa kulturna
desavanja tokom jeseni. Tako ce nemacki umetnici ucestvovati na BITEF-u
(septembar), BEMUS-u (oktobar) i dzez -festivalu (novembar). Priredbe
poput
pozorisnih predstava, koncerata, izlozbi po pravilu ce pratiti
odgovarajuca
radionica, master-klas ili zajednicki rad umetnika na kulturnim
sadrzajima
radi uspostavljanja blizih kontakta. Internet prezentacija na veb sajtu
omogucice mladim stvaraocima da saznaju kako mogu da dobiju stipendije,
gde
da se skoluju u Nemackoj, rekao je Kemp. On je najavio bibliografiju
knjiga
nemackih autora istakavsi da su "iznenadjeni koliko je toga u proteklih
deset teskih godina prevedeno i objavljeno" u nasoj zemlji. "Nedelje
nemacke kulture" pocece otvaranjem izlozbe "Scensko oko" u 19 casova u
Museju 25. maj, a nastavice se razlicitim priredbama, ne samo u Beogradu
i
Podgorici, vec i Novom Sadu, Subotici, Nisu, Vrscu i Cacku. Uz podrsku
ministarstava inostranih poslova i kulture dve zemlje, za organizovanje
ove
velike manifestacije zasluzni su odjeljenje za kulturu nemacke ambasade,
grad Beograd, Kulturni centar u Podgorici i niz kulturnih institucija
Srbije i Crne Gore.
IZRADA USTAVNE POVELJE
Solana sa celnicima SRJ, Srbije i Crne Gore
BEOGRAD, 6. septembra 2002. (Beta) Visoki predstavnik Evropske
unije Havijer Solana sastaje se danas u Beogradu sa celnicima SRJ,
Srbije i
Crne Gore, sa ciljem da podstakne sto brze usvajanje ustavne povelje
nove
drzavne zajednice.
Visoki predstavnik EU doputovao je u Beograd sinoc iz Skoplja.
Solana bi, prema najavama, trebalo da razgovara sa potpisnicima
Beogradskog sporazuma od 14. marta predsednikom SRJ Vojislavom
Kostunicom,
potpredsednikom Savezne vlade Miroljubom Labusom, premijerom Srbije
Zoranom
Djindjicem i predsednikom i premijerom Crne Gore Milom Djukanovicem i
Filipom Vujanovicem.
Visoki predstavnik EU trebalo bi, takodje, da razgovara i sa
predsednikom Veca gradjana Savezne skupstine Dragoljubom Micunovicem,
potpredsednikom republicke vlade Nebojsom Covicem i liderom crnogorske
Socijalisticke narodne partije Predragom Bulatovicem.
Svi razgovori vodice se u Palati federacije. Prvi susret, u 9
sati, zakazan je sa predsednikom SRJ Vojislavom Kostunicom.
Kako agencija Beta saznaje u izvorima EU u Briselu, Solana ce
rukovodstvima SRJ, Srbije i Crne Gore preneti "sugestije EU" za
prevazilazenje preostalih razlika oko usvajanja Ustavne povelje, a koje
se
ticu budzeta buduce drzavne zajednice, nadleznosti ustavnog suda i,
narocito, izbora poslanika za saveznu skupstinu.
Evropska petnaestorica su i preko Solaninog izaslanika Stefana
Lenea stavili do znanja da bi, recimo, direktni izbori bili
"svrsishodni",
naveli su ti izvori.
Solana poceo razgovore sa Djukanovicem i Vujanovicem
BEOGRAD, 6. septembra 2002. (Beta) Razgovori predsednika SRJ
Vojislava Kostunice i visokog predstavnika EU Havijera Solane zavrseni
su
nesto pre 10 sati u Palati federacije u Beogradu, a odmah potom
zvanicnik
EU poceco je susret sa predsednikom i premijerom Crne Gore, Milom
Djukanovicem i Filipom Vujanovicem.
U Palatu federacije je nakon crnogorskih zvanicnika usao i
predsednik Veca gradjana SRJ, ali nije jasno da li se i on pridruzio
razgovorima.
Solana je prethodno jedan sat razgovarao sa jugoslovenskim
predsednikom Vojislavom Kostunicom. Ne ocekuje se da ce
ucesnici
razgovora davati izjave, osim Havijera Solane koji ce se, kako saznaje
Beta, obratiti novinarima nakon zavrsetka svih razgovora.
Novinari se i dalje nalaze u holu palate.
SVM RAZOCARANA STAVOM CG O POVELJI O MANJINSKIM PRAVIMA
NOVI SAD, 5. septembra 2002. (Beta) Potpredsednik Saveza
vojvodjanskih Madjara (SVM) Laslo Joza izjavio je danas da je razocaran
zbog toga sto se crnogorska strana protivi da u tekst ustavne povelje
buduce zajednice sa Srbijom udje povelja o ljudskim i manjinski pravima.
Joza je agenciji Beta kazao da ce se zbog toga njegova stranka
obratiti i nadleznim medjunarodnim institucijama.
"Ovo je zabrinjavajuci razvoj dogadjaja. Tekst koji je
usaglasen
na Predsednistvu DOSa bio je i sadrzajno, i politicki, i pravno
korektan.
Ljudska i manjinska prava su toliko univerzalne vrednosti da nikakvo
insistiranje na neuvazavanju toga ne mogu da prihvatim", rekao je
potpredsednik SVM.
REPUBLIKA SRBIJA
Potrebne dve milijarde evra za putnu infrastrukturu
BEOGRAD, 5. septembra (Tanjug) - Za rekonstrukciju saobracajnica na
"Koridoru 10" bice potrebno ukupno oko dve milijarde evra, izjavila je
danas republicki ministar saobracaja i telekomunikacija Marija Raseta -
Vukosavljevic.
Ona je, na Medjunarodnoj konferenciji o "Koridoru 10", rekla da je
republicka vlada prosle godine za rekonstrukciju putne infrastrukture
izdvojila 11 milijardi dinara iz budzeta, a da se ove godine ocekuje oko
13
milijardi. Raseta - Vukosavljevic je naglasila znacaj tog koridora za
Srbiju koji je povezuje s drugim zemljama i znatno smanjuje putne
troskove.
Koridor kroz Srbiju obuhvata vezu od hrvatske granice preko Beograda i
Nisa
do Makedonije, od Beograda do Subotice i od Nisa do Dimitrovgrada.
Guverner narodne banke Jugoslavijie Mladjan Dinkic je rekao da smo
zavrsili
fazu makroekonomske stabilizacije i sada prelazimo u fazu razvoja kojeg
nema bez razvoja putne infrastrukture. On smatra da u finansiranju
izgradnje i odrzavanja putne mreze treba ukljuciti i privatna preduzeca,
tako da ce odgovornost biti podeljena izmedju drzave i privatnih
investitora. Taj posao treba da olaksa i Zakon o investicionim fondovima
koji ce biti donet do kraja godine.
Mihajlov: Samit u Johanesburgu donece investicije za Srbiju BEOGRAD, 5.
septembra (Tanjug) - Ministarka za zastitu zivotne sredine
Srbije Andjelka Mihajlov rekla je danas da je jugoslovenska delegacija
na
"Samitu o odrzivom razvoju" u Johanesburgu ucestvovala u mnogobrojnim
aktivnostima koje ce doneti znacajnu finansijsku pomoc Srbiji za
projekte
zastite zivotne sredine. Na Samitu je stvorena osnova za nove
investicije u
Srbiji, rekla je ona na konferenciji za novinare u republickoj vladi,
istakavsi da je potpisan memorandum o saradnji s Italijanskom vladom,
kojim
je Srbija vec dobila pomoc od nekoliko miliona evra.
Ministarka Mihajlov je celokupni rad Samita ocenila kao zadovoljavajuci,
jer je uvrstio zastitu zivotne sredine, pored ekonomije i socijalnog
razvoja, u faktore svetskog "odrzivog razvoja". Posle ovog skupa
ucestvovacemo u mnogim projektima - o vodi, zdravoj sredini za decu,
projektu eko-mediteran, nabrojala je ona samo neke od aktivnosti nase
delegacije u Johanesburgu. Clanovi nase delegacije primetili su da
Samit,
ipak, nije doneo pomak u resavanju krucijalnih pitanja kao sto su glad,
nedostatak vode, zagadjenost zivotne sredine... jer "bogati nece tek
tako
da odrese kesu" i pored toga sto nerazvijene zemlje vrse sve veci
pritisak
i pokazuju da nece da trpe izrabljivanje, zakljucila je ministarka.
Ministar finansija Djelic u poseti Parizu
PARIZ, 6. septembra (Tanjug) - Ministar finansija Republike Srbije,
Bozidar
Djelic, boravi danas u radnoj poseti Parizu, tokom koje ce sa visokim
predstavnicima francuskih vlasti razgovarati o nastavku i unapredjenju
jugoslovensko-francuske ekonomske saradnje, saopstila je ambasada
Savezne
Republike Jugoslavije (SRJ) u Parizu.
To je prva radna poseta ministra Djelica Parizu posle predsednickih i
parlamentarnih izbora u Francuskoj proteklog proleca. Posle sastanka u
Jelisejskoj palati sa pomocnikom generalnog sekretara Frederikom
Lemoanom,
u palati Matinjon sa Emanuelom Zilmeom, ekonomskim savetnikom francuskog
premijera Zan-Pjer Rafarana, i u ministarstvu finansija sa direktorom za
budzet Alenom Lamberom, ministar Djelic ce veceras u Parizu odrzati
konferenciju za novinare.
U Atini sutra prvi put predstava "Zlatno runo"
BEOGRAD, 5. septembra (Tanjug) - Beogradsko dramsko pozoriste
(BDP) gostuje na "Danima srpske kulture u Atini" sa predstavom "Zlatno
runo" Borislava Pekica, u reziji Nebojse Bradica i produkciji G -17
PLUS,
saopstilo je danas BDP. Grcka publika ce imati priliku da tu predstavu
vidi
prvi put sutra, i uziva u carima otkrivanja odnosa umetnosti i politike,
politicke ambicije i rodoljublja. U Srbiji je tu predstavu dosad videlo
vise od 50.000 gledalaca.
RIK prihvatila kandidature Kostunice i Zivojinovica
BEOGRAD, 6. septembra 2002. (Beta) Republicka izborna komisija
(RIK) prihvatila je danas kandidature Vojislava Kostunice i Velimira
Bate
Zivojinovica za predsednicke izbore u Srbiji koji su zakazani za 29.
septembar.
Za predsednicke izbore u Srbiji, Vojislava Kostunicu
kandidovala
je Demokratska stranka Srbije, a Velimira Batu Zivojinovica
Socijalisticka
partija Srbije.
RIK je prihvatila 14.458 potpisa gradjana Srbije koji
podrzavaju
kandidaturu Kostunice, kao i 10.878 potpisa gradjana za podrsku
kandidaturi
Zivojinovica.
Za clana RIKa, u prosirenom sastavu, ispred DSSa izabran je
Branislav Ristivojevic, a za njegovog zamenika Gradimir Nalic.
Ispred SPSa, u prosireni sastav RIKa izabran je Ljubomir Ilkic,
a
za njegovog zamenika Dobrivoje Glavonjic.
DJINDJIC:ALBANCI ULAZE U BIRACKO TELO SRBIJE
BEOGRAD, 5. avgusta 2002. (Beta) Premijer Srbije Zoran Djindjic
rekao je danas da ce kosovski Albanci uci u biracki spisak za
predsednicke
izbore u Srbiji, jer bi suprotno "znacilo da se Srbija odrice Kosova".
"Postoji veliki rizik da predsednicki izbori u Srbiji nece
uspeti.
Zbog toga su izbori i zakazani u septembru, da bi do decembra imali
mogucnost za jos jedan izborni krug", rekao je Djindjic u intervjuu
agenciji Beta.
On je ocenio da "ponavljanje izbornog procesa ne bi bilo dobro
za
imidz zemlje". "Nemam neki interes za predsednicke izbore. Ali, ako oni
ne
budu uspesni, to ce biti problem za vladu koja ce morati u inostranstvu
da
objasnjava sta se ovde zbiva i da li je po sredi kriza", dodao je
Djindjic.
Na pitanje ciji je kandidat Miroljub Labus, s obzirom da ga deo
DOSa ne podrzava, Djindjic je kazao da se "Labus sam kandidovao" i da je
"trazio i dobio podrsku DOSa", ali da "svaka stranka u DOSu ima pravo,
bez
ikakvih snakcija, da predlozi ili podrzi svog kandidata".
Djindjic je kritikovao i izjavu guvernera Narodne banke
Jugoslavije (NBJ) Mladjana Dinkica, angazovanog u kampanji Miroljuba
Labusa, da su "su vanredni parlamentarni izbori u Srbiji neminovnost".
Upitan da li ce njegova Demokratska stranka (DS) staviti sve
svoje
resurse za Labusovu kampanju, Djindjic je rekao da to "zavisi od
koncepcije
i poruka njegove kampanje".
Odluka koalicije DAN da ne podrzi kandidaturu Miroljuba Labusa
i
najavu da ce formirati svoj poslanicki klub u Skupstini Srbije, prema
recima Djindjica, "nece destabilizovati Vladu Srbije". "Imam razumevanja
za
to. DAN pokusava da popuni neki prostor na politickoj sceni i da poveca
svoju tezinu. To isto cine i demohriscani Vladana Batica, Nova Srbije
Velimira Ilica, Liga socijaldemokrata Nenada Canka", rekao je Djindjic.
Djindjic je najavio da ce do Nove godine u skupstinsku
proceduru
uci paket zakona o poreskoj administraciji, izmene poreskih zakona,
Zakon o
duvanu, igrama na srecu i "nekoliko zakona koji bi trebalo da
harmonizuju
sistem sa sistemom EU".
"Bicemo najpovoljnija zemlja u poreskoj oblasti, ali vise nece
biti moguce da neko placa porez 500 dinara a da ima kucu od pet miliona
maraka", rekao je Djindjic.
Povodom kritika da vlada nije dovoljno ucinila za suzbijanje
mafije, Djindjic je rekao da "puno stvari treba da bude poostreno u
sistemu
pravosudja"
Radmila Hrustanovic razgovarala s gradonacelnikom Brisela
BRISEL, 6. septembra 2002. (Beta) Predsednik skupstine grada
Beograda Radmila Hrustanovic dogovorila se u Briselu s gradonacelnikom
belgijske prestonice Fredijem Tilemansom o saradnji dva grada u razmeni
iskustava i pomoci koju je Brisel spreman da pruzi Beogradu na
materijalnom
planu.
Hrustanoviceva je sa grupom gradonacelnika iz Srbije i
zvanicnicima NATOa razmotrila nacine na koje bi se strucnjaci Atlantskog
saveza ukljucili u napore za otklanjanje posledica NATO bombardovanja SR
Jugoslavije, 1999. godine.
Za sanaciju posledica bombardovanja se, prilikom prve posete
srpskih gradonacelnika sedistu NATOa, proslog decembra licno zalozio
generalni sekretar Atlantskog saveza, Dzordz Robertson. On je obecao da
ce
to biti pokrenuto i na drzavnom nivou.
Rec je prvenstveno o uklanjanju eksplozivnih naprava zaostalih
od
bombardovanja, kao na primer na podrucju beogradske opstine Zvezdara i u
bivsoj zgradi kineske ambasade.
Tilemans je, u veoma prijateljskom razgovoru s Radmilom
Hrustanovic, izrazio spremnost da se Beogradu prenesu iskustva i u
rukovodjenju gradskim saobracajem, uklanjanju smeca i delotvornosti
gradske
uprave u celini.
Briselske vlasti su ukazale i na posebno zanimljivu
organizaciju
rada gradske policije, koja mora biti "servis gradske uprave".
Brisel moze Beogradu pruziti i pomoc u obrazovanju, s tim sto
bi
se to nadovezalo na sire prenosenje iskustava u obrazovanju i strucnoj
obuci na nivou cele SRJ.
Razgovori Hrustanoviceve i Tilemansa su pokazali da bi izuzetno
zanimljiva mogla biti iskustva Brisela u resenjima za gradski saobracaj,
narocito kad je rec o tzv. "premetrou" i podzemnim tunelima kojima se
resavaju problemi zagusenja raskrsnica.
Hrustanovic je podvukla da je cilj njene posete i sadrzaj
razgovora bio usredsredjen na vrlo vazne napore da se Beograd, posle
dugih
godina tavorenja, ponovo predstavi na jedan drugi nacin i u svom pravom
svetlu.
KonferencijA o refomama obrazovanja
BEOGRAD, 5. septembra (Tanjug) - Buducnost zemlje i sudbina drugih
reformi
zavisice od promena u obrazovnom sistemu, zato sto je znanje osnova
razvoja
u XXI veku, rekao je danas premijer Srbije Zoran Djindjic, otvarajuci
Konferenciju o refomama obrazovanja. "Promene u obrazovnom sistemu su
glavna tema i svih razvijenih drustava i nema nijedne prepreke da
siromasan
narod ulaganjem u znanje stigne druge napredne narode, jer kapital nije
u
Medjunarodnom monetarnom fondu i Svetskoj banci, vec u glavama ljudi",
naglasio je Djindjic na skupu u Centru "Sava".
Prema Djindjicevim recima, cilj reformi obrazovanja jeste da svaki
gradjanin stekne licni i neotudjivi kapital zasnovan na znanju i
kvalifikacijama, koje se ne mogu lako izgubiti kao nekretnine ili
deonice.
Znanje kod nas nije dovoljno cenjeno, a potrebno je promeniti i
nacionalni
mentalitet koji znanje posmatra iskljucivo kao statusni simbol, ali i
palanacki pogled na svet, koji je unapred nepoverljiv prema svemu novom,
smatra Djindjic. "Vazno je pokazati da se umece ceni i da su s njim
ljudi
uvek na dobitku", istako je premijer Srbije i izrazio uverenje da ce
nastavnici i pored poteskoca uspeti da realizulju refome obrazovnog
procesa
u Srbiji.
Ministar prosvete Gaso Knezevic najavio je da je cilj konferencije da
pokaze da se "reforme ne sprovode u tami kabineta" i da upozna prosvetne
radnike s tim dokle se stiglo u promenama skolskog sistema. Sledeci
korak
je konkretna primena novih planova i programa u skolama, za sta je
potrebno
oko 4.000 osposobljenih nastavnika, naznacio je ministar prosvete. Na
konfereciji u Centru "Sava", koja ce trajati tri dana, bice reci o
reformskim procesima u opstem, strucnom i visokom obrazovanju,
demokratizaciji, decentralizaciji, profesionalnom razvoju nastavnika,
prijemnim ispitima, kvalitetu nastave. Strucnjaci iz zemlje i sveta ce
govoriti i o obrazovanju za demokratiju i gradjansko drustvo, skolovnju
manjina, deci sa posebnim potrebama, stranim jezicima u obrazovnom
sistemu
Srbije. Skup ce zavrsiti rad u subotu, 7. septembra.
Kosovo metohija
Zadovoljstvo EU sa zadrskom
BRISEL, 6. septembra (Tanjug) - Evropska unija (EU) je zadovoljna
napretkom
na Kosovu i Metohiji u sprovodjenu rezolucije Saveta bezbednosti
Ujedinjenih Nacija 1244, ali je u isto vreme zabrinuta zbog najnovijih
dogadjanja u juznoj srpskoj pokrajini, posebno vezanih za hapsenje
nekolicine pripadnika bivse Oslobodilacke vojske Kosova (OVK) i
demonstracija kosmetskih Albanaca zbog tih hapsenja.
To je kljucni zakljucak danskog ambasadora u UN Elen Margret Loj, koja
je,
kako je danas saopsteno u Briselu, govorila kasno u cetvrtak uvece u
Savetu
bezbednosti u Njujorku u ime EU, kao i kandidata za ulazak u Uniju.
Ambasadorka Loj je pozdravila napredak u realizaciji rezolucije 1244
isticuci da je to izuzetno vazno uoci lokalnih izbora na Kosmetu, koji
su
zakazani za 26. oktobra.
Kako je Loj rekla, EU ocekuje da na te izbore izadju glasaci svih
kosmetskih entiteta, sto bi bilo izuzetno znacajnu za stvaranje
multietnickog drustva, posle lokalnih izbora na jugu Srbije.
Zadovoljstvo
EU je, medjutim, pomuceno dogadjajima oko hapsenje pripadnika bivse OVK,
kao i demonstracijama i sukobima demonstranata sa policijom misije UN na
Kosmetu (Unmik) i medjunarodnih snaga u pokrajini (Kfor). Danska
ambasadorka je podsetila na poruku EU kosmetskoj vladi kojoj je
poruceno da je neprihvatljiva kvalifikacija te vlade da su ta hapsenja
politicki motivisana. "EU u potpunosti podrzava napore Unmik da se na
Kosovu uspostavi vladavina prava i poslednja hapsenja su upravo u
funkciji
ostvarivanja tog cilja", istakla je Margret Loj. Ambasadorka je posebno
istakla vaznost povratka izbeglica na Kosmet i zalozila se za ubrzavanje
tog procesa za sta je neophodno stvoriti sve uslove.
SAHOVIC:Nije dovoljno ucinjeno za povratak Srba
VASINGTON, 6. septembra (Tanjug) - Gotovo svi ucesnici u diskusiji na
sednici Saveta bezbednosti posvecenoj situaciji na Kosovu ukazali su da
do
sada nije dovoljno ucinjeno da bi se stvorili uslovi za organizovan i
miran
povratak Srba izbeglih iz pokrajine, izjavio je danas jugoslovenski
ambasador u Ujedinjenim nacijama Dejan Sahovic.
U izjavi za Glas Amerike, Sahovic je rekao da je to bio i jedan od
naglasaka u nasem istupanju na sinocnoj, inace redovnoj mesecnoj sednici
Saveta bezbednosti posvecenoj situaciji na Kosmetu. Uvodno izlaganje na
sednici podneo je pomocnik generalnog sekretara UN za mirovne operacije
Hedi Enabe, a nakon toga usledila je rasprava u kojoj su clanovi Saveta
bezbednosti podrzali napore Misije UN na Kosovu (UNMIK) i medjunarodnih
snaga Kfor u borbi protiv kriminala i korupcije, pozdravljajuci nedavna
hapsenja nekoliko bivsih pripadnika OVK, ali i ukazujuci na potrebu
skorog
hapsenja jednog od lidera kosovskih Srba, Milana Ivanovica, . Prema
Sahovicevim recima, nekoliko govornika je "ukazalo na moguce stetne i
destabilizujuce efekte" eventualne realizacije najavljene akcije
masovnog
povratka Srba na Kosovo u jednom danu, kasnije ovog meseca. Sahovic je
izneo utisak da za sada nema pravog odgovora na pitanje povratka Srba i
da
ce UNMIK morati veoma ozbiljno i na dugorocnijoj osnovi da se pozabavi
tim
problemom jer, kako je rekao, "bez jednog ubrzanijeg povratka tesko da
ce
se na jednom generalnijem planu osetiti napredak na Kosovu i Metohiji."
NEDOSTATAK NOVCANIH SREDSTAVA USPORAVA POVRATAK IZBEGLICA
UJEDINJENE NACIJE, 6. septembra 2002. (BetaRojters) Nedostatak
sredstava koci napore za povratak izbeglih Srba na Kosovo, izjavio je
pomocnik generalnog sekretara UN za mirovne operacije Hedi Anabi.
Povratak mora pazljivo da bude isplaniran kako bi se izbegle
nasilnicke reakcije albanske vecine, kao i da bi se osigurali domovi i
poslovi, rekao je Anabi.
"Jedna od najvecih prepreka projektima koji se odnose na
povratak
raseljenih jeste nedostatak novcanih sredstava", rekao je Anabi na
sastanku
Saveta bezbednosti UN.
On je rekao da povratak podrazumeva pazljive pripreme terena
kako
bi se obezbedila infrastruktura kuce, poslovi i pristup javnim sluzbama.
"Takodje, zahteva pazljivo uspostavljanje odnosa sa susednim
albanskim zajednicama kako bi se umanjila opasnost potencijalnih
incidenata", rekao je zvanicnik UN.
Anabi je dodao da je misija UN zatrazila od vlada zemalja
clanica
svetske roganizacije vise novcanih sredstava za program povratka
izbeglica.
COVIC: UNMIK NEMA NISTA PROTIV GLASANJA NA KOSOVU
PRISTINA, 5. septembra 2002. (Beta) Potpredsednik Vlade Srbije
i
predsednik Koordinacionog centra za Kosovo Nebojsa Covic izjavio je
danas u
Pristini da mu je sef UNMIKa Mihael Stajner preneo da civilna
administracija UN na Kosovu nema nista protiv odrzavanja izbora za
predsednika Srbije u toj pokrajini. Covic je rekao novinarima u
Pristini da je Stajner u tom kontekstu ukazao na Uredbu koju je pred
savezne izbore 2000. godine doneo tadasnji sef UNMIKa Bernar Kusner.
Prema toj uredbi, bilo je dozvoljeno glasanje gradjana na
Kosovu,
ali je UNMIK odbio svaku obavezu za organizovanje tih izbora i njihovo
posmatranje.
Republicka izborna komisija nedavno je zatrazila od Covica da
je,
na osnovu razgovora sa predstavnicima medjunarodne zajednice na Kosovu,
obavesti o mogucnostima za odrzavanje izbora za predsednika Srbije u toj
pokrajini.
ZAVRSENI RAZGOVORI COVIC STAJNER
PRISTINA, 5. septembra 2002. (Beta) Sef Koordinacionog centra
za
Kosovo Nebojsa Covic i sef UNMIKa Mihael Stajner zavrsili su razgovore u
Pristini bez konkretnog dogovora o slucaju Milana Ivanovica, jednog od
lidera Srba sa severa Kosova.
Medjunarodna uprava na Kosovu tereti Ivanovica da za pokusaj
ubistva u severnom delu Kosovske Mitrovice, aprila ove godine.
Ivanovic je odbio takve optuzbe. On trazi pisane garancije
Beograda i UNMIKa da se brani sa slobode, da bi se pojavio pred sudom.
Razgovori Covic Stajner vodjeni su u sedistu UNMIKa u Pristini
i
trajali su gotovo tri casa.
Betin izvor blizak UNMIKu preneo je da ce ragovori o resavanju
slucaja Ivanovica potrajati i da ce biti nastavljeni naredih dana ili
nedelja.
Covic i njegovi saradnici iz Koordinacionog centra posetice,
pre
povratka u Beograd, Centralni zatvor u Pristini i tamo pritvorene Srbe.
Stajner:Zelimo da nas posao na Kosovu sto pre privedemo kraju PRISTINA,
6. septembra (Tanjug) - U ovom trenutku je nemoguce reci koliko
ce medjunarodna zajednica ostati na Kosovu i Metohiji, izjavio je sef
civilne misije UN na Kosovu (UNMIK) Mihael Stajner. "Mi sada imamo druge
regione u kojima kriza uveliko vlada pa je tamo nasa pomoc zaista
neophodna, i zbog toga zelimo da nas posao na Kosovu sto je pre moguce
privedemo kraju", rekao je Stajner Tanjugu.
To, konkretno, znaci da regiju ucinimo multietnickom, vratimo raseljene,
privedemo kraju borbu sa organizovanim kriminalom i da prenesemo vlast
na,
za sada, prelazne institucije, kaze sef UNMIK-a. "Imamo potrebu da to
sto
pre zavrsimo, ali da li za dve ili deset godina to sada ne mogu reci",
dodao je on. "Kosovari moraju znati da mi ne mozemo beskrajno ostati u
regionu i zato ih pozivamo da doprinesu poboljsanju medjuetnickih
odnosa",
istakao je Stajner. Sef UNMIK-a, medjutim, nije zeleo da odgovori na
pitanje da li ce Kosovo biti nezavisno ili deo Srbije, uz napomenu da je
tako nesto nezahvalno prognozirati.
REPUBLIKA CRNA GORA
Predstavnici Albanaca sa zamenikom ambasadora SAD
PODGORICA, 6. septembra 2002. (Beta) Predstavnici Albanaca u
Crnoj
Gori razgovarace danas sa zamenikom americkog ambasadora u SRJ Robertom
Normanom i americkim konzulom u Crnoj Gori Hojt Brajanom Liom o
smanjenju
broja mandata koji se biraju u posebnim birackim mestima gde vecinu cine
Albanci.
Portparol Demokratske unije Albanaca Ferhat Dinosa i predsednik
Demokratskog saveza (DS) Mehmed Bardi ponovili su juce da je za njih
"neosnovan zahtev" da se smanji broj mandata albanskim partijama ali da
ce
zvanican stav saopstiti danas.
Predstavnici parlamentarnih stranaka uz pomoc americkog
ambasadora
Vilijama Montgomerija postigli su dogovor da se izbori zakazani za 6.
oktobar odloze za 15 dana i da se odrze po novim usaglasenim izbornim i
medijskim pravilima.
Dogovor podrazumeva smanjenje broja mandata albanskim
partijama,
"paritetnu zastupljenost stranaka u izbornim komisijama i konsulatacije
oko
novih sudija Ustavnog suda".
Kako je najavljeno, predstavnici parlamentarnih stranaka danas
bi
trebalo da potpisu sporazum o odlaganju izbora i usaglasenim izbornim
pravilima koja bi bila usvojen ana sednici parlamenta u utorak.
Srpska Informativna Mreza
[EMAIL PROTECTED]
http://www.antic.org/
